Citat: KOSAVA poslato 26 Novembar 2010, 23:37:14

Citat: Bigash poslato 06 Avgust 2010, 07:48:40
U drustvu dakakko 

ko ovde koga hebe nikako da provalim

sta bre ovi vataju u onoj rupi?

Najviše volim da pecam (varaličarim) sam, ili eventualno u društvu dobrog drugara. Sve preko toga je gužva, nisi maksimalno skoncentrisan na to šta radiš, trčiš od mesta do mesta za drugima, više pričaš i gledaš gde su drugi i šta rade nego što ustvari pecaš. No, u nekim vidovima ribolova nije ni preporučljivo da ideš sam - kako da se, recimo, istovremeno boriš sa velikom ribom i upravljaš čamcem? Nikako...

Uglavnom idem sam na pecanje,ali imam drugara koji nema čamac pa nekad i njega povedem ali ga uglavnom ostavim na obali zato što nema mira u čamcu... kad si sam najviše si koncentrisan,niko te ne gnjavi sa pričom,sa kafom,pićem,jelom..

Citat: Sascha poslato 06 Decembar 2010, 10:32:52
Najviše volim da pecam (varaličarim) sam, ili eventualno u društvu dobrog drugara. Sve preko toga je gužva, nisi maksimalno skoncentrisan na to šta radiš, trčiš od mesta do mesta za drugima, više pričaš i gledaš gde su drugi i šta rade nego što ustvari pecaš. No, u nekim vidovima ribolova nije ni preporučljivo da ideš sam - kako da se, recimo, istovremeno boriš sa velikom ribom i upravljaš čamcem? Nikako...

Nisan te bas razumeo ovo oko  velike ribe i upravljanja camca 

Evo jedne fotke sa Ebra umesto puno priče... Akter sa štapom je kolega iz firme, a čamcem upravlja Valentićev kompanjon Karsten...



Inače, na štapu je som od 54 kg. Da li bi mogao istovremeno da se boriš sa takvom ribom i upravljaš čamcem? Plus da je sam savladaš - ubaciš u čamac? Ja ne bih...

Ne volim da budem "solo"
Kada varaličarim odem sa nekim od poznanika ili drugara iz kraja...
Na višednevna pecanja idem sa mojom ekipom  (brat i drugar)

100x je lepše u društvu

Probao bih bar bi me navozao-plovio bi bez motora   lepa fotografija   bravo Valenticu  

u ovim zimskim danima u camcu je pozeljno da imas nekog, nedaj boze da se okliznes ili nesto , kad si sam u velikom si problemu...

Ne volem guzvu ali nevolem ni sam.drustvo je drustvo.

Kao po pravilu uvek sam gubio ribu pred meredovom kad mi ju taj pomocnik  -kolega pokusava  prihvatiti.Veca je verovatnoca da se okupam kad nisam sam u camcu i zbog pokreta i zbog koncentracije.U drustvu DA , svaki u svom camcu na pristojnoj razdaljini da mozemo pratiti situaciju.Leti i djene ,djene sa nekim na kratko, pa ako se okupa neko nije strasno pod uslovom da izroni iz vode ,zimi ende, nepomaze niko puca srcka ko casa.Pre deset godina pao mi komsija u plicaku do koljena dobio upalu pluca jedva preziveo .Samo leti da ga prebacim gde god hoce i kad god hoce u camac da peca samnom  

Sve lepo sto prozivljavam u zivotu volim da delim sa drugima, zadovoljstvo je tada daleko vece. Imam dovoljno drugara, pravih pecarosa koji slicno razmisljaju, tako da drustva nikada ne fali. Eksperimentisanje, trazenje ribe, prilagodjavanje mamaca i sve ostalo, je daleko zanimljivije i efikasnije u drustvu, posebno sto vecinom pecamo iz camca. Vreme koje se provodi na obali, pre i posle pecanja da i ne pominjem.
U Becu sam prinudjen da vecinu boravaka na vodi provedem sam i to mi je najgori period u rib. karijeri, tako da jedva cekam da se vratim u Bg.

PS: Sada tek shvatam razlike po pitanju pecanje+fotoaparati+forumi.

Neki vidovi ribolova jednostavno zahtevaju mir i tišinu, moraš ići sam... Recimo, kad loviš klena ili pastrmku u plitkoj, bistroj rečici... Ili bassa na površini... Sasvim drugačije od pecanja iz čamca na "mutno Dunavo", dubina 7-8 metara, a na par stotina metara od tebe huči i brekće neki bager, dizalica ili šlep. Tu možeš maltene i kolce da igraš, ne smeta previše.  Štaviše, bude ti i dosadno samom... No kada se kao Indijanac prikradaš vodi, ideš maltene na kolenima, četveronoške... Ne treba ti niko...  

naravno da je tako , i kada idesh da loviš smudja kroz shipražje pa ideš na prstima da ne bi stao i slomio neku granu koja pukne da kaugleri iskoče po metra , jer onda pozdravilo se..npr. mrkli mrak , samo ja znam kako proci i kuda i prići mu na dužinu štapa, jer ga vidim da jede..a onda povedem nekog koji razguli ka vodi  ko mrki medved  i šta onda..? , sednem na panj pa dok on baca , ja ga zezam dok mi ne dojadi pa odem a da me ni video nije..takav samnom ne jok vishe..

Ima istine samo sto su u mom slucaju, takva pecanja slabo zastupljena. Za klena sam potpuno razumeo, jer samo jos divlje zivetinje mogu razumeti ono sto radim pecajuci ga. Pre par godina, jedan sakal je izasao na obalu reke, na samo par metara od mene, onjusio vazduh i poceo da pije vodu a da me nije primetio Kad sam se na trenutak pomerio, skocio je 2m u vis.
Na zalost, i da hocu nekog da povedem ne mogu jer nema zainteresovanih Samo koji km dalje je Dunav, a pored njegovih izazova niko od mojih nece da se mlati pecajuci klena, ma koliko kapitalni klenovi bili .

Letnje doba, mrkli mrak pre svanuca. U vikend naselju polako se bude pecarosi, udice, pribor i ostalo, spremno je jos od sinoc. Cuje se sapat: "Ajde komsija dodji kod mene, pristavio sam kafu". Ocas nas se skupilo 5-6 ranoranilaca, neki jos zevaju i trljaju oci, oni drugi spremni ko zapeta puska. Vec sam miris kafe cini cuda, a domacin, sad normalnim tonom porucuje: "E ima da se proba ova domaca, kumova loza od prosle godine, ni trunke secera." E, pa ako je kumova, da se proba, al po jedna, taki je red, da se kum ne uvredi, a i leze uz jutarnju kaficu. Ma, lekar bi je prepisao...
Di je jedna, tu je i druga... Pocinje prepricavanje dogodovstina sa pecanja, te savio stap do vode, te puko 050 ko konac, pa se jos i udica ispravila...Dok se sipa treca rakija sunce vec izlazi, a kuva se druga kafa, pa da se podje na pecanje. Rec o ovom, rec o onom, sve glasnije i glasnije. Dok komsija otvara drugu flasu rakije, celjad se polako budi, a zene vec pristavljaju rucak. Pojedinci sa pocetka price su i zadremali, a oni sto bolje podnose pice, konacno krenuse na pecanje. Al sami, svako na svoju stranu, kazu, ne vole da pecaju u drustvu...