Citat: twister011 poslato 17 Septembar 2012, 18:34:44
Trenutno mi je bezbednost jedan od prioriteta na pecanju. To znaci, pecanje iz camca (reka, more) nikako sam.
Drugar je pre neki dan upecao soma od 50+neki kilo i pretpostavljan da vise nikada nece ici sam. Em krvavo mucenje em glava u torbi, a uzivanju tu nije bilo ni traga

Citiram ovaj post posto se danas popodne nesto slicno odigralo, samo sam ja bio u glavnoj ulozi. Hvala Bogu, nisam bio sam.
Riba je skoro tri puta manja od citirane, ali muke nisu bile mnogo manje. Usred toka, plovni put, pribor smudjaroski.
Iovako me boli svaki deo tela, a sta bi bilo da sam bio sam, ne smem ni da pomislim.
Hvala Marku sto smo nerazdvojni vec 25godina.

Upravo zbog nedostatka vremena idem sam na vodu. Jednom prilikom sam varaličario protfiša na šporu iz čamca, dobih jednog manjeg i umesto meredovom izvadim ga štapom.Štap onako savijen od težine polako krenem rukom prema ribi, kada se prota odjednom ritne, tanka udica zabode se meni u kažiprst i to onako krvnički , ali ne lezi vraže na vobleru troke pa se drugi krak zabode u srednji prst a on visi na trećem kraku i bacaka se.Bilo je baš bolno.Pored toga vrh štapa savijen pa još dublje ubada udice .Jedva nogom preklopim mašinicu da otpustim strunu,utom prota otpade, na svu sreću jer ono njegovo bacakanje je nezaboravno.Jedva sam presekao strunu.Jednom rukom i nogom vadim teg i to ubrzano jer sam ispred špora,motor moram da palim na trzaj jer kod laganog povlačenja se izdiže, a struja vode nosi me na špor ako se nasučem teško ću jednom rukom da ga odguram. sva sreća yamahica pali od prve i pravac klub, pa kod lekara.Čekao sam još 3 sata na hitnoj da dođem na red a prsti čvrsto spojeni udicama. Bilo bi mnogo lakše i manje bolno da sam bio u društvu.

Jbm ga svasta nasto se dogadja ! 

Ja naucio moju zenu da peca, sad ona hoce vise nego ja na pecanje da ide.... a kako da joj kazem nemoj ici ko ce praviti dorucak donositi ladno pivo....

Volim sam ali volim i u drustvu. Drustven sam covek i volim biti sa ljudima. Naravno to su odabrani ljudi koji vole pecati da se nasale i koji nisu naporni. Smorio sam(posle pola sata) se vodi me kuci, ili vikadzije! Nikako! Pre neki dan sam bio sa tri odabrana ortaka, jedan je palio vatru i pripremao rostilj a ja i moj ortak  https://fbcdn-sphotos-h-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn1/s720x720/304422_4657574521990_954343763_n.jpg sa slike i ovom velikom ribicom spremali i zabacivali stapove.

Mislim da je druzenje veoma potrebno, ali ga nikada ne spajam sa pecanjem. Pecanje je po mom misljenju individualna stvar, a pomesano sa druzenjem ispada svastarenje. Ili pecam ili se druzim, a sve ostalo je pre naporno i izgubljeno vrreme.

citajuci ove vase nezgode moram i ja svoju da napisem nije nezgoda ali je mogla biti u camcu leto negde oko 1 sat posle ponoci toliko sam bio umoran i tolio mi se spavalo da nisam mogao da dovezem camac od zeleznickog mosta do marine na adi dva puta sam sklopio oci kao u voznji sto se desi, dok sam vozio a tomos 4 trese ceo camac a san jaci od svega. Da mi je tad bio neko da me preveze uh .... A jednom sam i upao na samom prelazu iz marine u savu u mulj do struka da nije bilo druga mi mirka na drugom camcu bome ko zna da li bi pisao ovo sada  .Zato svakako je bolje ici sa nekim samo odabranim i to samo sa jednim napominjem pa makar i malo da progovoris koju a i zbog raznih nezgodacija.

Najbolje je kad pecam sa drugarom,vise niko ne treba ako je ozbiljnije pecanje. Kao sto rece Orka,svako zna svoj posao.

Pecanje je svojevrstan "beg" od svega što nas okružuje, zato najviše volim da idem sam, da imam svoj mir, da sve podredim samo sebi u tom kratkotrajnom begu od stvarnosti, da mogu da se opustim, i da ne moram da se prilagođavam.

Ima samo jedan "kolega" koji je uvek dobrodošao i nikad nema primedbe i zahteve:

 Pecam sam iz čamca čisto zbog komoditeta ali prijatelj mi je sa svojim čamcem uvijek pored mene tako da rijetko jedan ide na vodu bez drugoga,dobaci se koja riječ,poneki savjet i prođe vrijeme u priči i pecanju.

Kao klinac drugar i ja nerazdvojni, svako jutro, a nekad i vece na pecanje... Jedan nosi stapove i torbu, drugi stolice, vodu, kante i tako svaki dan. E onda je on batalio a ubrzo posle njega i ja. Porasli malo pa poceli vijati neke druge ribe. Ja se posle toliko vratih pecanju, on jok. Tako da sad idem uglavnom sam, varalicarim ... Kad idem na belu onda uvek nekog drustva imam a dobro dodje da se teret podeli. :)

Mislim da je pecanje u drustvu prava stvar,ja imam 2 ,3 prijatelja sa kojima uvek idem.Vazna stavka je i  podela troskova za gorivo,Dobro druzenje i atmosfera je jedna od najbitnijih stvari,covek se srodi vremenom sa tim ljudima...vrlo vazna stvar je i da je drustvo bude odabrano i ozbiljno za pecanje,bez pijancennja i slicnih budalastina...ako se ide na pecanje ide se ozbiljno....razmena iskustva i kvalitetni saveti,analiza gde se gresilo idu uz takvo druzenje...mnoge stvari nikad ne bi naucio da nije bilo mojih dragih prijatelja...zato sto se mene tice na pecanje sam samo ako se bas mora...moj glas je za dobro i kvalitetno drustvo na pecanju........

Kad riba radi, više volim da pecam sam  i obrnuto.

Lepse u drustvu ali koje zna da cuti i neprica mnogo, ako nemoze da 'zaklopi onda sam

He he pa ja ne pecam na dva fidera zato da nebi onaj drugi bućko onom prvom . . . Volim da se družim - na putu do vode, na pauzama za doručak/ručak ili prosto pauzama, na putu sa vode uz obavezno " po jedno 'ladno" negde uz put . . . a kad uzmem štap u ruke volim da sam jedan na jedan s ribom.


Отправлено с моего iPad используя Tapatalk