Kad se ide na malo ozbiljnije pecanje svakako treba ici sam,ako idem na neku duzu relaciju da malo ozbiljnije pecam,podjem sa 2 druga maksimum...kad je za.ebancija odem 4 5 km od kuce,povedem 5-6 druga,i navodno pecamo...ali nista od toga...mislim da za ozbiljno pecanje nema nista od guzve..inace ne znam da se vratim kuci posle

svakako da svi mi volimo da na pecanje odemo sami izaberes mesto,menjas mesto namestis se kako ti odgovara itd ali licno volim i u drustvu da idem da pecam ne vise od troje ljudi(Voja i Zmaj su moji kompanjoni sa kojima idem kad idem na pecanje)sve ostalo izbegavam koliko je moguce jer ipak...lepse mi je kad neko zna kako se ponasa u camcu nego da ga gledam jednim okom kako pravi kolut napred-nazad po camcu kad se krece po istom ne daj boze da se jos i osvezi u Dunavu ali ima nekad situacija kad moras da zabatalis pecanje pa da opsluzujes nekog ko je noviji u prici (predvezi,vezivanje ovoga ili onoga)a sto se tice pecanja u drustvu sa 5-6 ljudi,rostiljanje i zalivanje istog to nikad ne radim ama bas nikad ...ako pecamo onda pecamo ako nosimo mesishte onda nema nista od pecanja cak izbegavam da nosim stapove da ne bude posle par flasica :"e idem ja na nakrsim grane za potpalu pa mi stap ode iz dvodelca u 12-to delac...

Kad pecam šarana uglavnom idem sam na pecanje. Za sve ostalo društvo je bolje. 

pa ja s kim idem, svi imaju camce, znaju se ponasati, pecati..cak bolje od mene..tako da je s te strane ugodno...

To sam i mislio, nevolim ni u blizini čamac kad je šaran u pitanju, dvojica u čamcu  Kad pecamo soma sidrimo se jedam pored drugog na par metara

 Na ozbiljno pecanje ja i jedan od kumova i niko drugi 

Ići sam ili u društvu ? sve ima svoje prednosti i mane , uglavnom idem sa jednim kumom

kad bolje razmislim ja sam ni vodu ne idem izbaciti   uvijek tu neki od kompanjona..ustvari samo se i druzim sa pecarosima  

Darko031 i ladikimre-pazite se kumova ni oni nisu kao što su bili,vidite moj stariji post

Imam ih trojicu , pa ih vodim redom na pecanje da se nepokvare

Imam samo jednog i ne vodim ga nikad
Ima strogo par ljudi sa kojima idem na pecanje, ponekad, i nitko više

mi dosta cesto rasporedimo se po dravi na svaki par kilomtara i cujemo se deset puta navecer  ..da znamo di i na sta radi riba

Tako i ja kad idemo skupa, obradimo više mjesta

ja da sam pecao sam,nikad nebih napredovao u pecanju i nesto naucio,od iskusnijih kolega,zato sada i ja nekad sa sobom vodim druge manje iskusne kolege i nije mi tesko da objasnjavam i otkrivam ribolovacke trikove koje sam i sam naucio od iskusnijih kolega,a dosta i sam stekao.ne nerviram se kada treba kolegi da vezem neku montazu,pokazem neko dobro ribolovacko mesto...
i ja sam umem biti dosadan,kada pecam sa nekim novim,jer i sam dosta zapitkujem,ispitujem u zelji da uvek i od svakog naucim jos po nesto novo,jer i to je deo pecanja,ne moze covek sve sam nauciti.
mislim da je poenta pecnja u drustvu TOLERANCIJA,odnosno prihvatanje  mana i vrlina kolege ribolovca,jer niko nije savrsen,jel da nema tolerancije svi bi pecali uvek sami.volim i ja nekad pecati sam,ali to je vise razlog jer ne mogu naci kompanjona koji me moze izpratiti u tome,tesko se poklapaju slobodna vremena.a nekad coveku cisto dodje da odpeca sam u prirodi,pogotovo posle naporne nedelje provedene u poslovnoj guzvi i ganguli.

Mislim da je u blinkanju situacija malo drugačija, govorim o blinkanju sa obale