Kako obezbediti "dovoljno" vremena za pecanje, a da vuci budu siti a koze na broju?  
Kako uskladjujete svoje porodicne, skolske, poslovne i sve druge obaveze sa pecanjem, a da je sve pod kontrolom.
Budite iskreni pa recite da li ste i sta ste zanemraili zbog pecanja, ili cega ste se odrekli u zivotu da bi ste se posvetili omiljenom hobiju? Da li vam je zao zbog toga? Da li vam neko zamera zbog toga?
Mene je "muka" naterala da pocnem detaljno da pratim razne prognoze kako bi ono malo slobodnog vremena iskoristio na najbolji moguci nacin u ribolovu, a na svu srecu, imam puno razumevanje od onih za koje mi je to bitno.

pecanje je svakako kompromis,sa vremenom,sa novcem,sa porodicom,sa poslom...
siguran sam da bi velika vecina zelela da ima vise vremena za ribolov,ali postoje i druge stvari u zivotu koje moramo ispostovati..
a za neki uspeh u ribolovu,na sve nam siromasnijim vodama,potreban je kontinuitet i i sto cesci izlasci na vodu..
u najgoroj su situaciji tzv vikend ribolovci,a jos ako rade i subotom...

Leti kad napipam da je riba pocela da radi ustajem u pola tri na pecanje do sedam,trk kuci ,presvlacenje i voznja do posla 40kilometara.Po podne naravno nema odmora klinci,setnja...
I tako sastavim 4 dana dok se ne onesvestim i sve tako u krug.
Nije tesko jedino ponekad imam problema sa pamcenjem 
al nema ljubavi bez bola 

Citat: TopMix poslato 10 Novembar 2010, 20:28:41
Kako obezbediti "dovoljno" vremena za pecanje, a da vuci budu siti a koze na broju?  
Kako uskladjujete svoje porodicne, skolske, poslovne i sve druge obaveze sa pecanjem, a da je sve pod kontrolom.
Budite iskreni pa recite da li ste i sta ste zanemraili zbog pecanja, ili cega ste se odrekli u zivotu da bi ste se posvetili omiljenom hobiju? Da li vam je zao zbog toga? Da li vam neko zamera zbog toga?
Mene je "muka" naterala da pocnem detaljno da pratim razne prognoze kako bi ono malo slobodnog vremena iskoristio na najbolji moguci nacin u ribolovu, a na svu srecu, imam puno razumevanje od onih za koje mi je to bitno.

sa ovim je vecina toga receno.

1. Najbitnije mi je da imam razumevanja od voljenih ljudi, porodice, devojke & prijatelja...
2. Kuburim sa parama i vremenom, pecam šarane samo vikendom mada to ne zadovoljava moje potrebe, a kamoli šaranove. Pa sam prinuđen da pecam "instant" varijante po kojekakvim vodicama i vodama.  
3. Pravo pecanje je kada otkinem od godišnjeg odmora minimum 7 dana!   Nisam folirant da uzimam bolovanja... dok ja pecam drugi da rade moj pos'o  

4, 5, 6....

godisnjeg odmora nemam, radim po cijeli dan, zena dvoje male djece...posao kod privatnika koji ocekuje da spavas u firmi...

otmem jedan dan tjedno od svih zajedno i to za vikend...od ranih jutarnjih sati pa do kasnih nocnih.....a pod tjednom ..kad svi zaspu ja odem na vodu..

a novac..o tome ni ne razmisljam jer ne bi nikad ni otisao na pecanje...ukratko kradem od svih pomalo..ni u svatove vise ne idem ako je u subotu lijepo vrijeme 

ja samo nedeljom, to se zna, pecanje... ostalim danima posao i obaveze.

i 2 puta godišnje bacim šator po 10 dana na reci, da nadoknadim što ne mogu češće na vodu... da ne moram ženu da ispoštujem na more nikad ne bih otišao, sav bih godišnji otresao na pecanje... ovako bude 10 dana neko more (ponesem pecaljku, bacam jednu dubinku na lignje, ili ohrid ili tako nešto...)

Tema je mozda previse ozbiljna i teska, al sve nas to muci: kako iznaci sto vise vremena za nas hobi, a da se stigne sve sto se stici mora... Ova godina me je sludila nacisto sa vodostajem. Al, posao mi je takve prirode da mogu da cepkam godisnji odmor, pa kad se sklope kockice ja zbrisem na pecanje, dan, dva pa spojim s vikendom. Al ima dana kad su uslovi savreseni, a poso zove...Pa onda ukomponovati godisnji sa zenom, pa sa mesecevim menama, pa sa ovim, pa sa onim...
Sve se kao nesto radujem penziji za petnaestak godina, al da l cu onda imati tu volju, motivaciju i adrenalin koje imam sad...?

ja se nadam da hoću! a nada poslednja umire...

najgore mi je kad odem u nedelju rano na pecanje, vraćam se u sumrak i već razmišljam kako ću i šta u sledeću nedelju......

Preko tjedna radim dvokratno, tek navečer kad odradim drugu smjenu, mogu na vodu, sada je to mrkli mrak i riba jako slabo ide, sve se dešava za dana.
Za vikend, kako kaže Mario, ukradem malo više vremena pa odem po danu.
Večeras sam mislio ići, ali sava ide 4 metra gore, danas je narasla 1 metar, nosi granje, i nebih se baš sidrio po noći na takvu vodu

ja sam vatrogasac i radm u smenama tako da iz noćne smene imam dva dana slobodno,ne vezano za vikend.majka živi u slankamenu a ja u banovcima tako da mi je dunav i tamo i ovde na 500m.najveća mi je sreća što me supruga razume a i deca(16 i 19 godina) vole kada je prazna gajba.sada sa 43g.mogu da idem na pecanje jer uz godišnji imam i slobodnih dana zbog prirode posla(mesec do mesec i po).najgore je kad me ubije velika voda kao ove godine. 
a o parama neću da razmišljam,potrošim koliko imam i šta mi je od pribora najpotrebnije tog trenutka. 

Ja sam kasno počeo, mi smo generacija, ali su moja djeca 5 i 6 godina
Imam dosta obaveza sa njima............

radim na željeznici a kod kuće trgovinu autodijelovima,troje djece 11,8 i 2 god.punici sam podižem spomenik jer da nema nje nebih ni mogao na pecanje.
preko tjedna se furam na sekulu tako da je i snaša zadovoljna a parice se nađe
taman toliko koliko je potrebno za normalno pecanje i život

moj meni deli savete na pecanju  i traži da ima svoj pribor 

Kako godine prolaze imamo sve više problema pa je i pecanje sve veći luksuz. Uvek nešto fali, il pare il vreme il nešto treće što nam ne da da više uživamo u ribolovu. Najlepše mi je bilo u gimnaziji, tad sam imao najviše energije, ne spavam po celu noć, putujem raznim prevozima po 40 kilometara i pecam ceo dan, dođem kasno uveče kući. Sad je već tako nešto neizvodljivo, pa gledam da se uskladim da društvom koje je motorizovano, nema šanse da bi se opet cimao prevozom na pecanje. I to mi je možda najteže, što sad kad sam student i imam najviše vremena nemam mogućnosti da idem na vodu kad hoću i kolko hoću. S druge strane, uskoro će se završiti i taj period života, kad počnem da radim imaću mogućnosti da idem na pecanje gde hoću i da kupujem pribor kakav hoću al neću imati vremena, a tek kad dođu žena i deca... Ipak, možda ovako i više cenimo to vreme koje imamo i trudimo se da ga provedemo što kvalitetnije, ne vredi nervirati se zbog nedostatka uslova za koje mislimo da su nam potrebni jer uvek se nađe nešto što će nam pretstavljati problem, takva je valjda ljudska priroda.