Vukovi sa DUNAVA

Barska kornjača, evropska barska kornjača ili vodena kornjača (lat. Emys orbicularis) je gmizavac iz reda kornjača (Testudines) i porodice Emydidae. Ovo je jedina autohtona vrsta vodene kornjače na teritoriji Srbije.


Opis

Može se uočiti promenljiva obojenost, međutim obično ima svetlih mrlja na tamnoj (često crnoj) pozadinskoj boji. Oblik i boja karapaksa se menjaju sa godinama. Mlade E. orbicularis imaju zaobljen karapaks, jednoliko tamnosmeđi sa dorzalne strane i crni sa ventralne, sa žutom mrljama duž oboda karapaksa. Kako stare, dorzalni deo karapaksa postaje glatak i uglavnom su pegav ili prugast sa žutim oznakama na tamnoj pozadini. Glava, udovi i rep su tamni sa žutim ili svetlo smeđim mrljama i malim tačkama. Veličina karapaksa se kreće od 12 do 38 cm i imaju 12 pari rubnih štitova. Glava je prekrivena glatkom kožom. Emys orbicularis ima fleksibilni plastron sa šarkama koji je labavo spojen sa karapaksom ligamentima. Mužjaci ove vrste sazrevaju ranije i uglavnom ostaju manji od ženki, ali imaju slične stope rasta.


Ontogeneza

Javlja se temperaturno zavisno određivanje pola, na osnovu temperature inkubacije jajeta i hormonalnih faktora koji izazivaju diferencijaciju gonada. Tokom termosenzitivnog perioda inkubacije, jaja na temperaturama ispod 25 °C postaće muški embrioni, dok će jaja na temperaturama iznad 30 °C postati ženski embrioni. Repovi mladih su dugi skoro kao karapaks, ali sa godinama postaju kraći. Primerci dužine oko 12 cm smatraju se potpuno razvijenim odraslim jedinkama. Rast je osetljiv na ekološke faktore i ograničen je njima, uključujući veličinu mladunaca, dostupnost hrane, genetske faktore i kvalitet njihovih staništa. Promene u ishrani i produžena aktivnost utiču na brzinu rasta.


Ekologija

Tokom dana, ove kornjače se opruženo sunčaju na kamenju ili obalama. Plen posmatraju samo nosom i očima koje izviruju iz vode, ili se skrivaju iza ili unutar plutajuće vegetacije. Oni hiberniraju tokom hladne sezone zakopani u blato i ne pojavljuju se ponovo do kasnog proleća.

Takođe se javlja hijerarhija dominacije muškaraca, posebno tokom sezone parenja. Oni takođe mogu pokazati teritorijalnost i agonističko ponašanje tokom takmičenja u hrani. Neki od pokreta u ovakvom ponašanju uključuju pružanje glave, poskakivanje, griženje i slične aktivnosti. U zatočeništvu postaju veoma pitomi, ali u svojim rodnim staništima su izuzetno stidljivi i oprezni.

Odrasli pokazuju vezu u paru i žive u malim grupama. Njihove aktivnosti i ponašanje se menjaju zbog promena u sezoni i uslovima životne sredine. Na primer, hranjenje se smanjuje sa smanjenjem temperature. Generalno, ova vrsta obavlja regionalnu migraciju, emigraciju i aktivno traženje hrane. Mogu ostati ispod vode mnogo sati pre nego što se vrate na površinu.


Rasprostranjenje

Areal barske kornjače obuhvata veći broj država u Evropi, zapadnoj Aziji i severnoj Africi.

Vrsta ima stanište u Rusiji, Poljskoj, Nemačkoj, Španiji, Italiji, Srbiji, Grčkoj, Mađarskoj, Rumuniji, Ukrajini, Belorusiji, Turskoj, Kazahstanu, Iranu, Alžiru, Maroku, Irskoj, Portugalu, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Francuskoj, Albaniji, Holandiji, Crnoj Gori, Makedoniji, Lihtenštajnu, Litvaniji, Letoniji, Slovačkoj, Sloveniji, Češkoj, Hrvatskoj, Moldaviji, Monaku, Jermeniji, Austriji, Švajcarskoj, Azerbejdžanu, Gruziji, Malti, Tunisu, Siriji, Turkmenistanu, Ujedinjenom Kraljevstvu, Luksemburgu i Belgiji.[4]

Prisustvo je nepotvrđeno u Iraku i Kipru.


Stanište

Staništa vrste su jezera i jezerski ekosistemi, rečni ekosistemi i slatkovodna područja.


Ugroženost

Ova vrsta je na nižem stepenu opasnosti od izumiranja, i smatra se skoro ugroženim taksonom.

Uživo jako lijepo izgledaju!
Nrki pecaroši ih silom miču iz jezera, jer tvrde da sva riba bježi kad vidi kornjaču i tamo gdje je kornjača, riba ne grize.
Kada uhvati udicu, jako se teško skida s nje jer se stalno uvlači u oklop.

Умеју понекад да буду прави знатижељци и да испитују терен око себе.
Камуфлажа им је врхунска готово неприметна па их је понекад тешко уочити на прву, а често их ода смотано пливање јер делује као да су тек савладале ту вештину :cheesy:  Ево једне од летос којој сам из неког разлога био занимљив, врло је могуће да сам се осећао на рибу :cheesy:

Ako Vam se uhvati na udicu najlakše sa vadilicom ili kleštima.
Zatvoriš joj prstom nozdrve, mora da otvori usta da udahne vazduh. Nije to krokodil, slobodno.
Možeš grančicu prvo da joj ubaciš u usta i ne pušta je i eto prostora za vađenje.
Najlon naravno napet i lagano.
Meni se desilo par puta na jezeru u Deliblatu da ih "upecam".

Ove godine sam upecao nekolko komada .
(https://i.ibb.co/7CYpfSn/viber-slika-2024-07-30-18-38-06-185.jpg) (https://ibb.co/dMWpTfP)

Meni je uvijek brat pomogao kad sam ju u pecao. Čak smo par komada odnijeli kući i pustili u dvorište, kasnije hranili kederima i ostalim manjim ribama koje smo upecali. Burajzov frend ju je dugo uspio zadržati u dvorištu, nama bi brzo  otišla svojim putem.

Stariji pecaroši su mi rekli da se samo objesi na silku da visi i kasnije popusti glavu jer nema više snage, pa je lako izvaditi udicu.

Jednom sam u ribolovu sreo tipa koji mi je ispričao priču kako je pripitomio barsku kornjaču na nivo kućnog ljubimca. Navodno ju je našao negde nasred puta, pa ju je poneo i ubacio u dvorište u ograđen prostor i tu je hranio ostacima od obroka. Posle nekog vremena, ona se toliko pripitomila da nigde nije ni išla, već je obično boravila u nekom šteku u travi, i čim čuje njega ili nekog od ukućana, dolazi da jede.
Inače mi se desilo kao mlađem, dok sam pecao po kanalima, da me isprska nekim tekućinama kad je uhvatim, te sam odavno prestao to da praktikujem.