Ja konkretno  uživam  u  snovima koji  su  vezani  za pecanje, ali  o  meni  drugi put. Evo  jedne priče  o  mom  prijatelju  Mrkom i  priči  kako  on   sanja.
                 Moj prijatelj  i  komšija  Mrki  je  radio  kao tonski  snimatelj  u  radio  Novom  Sadu, penzionisao se možda  malo  ranije, uzrok  nije  tako  bezazlen  srce je počelo  da  pravi ozbiljne probleme, no  uz  određene  zahvate  u  Kamenici uspeo  je nekako onako  kršan i  sa  svoja dva metra da  prebrodi baš  ozbiljnu  situaciju  i   dozove  se   sebi. Poreklom  je iz  Banata.  U  Elemiru je  proveo   detinjstvo kao  paorsko  dete  a  radni  vek  u  Novom sadu u  radiju. Kao  dete pecao  je  na  Tisi ,  i  barama oko  nje  ali  kada je  došao  u  Novi Sad pecanje  je nekako učutalo  u  nekom zapećku  čekajući  neke bolje dane. Oženio  je moju  komšinicu  i  školsku  drugaricu  koja  živi  prekoputa moje kuće,  doduše njena  kuća je jedno  dvadesetak  metara  bliža Novom  Sadu ali  to  je ipak  prekoputa. Potrudio  se moj  Mrki   i  stekao   dvoje  dece  sina  i  kćer .  Sin  kao  stariji  je već stigao   do  neke  dvanaeste godine i  već se dalo   naslutiti  da će biti visok na  svog oca, kći mlađa verovatno  je povukla više gena  od majke ili  od nekog iz porodice, nema  očevu  visinu.  Kada  je  iz  onog  zapećka počeo  da ga doziva onaj tihi šum reke ljuljan   vrbama  i  jasenom  na  njenim  obalama,  deca  su  znači  već bila poodrasla, i  bilo  je  krajnje vreme da  se nabavi nešto  od  pribora , možda je ovaj put i sredina u kojoj  je  boravio malo   pomogla  tom  buđenju.  Tu  sam bio  ja  sa mojim  drugarima   sa večnim  temama  o Dunavu i  ribolovu.  Mrki je  uvek bio na neki  način čudno  svoj,  te je  s'toga  sam   išao  da sebi  nabavllja pribor netražeći  od nikoga  direktno  savete, on je imao  neki  svoj  rezon  i  po tome  se i  vodio.  Nabavio  je neki  pribor, plastični  štap i  mašinica, opredelivši  se  da će  varaličariti.   Vodio  bi  decu  u  šetnju do Dunava  i  sada je imao  priliku  da se odazove  onoj  davnoj  dečačkoj  ljubavi ribolovu.  Jedan  dan je verovatno  stigao  malo  ranije  kući ili  je ručak  iz nekog  razloga  kasnio,  no upitavši  suprugu kada će biti, a  na  njen odgovor da  sigurno treba  bar još  sat  vremena pokupi decu, uzme  štap za  pecanje  i pravac  Dunav. Polazeći  ženi  onako  u šali  nabaci  da  ostavi mesta  za  pripremu ribe, jer dok  deca malo  prošetaju  pored  reke, on će  uhvatiti  ribu oni  će odmah  nazad  i žena  može  završiti ručak  dodavši  meniju  pečenu   ribu. Stigli  su  pod  Petrovaradinsku  tvrđavu  tu  je  rešio malo  da  baca varalicu,  baš u  nedelju  je  kupio  žutog  tvistera  sa  šljokicama na  najlonu i  jedva je čekao   da ga  počne bacati   jer nadao  se nekom  smuđu. Došao  je kod  pivare, tu je inače  Džorđević  iz  gradića  uhvatio  na  varalicu  rekordnog Jugoslovenskog  smuđa  od  šesnaest  kila  i  nisam  baš  sada  siguran  da li  je u pitanju  četristo  i nešto  grama  ili nešto  više no taj već podatak  koga  interesuje može  lako  da se  nađe. Počeo  je  da  baca  varalicu,  baš  i nije nešto  vičan  takvoj  vrsti  pecanja, pošto   su njegova  pecanja u  detinjstvu  uglavnom bila  na grund  ili  pampur, ali   nije  ga baš ni  briga šta će  ko  reći   a  uostalom nikoga  i nema.  Već  posle par zabačaja počeo  je polako  da ga  napušta onaj početni  elan  no  u  sebi  je  govorio  da je  to ipak  dobra  vežba  za početak  a   uostalom  neće  dugo desetak  bacanja i kući, hladno je, još  uvek  je  kalendarski  zima tek je  drugi  ili  treči mart, no  iako  je  zima  bila  mekša  hladno  je   a tu  su  i deca pa  ručak.  Bacio je već oko  deset  puta,  sebi  obećava  evo još tri puta  i  krećem  kući,  to je  ona  pecaroška  bolest nikada  dosta. Zabacuje negde trinaesti   put, varalica  zastaje, reakcija momentalna  u  mozgu, eto  zapeo  sam  bolje  da  sam  pre par  zabačaja  prekinuo  nebih  izgubio  varalicu, ovako. U tom se  štap   savija  ka  vodi i  mašinica počinje da  cvrči  usled okretanja  kalema  u  suprotnom  pravcu počinje  borba.  Nešto je  teško  i veliko  na  štapu mora  da je ogroman   smuđ,  no  iako  nema  iskustva  ostaje  pribran  i  nežuri,  posle par minuta  riba  prilazi  obali,  pa  to  je veliki   šaran. Nema meredov. nema  kuku,  a nema  ni  pecaroša,  Dunav je  hladan, no  Mrki  hrabro   zagazi   u  vodu i  uz  neki   spretni  zahvat  uspeva  da zgrabi   šarana,  izneo  ga  je  na obalu, nije  čestito ni  postao   svestan  šta se  dogodilo tu  su  dva pecaroša,  pa  gde su  bili   samo  pre par  minuta, no  bilo  kako   čestitaju  mu   uz  objašnjenje  da  kad  su  videli  da umara ribu  to  je bio  sam  kraj i  dok   su  dotrčali on ga je  već  na  rukama  izneo  na  obalu.   Pošto  imaju  sav pribor vade  kantar i  mere,  prelep  divlji   šaran  od  ravno  osam ipo  kilograma. Mrki  žuri  kući niko  nije  sretniji  od  njega  na  planeti  zemlji, teatralno  iznosi  šarana  pred  ženu, onako   kao  uzgred  i  ozbiljno  jesi  li   spremila  sve  za  pečenje ribe, nezna  se  ustvari  ko  je  u  većem čudu. Nedelja  Mrki  odlazi  na  najlon  rešen  da kupi  kuku za  prihvat  velikih  riba,  to  mu je onako  uz    varaličarenje  lakše  da nosi  od meredova,  a uostalom i  gledao  je  na teveu  kako  ozbiljni  ribolovci  na  moru  koriste  kuke za  prihvat velikih  riba.  Kupio  je  kuku neku ,  ručni  rad  baš  mu  onako  močno  izgleda  i   evo njega na Dunavu   sredinom nedelje  da  opet   overi  neku  kapitalnu  ribu. Ovaj put  se pustio  niže  niz  Dunav,  između   dva  mosta odma  ispod  male  plaže.  Baca istu  onu  varalicu žutog  tvistera  sa  šljokicama.  Nižu   se  bacanja  ali  sada  više nije  u pitanju broj  zabačaja,  vreme  se oteglo postaje mu i  neprijatno   ne zbog  toga  što  ovaj put  ima  gledaoce  sa šetališta iznad njega, nego  što  ga  već  boli  ruka od  bacanja.  U  mislima  overava  da  sam  ja  ipak  bio  u  pravu  kada  sam  mu  rekao   da je trebao  kupiti   lakši  štap  no kako  bilo,   u tom   udarac  umalo  mu  štap nije ispao  iz  ruke, riba  i  to   krupna, baš  velika  ali  nevuče  onako  brzo  kao onaj  šaran   od  pre neki  dan.  Ova  riba  vuče  ravnomerno, uz  povremene  udare  i  snažno.  Kreće  nizvodno   za  njom  jer oseti  da mora tako,  vuče   silovito  i   ako  nebude išao  za njom  prekinuče ili  prestrugati  najlon  preko  kamena.  Otišao  je oko   sto  metara od  mesta  gde je podkačio  ribu, počinje riba  da  prilazi   obali  umara  se,   diže  se ka  površini,  vir  i  udarac  repom  som  i  to  lep. U  momentu shvata  da mu  je  kuka ostala kod  stvari  sto  metara  uzvodno,  no  ima  sreće ovaj  put ima  publike i  tu  je  jedan  mladić koga  je zamolio  da ode  po  kuku. Momak  dotrčava    sa  kukom  som  je  već u  pličaku  valja  se  momak  pritrčava nespretno pokušava  da  zakači  soma pljusak  i   som  odlazi  u   dubinu,  ali  još  uvek je na  udici mašina  je  uspela  da  odradi posao , borba  počinje iznova  no  ovaj  put  kada  je prišao  obali Mrki nekim  panterskim  skokom uspeva iz  cuga  da kuku podvuče somu  ispod  škrge,  uzeo  je  od  momka  kuku, jer već  ako  treba  da  izgubi  ribu  neka on  bude zato   kriv  a  ne  neko  drugi.  Izašao  je  i  taj  napolje  dvanaest  kila i  osamsto  grama    metar   i   trideset  i  pet  do  sredine  repa.  Ponosan  je  moj  Mrki  pa  to  je  tako  normalno da se  eto  za kratko  vreme  pecanja hvataju  takve  ribe, šta li  će  tek  biti  kasnije.  Prolazi  neko   vreme  prepričavamo  doživljeno  odlazi  Mrki  na  pecanje  ali  nema  ulova. Početak  leta  opet  je  Mrki   tu  negde na  Dunavu   oko  mostova  udarac  borba,  ova  riba  je  ogromna,  som. Ogroman je  neda  se.  Mrkom  odjedared prolazi   kroz   glavu   da nije poneo  kuku pa  eto  noso  ju je   a ništa  se nije  događalo,  sada ju je prvi  put  ostavio   kod  kuće   i  vidi   sada  ovo.  Borba je titana  ima  tu  okolo   nekih  pecaroša  ali   svi  imaju  neke meredove  za  leptire,  ma  nije važno   samo  da  ga umori kada bude prišao  obali on  će njega  rukama  kao onog  šarana  zimus.  Počinje  da  slabi  otpor  soma  prilazi   obali ovog  nesme  da  izgubi ogroman je,   šta li  će  sada  reći   društvo  za njegov  ulov  a mene  njegovog  Prleta  sa vojne vežbe će pojesti,  ustvari  to  ću  ja  sam  sebe pojesti  od muke.  Som se  valja  i  ulazi u   pličak,  nesme biti   greške vreba  najpovoljniji  momenat  i   skače  na  soma  gledajući  da ga zgrabi rukama  bilo   za   usta  bilo   za škrge. Ogroman  tresak,  buči  mu   u  glavi, vrti mu  se kao  da će nadaj  Bože pasti  u  nesvest,  svetlo  žena  ga  pridržava  tu  je  i  sin i  kći  pored njega  gledaju  ga nekako  poplašeno. No   dobro je, pola tri  je, kao   da će  da  sviće,  žena mu  objašnjava  da se  probudila  kada  je on  stajao  u  krevetu   sa  rukama iznad glave, bila je u  totalnom  šoku kada je  skočio   na  glavu  sa kreveta  na  parket .  Par   cantimetara je promašio  masivni  stakleni  stočić, malo  je falilo   da dođe  do katastrofe. Deca  su  bila poplašena  od  strahovitog  treska koji  je proizveo moj  Mrki pri   pravoj  golmanskoj paradi   pokušavajući  da zgrabi  ogromnog soma iz   sna.  Prolaze  godine moj  Mrki  poučen  snom  pravi  gvozdene  štapove  sa  ugrađenim  kukama,  no   o  tome  normalno   sa  slikama  neki   drugi  put. Naravoučenije...   Vodite računa  ako  kojim  slučajem  upecate neke  krupnije  ribe  da slučajno  sledeći   ulov nebude  u    snu,  jer   tada  ko  zna  šta  može  biti....   

   pošto iskljićivo jigam ...kontre u snu su česte  nije bilo ovako dugih snova ali je bilo muških kontri i skokova u krevetu 

zena cesto strada od lakta kad kontriram... a backo tako dugacak san nisam sanjao godinama

Hehehe. Za 8.mart kupis joj onu boksersku kacigu i protezu za zube

Vlazni snovi
Sanjam cesto....ali najvise se tako uspavljujem....zamislim da sam na obali,reka tece,lisce susti....sedim opusten i....zaspim.
Onda nije ni cudo sta sanjam

Moram  jednu  kratku  napomenu, samo  treće  pecanje  je  san  ona  prethodna  dva  ribolova  su  bila  stvarnost i  to  je  upravo  i  dovelo  do  takvog  sna  i  reakcije,  ja  još  uvek  neskačem iz  kreveta  no  nikad  se nezna, a  i  bračni  krevet  je  povelik pa je  manja  šansa  da mi  žena  popije  neku  kontru. Ha,ha,ha

Ne znam da l sam bas "zamarao" neke ribetine u snu, al cesto volim da zaspim sa mislima o pecanju. Kao da me to smiruje i opusta pred san 

Ja noć pre nekog dužeg pecanja ili kampovanja i ne spavam... nema sile da zaspem celu noć samo se prevrćem i razmišljam kako ću gde da zabacim

kada sam teslo ramjen bio 98  megodine na traumatologiji vma sam upoznao jednog starog borca kome je granata odnela ruku i nogu covek je pricao o pecanju ceo dan i noc  kada je bio napucan protiv bolova  ja i jos dva vuka iz jedinice smo slusali od bola i straha  i posledica traume se nije moglo zaspti pa sm budan sklopio oci i zamisljao sebe na obli mrtve tise kako stojim i pecam barske karase i tako uspem da prevarim sebe te zaspim najlepsi san koji sam ikada sanjao je ovaj o kome cu vam pisati  jai moji par pokojnih kolega i tezi ranjenika na dunavu smo  na obali kod zezelj starog   i tako je sve mirno i tiho za nepoverovati a riba radi neopisivo pecali smo u tom snu sarane komade bruka velike  svi u uniformi kao dobili slobodan dan  toliko je bio realan samn da sam se uziveo u njega i kazu mi kolege da mi je taj san zivot spasao jer prilikom kontre u snu pao stalak sa infuzijom i probudio sestre medicinske  a meni aparat za disanje bio u kvaru  pa sm u tom snu poceo dase gusik kontrirajuci sarana  nenormalno teskog i od te kontre spasao sebi zivot pa su me nazvali na vma nocni pecaros . tako da vidite braco po stapu da pecanje i zivot spasava

Ta  nije đaba  ona  izreka  da  Bog neračuna  dane provedene na  pecanju,  znači   za toliko  nam  produžava  život.  Zato  reku  netreba napuštati   dogod ima  i  malo snage  u nama. Inače moji  pecaroški   snovi  su  toliko   verni   da mi  mnogo  puta bude  žao  što  sam se probudio,  i verovali   ili  ne uspomene  iz   snova  ljubomorno  čuvam  u  sebi  skoro   isto   kao  i  stvarne  doživlljaje  sa  vode. Dan  danas kada  god odlučim  na  reku  imam neku  tremu  tako    da  dosta puta prebdim  celu  noć,  a pre nego   što  krenem  zaglavim  u   wc,  protera me,  kao  lovačkog   psa  pred  lov. Ha ha  ha

Rijetko sanjam pecanje, al bih više volio da ga sanjam češće. Barem bi mi snovi bili ljepši od ovih koje sanjam (o tim hororima ne želim pričati).

Skoro svako vece i nisam bas siguran koliko je to normalno.
Mislim da se to u nekim knjigama naziva opsesija.
Da je to ljubav valjda bih sanjao svoju devojku svako vece
...pojma nemam

  e moji rodjeni ja sm u invlidskim kolicima li puzim na zadnjici do mestaaa gde  autom nemogu da dodjem ili je strmo da idem kolicima  supruga mi pomaze  i samnom rame uz rame ide da peca  na petljasa aj na dubinku tako da o tome koliko pecanje zivot znaci pa makar i u snovima nevredi ni pricati  jbg jedina razonoda  u ovom paklu  od zivota

Ja redovno sanjam, pogotovo kad se vratim sa pecanja. Dovoljno je da sklopim oči i vidim vrhove štapova, a kasnije kad legnem, drma mi sva tri štapa, lupam kontre k'o nezdrav, vadim komade... Ali pre pecanja teško da mogu da zaspim, samo se prevrćem po krevetu i pravim taktike, gde, kad, kako.

Meni se desava samo da lupam kontru i to me probudi a jednom ili dvapu sam se posle borbe budio okupan u znoju!