Syngnthatus abaster, šilo pored morskih naseljava i slatke vode. U Srbiji slatkovodno šilo živi u Dunavu i može da naraste do 15 cm. Prepoznatljiv je po dugačkim cevastim ustima kojima veoma lako usisava vodu, a sa njom i plen. Poseduju oklop sastavljen od koštanih ploča kojih, zavisno od vrste, može biti i do 50.
Zimi kad su vode Dunava hladnije povlače se u veće dubine, a sa porastom temperature vode i oni se kreću sve bliže površini. U periodu od maja do oktobra mogu se naći u priobalnom pojasu među gustom podvodnom vegetacijom. Veoma se teško uočavaju, jer imaju dobro izraženu mimikriju, tako da njihov izgled u potpunosti imitira okolnu vegetaciju. U periodu boravka u plitkim vodama razmnožavaju se i to više puta. Pre svakog parenja obavlja se ritual udvaranja tokom koga ženke biraju mužjaka sa kojim će ostvariri potomstvo. Mužjaci poseduju inkubacionu komoru u koju ženka polažе jaja. Inkubacija jaja u komori mužjaka traje najmanje deset, a najviše 25 dana. Mužjaci šila su jedni od retkih u svetu životinja koji 'na svet donose potomstvo'.
(https://s6.postimg.cc/4b71npysh/Slatkovodno_silo_Syngnathus_abaster.jpg)
(https://s6.postimg.cc/4b71nq6i9/Slatkovodno_silo_Syngnathus_abaster.jpg)
Preuzeto sa: Virtuelni muzej Dunava (http://virtuelnimuzejdunava.rs/%D0%BF%D0%BE%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B0.i-135.173.html)
Fascinantno. Rođak morskog konjica !
Ne bi pretpostavio ali nipošto.
I ovi što navode Dunavske vrste nigde da je navedu, ni u dozvolana niti igde.
Ako ni zbog čega drugoga a ono da bi znali, a ne se 2020 - te isčuđavali.