Kad pocne neko da se dere, pa da se javlja na telefon, pa nervoza, pa zraci negativnom energijom, pa prica kako je 'on' najpametniji ribolovac, pa kako je pecao '68, pa problemi, zena, prijatelji, kriza, pa zakaci ne tvoj najlon, pa baca varalicu pored dubinca, pa kuka kago ga jedu komarci, pa zima, pa vrucina...

A nekad je i super u drustvu...

I sam i u drustvu... Mada obicno ovo drugo predje u alkoholisanje, pa je zdravije pod jedan

Na soma i smuđa iz čamca idem samo sam, ako je nekakav lajt ribolov, tipa na plotice, deverike, štuka, onda mi ne smeta ni troje u čamcu, ali ovo sto Milan gore napisa, telefon, zena, struja, servis auta, i to sve bas nadju kad su samnom u camcu, moj duševni mir nema svoju cjenu!

Citat: Milan.M poslato 29 Avgust 2015, 01:36:05
Kad pocne neko da se dere, pa da se javlja na telefon, pa nervoza, pa zraci negativnom energijom, pa prica kako je 'on' najpametniji ribolovac, pa kako je pecao '68, pa problemi, zena, prijatelji, kriza, pa zakaci ne tvoj najlon, pa baca varalicu pored dubinca, pa kuka kago ga jedu komarci, pa zima, pa vrucina...

A nekad je i super u drustvu...

Care ! 

Pa zar nije tako?

Citat: Heritage Softail poslato 30 Avgust 2015, 07:07:54
moj duševni mir nema svoju cjenu!

Potpisujem, i tu nema kompromisa.
Druženje "čamac uz čamac" samo ako kolega "ume da ćuti" je ok, kao i druženje pre i posle pecanja.

Ranije sam isao na pecanje sa jednim kolegom...umeo je da cuti pa smo funkcionisali.
Otisao u inostranstvo da radi. Posle isao sa drugim, bio zabavan i zanimljiv. Umeo da prica ali umro.
Tamo gde sada idem na pecanje idem sam, zavoleo me jedan chicha, ume da cuti. Tako da sad pecam u drustvu ali ko da sam sam....ne zalim se.
Ranije se negde rasirim u divljini, prihranim i pijem kafu dok svice. Ti trenuci nemaju cenu! Malo kasnije kad vec svane stize razdr..ni karavan pasat sa buljukom chifuta (crnji od crnjeg)...nemo`z se pobroje koliko ih izadje. Vrata se nezatvaraju,nego se dize zadnja hauba ispod koje krecu da grme zvucnici od 1m3 pustajuci Ekrema i ostalu bagru u etar.
Da popi..im. Sta cu im, ima ih ko kusih pasa. Pakovanje i bezanija.
Moj princip je kada mogu sam i u sto vecu vukoje.inu!

Varalicarenje skoro uvek sam..
Kad se peca na dubinku i plovak skoro uvek u drustvu...

 U mom slucaju za razliku od vas 90% ja idem sa makar jedim,redje dvojicom,retko sa 3 ali se desi .Od 3 clana moje ekipe, svi su feederasi i idemo na lokacije minimum 60km od Beograda,ovo udruzivanje je pozeljno zbog smanjenja troskova benzina.Vremenom smo postali i privatno jako dobri prijatelji.Na samom pecanju,super funkcionisemo,nema pijancnja preterane buke i stvar koje ne podpadaju pod ozbiljno pecanje.Bili smo u nedelju na Tisi,fenomenalno druzenje,uz sale na svaciji racun od clanova ekip,smejali smo se ko blesavi pola dana(smeh je kazu lekovit).Opustena atmosfera dok predvece uslovi za pecanje nisu postali optimalni,tad je palo i ozbiljno pecanje uz ulove deverika do 700gr...sto bi rekli od svega po malo uz odmor i max opustanje u pozitivnoj atmosferi.....meni je to druzenje sa njima nezamenljivo i neprocenjivo...usput se dobiju i dobri saveti i pada analiza pecanja tog dana...vise glava bolje misle od jedne.....

  Pošto varaličarim, najviše volim da odem sa svojim najboljim prijateljem. Po dolasku na teren, jedan levo, drugi desno. Na svakih otprilike sat vremena se sastanemo, sednemo. Cigara,  rakijica ili pivo, uz komentar o primenjivanoj taktici i tehnici, ili sasvim nebitan razgovor, pa ispočetka. U neko doba slaninica, kobasica, čvarci...paradajz, zimi turšija, opet uz rakijicu ili pivo. Polako, lagano. Meračko pecanje, meračke pauze.  Neprocenjivo. Jedan od razloga zbog kojih ne želim da prestanem da pušim. Ah kada bih mogao da se ograničim da džmarim samo u sličnim situacijama. Kada po nekom posnom crvenom slovu (Vel. petak, Vidovdan.....) ide čopor društva, sa dubinkama, plovcima... i za svaki slučaj kupljenim babuškama za talandaru i riblju čorbu uz ponekog mog smuđa i štuku iz zamrzivača, obično i ne pecam iako ponesem bolonjez reda radi. Kuvam čorbu, pržim talandaru, pijuckam, pevuckam i sve ih za..vam Jer obično nemam ništa sveže, tek upecano da ubacim.

Ne znam ali u 99% idem sam u ribolov. Kada bih me neko pitao zašto ne znam šta bih mu rekao.
Nisam sebičan baš naprotiv ali onih 1% volim da idem sa ozbiljnim i pravim ribolovcima.

Ne znam. Otprilike idem sam isto koliko i sa drustvom. To su uglavnom ljudi sa kojima bas volim da idem na pecanje. Pa opet, neki put kad sam sa drustvom fali mi samoca, a neki put kad sam sam fale mi ti ljudi. Ko bi ga znao, kako god uvek je dobro na vodi.

Sent from my E2003 using Tapatalk

Uglavnom volim da idem sam, jer tad je pecanje za mene pravo, verovatno zbog nedostatka kvalitetnog drustva za ribolov. Samoca ume da dosadi, na zalost kod mene su ljudi dosta drugacije orjentisani od mene, nisam jos uvek sreo nekog sa kime bih mogao to da delim. Smeta mi mnogo puta njihovo ponasanje, malo njih ima izgradjenu ribolovacku savest, sve to meni smeta. Smeta mi kad neko ostavlja smece na obali, kad uzima ribu ispod mere, kad lomi drvece, vec da ne pricam o idiotskom ponasanju, ili bilo kakvom obliku krivolova. Volim da budem deo prirode, da uzivam u njoj, nazalost moram sam jer ljudi znaju to da zloupotrebe. Pricas mu o ponasanju ribe na nekom terenu, on sutra dan stavlja samice, prica drugima te oni krivolove, jos ne sretoh nekog ko postuje prirodu, a da peca na mojim terenima, onda biram, da budem sam, ne zelim da budem saucesnik

Dok sam bio mladji nije mi bilo bitno da li idem sam ili ne a sad u 98% idem sa nekim u zavisnosti ko je kad slobodan

Ja obavezno idem u drustvu,sto zbog deljenja troskova sto zbog kvalitetnog druzenja......Imam ekipu od 10 tak ljudi sa kojima se uklapam kad ko moze i idemo....Napominjem da su to normalni ljudi koji pecaju,nema pijancenja nema budalastina.......vremenom su mi ti ljudi postali kao rod zbog provodjenja dosta vremena zajedno.....sve u svemu mislim da pecanje ne bi bilo to da nemam ovako dobre prijatelje...