Vukovi sa DUNAVA

Dabar je vodena i kopnena životinjska vrsta i najveći glodar severne hemisfere.

Jedini je predstavnik svoga roda. Zbijeno telo mu je pokriveno gustim crvenkasto-smeđim krznom. Ima kratke noge sa po pet prstiju, koji su na zadnjim nogama spojeni plovnom kožicom. Rep mu je snažan, odozgo spljošten kao veslo, bez dlake i pokriven ljuskama. Na glavi iz masnog krzna vire mu male, okrugle uši. Dužinom tela doseže 90 santimetara, rep mu je dug oko 35 centimetara i težak oko 35 kilograma. Iz skrovišta iskopanog u obali ili sagrađenog od granja i stabala sa izlazom ispod površine vode, izlazi uglavnom preko noći. Veoma je oprezna i plašnjiva životinja. Na tlu je spor i trom, pa najveći deo života provede u vodi. Odlično pliva i roni. Živi sam ili u manjim grupama.

U toku leta okoti najčešće tri mladunca.

Hrani se isključivo biljnom hranom, lišćem i korom stabala.

Živi uz mirne vode, rečne rukavce i jezera sa obalama obraslim listopadnom šumom i grmljem. Živi u istočnoj Evropi, Rusiji i Kanadi. Ponovo je naseljen u Skandinaviji i Francuskoj. Zbog cenjenog krzna gotovo je istrebljen.

Naselili su ga i na Zasavici kod Macvanske Mitrovice.
http://zasavica.org.rs/index.php?lg=sr&str=dabar.php (http://zasavica.org.rs/index.php?lg=sr&str=dabar.php)

I uspešno se razmnožava!

Evo fotografije člana foruma Ljubim Dunav sa 1393 km Dunava.

(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi46.tinypic.com%2Fb96gxu.jpg&hash=a1c1f957fe93f8d5629fd9ce25767934e5c3ff4c)

a onda opet odstrel? :question:

Sto bi neko lovio dabra  :eek:

Zbog krzna.  :grin:

Presimpaticna zivotinja..nadam se da ce osptati i kod nas.. :takoje:

Citat: pikeman poslato 22 Oktobar 2010, 23:55:56
Zbog krzna.  :grin:

E jbg kad ima i toga jos  :veryangry: izgleda da je vreme da nesto pocne nas da lovi  :grin:

Ulovit cemo mi sebe sami...

 Velika stetocina i nista vise!Pikeman jel znas koja je razlika izmedju Evropskog i Americkog dabra??

Ne znam? :question:

Koliko sam ja uspeo da iskopam Amerikanac je nesto manji od ovog naseg sa manjom okruglijom  glavom,kracom i sirom njuskom nego nas,rep mu je malo vise ovalan ima deblje i duze podkrzno itd...

Nisam ih video, ali ostavljaju tragove .... srušili su par vrba kod nas... na ostrvu...

Evo jedne sveze od pre par dana. Uz Dunav, Bec, Austrija.
(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi51.tinypic.com%2F1hpe20.jpg&hash=a8ea8c43c6d8acfaed6eb236b61e229490148ad8)

Inace jedan od glavni razloga koji su me vezali za ovaj, inace ribom neproduktivan deo Dunava, su bili i dabrovi.
U pocetku sam bio odusevljen njima, da bi se kasnije, nezavisno od toga sto srusise sve zivo, moja osecanja "promenila" :no:
Naime, jedini period koji pruza ozbiljnije sanse za ulov je noc, sto se poklapa sa najvecom aktivnoscu dabrova.

Dajte neke nove fotografije.

Evo i malo drugačije boje krzna ovog lepotana  smiley033

(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi51.tinypic.com%2Fhvyofk.jpg&hash=e11c1da5d9788e48922c9f2a9f165410503605c5)

Bilo je juče kod nas na tv-u da ih ima u kopačkom ritu, kao da su ih prije pustili iz zoo vrta ili odakle već i da su se prilagodili i razmnožavaju se itd itd.
Sad jel koristan ili štetočina nemam pojma ali bilo bi mi ga drago vidit na ribolovu, bez obzira na ribu, jedino da mi po noći ne sruši stablo na šator :lol:

Citat: zex.raseta poslato 21 April 2011, 11:59:17
Evo i malo drugačije boje krzna ovog lepotana  smiley033

http://i51.tinypic.com/hvyofk.jpg (http://i51.tinypic.com/hvyofk.jpg)

Ovo mi na vidru lici,nisam siguran da dabar zna ledjni stil plivanja:-)

Samo za visprene kolege
(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi51.tinypic.com%2Fjsh7hk.jpg&hash=720b41f7c71cc5a88980f0f4145632ebfd22a3af)

Pogled sa gornje strane
(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi56.tinypic.com%2F23ud2eq.jpg&hash=1f5c81c8999014c50f28deae9766ac33eaf708be)

Pogled nizvodno od brane
(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi55.tinypic.com%2Fxpo7j4.jpg&hash=4dcf06ee3925600fbab88c4a86bdf680e8bd0bed)

(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi52.tinypic.com%2F54hg8.jpg&hash=82d695104c39a3e0a3411360d2c5fef96de02cfe)

I jedna sa kvazi-pecarosem, radi utiska o velicini brane :takoje:
(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi55.tinypic.com%2Fxbd7gz.jpg&hash=a6138b1380867c3f4d7adde8a888d619fb279a37)

Ova za kraj i ako nema veze sa dabrom, osim sto je smanjio nivo recice :lol:
(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi53.tinypic.com%2F245y5c9.jpg&hash=31ae1a1f5830e9a97f8cfdab2d5c1eaa80e52598)

Hvala na saradnji i toleranciji zbog ovolike gomile smiley033
Pozdrav od beckih dabrova :bye:

Ovo kao da je Tasmanijski djavo prosao kroz sumu :eek:

 smiley033 vidio sam dabra  u Dunavcu Tanja u Dalju, pri izlasku  prije spornja.Smedje boje sa sirokim repom a vidjo sam i vidre takodjer. :ok:

http://www.youtube.com/watch?v=iVzdtMfAFzA# (http://www.youtube.com/watch?v=iVzdtMfAFzA#)

Video sam i ja na tisi uzvodno prema mosorinu drvece karakteristicno oglodjeno...

Ja sam na Tisi kod Kanjiže prošlog proleća imao sreću i da snimim jednog! Prošao je na par metara od mene...

 Sinoć bacao voblera 200-tinjak metara od kuće,dakle u gradu. Prvo bećar pliva dva metra od mene na vodi hladan kao špricer. Kada lupim varalicom po vodi on kao malo ubrza ali opet je tu pod nogama. Ostavim ja torbu na obali da ju ne vučem sa sobom i odem malo nizvodno. Vraćam se nazad da promjenim varalicu kad majstor kraj moje torbe  grize neku granu pa ti ajde zamjeni varalicu,normalno da sam zaključio da mi je i ova koju sam bacao pola sata sasvim dobra :lol:. Do sada sam ga viđao samo iz čamca pa ne mogu zaključiti koliki je on u svoj svojoj veličini kad mu vidim samo glavu kako viri iz vode,može čovijek samo nagađati. Ljudi moji pa to je neman,tumbasto,nabijeno,gadno za vidjeti a što je najveći štos to se ništa ne boji za razliku od mene :lol:. Veličine ko prase ili neki buldog,ma zlo za vidjeti. Otišao dabar a i ja za njim,otkud znam da nije otišao po ekipu.

Evo jednog kod nas
(https://i.postimg.cc/zGWhWhZQ/20190811-053355.jpg) (https://postimg.cc/LJ9hFnsk)

Prodje 16 godina kako su ponovo naselili dabra u Srbiju i cinjenica je da se on rapidno siri. Ne znam za slučaj bilo koje druge vrste sem šakala i smrdibuba da se šire brže nego dabar kod nas. Podneblje mu očigledno odgovara, a širi se veoma brzo svim vodama koje su povezane sa Dunavom.

Ne znam iz kog razloga je nestao sa ovih prostora, verujem zbog krzna pa je izlovljen, ali da se prenamnožio, činjenica je. Ovde u donjem delu Tise, bliže ušću u Dunav, ima ih gomila. Pored divlje loze koja nekontrolisano džiklja i svojom težinom obara mnogo drveća, i ovi golemi pacovi oboriše puno drveća uz samu vodu. Na nekim potezima to je pravi lom šta napraviše. A o korenju da ne pričam ... ako je iole ogoljeno, oglabaše ga dok si rek'o keks  :smiley: Sve nešto imam utisak da ćemo sa njima proći slično kao sa cverglanima, tolstolobicima i ostalim alohtonim vrstama koje naselismo pa sad oči izbijamo nemajući rešenje za probleme sa istima. Moraćemo da naselimo i neke grizlije da im regulišu broj, pa onda neke Amere da regulišu broj grizlija , pa onda nešto da reguliše broj Amera ...  :rolleyes:

Jedu se, delikates je meso  :bye:
Pored krzna to je bio razlog za njihovo nestajanje sa ovih prostora. Ali sad to već nije više ugrožena vrsta i došao je i do DTD kanala gde obara stabla uveliko, a od Dunava je bar 50km.

I dabar naso da nas zeza.Ma ako je tako kao sto kaze kolega iznad verovatno ce opet poceti da ga love.
Mada ste me naterali da citam malo o njima i pise da su korisne zivotinje u prirodi.

Besplatno im prave mesta za pecati štuku i druge ribe, a oni se bune.  :lol:

Реално све животиње у природи су корисније од човека.  :takoje:
Ако сте жељни меса од дабра онда дАбро.  :smiley:

Nemam ništa protiv dabrova i vidri, već samo protiv kormorana u ogromnim jatima.
Dabra ( mladog ) i vidru će sačekati već nešto uz obalu, šakal npr.
A kormorana nema šta da napadne, bjelorepan se ribom hrani a zlatnog orla nažalost nema.
Najvećih somova ( koji bi ih jeli u vodi ) takođe, skoro da nema..
Znači ako ih ostaviš na miru bez problema će se prenamnožiti do besmisla.

Sem toga dabar je koristan jer preferira između ostalog i topolu, a koju su domaći genijalci svuda sadili.

CitatBeavers have a definite preference for the trees they like to eat. Preferred tree species include alder, aspen, apple, birch, cherry, cottonwood, poplar and willow. Aspen/poplar and cottonwood are their favorite. If the supply of their preferred trees is low they will harvest oaks and some maples.

Ово је тема о дабру Глосе.  :takoje:
Једино да га дресирамо да напада корморане, рибокрадице и загађиваче.
Није лоше да преведеш те цитате са страних форума и сајтова на матерњи језик.

(https://i.postimg.cc/rmPG684j/IMG-20201212-115143.jpg) (https://postimg.cc/LYjgLFNg)

(https://i.postimg.cc/ZKgQPSDr/IMG-20201212-115155.jpg) (https://postimg.cc/zVCp59NB)

(https://i.postimg.cc/hP7sB7pd/IMG-20201212-115539.jpg) (https://postimg.cc/1fsw04xm)

(https://i.postimg.cc/Th8rwCCW/IMG-20201212-115600.jpg) (https://postimg.cc/Pv4LVzGt)

(https://i.postimg.cc/T15VfZq6/IMG-20201212-115604.jpg) (https://postimg.cc/p5xhBc6G)

(https://i.postimg.cc/66PcghLK/IMG-20201212-115612.jpg) (https://postimg.cc/K4ntgBHp)

Meni su oni zanimljivi jako ali realno se šire velikom brzinom i zaista ih već ima mnogo. Verovatno će doći vreme kad će morati da se redukuju malo tj da se drže u nekom optimalnom broju što je izuzetno važno ma koliko surovo zvučalo. Čitao sam skoro da i u Hrvatskoj su isto u velikoj expanziji i da već prave poprilično štete. Trenutno su invazivna vrsta bez prirodnog neprijatelja i od značaja za njihov opstanak je bitana njihova regulacija i držanje na optimalnom broju. Zbog samog zdravlja populacije je to jako bitno, a populacija je krenula od par puštenih primeraka i sad je velika verovatnoća da se pare u srodstvu, a to je već malo kritično. Ne treba ih uništiti šteta bi bilo ali ih treba držati u nekom razumnom broju....mada regulisaće se to verovatno u bliskoj budućnosti.

Dabrovi se zaista brzo sire. Kao sto je Zoki napisao, na donjem toku Tise  pa do usca ih ima toliko, da je malte ne nemoguce proci tim delom a ne videti dabra...
Pre par dana sam gledao prilog iz Macve, gde je populacija dabrova eksplodirala...

Di dabar i vidra proplivavaju mreža nema šanse.
Dabar je pokida a vidra ulov uzima.

Citat: no names poslato 26 Decembar 2020, 11:00:40
Čitao sam skoro da i u Hrvatskoj su isto u velikoj expanziji i da već prave poprilično štete. Trenutno su invazivna vrsta bez prirodnog neprijatelja....  treba držati u nekom razumnom broju....mada regulisaće se to verovatno u bliskoj budućnosti.

Da...ovdje kod mene na SZ Hrvatske jako dobro su se "snašli" na području uz rijeku Dravu. Viđeni su u onim dijelovima vodotoka gdje se čovjek nebi nadao da bi dolazili. Recimo, odvodni kanal HE Varaždin gdje je voda dublja a protok dosta jak. Zabilježene su i velike štete na drveću. Od nekada velikih poplavnih nizinskih šuma ostale su tek  male eklave. Jedna takva je i Dravska park šuma u zoni grada Varaždina.
Na udaru dabrovih zuba mogle bi se naći i velike "bijele topole"(Populus alba). To je autohtona i nekada bila preovladavajuća higrofitna vrsta a sada su rijetkost.

https://www.youtube.com/watch?v=G7dTQlLn2p4 (https://www.youtube.com/watch?v=G7dTQlLn2p4)

Da malo osvežim temu i iznesem jedno zapažanje.
Naime, plovio sam danas Tisom baš blizu obale, osmatrao malo teren ne bih li zapazio neko novo i iole pristupačno mesto za predstojeću sezonu. Ima takvih mesta na obali još uvek, mada kada krene ona divlja loza ništa se od nje više neće videti sa vode. I, u tom razgledanju, zapazim dosta veliki broj velikih stabala vrbe i topole na samoj obali koja su gotovo potpuno presečena, tj, oglodana. Na prvom jačem vetru to će se srušiti, a sasušiće se sigurno. A i već srušenih ima gomila. Taj neko ko je vratio te džinovske paRcove, a nije regulisao način kontrole njihove  brojnosti, bilo lovom ili prorodnim neprijateljima, napravio nam je baš medveđu uslugu. Napraviše haos po obali. A uzimajući u obzir da se množe baš kao paRcovi, uskoro ćemo imati problem kao i sa kormoranima, samo drugačijeg oblika štetnog delovanja.

Ima oborenih i oglodanih stabala i na Kolubari . Sve ih je više. Njihovu brojnost više niko ne može da prati i kontroliše, ima ih svuda .
Mislim da ih za sada nema previše i nadam se da će sama priroda regulisati njihovu brojnost.

hoće bit će ih sve više i više .....

Neka njega, ima on svoju ulogu. Na Dunavu sada niska voda a smudj treba da se mresti. Jedini materijal za gnezdo, vrbinu bradu, mu je obezbedio dabar koji je porokao vrbe uz obalu. Ono sto je covek narusio svojim mesanjem u prirodu, dabar popravio. Samo neka glodje.

Meni se to nimalo ne sviđa i mislim da to nije trebalo da se radi. Po Vojvodini ima jako malo stabala uz vodu i samo nam još on treba da to poruši. Vraćati dabra u totalno izmenjen ekosistem po meni nema smisla. Pre 200 i više godina kada je Vojvodina bila jedna velika močvara  puna šuma - tu mu je verovatno bilo mesto ali sada to zaista nema smisla. I mislim da će to vreme i pokazati.


Sent from my iPhone using Tapatalk

Са овим се слажем у потпуности. Није ово више станиште за дабра, бар док овај двоножни не престане да пустоши шуме.

Послато са SM-A325F помоћу Тапатока

Ima jedna jako interesantna teorija o ključnim vrstama. To su vrste koje imaju disproporcijano veliki efekat na ekosistem u odnosu na svoju brojnost. Najčuveniji primer su vukovi u Jelovston nacionalnom parku, gnu antilope u Sergentiju, morske vidre na Pacifičkoj obali SAD, bas u amerčkim vodama i sl. I dabar u nekim ekosistemima se smatra ključnom vrstom. Ja bih ga ostavio par godina da vidimo kakav će efekat biti. Lako se krupna vrsta istrebi ako zatreba.
P.S. Postoji i sjajna emisija Serengeti efekat na nekom od dokumentarnih kanala koja detaljno prikazuje efekat ključne vrste
https://en.wikipedia.org/wiki/Keystone_species

Вук је помогао парку Јелоустон да се опорави тако што је смањио јеленску популацију и готово их стално држао у покрету, онемогућавао их је да праве штету. Ти случајеви не могу да се пореде, Саша је лепо написао да је Војводина била шума и мочвара, а сада где се има шуме човек експлоатише. Да се разумемо лично бих волео да видим овде даброве, али на жалост ми смо им омогућили да буду вишак на свом природном станишту

Послато са SM-A325F помоћу Тапатока

Opasan drvoseča. :rolleyes:



Evo kako mu izgleda kuća.

Evo sad pustili i bizone na Frušku Goru. Stvarno nisu normalni. Kad siđu dole niže i krenu da brste po poljima biće kuku lele, ko ih ovde dovede. Stvarno poludeo svet načisto.


Sent from my iPhone using Tapatalk

Samo da ne poribljavaju piranama...

Nisu samo predatori ključne vrste. Gnu je najbolji primer gdeje porast populacije sa 200.000 na skoro 1.500.000 jediniki totalno preobrazio (tj povratio u prvobitno stanje) ceo Serengeti. Zbog intenzivne ispaše požari su postali jako retki, što je dovelo do pojave retke šume. Ta retka šuma je privukla još više životinja ptice zbog hrahe i mesta za gnezdo, životinje koje se hrane lišćem drveća (slonovi, žirafe itd),povećala broj predatora itd. Sistem je došao u ravnotežu i broj gnu antilopa se ustalio na oko 1.200.000. Inače delovi Seregentija se koriste za ispašu domaće stoke a deo se obrađuje.
Dabrovi već duže naseljavaju Zasavicu pa nisu uništili ekosistem
P.S. Evropski bizon je šumska vrsta i retko izlazi u polja. Naseljavaju ga gde god mogu po Evropi i već postoje populacije u većini država.
P.S.S. Jako interesantan eksperiment
https://en.wikipedia.org/wiki/Pleistocene_Park

Situacija sa gnuom koju opisuješ se desila u ekosistemu gde već imaš tu vrstu milenijumima, u ekosistemu dakle sasvim podobnom za njen život i gde dolazi samo do povećanja njene brojnosti. Mi ovde imamo situaciju da se vraćaju vrste koji tu nema već stotinama a možda i hiljadu ili više godina, u ekosistem koji je u međuvremenu totalno izmenjen i preobražen u nešto potpuno drugo.
Šta je sledeće, da vratimo i tigrove jer su i oni hodali ovuda pre nekoliko milenijuma? Karikiram ali nadam se da shvatate poentu?


Sent from my iPhone using Tapatalk

Само бих још додао да већ дужи низ година имамо инвазивног дабровог еквивалента званог нутрија, који се овде и више него одомаћио. Само треба да га научимо да руши стабла. Иначе све друге квалитете већ има

Послато са SM-A325F помоћу Тапатока

pise u textu na 021.rs, bizoni su nestali sa fruske gore pre 200 god...

Dabar je nestao iz Gornjeg podunavlja krajem 19. veka, znaci pre nekih 100-150 godina, nije to bilo bas tako davno. Mislim da je covek daleko stetniji sa ekosistem od dabra. Iskrci covek par hektara sume uz reke, kanale i jezera da prosiri oranicu (koji, by the way, prska otrovima koji se slivaju u te iste vode), a onda nam smeta dabar koji porusi par stabala i tako napravi dobro staniste za zivotinje (za one koje jos uvek nismo uspeli da istrebimo). E jeste taj dabar stetocina, aj' da ih opet sve porokamo, sto mu dabrova...

Koliko se moze pronaci informacija, poslednji Evropski divlji bizoni su ubijeni pre tacno 100 godina u sumama izmedju Belorusije i Poljske, kakve stotine i hiljade godina. Bili su rasprostranjeni sirom Evrope, bilo ih je i kod nas. Primerci iz zatocenistva su razmnozeni i uspesno uneseni u prirodna stanista u 7-8 Evropskih zemalja. Ima ih i u Rumuniji i Slovackoj, u Rumuniji na 3 lokacije. U toku je repopulisanje mnogih drugih nestalih ali autohtonih vrsta i to je jako lepa prica.

Kod nas je u toku sredjivanje papira za unosenje bizona na Staru Planinu i Frusku Goru. Moje licno, doduse nebitno i amatersko misljenje je da ce time da se poveca biodiverzitet tih podrucja, djubrenje livada i suma, kontrola i poboljsanje divljih pasnjaka, vracanje prirodi ono sto je uzeto od nje.

Recimo, bujnost i plodnost Kanadskih kisnih suma jednim delom zavisi od djubrenja ostacima lososa koje medvedi iznose u sumu iz reka u hiljadama tona. To je i hrana za mnoge druge sitne vrste zivotinja. Poboljsavaju sume i njihovim izmetom, prenosenjem bobica, kontrolom rasta livada, na mnogo drugih nacina. Nije direkto u vezi sa bizonima ali imate ideju:) A da li ce nanositi stetu usevima, ne znam. Tamo gde su uneseni neke bitne stete nema.

7 bizona su vec na fruskoj gori i trenutno su u karantinu tj privikavaju se na u slove, te ce posle biti pusteni u prirodu

Evropa je generalno uništila svoje ekosistema pa ih poslednjih godina oporavlja. U USA je situacija skroz drugačija. Npr država New Jersey (pored grada Nju Jorka). Po površini je kao Vojvodina i ima preko 9 miliona stanovnika. U njoj živi više jelena nego u Nemačkoj(oko 130.000 dok ih u Nemačkoj ima oko 110.000 a u Srbiji oko 6.000-7.000), priližan broj medveda kao u Rumuniji (oko 5.000 crnih medveda u NJ u Rumuniji oko 6.000 mrkih u Srbiji oko 300) i imaju veliku populaciju dabrova koje je dozvoljeno hvatati zamkama. Što se mene tiče i dabar i bizon su i više nego dobrodošli u naše  okruženje jer može biti samo koristi od njih.
Nutrije su invanzivna vrsta kojoj ovde nije mesto

Dabra još nisam video na kanalu DTD ali radi punom parom.

Prošle godine smo videli jedno oboreno stablo a sada,"mnogo".

(https://i.ibb.co/6FQcqTs/viber-slika-2024-02-25-18-15-50-995.jpg) (https://ibb.co/SBSDZMv)
(https://i.ibb.co/3WGSX12/viber-slika-2024-02-25-18-16-07-237.jpg) (https://ibb.co/J20rLnV)

Вагони Апатин, крљају не треба им дозвола за сечу :cheesy:

(https://i.ibb.co/VtHNrrP/Messenger-creation-203477-DF-12-F1-45-E5-BA1-D-73-E8-F3022-D27.jpg) (https://ibb.co/1Lsnhhw)

(https://i.ibb.co/X5t0P23/Messenger-creation-83122588-A8-D8-42-CE-B2-F1-1-FF88-C6-A75-C4.jpg) (https://ibb.co/dpDCvWL)

(https://i.ibb.co/dk6wQFd/Messenger-creation-D8-CEF8-C3-2199-4-C35-B6-F7-EEFDE20-C23-E6.jpg) (https://ibb.co/NWpdL58)

Ima par restorana u juznoj Bavarskoj gde se sluzi dabrovo meso na meniju. Uveli su godisnju kvotu za lov dabra jer se namnozio. Kazu da je ukus slican teletini. Sad kakvog su ukusa ovi nasi, ne znam  smiley323

И овај наш иде ка томе како ми се чини. Отац ми првоводи тамо већи део године каже да су у последње време превршили сваку меру :cheesy:

И ови наши садашњи даброви су "Баварци", донети су из Баварске 2004 и 2005. и изгледа да се лепо шире. Овде код нас на Сави око Умке, има их прилично али ипак не у том броју да праве неку штету, а и терен је такав да се то тешко може десити  :cool:

Najpre da kazem da ni na koji nacin ne podrzavam ubijanje dabrova u ovom momentu. Niti su prenamnozeni niti prave neku veliku stetu. Deo su prirode, tamo su gde i pripadaju.

Zato, mozda ne bi trebalo ovo ni da pisem, pasce nekome na pamet gresne misli.

Dabar ima veoma ukusno i jako kvalitetno meso. Socno, sa malo masnoce. U Severnoj Americi kazu da po ukusu lici na elka (vrsta krupnog jelena) i na bafala. Pogodan za pripremanje paprikasa, gulasa, moze se i prziti ili peci.

Kao i sve divlje zivotinje, moze imati veoma opasne parazite, koji se termickom obradom ubijaju. Tokom manipulacije presnim mesom, stroge higijenske mere moraju se postovati za svaki slucaj.

Radio sam tamo sa par veoma pasioniranih lovaca, pa znam. Dabra nisam jeo, ali jesam elka, karibua, musa (losa)...

Тешко да ће дабар икад бити на менију Србину ма колики год да је деликатес.
Немам податак али мислим да нам никад није ни било у култури да га једемо без обзира што је одувек живео међу нама. Па овде би га пре тровали ако би почео да прави неку већу штету него јели, као што се на жалост ради са неким другим врстама. Срећа је његова само то што нема директне везе са пољопривредом иначе би и он награбусио.

били и код мене на каналу, мада сам само једног видео како плива на Дунаву у близини

(https://i.postimg.cc/w3KB2dX8/IMG-20241113-161056.jpg)

Citat: Александар Бунчић poslato 28 Januar 2025, 21:32:12Тешко да ће дабар икад бити на менију Србину ма колики год да је деликатес.

Mislim da gresis. Kada ljudi jedu jazavca sto ne bi i dabra?
Znam da je jazavac delikates, i kazu da je paprikas od njega dobar, cek' samo da provale da mogu i dabra da skuvaju.  :lol:

Није се односило на екстреме који би појели и масну крпу. Дабар спада у ред глодара, а Србин ће то тешко да превазиђе.
Нема везе што се храни младим гранчицама врбе и што му је месо сочно он ће овде увек бити велики пацов. :cheesy:

Glavni razlog što je dabar istrebljen u Srbiji je tumačenje da je posno meso i da sme da se jede za vreme posta tako da...
Ja sam ih do sada viđao na Tisi, Tamišu, Begeju i DTD kanalu i nisu nigde napravili neku naročitu štetu sem što mi srušili omiljeno drvo za hlad :-)

Уважени колега chmi, нисам сигуран да је за негдашње истребљење даброва у Србији, главни разлог то што си навео. За нека друга подручја било је тих и таквих тумачења свакако, али што се тиче Србије, колико ја знам, не  smiley191

Tu sam pričuo čuo od par biologa. Navodno zbog izgleda repa je bio "posan". Čuo sam da mu je meso dosta ukusno pa je moguće da je i izlovljen zbog mesa

Odlomak iz teksta BBC-a na srpskom: Dabar i Srbija: Istrebljen zbog mesa, krzna i mirisa, ponovo naseljen kao ekološki važna vrsta

Novinar sa BBC-a, Nemanja Mitrovic, je radio intervju sa Duškom Ćirovićem, profesorom sa Biološkog fakultetu u Beogradu i rukovodiocem projekta reintrodukcija evropskog dabra u Srbiji.

"...

Posno meso i sekret za parfem

Pre ponovnog naseljavanja, poslednje jedinke ove autohtone vrste navodno su primećene 1903. godine na Dunavu, nizvodno od Beograda.

Dabar je krajem 19. i početkom 20. veka istrebljen u većem delu Evrope.

Preživeli su, kaže profesor Ćirović, samo na četiri lokacije - u južnoj Norveškoj, na Pripjatskim močvarama na granici između Belorusije i Ukrajine, na rekama Roni u Francuskoj i Elbi u Nemačkoj.

Jedan od razloga iščezavanja evropskog dabra iz Srbije je bio gubitak staništa, ali je po mišljenju stručnjaka ipak presudilo izlovljavanje.

,,Postoji zapis iz 18. veka gde je jedna cela porodica uhvaćena u mrežu, sa turske strane obale, nizvodno od Sremske Mitrovice, tako da su ih ljudi lovili odavno i to je glavni razlog njihovog nestanka", tvrdi profesor Ćirović.

Siroti glodar je lovljen zbog krzna, mesa i kastorijalnih žlezda.

Njegovo krzno je, kao i kod većine životinja koje žive i na kopnu i u vodi, važilo za izuzetno kvalitetan materijal jer je ,,nepromočivo i dobar termoizolator".

Meso dabra je takođe bilo na ceni.

,,U katoličkoj crkvi je dozvoljen kao posna hrana valjda zato što živi u vodi i ima rep koji je pokriven rožnatim tvorevinama koje podsećaju na krljušt riba, pa su tako zaobilaženi neki kanonski propisi", tvrdi biolog.

Kaže da je ,,teško rekonstruisati" kakav su stav Srpska pravoslavna crkva i ostale verske institucije imale prema tome.

,,Nemate istorijskih zapisa, a moguće je da su ista kanonska pravila važila u drugim crkvama, ali je posle toga nestao, pa do današnjih dana to ostaje pomalo nejasno", dodaje.

Još jedan od razlog zbog kojih je dabar lovljen bile su kastorijalne žlezde od čijeg sekreta su pravljeni parfemi, mirišljava ulja, kupke i ostalo.

..."

Citat: chmi poslato 01 Februar 2025, 09:12:06Tu sam pričuo čuo od par biologa. Navodno zbog izgleda repa je bio "posan". Čuo sam da mu je meso dosta ukusno pa je moguće da je i izlovljen zbog mesa

Тих пар биолога, лупетају глупости. Колега DDj, је поставио добар текст, па ето, то му је то ...

Krenemo da pravimo mesto na kanalu za pecanje nađemo idealni hlad započeli radove posle nedelju dana dođemo ponovo a ono bradar pobarao četiri stabla odvukao. Meso dabro je stvarno inače odlično ukusa, posebno kad se stavi u marinadu belog luka.
(https://i.ibb.co/xt6DDV2D/IMG-20250120-112123.jpg) (https://ibb.co/0RrccPnc)

Ne znam da li su ovo tragovi dabrova ili nutrije...? Lokacija: Dunav, Belegiš.(https://uploads.tapatalk-cdn.com/20250211/5c18145353fda3ecf7587f84073bfca9.jpg)(https://uploads.tapatalk-cdn.com/20250211/f8e662d3d941bea65df9431ccd6c6d2d.jpg)(https://uploads.tapatalk-cdn.com/20250211/3e698e308ca02928e2a5a2d666842a0f.jpg)(https://uploads.tapatalk-cdn.com/20250211/7f3e175c0f971ab2b8335dcef46a0f3f.jpg)

Sent from my Redmi Note 9 Pro using Tapatalk

Citat: Dragan Nešković poslato 01 Februar 2025, 12:28:17Тих пар биолога, лупетају глупости. Колега DDj, је поставио добар текст, па ето, то му је то ...

Baš su neki od njih bili saradnici prof Ćirovića i zajedno sa njim radili njegovu doktorsku tezu oko dabrova. I ovo je razlog što ja nih ne mogu da nagovorim da napišu naučni tekst o tostolobiku u našim vodima ili kuma mašinca da napiše tekst o premazima na zupčanicima mašinica za ribolov ili bilo koji drugi stručan tekst. Jednostavno digli ljudi ruke od pisanja po netu  :veryangry:
P.S. Jeste to je dabar.

(https://i.postimg.cc/VkcFGKgD/chrome-screenshot-11-2-2025-16-26-26-CET.png) (https://postimg.cc/svwS19th)

Em su korisni, em su ukusni  :smiley:
Volim ih jer su lude zivotinje, smudj nam se uspesmo mresti po niskom vodostaju zahvaljujuci vrbama koje dabar obori u vodu, ali sto glodari znaju da iznerviraju nekada, pa to je za medalju.
Gledao sam emisiju o Pripjatskoj mocvari, bila je isusena i pretvorena u oranicu za vreme Sovjeta, a nakon Cernobiljske katastrofe covek je napustio to podrucje i dabar krenuo da vraca u predjasnje stanje. Sada je opet mocvara - jedinke koje nisu bile otporne na radijaciju su uginule, one koje su bile otporne su prezivele i prenele taj gen na potomstvo...sada je tamo najveca prirodna dzungla u Evropi i bice narednih hiljadu i vise godina zahvaljujuci ljudkoj greski. Ali sve je na kraju krajeva izregulisao dabar.

Citat: chmi poslato 11 Februar 2025, 16:18:26Baš su neki od njih bili saradnici prof Ćirovića i zajedno sa njim radili njegovu doktorsku tezu oko dabrova. I ovo je razlog što ja nih ne mogu da nagovorim da napišu naučni tekst o tostolobiku u našim vodima ili kuma mašinca da napiše tekst o premazima na zupčanicima mašinica za ribolov ili bilo koji drugi stručan tekst. Jednostavno digli ljudi ruke od pisanja po netu  :veryangry: P.S. Jeste to je dabar.

Колега chmi, нисам баш разумео зашто си цитирао мој пост у контексту ове твоје поруке, па не знам шта бих ти одговорио, о чему се ради колега?

Citat: Grbo poslato 11 Februar 2025, 16:59:43Em su korisni, em su ukusni  :smiley:
Volim ih jer su lude zivotinje, smudj nam se uspesmo mresti po niskom vodostaju zahvaljujuci vrbama koje dabar obori u vodu, ali sto glodari znaju da iznerviraju nekada, pa to je za medalju.
Gledao sam emisiju o Pripjatskoj mocvari, bila je isusena i pretvorena u oranicu za vreme Sovjeta, a nakon Cernobiljske katastrofe covek je napustio to podrucje i dabar krenuo da vraca u predjasnje stanje. Sada je opet mocvara - jedinke koje nisu bile otporne na radijaciju su uginule, one koje su bile otporne su prezivele i prenele taj gen na potomstvo...sada je tamo najveca prirodna dzungla u Evropi i bice narednih hiljadu i vise godina zahvaljujuci ljudkoj greski. Ali sve je na kraju krajeva izregulisao dabar.

Pripjatske mocvare ne treba mesati sa gradom duhova Pripjatom i Cernobiljom. Cernobilj je oko 360km istocno od centra mocvara.

Mocvare se nalaze na granici Belorusije i Ukrajine.

Inace, Pripjatske mocvare su ogromno podrucje, vece od stare Jugoslavije. Prostiru se 480km u pravcu istok-zapad i 225km u pravcu sever-jug i zahvataju podrucje od oko 270.000 km^2.

Bilo je pokusaja isusivanja jednog istocnog dela. Mozda se to odnosi na taj deo. Taj deo i nije tako daleko od Cernobilja.

Ima interesantnu istoriju.

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%BF%D1%98%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%BC%D0%BE%D1%87%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B5

11 Februar 2025, 19:15:08
Dramaticno menjaju povrsinu od perioda letnjih susa do perioda jesenjih kisa i topljenja snega, kada budu najvece i skoro neprohodne.

Emisija je snimljena o tom delu Pripjatske mocvare oko Cernobilja. Kao sto su kod nas u Backoj isusili nekadasnje mocvare uz Dunav, napravili bentove, iskopali drenazne/irigacione kanale i pretvorili sve u oranicu, tako su odradili Sovjeti u tom delu Pripjatske mocvare. Nakon katastrofe ljudi su napustili to podrucje, a dabar poceo da busi nasipe, pravi brane i pregradjuje kanale pa je priroda lako sve vratla u predjasne stanje u roku od par decenija, kao da coveka nije ni bilo. Kada je priroda pocela da radi sama bez prisustva ljudi, vratila se suma, ptice, sitne zverke, jeleni, vukovi pa cak i medvedi.
Pronaci cu link pa cu da okacim ovde, stvarno fascinantno koliko prirodi malo treba da uspostavi balans kada nema coveka da je...e stvar.
Moja zena cesto ide samnom u lutanje po rezervatu jer voli da slika, u pocetku se bojala kada vidi svinju, jazavca ili sakala, a onda sam joj objasnio da smo mi ljudi najopasnije zivotinje koje moze da sretne. Napadamo i kada nismo gladni ili ugrozeni, ubijamo i iz zadovoljstva, cak i pripadnike svoje vrste. Kada je to skontala, vise se ne boji zivotinja ali ih postuje i prosto gleda da im ne smeta. Odoh u off topic...

Evo linka


Junak price - dabar, pocinje od 12 minute videa.

Da, rec je o tim istocnim delovima mocvare. Interesantan video. Cak mi se cini i da sam vec negde video taj film o Cernobiljskim vukovima.

Ogromne su to mocvare, beskrajne. Cini mi se i da su neki filmovi snimljeni u njima. O bekstvu i skrivanju Jevreja tokom WWII, koji sam gledao. Bio je i neki film o partizanskim jedinicama koje su se tada takodje skrivale u njima. Bilo je nesto i o povlacenju Nemaca kroz mocvaru tokom WWII koje su Sovjeti gonili. Jbga, ne pamtim naslove. Ko ce sve zapamtiti.