Plivajuceg zamajca...

Promaje ... 

Citat: Grof1204 poslato 09 Februar 2021, 21:38:37
Plivajuceg zamajca...

Nebrini posle nepunih 30 hiljada menjam drugi put 

Kad legnem uvece da spavam, dal cu docekati jutro 

Da cu jos dugo moći 

  Da će prestati da me zanima ... 

Kako da kazem mene ne zanima kao nekad. Mislim zanima me ali ne kao pre, ono po ceo dan. I to me nalo plasi   .

 Ne plašim se ničega. Plašim se svačega.

Obavezno infovanje mladjeg dela porodice...
Od besa mi se ruke vec tresu.
Plasim se samog sebe.

Mach 3 katridža (recikliranog)

Ne znam. Nekad jesam sad se već samo štrecnem, eventualno.
Tipa vidiš u mraku krupnih kerova par komada i slično, na obali.
Istrenira se mozak da ne dozvoli paniku, paralizu.
A nosi se i prangija, što svako treba da praktikuje, a bogami i praktikuju, ovi sa kojima popričam.
Mnogo je čovjek stabilniji, sigurniji, sa tim.
Previše smo mi u goluždravce evoluirali da bi bez ičega išli.

Većina nas ima to iskustvo napada pasa lutalica prilikom odlaska na pecanje,sto biciklom sto peske da ih ne oprangijas oglodali bi te pa se ti zali....Nosim nego sta

Ima jedna lokacija gde idem povremeno da varaličarim a gde me obavezno na putu prema obali dočeka čopor ,,besnih" pasa. Njih pet šest. Tu neka usamljena žena skuplja i hrani pse lutalice pa ovi brane ,,svoju" teritoriju. Vrlo neprijatna situacija. Jedva se izborim sa njima, pa da bih prošao moram više puta da ih rasterujem bacajući kamenje, gde oni postaju još besniji. Jednom prilikom povedem sa sobom komšiskog kera, da me štiti. Kad on vide besne pse umesto da me zaštiti on meni uz nogu i ne mrda od mene. Ispade da ja njega treba da štitim. I šta ću, da bih njemu pokazao šta treba da radi ja naglo pojurim prema čoporu a ovaj se, na moje iznenađenje, dade u beg. Jedan najmanji čak saplićući se u begu poče i da cvili bežeći. Ovo iskustvo mi je pomoglo da svaki sledeći put primenim isto. Pojurim prema njima a oni u beg. Kad ih prođem oni za mnom ali dovoljno je da se okrenem i napravim par naglih koraka prema njima oni se razbeže.
Inače, plašio sam se zmije ali taj strah sam vremenom prevladao. Ali šta me obavezno uplaš, iako znam da to uvek može da se dogodi, kad na metar ispred mene, iz žbuna ili visoke trave, iznenada bežeći krilima zalupeta fazan

Ne plašim se ničega, pogotovo pasa. Ne sećam se kada su zalajali ili zarežali na mene. Jedino mi je neprijatno noću kada čujem zavijanje čopora šakala u gustišu udaljenom 15-20 metara. Oni se plaše čoveka, čim se popnem uz obalu i krenem prema njima oni se razbeže. Jedan moj prijatelj ponese petarde, ali verujem da tako plaši i šarane koje peca.