Voleo bi da pisemo o vasim iskustvima kada smo bili deca odnosno kada smo poceli da pecamo i provodimo vreme pored vode. Kakvo je to vreme bilo kakvi su tereni bili i ribe koje smo pecali.
Ima li neke razlike od ovoga danas???
Seca te li se vasih prvih stapova masinica (ako ih je bilo?)
Da li su vode bile kao oranje ili nesto drugacije....
Ja sam uglavnom pecao na bambus i stapove koje sam u sumi nasao. Guscje pero je prevladavalo. Ribe je bilo ko pleve u odnosu na sada. Uglavnom sam plovkario posto nisam imao do 9-10 godina pristup stapovima sa masinicama :) Ribolovni tereni su bili znatno drugaciji nego sada. Kanali nisu biti pod travom, a sam reljef je bio drugaciji nego sada. Mnogo bara je nestalo isusivanjem. Sume oko kanala su posecene. Nekad se moglo pecati sa camaca u ribolovackom udruzenju, sad je tu marina i nije dozvoljeno pecanje, ali ribe ima vise nego ikad pod camcima. Da se moze pecati u marini ne bih isao na druga mesta. Neke nove vrste riba su se masovno izmrestile i preuzele primat(glavoc u Dunavu npr.). Crvenperka se zadrzala po retkim kanalima gde je mnogo trave i slabije se peca. Eh kad bi se mogao samo jedno leto vratiti u ono vreme. Verovatno bi otisao sa priborom od kuce u maju, a vratio se u novembru :)
Bas tako... U pravu si. Sa ovom opremom sto imamo danas ne mogu ni blizu doci kako sam bio uspesan kao klinac.. Sve smo sjb..li! Manje ribe, manje sume puno vise smece i kradje...
Ja uvek secam kao za dobre stare vremena.. A ZNAM DA NIKAD NE CE BITI ISTO
Lepo je prisetiti se kolege tog vremena koje se nikad neće vratiti prvi štap mi je bio od drena bio je oko 2 metra toliko i strune i pampur za flaše malo olovo i udica i to je bio ceo pribor a ribe je bilo ko pleve baciš vadiš . Sad kad pričam sinu on neveruje drugi štap germina koji i danas čuvam to je bilo vreme kad si mogo gde oecaš i da piješ vodu a danas nedaj bože smiley001 :tongue:
šta kako?
Pa kederica od 3 m i pecaj kedere na brznu za potrebe ludog djeda..da u što bržem roku napunim njega , a onda ulazak u tajne povećanja dubine sa kedericom i eto deverikica i babuškica..
Moj prvi štap je bio jasen od nekih 3m, obojen u plavo sa sprovodnicima i motalicom od prohromske žice ( dan danas ga čuvam u vikendici ). Pecala se uglavnom babuška po kanalima i kubicima uz obavezno kupanje (upadanje u vodu) a zatim sušenje uz vatru i psovke mog oca i ujaka. Svaki put kada sam upao u vodu, otac mi je za kaznu uzimao štap ali sam se snalazio tako što sam imao kod sebe parče najlona, malo olova, koju udicu i jedan mali pampur pa sam sekao parče grane sa žbunja i tako pravio takmičarac kojim sam ubijao dosadu dok se sušim. Jednom sam se kao klinac i davio pa je moj stari morao da trči nekih 50-ak metara da me spasava. Taman kad je stigao na nekih desetak metara, stane na g..no od guske, oklizne i upadne u vodu. Za to vreme sam se nekako iskobeljao na obalu pa bežanija u njivu da me ne odere od batina. I sad se slatko ismejem kad se setim njegovog izraza lica dok je izlazio iz vode mokar i beo ko smrt od besa. Drugi štap je bila zelena GERMINA 15-35gr 2,4m i mašinica HERCULY, takozvana "krčalica". I taj komplet čuvam i danas jer sam ga kupio od svog novca, neke uštedjevine čijeg se porekla ne sećam. Na njega sam pecao smudjeve i deveriku u "žutom limanu" na Dunavu i belu ribu na Tamišu gde je sada kej i takmičarska staza. Ostalo je došlo samo po sebi......
Pecao sam sa bambusom i ponekad sa lijeskom.Uglavnom na kanalu u Kopačkom ritu,ako netko od mlađih zna gdje je to ali me je uvijek ganjala policija(nekad uspješno a nekada i ne,bio sam puno brži nego sada),ponekad sam znao i na Dravi loviti štuku na leptir.
Uglavnom loš pribor ali puno ribe.
Sve fenzi klinci :lol: bambusom pecali :lol: Stapovi od trske :thumbup: 3-4 metra,kanali za navodnjavanje,puni ribe :takoje: najbolji drug,komsija penzioner od 70 godina :rolleyes: u dve smene se radilo,idemo ujutro,pa kuci na rucak,i opet poslepodne,ako komsiju nije umorila dudovaca :lol: :lol:
Stapic 3m, plovak i buc, buc, buc.... A cale na varku i zzz, zzz, zzz...
Leskovina bila zakon tada, posle bambusi jednodelni od 5 metara, pa ne ce da me prime u autobus nego pesaka od prodavnice do kuce 22 km :lol: umesto "Cazmatrans" Cizmatrans. smiley033
@ Kako ste pecali kada ste bili mali?
Mnogo lepse, bolje i bezbriznije nego sad!
slazem se s tvojim odgovorom 100%
leska štap,Leska najlon(DDR)pero od koke,bužir sa štrika za veš,olovo od zgnječene diabole i naravno udica Mustad-muvarica - negdje početkom 70-ih ovo je bio standardni pribor
ili kedere na bambus, a onda je došla na red i prva varalica
mislim da sam imao oko 7 godina, varalica je bila neki leptir (čuvam ga i danas), štap garmina od jedno 2m i mašinica VIR!!! ozbiljan varaličarski komplet!
te godine je radila štuka na dunavcu u petrovaradinu kao nikad, sećam se prve koju sam ulovio, nisam smeo da je skinem nego mi je neki pecaroš iz okoline pomogao....
(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi53.tinypic.com%2Fv5ln4j.jpg&hash=c052d3aca2a5b6a9d9df819a30334c92f4abb33f)
Negde na pocetku ribolovacke karijere. Apatin, pogled iz Postanske ulice na glavnu. Jos je bila kaldrma... Fotka je otprilike iz 1967., smiley031
Tu je niz crvenperki, kantica puna kedera, ima i jedna "ozbiljna" stuka. Okolo su moji drugari, moja malenkost dole desno, ozarena i srecna lica posle uspesnog ribolova. Dovoljni su bili bambusi - trske, sa najlonom, plovkom i udicom, bez motalica (masinice i da ne spominjem)pa da budemo srecni - za ceo zivot. smiley316
Lepa slika Top mix, ja sam prvu ribu upecao sa 5 godina naravno na bambus jer druge stapove nismo imali daleke 72 godine i to na " kraju sveta " sta drugo nego stuku od 650 grama , sada vec pokojni otac i brat me poveli onako radi reda oni su bili strastveni pecarosi pa mi dali jedan stap da se zezam i to zezanje se oduzilo do dan danas!
E, to se zvala sreca, sa leskom i bambusom, a ribe ko blata. Drugari sa pecanja po povratku i fotografisanje, posle opet kopaj gliste i sve po redu. Uf, dobra stara vremena :thumbup: TopMix fotografija za deset :tongue: smiley033
Imao sam jedan bolonjez od 10 kila, nekoliko motalica, udice plastičnu kanticu, buđav 'leba, džak od krompira... i pionirsku dozvolu koju sam kupovao u "Galovici"
Nas trojica drugara, bežanija iz škole vrlo rano i pakla cigareta-sreći nikada kraja. Terali nas svi živi (penzioneri) pa smo spas pronašli na tadašnjim šlepovima. :)
E, ti penzioneri uvek su pravili *izdarije i ja se toga secam, govorili smo "bar da ih vrate na posao", jednog su vratili nasoj sreci nije bilo kraja. :lol: smiley033
Moj prvi štap je bambus od 3m i to trodelni.Ćale i ja smo ga pravili zajedno.
Još uvek imam šekpirove stare mašine koje su neispravne, i dva germina štapa.
Sećam se prvog smuđa kojeg sam upecao sa jedno 10 godina.PA danima sam prepričavao svima.
Ribe je kod mene u Petrovaradinu bilo u izobilju sada :(
Ja sam počeo 1997., vodili me matorci kad su videli kolko sam se naložio, brat mi dao štap Silstar, dvodelac nešto preko 2 metra dužine sa mašinicom, fin i lagan baš za plovak, komšija me snabdeo gomilom starih časopisa "Zov" gde sam se upoznavao sa teorijom, ostalo se učilo na vodi. Tereni su bili uglavnom kanali oko Beograda, bilo ribe mnogo više nego sad, pamtim ta pecanja po dobrom, naročito kad sam uhvatio prvu štuku (ne znam da li je imala i 500 gr.) tri dana sam pevao od sreće! E da može da se vrati jedno takvo leto...
Davna 80 i neka...setam se sa bratom uvece pored Dunava,leto nemos da dises od vrucine.Kad tamo dva starija drugara ispod jedne lampe i rasklapaju neke sil star teleskopcice.Prvi put tada vidim u zivotu zutog malog tvistera a boga mi i dzig glavu cini mi se ne vecu od 10gr, al ne samo ja vec i oni.
Doneo mi teca iz.....pa mi reko samo bacaj i motaj,mrda repom i hvata ribu...mislim se ahaaa.
Bacali su vrlo nevesto i konstantnom brzinom vukli gumicu pri samoj povrsini i u prvih desetak zabacaja nista se nije desavalo,cak je i pocela sprdacina na racun tog cuda od drecavo zute gume :)
Udara prvi smudj oko kilo i ide na obalu,drugi,treci.....i tako posle pola sata dva decaka ne starija od 12godina, pride neuka ,izvadise preko 30 smudjeva u proseku oko kile na obalu.
Verujte niko od nas tada nije mogao da veruje sta se upravo desilo.
Zato sad mogu i ljubicaste i plave i sarene da bacaju smudja sve manje i manje :lol: smiley033
Fotke su iz 1977. Bio sam majstor za deverike a putovanje čamcem od 2 km, bila je pustolovina i istraživanju nepoznatog. Dječački snovi i maštanja duboko su se urezali i danas kad se pitamo zašto volimo pecanje, možda tu i leži odgovor. Vraćanje u djetinstvo, osjećaj sreće i bezbrižnosti, barem na kratko odmak od svakodnevnice.
(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi53.tinypic.com%2F20aubu0.jpg&hash=9cabefd9b7a6c300b490f6004efd2ae97a6db243)
(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi52.tinypic.com%2F2issgh.jpg&hash=8fb9df4afb51c2f7390380f2a1bc87f0024f80bb)
Eee, al je tada bilo ribe na tim terenima, a divljaci ko pleve. :takoje: :ok: smiley033
:cheesy: Ovi tvoji iz mladih dana su mnogo pitomiji od ovih na koje sam ja mislio. :rolleyes:
Nesećam se baš dobro, jer sam stvarno bio mali. smiley136 smiley029 :rlol:
a i bilo davno?? :lol: :lol: :bye:
Eh kad se setim....
Najveća razlika u odnosu na danas je količina pribora, bar u mom slučaju.
Nekada sam na pecanje išao sa jednom malom vojnom torbicom (za gas masku) u kojoj je bio pribor i jednim glibavim noname štapom. Kasnije sam dodao crvenu Daiwu petljaša od 4m, malog Silstara itd.
Danas na pecanje nosim minimum dve transportne torbe sa priborom + kesu sa prehranom + stolicu + tri štapa.... kao Lazar Ristovski u filmu Tito i ja kad vodi decu do Kumrovca.
smiley033
Nekada davno, tamo 60-61 prošlog veka, dobih prvi bambus sklepan od polomljene dubinke mog starog. Sistem zna se, par metara " leske " i obavezno guščije pero išarano bužirima sa žica koje smo skuplalji oko gradilišta dok se gradio Žeželjev most. Onako malom i taj štap od nepuna dva metra bio mi ogroman i težak, ali neka, bio sam tako važan, imam svoju pecaljku.
Prvo pecanje koje i sad do u detalje pamtim iz tog vremena je bilo na onda čuvenom terenu zvanom Krstatica, potez Dunava od Petrovaradina prema Karlovcima iza pašnjaka gde su napasali krave a na početku stare vrbove šume i vrbovih panjeva.Poranili stari moj i ja, poslagali pribor na veliki, stari bicikl, ja na štangli a stari moj kao pogonska snaga, pa teraj.
Čim smo stigli, stari se još raspakuje a ja moj štap pa na jedan panj, pošto se voda izlila do šume, stavih noklu od hleba sa crvenom paprikom da mu uhvatim mamka za dubinku. Zabacim ali mi pero tone.Valda je bilo slomljeno pa propuštalo vodu. Mašem ja tako i jednom , pero se ne uspravlja, povučem kad ono neide, ubiće me stari ako otkinem udicu, nema više "muvarica".Poče moje pero da kruži oko panja ali ne želi napolje, stari primeti moju muku, zgrabi štap i nekako izvuče šarana oko kile.Ma šta da vam pričam, ulov je priznat meni, a sačuvaj bože ko je imao živaca da sasluša kada sam pričao kako je to bilo. :smiley:
Prvo pecanje sa prs' na Jadranu,pa 4-ka petljas pa pet germina sa sekspirima pa...
Prošle nedelje mi je pukla spojka na staroj Germini koju mi je ćale poklonio kada sam imao 15 godina.Skoro sam se rasplakao.Vrh štapa mi je otpao u vodu.Mislim bole me za štap, mogu si priuštiti novu motku ali ovo mi je previše draga uspomena.
Neko je mesto prvih kosih crta i slova,vezbao sa crtanjem buducih Ownerki :cheesy: :cheesy: :cheesy: a sad je neki veliki mod.,adm.dr mr
(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi44.tinypic.com%2F2eebrzt.jpg&hash=f3e50222e5bd8558be3edbc0577e06a48fefa9b7)
Moj prvi pribor je bio narandžasti teleskop od Rumuna (ili Bugara) i jedan dvodelni sivi štap. Na oba štapa je bila improvizovana motalica od bakarne žice (pokojni ćale je bio električar po struci :) ) koja je bila zaglavljena u držač za mačinicu. Išla je 1cm od štapa pa pod 90 stepeni prema gore jedno 3cm pa onda 180 stepeni pa dužine 10ak cm koliko je prostor na koji se kači mašinica i posle opet isto savijanje na donjem kraju. Koristio sam ih kao takmičarce, odvijem koliko treba i udri. Samo mi je žao što sam ta oba štapa i čuvarku nekome pozajmio koji mi NIKAD to nije vratio! Olovo sam koristio ono sa onih podzemnih kablova, matori iseče parče i imam olova za dve godine, nije kao danas da plaćam 200din za 30gr olova :)
Ono šta mi je ostalo od tog vremena je da na takmičarcima držim debeo najlon. Tada je bio 0.5 (teže se kidao, tj uvek bi mi plovak i olovo ostalo na štapu), dok danas držim 0.38 uz pomoć koga sam pre dve godine izvukao dva šarana za dan u Bečmenu :rolleyes:
naravno pecalo se na galovici ovde kod mene, samo što je sad riblji fond očajan u odnosu na tad. Kad smo proklet narod, samo gledam stoku kako razvlače mreže po kanalu, tuga stvarno.
Slabo , sve nešto sitno..:rlol:
Prvi pravi stap je bila crna germina, sa 5-6 godina, posle toga stigla ruska orion masinica(i dan danas radi kao doksa), kasnije presao na takmicarce i pecao na kanalima u selu.
Verovatno dosta ljudi zna ali ja sam recimo upravo saznao sa neta da je firma "GERMINA" iz DDR-a
pored Stapova za pecanje proizvodili su Masinice za ribolov, skije, najlon za pecanje
i jos mnogo toga pa cak i jako kvalitetne sportske patike koje i danas proizvode i bas su skupe!
Ja se nikada nisam time bavio ali sam u podsvesti bio ubedjenja da je to zapadnonemacka firma :no:
Bijela GERMINA STANDARD 1,8 m. Ruska rola Delfin, zlatna kornjača, sistem sa tri mušice, na dnu plovak od kapi za oći i opleti po potočarama