Ako ozbiljno pecam uglavom sam sam... Ako idem u društvu onda 1 - 2 štapa i zezanje, aviše roštiljanje nego pecanje....

Trenutno mi je bezbednost jedan od prioriteta na pecanju. To znaci, pecanje iz camca (reka, more) nikako sam.
Drugar je pre neki dan upecao soma od 50+neki kilo i pretpostavljan da vise nikada nece ici sam. Em krvavo mucenje em glava u torbi, a uzivanju tu nije bilo ni traga

uf, ja ne dam nikom da mi pomaže kad vadim ribu. Ipak da bi bila fer borba mora da bude 1 na 1, ne 2 na 1. Pa ako nisam sposoban da je izvadim, neka ide. Ja na to tako gledam, a za bezbednost si u pravu. A svest o tome valjda ide sa godinama.

Pa to za borbu sa ribom je bilo pitanje bezbednosti. Mali aluminijumski camcic, vise pokusaja ubacivanje preko ivice.........
Uglavnom ako me nekada nije razumeo sta mi je znacilo da mi vise nikada ne treba som preko 15kg, sada me potpuno razume

Nikad na ribolov ne idem sam,samnom je uvijek moj vjerni kompanjon labrador. Vodim ga sa sobom na pecanja zato sto nezna da prica        

Moj kompanjon



Uploaded with ImageShack.us



Uploaded with ImageShack.us

Obično sam... kad me iznenada uhvati neizdrž, obično negde posle podneva, a bilo je slučajeva da bude i u ovo vreme... pa na brzinu ubacim drangulije u Tempru... i pravac Tamiš (dobro, može i Dunav)... Ništa kederi, ništa crvi, gliste... Samo lebac i šećerac. A da ovo vreme nađeš još jednog takvog, da odmah krene - teško... 

 Ako imate za druga nekog zrakoprca koji dolazi da se zeza i baca kamencice u vodu-onda bolje ici sam. Al' sa bezbednosne strane-uvek sam ici na mesta gde ima ljudi. Ja iglavnom idem sa caletom, kad je dosadno gadjamo zabe na obali, a kad nije onda zajedno "cupamo" karase i deverike...

Ti k'o moja deca: kad radi riba - super, kad ne pipa samo bi bacala kamenje u vodu:)

  Bas tako. A znas i sam kako je kada pecas a riba ne ide pa se iznerviras...

Najbolje je ici sam.Ovako nema ko da te zaj*****.Evo glup primer sta moze da se desi:
Odvedem drugara na pecanje prvi put.Njemu se svidi al nema stap pa mu ja dam jedan moj.Po zavrsetku video on kako sam ja rasklopio (takmicarac) pa navalio da i on.Pustim ja njega misleci da nista nemoze da se desi  .Kaze on meni mogli bi sutra ujutru opet da idemo. Ja normalno uvek spreman cekam ga.Cim smo stigli na vodu kaze on meni nemogu da rasklopim stap.Necete mi verovati sta se desilo vrh stapa se zaglavio izmedju 2-3 dela i nemoguce je bilo izvuci.

Bilo je jos tako nekih glupih situacija,al sve u svemu ipak je najbolje ici sam.

Pa valjda izmedju "slucajnih prolaznika" i samoce, ima i nesto izmedju? Drugar-i sa kojima se odlicno razumemo i na koje uvek mozemo da se oslonimo?
Definitivno sve zavisi od okolnosti u kojim pecamo i nacina na koji pecamo. Recimo u Djerdapu nisam sretao mnogo ljudi koji pecaju sami, posebno iz camca.

Kad nocu pecam sarana iz camca, onako na blizu, nemogu da zamislim da ima jos nekog u camcu, da ljulja, mrda, lupka... A dok blejim u one ampule i borim se sa snom, uopste mi nije do razgovora.
Za neke aktivne nacine pecanja smudja iz camca, sve jedno mi je da li sam solo ili u drustvu. Tada mi je najbitnije da sam na pecanju! I, eventualno kad zahladi, mora se s  nekim nazdraviti, da ne pijem sam

Tako je. Nemoguće je pecati šarana iz čamca sa još nekim. Mislim, moguće je, ali košta živaca.

Ja retko sam pecam najvise u drustvu ali ozbiljnom drustvu pecarosa kao sto su moj kum PERISHA09 i ZEX.RASETA a i sladje se pojede i popije u drustvu kad bas hoces da se opustis,al kad se peca,peca se.

Ako, ali AKO, pecam sa nekim mora da je ribolovac i to ozbiljan, sve ostalo potpada pod sprdnju i nema ozbiljnijeg pristupa pecanju.
Ako moram kome da vezem udicu ili nega slicna glupost, onda je to za izbegavati, mada nekada moram da izadjem u susret pojedinim ljudima...