Vukovi sa DUNAVA

 smiley033

Pošto sve više nije kao pre... odnosno vode na kojima pecamo, riblji fond, ali i obala moramo da se dovijamo da ulovimo nešto. Taktika tj. promena načina feeder ribolova u datim okolnostima je vrlo bitna. Samim dolaskom na vodu treba je 'pročitati'. Jak tok, liman, potopljene prepreke, mulj ili šljunak. Nije uvek lako ali iskustvom se dosta vidi.
Ako dolazimo na vodu gde smo bili ranije znamo uglavnom koji vrh nam treba, koju težinu hranilice koristimo i može se kući montirati štap. Uglavnom znamo koji je riblji fond prisutan i hranu smo poneli prema vrstama koje obitavaju u takvim vodama.
Prvo je po meni mešanje hrane (ako niste doneli zamešanu) jer njoj prija da odstoji, da upije dovoljno vode do prosejavanja (i dovlaživanja iste).
Montiranje stolice, štapova i ostalog pribora je sledeći korak.

Otvorio sam temu u nameri da otvorimo nekoliko segmenata koje takmičari ali i rekreativni ribolovci koriste a interesuju sve fideraše.

-postavljanje opreme
-sondiranje
-biranje daljine pecanja
-početno hranjenje
-izbor udice i plasiranje mamaca
-izvlačenje hranilice i kontre
-održavanje hranilišta
-zamaranje i prihvat ribe

Tu su neke ideje, da 'pretresemo' sve po redu, vidim da je veliko interesovanje za način pecanja na feeder kupu Vukova. Nemojmo žuriti, pišite, pitajte, komentarišite.
Ovo će biti tema za strpljive i uporne koji će naći odgovor na nejasne stvari. Ima kod nas dosta takmičara iz plovka :takoje: ali i fidera koji imaju dosta tajni koje bih želeo da podele sa Vukovima. Udavio sam ali krenuo...
Pišite, pitajte... :bye:

Da saznamo nesto za lov kedera npr...  :cheesy:

Ne bih mogao ništa konkretno da napišem na ovu temu..Taktiku bih imao kada bi se takmičio..Ovako,u slobodnom ribolovu sve se svodi na osećaj,intuiciju,praksu i skustvo svakog od nas ponaosob koje je teško opisati i baciti na papir.Tu je jako bitna i ona već postojeća tema pod nazivom "Čitanje vode".. Ono čemu najviše pridajem značaja je odabir mesta i tajming..Sve ostalo je relativno i zavisi od mnogo čega..

Evo ja da iznesem neko moje vidjenje. Fiderisem trecu godinu tek, ali mislim da sam mogao vise da napredujem. Mislim da je vreme i ucestalost izlazaka na vodu kljucna. Vidim da neke kolege pecaju maltene svaki dan. Svaka cast, drago mi je da uspevaju. Uz to su i verovatno studiozne i sistematicne osobe, pa brze prelaze nivoe i igrice. Nazalost, ja nemam puno vremena, dokopam se vode 3-4 puta mesecno maksimalno u sezoni. Tako nestrpljiv da se dokopam vode ispostujem najosnovnije. Najlon 0,20 za Dunav nemam drugi. Kad ga izakam kupim novi i teram. Predvez imam jedan kotur 0,16 i teram dok ga imam. Udice 12 i 14 po jedna kesica, ali bato bacim posle pecanja udicu . Sistem i hranu ispostujem. Malo se zaigram sa boltuskom i aditivima u hrani, malo krupnijih frakcija. Eto moje taktike, dokopaj se vode, kad nece rokni nasred Dunava zapali pljugu i uzivaj u prirodi. I naravno visi na Vukovima jer sam tu sve naucio. Ziveli.

Sent from my LG-H955 using Tapatalk

Mnogi od vas neće loviti kedera na feeder ali vidim da je Mićoni zagolicao neke pa ću napisati par reči.Na mnogim takmičenjima na žalost se lovi keder kada krupna riba neće da uzima. Lovi se štapom bar 3.6m sa najmekšim vrhom koji imate.Skine se predvez sa vrtilice ispod hranilice i napravi prolunga( najlon dužine 70-100cm sa dve omčice na krajevima) na koju se veže predvez a druga omčica na vrtilicu.Tako dobijete predvez od 120-150cm .Prolunga se napravi od debljeg najlona nego predvez(npr. 0,14) da bi se manje mrsila pri letu i propadanju.Udica mora biti što lakša i manja(18-22) i na nju se kači larva ili pinkić.Hrana mora biti što suvlja.Neki suvu hranu iz kese samo malo nafajtaju da izdrži let u hranilici do površine gde bi trebala da sva ispadne pri udaru .Hranilica ide što manja i lakša da bi što sporije propadala i dala vremena kederima da pokupe mamac na dugom predvezu.Kederi se kače na prvim santimetrima i uvek dok laka udica ne padne na dno.Ova tehnika ima i dve stvari koje ne želite da vam se dogodi.Prva je vetar koji ovo sve jako otežava.Drugu sam ja doživeo kada sam se i po vetru borio da 'kandžijam'.Raub krupnog smuđa baš na mestu hranjenja  odn. gde vri od kedera  :lol:.Jovo - nanovo  :wink:. Ovo je uvek rezervna varijanta na takmičenjima.Prvo se ide ciljano na krupniju ribu.

Ovo Žeks što si opisao sam gledao prošle godine na svetskom prvenstvu.Gledao sam takmičara jedno dobrih pola sata.Sve je kako si napisao.Daljina na koju je takmičar pecao je bila izrazito mala,a po zabačaju je odmah vadio štap.Nekad promaši kedera a a nekad ne.Nekad nisam ni video da mu vrh zaigra,sve sam mislio da na osećaj vadi.
Lično meni je to totalno nezanimljivo u slobodnom feeder pecanju jer niti imaš bilo kakvu borbu ribe niti imam onaj adrenalin kad vrh zaigra jedino kupiš gram po gram a to je u sferi takmičarskog.E sad naravno,ukusi su različiti i svakako da će se nekome svideti i da treba da proba.

Što se tiče moje taktike,upravo sam je opisao u temi Drugi Vučiji fider kup i ona je manje više ista.
Kod odabira taktike pecanja je veoma bitan činilac broj izlazaka na vodu,pogotovo istu vodu i poznavanje iste koja nam je u blizini.Kada bih išao često,verovatno bih svašta probao.
Obzirom da retko idem,gledam da izbalansiram obaveze prema ribi i tehnici pecanja i obaveze prema uživanju na vodi pa kako bude.Kad se ta dva spoje,zadovoljstvo je ogromno.
Stvari koje su potvrđeno i provereno dobre i poželjne a koje ja ne radim su:sondiranje terena,prosejavanje hrane,upotreba zemlje,promena dužine predveza,upotreba boltuške.
Jednostavno me mrzi.E sad,ovo što ne radim sam sve radio ali sam odustao zbog mog ličnog balansa između uživanja u pecanju i određenih stvari koje su bitne i poželjne u feeder tehnici i taktici.

Ja pecam na feeder od pocetka 2015. godine,nemam bas nekog preteranog iskustva ali sam zadovoljan svojim ulovima i mislim da sam dosta napredovao prosle godine.Ja uglavnom na pocetku sezone,kada ribe slabo radi-rano prolece,setam 2-3 sata pored reke i trazim mesta koja bi mogla biti zanimljiva za pecanje tokom predstojece godine.Kada prodje zabrana pecanja bele ribe onda idem na ta mesta i vec posle prvog pecanja za svako sledece znam koji brh da stavim,koja mi hranilica treba,kakvu hranu treba da umesim...hranu skoro uvek zamesim kod kuce vece pre pecanja i dam joj vremena da odstoji da bih ujutru imao sto vise vremena za pecanje.
Po dolasku na vodu prvo postavljam drzac za stap,uzimam posudu sa hranom i raspakujem stap,zatim probam koja hranilica drzi dno i onda bacim 7-8 hranilica na neku daljinu na kojoj mi se cini da bi mogla riba da bude.Posto pecam na reci obicno biram prelaz iz brze i tisu vodu i bacam u sami prelaz.Nakon nekoliko pocetnih hranilica stavljam predvez 70-80cm 0.12-0.14mm i udicu vel. 16,na koju kacim dva crva-crveni i beli.Sistem prezabacujem na otprilike 3 minuta dok se riba ne javi i u pocetku ne menjam mamce svaki put.Kada riba pocne da se javlja onda svakim vadjenjem sistema sledi promena mamca.
Izvinjavam se ako je off,ali sam zeleo da pomognem kolegama koji pocinju feeder,jer sam i ja poceo da se interesujem preko ovog foruma...pozz i bistrooo :cheesy: :smiley:

Žeks druže, gadjaš ''k'o snajperom''  :cheesy:, mada si možda pored uvoda i smernica mogao i svoje iskustvo da napišeš, jer svi dobro znamo da si se davno ''svakom djavolu naučio''  :takoje: :thumbup:
Ja pojam Taktika u fider ribolovu shvatam kao - detaljan plan i način izvodjenja ribolova.
Prema redosledu važnosti, taktika je za mene odmah na drugom mestu - iza odabira mesta tj dela vodotoka gde pomislim da bi valjalo pecati tu neku odredjenu ribu koju poželim da pecam.
U taktiku spada i odabir mamaca jer upravo oni direktno utiču na odabir prezentacije istih i montaže za iste.
Prihrana, tj njen kvalitet mi je tek na trećem mestu po važnosti - u mojim rekreativnim pecanjima (kad nema presinga)
Taktika je uvek u direktnoj vezi sa vrstom ribe za koju se opredelim i godišnjim dobom . . . i onim što nikad ne znam sa sigurnošću sve dok ne počnem pecati a to je - ocena trenutne aktivnosti te odabrane ribe.
Pošto već duže vreme ne idem u ribolov sa namerom da ''pecam šta se upecati da'', već uvek imam želju za nekom odredjenom vrstom tih naših ribica, ja Taktiku osmišljavam još kod kuće dok se pripremam za taj ribolov. Čim odredim užu lokaciju mesta na kojem pomislim da treba da idem i potražim tu odredjenu ribu. Kakav sastav prihrane ću smešati, koji mi mamci trebaju, kakve štapove da ponesem, odabiram težine i oblike hranilica koje bi mi mogle trebati. Kao što Žeks reče u uvodu, ako mi je mesto već poznato sve je mnogo lakše, ali kad idem na nepoznata mesta valja predvideti sve ono što može da utiče na ishod ribolova. I dok sve to radim ja osmišljam i samo vreme koje planiram biti u ribolovu, po satima, a prema grubo rečeno, stečenim iskustvima u odnosu na datu vrstu ribe. Od izbora ''tačaka'' zavisno od konfiguracije koju zateknem na tom mestu, pa do toga kako ću startovati, kako tempovati u prvom satu, kako da što pre ocenim aktivnost ribe, opredelim mamac i aromu koji tu ribu maksimalno aktiviraju. I obavezno isplaniram kad, u kom satu, i na koji način da pokušam da ulovim krupnije jedinke tih odredjenih riba. Ovaj deo Taktike bih nazvao detaljnim planom rada koji mi ne dozvoljava da dodjem na mesto i tek onda počnem razmišljti šta i kako. Na mesto dolazim već opredeljen.
Na poznatom mestu ne gledam ništa okolo već se smeštam i počinjem raspakivati pa markirati. Da, ja uvek markiram mesto ma koliko god ga poznavao i interesantno je da uvek i pronalazim neke nove detalje koje ranije tu nisam primećivao.
Na nepoznatom mestu prvo prošetam levo i desno, ako ima ribolovaca uz par pitanja ujedno ocenjujem i mogućnosti sagovornika i to su vrlo važne informacije. Ako nema ribolovaca, raspakujem štap kojim ocenim da mogu markirati i počinjem markirati prvo to koje sam odabrao a onda i malo levo i malo desno da bi što bolje ocenio konfiguraciju dna u toj zoni. To ume da potraje i do sat vremena (na rekama posebno) ali ja jednostavno moram da shvatim ''gde sam''. Na osnovu tih informacija dobijenih markiranjem odlučujem gde ću tačno sesti i raspakovati se, i, samo u izuzetnim slučajevima mogu kasnije da se pomerim odatle! Upravo iz tog odabranog mesta se trudim da izvučem što uvereniju potvrdu da sam ispravno razmišljao. A potvrda je minimum tri ribe koje sam želeo da pecam - jer onda znam da je tu ima. Sve više od toga je rutina koju izbegavam pokušavajući da izdvajam krupnije jedinke od onih koje se mogu lako loviti pronadjenim načinom. A najčešće se lovi nekoliko raznih vrsta i tad se valja dovijati i isprobavati koja kombinacija arome, dodataka u prihrani i mehanika prihrane, dužine i debljine predveza, veličine i oblika udice ipak izdvaja željenu ribu od ostalih.
na odabranom mestu obično odredim dve ''tačke'', bližu i dalju, pa zavisno od temperature vode (godišnjeg doba) na jednoj tački nastupam ''aktivno'' a na drugoj ''pasivno''. Ovo znači da na jednoj tački predpostavim da je riba aktivna a na drugoj da je pasivna pa takvim pristupom u prvom satu lakše mogu da odredim kakva je stvarna aktivnost ribe taj dan na tom mestu. Kasnije, prema odzivu sa tačaka, pravim korekcije prema utvrdjenoj oceni aktivnosti. ''Aktivna'' tačka dobija veće strtno hranjenje obično odmah sa nekim dodatcima, veći mamac a samim tim i deblji predvez sa većom udicom, veći volumen hranilice, brži tempo prezabacivanja na jedan do dva minuta. ''Pasivna'' tačka jednu do pet hranilica malog volumena, bez dodataka krupnijih ili uopšte bez dodataka, sa malim mamcem, tankim predvezom i malom udicom, tempom na tri do pet minuta . . . Vrlo često se dešava da se jednostavno mora čekati neko doba dana da ta odredjena vrsta ribe dodje odnekud ili se spusti sa pola vode ka dnu, kao pravilo, što je krupnija ta željena riba to je ovo više izraženo!
Oj oj oj valjda je za početak dovoljno. Ded' da vidim kako će se tema razvijati dalje pa da se dodaje još štogod  :wink:

Pecam opruga tehnikom od 2013e. Pre toga sam lovio najvise na bolonjez i na varalicu, sarana na plovak, kao i na filet i kedera dubinski. 2012 sam imao par pokusaja feederom ali sam se ipak vratio na plovak. U 2013oj sam resio da istrajem i tako je sve pocelo. Prvo pecanje na Savi, u jakom toku, i tako je ostalo i do dan danas. S obzirom da nisam imao ucitelja, mogu slobodno da kazem da sam najvise stvari citao ovde, malo gledao neke filmove a dosta stvari i sam eksperimentisao. Prva i najbolja stvar koju sam uradio, jeste da sto sam forsirao teska mesta. U pocetku je to bilo uzasno pacenje. Ajde sto nisam nista hvatao, nego sam i uzasno mnogo kidao. Vrlo brzo mi je postalo jasno sto niko ne peca slicnim metodama na mestima na kojima sam ja pokusavao. Ali istrajnost se na kraju isplatila. Tako da sam ja u stvari evoluirao u jednog mozda malo drugacijeg pripadnika vaseg opruga copora. Navescu i kojih se postulata drzim:

1. Ne pecam na dojavu, tj ne obilazim mesta na kojima riba "radi" !   Prvi razlog ove odluke je sto volim da pecam sam, bez ljudi okolo. A drugi je sto sam smatrao da na taj nacin nikada necu postati kompletan ribolovac. Zeleo sam da sam dodjem do znanja, mozda tezim putem ali po meni ispravnim.
2. Biram iskljucivo dublja mesta, ili brza, jos bolje ako imaju potopljena stabla.  Razlog je sto na takvim mestima nema sitne ribe
3. Kada ne pecam cesto obilazim mesta za koja mislim da su izgledna i posmatram vodu, takodje vezbam sondiranje tada
4. Edukujem se o zivim organizmima u vodi kao i o hidrografiji, to mi pomaze da razumem bolje navike riba
5. Ribu koju nosim stavljam u cuvarku, ribu koju pustam radim to odmah
6. Na novim mestima mi nikada nije prvashodni cilj da upecam, vec da sto bolje upoznam mesto. Zato menjam mamce, daljine, pomeram se levo desno po nekoliko desetina metara. NIje mi strano da se pomerim za 500-600 metara iako riba radi.
7. Na pocetku sezone ili na novom mestu (ili delu obale) gledam da otpecam 2x12 sati u 2 dana kako bih otkrio u kojim terminima se javlja riba. Na novim terenima gde sa javlja riba ispod 600-700g, izlazim dalje sa zabacajem na vodu, ako ni to ne da rezultat, probam jos koji put nakon mesec ili 2-3 i ako se to ponovi to mesto precrtavam iz plana.
8. Sebi sam zacrtao da nosim sto manje pribora kako bih bio sto pokretljiviji, pa to nekada moze biti jedan stap, ranac i kanta. Zato me ovde zezaju da sam nomad  :wink:
9. Ako imam vremena radnim danom izadjem i na 2 sata na vodu, da  "opipam" neku lokaciju. Ima sam fantasticnih ribolova na taj nacin
9. Sebi sam uvek govorio da ce ulov vec doci a da svaki izlazak donosi znanje vise
10. Hranu pravim sam

Epilog je da na Savi imam 14 dobro znanih mesta na vise razlicitih lokacija i jos 15ak koja su tek u fazi razrade. Od vodostaja i doba godine, leto ili jesen ce zavisiti gde idem. Na Dunavu 5 mesta koja su u razradi i u planu za ovu godinu da se izucavaju. Na Tisi 7 mesta, kao i na Drini 5. Koliko ce se stici videcemo.

A sto se tice taktike, ona je prosta. Posto pecam u periodu jun-novembar, sto preciznije, sto vise, sto vise krupne frakcije (sto bi MIlan rekao) i zivih mamaca. Brza kombinatorika raznih mamaca i predveza, i to je to. Prosto. Pocinje se sa 2 stapa na 2 razlicite daljine, pa se predje na jedan. Sklon sam menjanju daljine, kao i samog mesta. Mnogo puta je to donelo uspeh. Neka 2 stila su se vremenom izdvojila. Jedan je mamac na dnu, na kratkom predvezu sa jakom malom udicom. A drugi je lagana udica na dugackom predvezu. Hrane se malo razlikuju, tj nisu iste za obe situacije. Hranu uvek pravim kuci, i prvobitno je namenjena za dno. Ukoliko predjem u toku pecanja na dugacke predveze u hranu dodajem keks krupne granulacije i prezle u boji, koji tada nedovoljno nakvaseni "rade". Zemlju dodajem u zavisnoti od toga koliko je bistra i brza voda. O vrhovima i hranilicama ne mislim, to je uvek najjace moguce (cak i kraceno  :rolleyes: ). Na ove 2 taktike dolaze sve vrste riba, a najcesce su to mrena, deverika, sljivar, plotica, protfis i saran.  NIje mi strano ni da kada riba stane, zabacim filet ili kedera i dolijam razbojniku koji mi je poplasio ribu (som ili smudj)  :lol:
Pocetno hranjenje praktikujem, kada je brza voda bas samo kaveznim, a kada je sporija malo onda roketom, pa kaveznom crve, secerac i konoplju.  U drugom slucaju se radi o velikim kolicinama hrane, 4-8kg.

Tako da ukratko, sto se tice moje taktike, na prvom mestu poznavanje mesta (par stotina metara obale) i navika riba na tom mestu (vreme)... 

E moj Milane moram ja da napišem pošteno da ne lažem sebe jer je to najgore jer ja idem na pecanje  po tvom dobrom objašnjenju sa formulom " pecam šta se uhvatiti da" što je suštinska greška. U većini slučajeva idem po sremačkim jezerima jer sam od onih kojima treba auto iza leđa i sve da je na dohvat ruke ne daj bože da se mora tegliti nešto na pola kilometra od kola ta mesta u startu mi nisu primamljiva ali to je istina. Ne kažem ja da vi radite nuklearno kvantnu fiziku od načina ribolova već ja vidim koliko ja kao rekreativac zaostajem u ovoj priči ma svetlosna godina je malo, e sad potrudim se oko pripremanja hrane,sistema,vrsta hranilica itd ali me recimo mrzi sondiranje dna što je ključ za uspeh a iskreno i teško mogu stvoriti idealnu sliku jer nije ni to nimalo naivno možda nekome jeste ali meni ne baš ali pišem kako jeste.Hranu za prošlo takmičenje sam pripremio kao svaki put kad idem u ribolov samo ovisi koje je doba godine i gde se peca vde gold pro baza(1kg),turbo black(05 kg) ili hevi special(0,5)i kilogram lake zemlje vde. Uzeo sam frikom kukuruz stavio u blender skroz ga usitnio u kašu i sa njim sam uz dodatak vode napravio hranu sve prosejao dva puta u koju sam dodao ali ne u svu količinu poparenih debelih mesnati crvića oko deset kašika koje sam posle isprao u hladnoj vodi i pomešao sa hranom +,lagana zemlja bilo je tu i seckani glista,konoplje i crvića ali izgleda nije bilo dovoljno da prevarim više od jedne deverike koja je uhvaćena u drugom zabačaju izgleda slučajno, Gledao sam koliko pojedini moci imaju raznoraznih primama ma ja to ni ne pomišljam da radim jer ako izađem tridesetak puta u ribolov godišnje ja sam sretan i svaki izlazak je za mene praznik a kad sam u društvu ljudi kao što ste vi onda se taj dan ne računa kažu da je to poklon sa neba i hvala mu ko god da ga je osmislio. Gledaću da od ovih što su namazanijih ukradem neku foru ali kad si lenjov rekreativac a voliš da si na vodi bez presije onda je ok. Zabacivati na minut dva u slobodnoj režiji ribolova je meni mnogo naporno i zato ima razlike u pristupu i uspehu između rekreativo-pivo i momaka koji imaju znanje i ulažu veliki rad ali mislim da je uživanje veće kod rekreativaca jer mi čekamo dan kad će mo pobeći na vodu (i svih drugih obaveza sa akcentom  mozak na pašu)a takmičari i pojedinci su preko dvesta dana godišnje na vodi i moraju da rade pun gas da bi bili u pravoj formi i da odgovore na sve izazove i terene što ja sebi ne mogu priuštit niti želim pa profi majstori trebaju  da se trude  :lol:. Hvala vama majstori na besplatnoj  edukaciji. smiley033

nisi ti uopste u zaostatku nizakim, ni po pitanju hrane, niti dodataka, niti nacina pecanja itd. nisi napisao o finoci sistema ali verovatno je i ona bila ok. kad riba nije radila, lepo smo se druzili i to je to. i moja taktika je ista. zelim da se trudim koliko u tom trenutku imam volje. na pecanje idem da se odmorim a ne da reprodukujem jos jedan dan na poslu.

Prvo da kazem da mi je jako zao sto nemam vise vremena i izlazaka zbog prirode posla kojim se bavim. I to malo vremena sto imam u letnjem i jesenjem periodu posecujem reku Savu, i svestan sam da se dosta 'lepih i izglednih' dana propusti...
Prvenstveno se uzdam u neka svoja zapazanja koja sam stekao na reci a to su:
- vodostaj koji je u blagom opadanju, ili jos bolje stagnacija od par dana
- nikako bistra, (danju) najbolje blago zamucena voda, nocu nema toliko veze.
- Sto se hrane tice uglavnom je spremam pre polaska na vodu, uvek kombinujem jednu kupovnu sa aromama (anisa,vanile i jagode) sa poparenom prekrupom(koja dobro ulepi i sjedini sve).Nakon toga ide prosejavanje da bih dobio odgovarajucu granulaciju, shodno ribi koja se tu nalazi. Dodaci poput hlebnih mrvica u boji,secerca, konoplje, mrtvih crva, su neizostavan deo.
- (Posto sam upoznat sa konf. terena na mestu gde pecam)pocetno hranjenje koje je uglavnom u brzoj vodi obavljam hranilicama koje su dosta teze i vece od hranilice kojom posle pecam, da bih sto preciznije napravio trag u liniji pecanja...takodje sam zakljucio da hrane nikada dosta na reci, i da se ne moze preterati sa kolicinom.
-  predveze uvek pravim kuci, i spremni cekaju,  pocetna duzina je oko 60cm, uglavnom ga posle skracujem cak do 30cm kako riba pocinje slobodnije da uzima, ili produzavam do 90cm, ako se ne javlja bas nista.
-Biram jedan stap kojim pecam u datim uslovima, a shodno tome praktikujem dva sistema na reci,kojima sam zadovoljan:


(https://uploads.tapatalk-cdn.com/20170412/d787c580e5f4f14c95062cb9a236c25e.jpg)
ovo je prvi,paternoster

(https://uploads.tapatalk-cdn.com/20170412/c5c37f2c4ce9fa646d8cf3b57586b347.jpg)
Ovaj drugi za razliku od prvog izradjujem od (sok lider)strune u duzini od 5-6m, jer su tereti dosta veci, zabacaji dosta snazniji, a njim obavljam i pocetna hranjenja.



Sent from my iPhone using Tapatalk

E vidis Laki, to je za mene sustina. Idem i ja da se odmorim a ne da reprodukujem stres sa posla i iz svakodnevnog zivota.
Pecam maksimalno finim sistemima za date situacije, trudim se da sam u toku sa nekim novitetima koji za mene imaju smisla a ne koji su izvikani i pecam... Sutina svega je vise izlazaka na vodu, istrazivanje a svako od mas ima nesto u sebi sto donosi razliku.
Ja stojim sa kolegom na Kolubari i pecamo skobalja, isto mesto, dam mu dubinu a on 3 ribe, ja 15... I ne jednom nego skoro uvek.
Razlike su u tome kako ja biram najlon, udicu, plovak na prvom mestu, kako vodim sistem, sitna kocenja, sa kojom koncentracijom to radim, kako hranim itd... Tako da sve po malo donosi raziku ali da idem sa taktikom to ne. Kad idem na skobalja ciljno jedino imam taktiku oko toga na kom mestu/mikrolokacji u datom trenutku zelim da ga pecam, i kojim mamcem pa shodno tome da li hranim ili ne jer hranjenje zna da bude kontraporoduktivno, cesto.
Kada se ide ciljno na mrenu zna se kakva se mesta traze, to u velikoj vecini situacija nisu ista mesta na kojima je skobalj iako cesto upecam mrenu pecajuci skobalja. Ovo se odnosi na Drinu i Kolubaru. Takodje kad pecam klena na voce, uvek sunjam po obalama i jurim prepreke, granje,stabla, tisake u podlokanim obalama. To radim samo u junu na Kolubari, i to mi postaje sve teze pecanje zbog velikih distanci, probijanja na 30 stepeni u gumenim cizmama kroz siprazje...
Jedino Savu volim jer kad pecam na hranilicu/dzak zabada sve i svasta od ribe, protfis, skobalj, plotica, mrena, deverika, krupatica... Obozavam tu raznovrsnost ponekad jer je u 90% mojih pecanja ulov cist skobalj...

video sam ja da neko filozofira sa sistemima, al da neko radi funkciju debljine predveza u zavisnosti od duzine kao grof, jos nisam video  :lol: :lol: :lol:  :tongue:

Vidis sa kakvim se predznanjem ide na pecanje :)


Sent from my iPhone using Tapatalk

Vidim i ja da baca ovu diferencijabilnost. Kao nema taktiku ali kad ovo proracuna onda mu taktika i ne treba.  :cheesy:

Taktika mi je prosta...
Prilagodjavam se vodi, ne čekam da se ona prilagodi meni.

To si dobro rekao... smiley033

Kolega Pdavore,  svaka cast za post. Ko da sam ga ja napisao, kod mene je isti slucaj. Ispostujem ono osnovno i samo gledam da se dokopam vode.  I onda uzivancija!

Prvo nadjem mesto, a ono je pola uspesnog ribolova u 60% pecanja. Sem za mesta koja poznajem zajedno sa konfiguracijom  i odrzavam na razne nacine sam,  ili sa drugarima koji su na vodi stalno.
Ako idem na novo mesto slucajno ili namerno, neizostavno je markiranje  i odabir prvo pribora, pa onda i sistema. Hranu obicno spremim ranije u skladu sa iskustvom na toj vodi i probama. 
Ako nisam bio na odredjenoj vodi, pokusam bar da se informisem od kolega kakav je riblji fond i sta koriste , pa tek onda jurim svoj odabir hrane .
Spremam iskljucivo bazu za hranilicu za ciljani ulov sa kojom se igram dalje na licu mesta (i tu imam sablone u zavisnosti od mnogo faktora )
U torbi za fider imam sve da pokrijem od mirnog toka do brijanja vode u kanjonu i sa njom se uvek osecam spreman.
Fokus sta god i gde god pecam fider tehnikom na zivoj vodi mi je zona, i pravilno (po mom shvatanju) ostavljanje signala gde treba da mi dodje na trpezu.
Tu se malo razlikujemo svi za neku caku, pa smatram da i treba da bude tako.
Nekad sam neprimereno uporan i istrajan da izvucem maksimum od mesta i to su obicno duza pecanja kad sve i svasta mozes da probas , a cesce sam opusten i u drustvu kolega , pa je pecanje razbibriga a rezultati dodju vise rutinski iz ponavljanja i dugogodisnjeg zezanja na vodi.
Koristim i komercijalne hrane i domacinke, i kombinacije, a za primamu na mestima koje znam da cu overavam vise puta i gde to ima smisla  koristim moje kamencice sa sirom, i ponekad kugle sa keksom i starim 'lebom .
Mislim da fiderom moze mnogo vise i na naizgled preteskim mestima (jacina toka i konfuguracija) pa volim i da me gurnu u nepoznanicu. To je uvek izazov
Od prosle godine i prvog kupa sa Vukovima , mislim da sa njima imam dosta zajednickih pecanja i uvek mi je bilo zanimljivo i relaksirajuce
Nisam rob samo mojih uslova i vode, lako se prilagodim gde me turis , pogotovo ako je ekipica na mestu.... Ribu retko nosim, obicno prosledjujem kolegama i vracam pa mi je riba na stapu pobeda, a ako je izgubim opet sam na dobitku

Sam izlazak na vodu je u startu veliki +. Moja taktika se odvija u glavi. Zamišljam kako mi se sistem ponaša tamo dole  :takoje:. Kako se otvara hrana, jel predvez nadomak hrane ili ga je tok odneo nizvodno.Stvaram sebi film (underwather  :takoje: ) da bih došao do toga da mi riba legne na hranu i lovim.
https://www.youtube.com/watch?v=OE561aIorI4

Posle toga je samo pecanje i opuštanje jer ide sve kako treba. Održavanje hranilišta i mamčenje onim šta najbolje uzima.Napisao sam u prvom postu kao detalj : izvlačenje hranilice i kontru. Malo ribolovaca razmišlja o tome a jako je bitan faktor.
Zamislite hranilicu koja je pala na dno i hrana 'kipi' sa strane iz nje. Uvek na njenom dnu ostane hrana jer logično ne može sva da izađe. Pri laganom povlačenju vi razvlačite hranu sa tačke pada na veći prostor. Kratkom kontrom ona pada tik iza mesta pada.Posle dva sata pecanja razmislite koliko ste puta promašili 'tačku' i koliki tepih ste napravili ( 3X3m) . Pa kako razvučena riba da nađe vašeg crva na udici  :wink: kada je tu i mnogo onih koji su iz hrane tamo. Naravno da niko nije savršen kod bacanja ali malo truda može da znači mnogo. Bez žurbe kada zabacujete.

Dodao bih da se ponasanje hranilice na reci i stajacoj vodi puno razlikuju...
Hranilište na reci je dosta teže održati, zbog konstantnog  protoka i odnošenja hranljivih čestica,a i jata riba se stalno smenjuju, otuda i cugovi od po 20min recimo.
Druga stvar o kojoj često razmišljam je da hranilicu koju zabacim i koja ima zapreminu od max 50g hrane, jato sitnih deverikica,sljivara, peseva usisa kao ništa...
Potrebno je dosta rada da bi se privukla krupnija riba, uprkos dobrom poznavanju terena i uslova na vodi.
Takođe po meni, reka može da oprosti promasaj od metar levo ili desno(sve dok se cestice spiraju u istoj liniji ili pojasu), dok stajaca voda nece, tu je već preciznost od velike važnosti.

Reka ne oprasta isto kao stajacica, samo je riba pokrerljivija 15 puta pa ti naidje.
Na reci je bitnije da spustis hranu kako treba u svoju zonu  i da te ne mrzi da produzis pocetno ako treba, narocito ako prvo ostavljas krupnu granulaciju, partikle ili neke pelete koje ce da se otvore tek kasnije za velike ribe.
Ako udjes u seriju, onda znas da si dobro uradio. Ako pecas na 20' onda to nije uradjeno kako treba, ali opet imas sanse pa se ne opterecujes.
Serija znaci, i praznu hranilicu kad bacis dobijas ribu u svojoj zoni. Jednostavo dovukao si jato gde treba...a iskreno cekas i one iza jata sto se sunjaju u XL verziji

Tako je Grofe. Za reku je bitno izbaciti do određene daljine ( klip) kako bi hrana ostala u liniji koju sam tok pravi. Čak nije mnogo bitan promašaj levo i desno( ako je klipovano ). Ja ponekad na reci namerno ( u liniji) bacim nizvodno jer očekujem veću koncentraciju ribe koja prilazi uzvodno odn. tok joj donosi hranu niz vodu.Ponovo kažem ....zamislim u glavi sliku koja se dešava dole odn. ponašanje hrane i mamca .

Miho, takve serije gde nakon odredjenog vremena napravim spot,navucem jato, pa onda bacim praznu hranilicu ili jos bolje zamenim hranilicu olovom sam imao na manjim rekama na recimo Tamisu, tu je protok vode daleko slabiji, daljina zabacaja je kraca, i preciznost je mnogo bolja.
Ne treba zanemariti da se tu koristiti i daleko laksi, kraci i finiji stap, pa je mnogo lakse posle tri sata tempa odrzati preciznost.
Vec za Savu i Dunav imam drugacije misljenje, teze je namamiti jato na vecoj povrsini reke, nekada se desava da zabacujem i do 50m, a da opet ostanem 'kratak' jer je riba jos dalje,a preciznost sa tezim stapovima i vecim teretima je daleko teze postici... tj voleo bih da mogu 3h kontinuirano da bacam na 50m 100g + hrana u tacku. :cheesy:
pa nada lezi jedino u ovim tragovima i pojasevima koje voda nosi nizvodno.

I moja taktika u feeder ribolovu vodi u off, tj klasicna dubinka. :tongue:

Pecam uglavnom na Tisi i problem mi je feeder pecanje leti i pocetkom jeseni gde treba pecati na daljinama oko 50m i vise. Tu do 30m mi nije problem zabacvati u tacku od 30 do 50 m pogodim daljinu obavezan klip ali se desi da ode malo levo ili desno a kod daljina 50m + se desavaju i podbacaji. Moram priznati da sam poslednjih jedno dve godine imo dosta problema na par mesta sa starijim kolegama pecarosima. Jednostavno mi ne dozvoljavaju da pecam feederom. Kazu ,, Mozes pecati kako hoces samo nemoj tim tvojim federom,, navodno im privlacim sitnu ribu na ,,NJIHOVA,, mesta :huh:

Da li je nekom padalo na pamet da li je bolje sesti ispod ili iznad nekog ko vec peca tamo gde i vi, a u pitanju je brza voda? Znaci ako sednete ispod, a on peca na fider ili hrani, riba ce dolaziti uzvodno pa ce biti na putu ka vasem mamcu ako bacate u liniji kao i on. Recimo 10 m ste ispod njega, on intenzivno hrani praskastom hranom ili kuglama - hocete li bolje proci od njega i ima li potrebe da i vi trosite mnogo primame posto njegovu voda nosi ka vama?

Ako pravilno spusta hranu u dubinu i na svoje zamisljeno mesto neces ti da se nauzivas na tudjem radu bas tako lako. Dole  nije jaka struja kao na povrsini, i on moze da otpeca svoje i bolje  .
To vise ima smisla u plicim brzim rekama kao Drina.
Trag svakako salje taj ispod tebe , ali riba ne pliva i ne pripazi samo uzvodno na hranu, pogotovo ako je konfiguracija takva da je on izabrao sprudic gde mu se hrana zadrzava a tebi i ne dolazi uopste

Razmisljam slicno kao Miha, i mislim da zaista to nizvodno ima veze samo na plicim i brzim rekama, kao Drina npr.. To potvrdjuje i nacin hranjenja kada pecamo na plovak, npr. dodje nas cetvorica i pecamo u istoj liniji, ali nikad ne baca svaki od nas kugle nego onaj koji je najuzvodnije hrani, i to baca uzvodno od sebe u liniju u kojoj pecamo. Kompletno pecanje samo on hrani a sva cetvorica hvatamo ribu podjednako. Ali to su mesta gde je dubina najcesce 1-2m, protok za plovke od 6, 7, 8gr po niskom vodostaju Drine, dno je kamen, oblutci velicine pesnice i malo sitniji a dubina je na potezu gde peca npr. 5, 6 ljudi totalno ravnomerna.

Tacno je tako. Ali ne moze se reci koja je to univerzalna dubina. Treba uzeti u obzir konfiguraciju uzvodno od mesta gde pecas na velikoj reci.  Recimo, pecas na 5m dubini. Ako je uzvodno potez (potez a ne rupa) plici od 5m ili tu negde, na dnu nema strujanja. Druga prica je ako je uzvodno dubina 15m, recimo. A narocito ako se ta dubina prostire na nekom duzem potezu, recimo preko 1km. Tada ta voda izlazi na plice, ubrzava. Dno je obicno bas tvrdo...    Takodje treba uzeti u obzir i promene u sirini reke, kao i eventualne sprudove ili plicake u obali preko, koji dolaze do pola reke, koji dovode do stvaranja kanala tj efekta levka...  Tj treba uzeti u obzir uticaj horizontalnog i vertikalnog suzavanja

 smiley033 smiley033 smiley033
  Nikako da napišem beše to nedelja 26.11.
Kiša je padala i nije baš bilo prijatno ali pecati se mora lokacija DTD ko Irmovačkog mosta. Loše vreme i težak ribolov ali prevarilo se nešto! Riba uzimala pipavo ali to sam rešio sa Garbolino Tectrom težine bacanja do 35gr i vrhom od 1/4 oza. Mamci beli crv i glista, hrana Milo vip river, Bistro i laka zemlja u odnosu 1:1:1/2 udica moja omiljena gamakatsu 1010R 14 i kamasan B512 12, predvez Garbolino Topix 0,10, hranilice Carp Mania 20 i 15 od 5 polja.. Saldo oko 7kg zadovaoljavajuci. U startu sam bacio 10 hranilica za početno hranjnje ovaj put bez mamaca hteo sam da vidim kako će riba reagovati naravno nije se dešavalo ništa posebno nekih 15ak minuta par pipanja i ništa. Zatim ubacujem nekoliko crva u hranilicu i tako par zabačaja opet ništa, e onda iseckam krupnu glistu koje nažalost nisam imao mnogo posle trećeg zabaca udarac i tu je lep deva.


(https://s2.postimg.cc/e0376hiy1/fider2.jpg) (https://postimg.cc/image/6wvbqvdid/)

Znači moglo bi se pecati riba se javila za nešto manje od pola h. Nastavljam čekam 1min. i onda lagano pomeranje štapa otp. koliki je predvez da bi mamac plasirao u zonu gde se rastopila hrana iz hranilice. Zatim sačekam još jedan min i onda opet lagano pomeranje pošto pecam dugim predvezima često se riba upeca i nastavi da jede dalje u neznajnju da ima udicu to je ono kad ostanemo bez mamca a nismo primetili udarac. Dešava se vetar i kiša nisu pokazivali Bog zna kako udarce na vrhu od 3/4 oza na mom garbolino G-systemu ali to rešavamo Garbolino Tectrom kao što sam već naglasio  koja poseduje vrh od čitavih 1/4 oza od fibera. E sad se vidi svaki pip! Mamac parče gliste i jedan crv se pokazao kao najbolji. Uglavno pojačavanjem mamaca u hrani je davalo rezultat. Pogotovo seckana glista krupna koje nažalost nisam imao više od 10ak. Moje  mišljenje je da krupna seckna glista izdvaja veće primerke jel sitnija riba će teško sažvakati parčiće gliste koja je debela oko 5mm ili će se patiti dok malo veće ribe će sa lakoćom usisati ovaj delišes. Bilo bi još bolje imati dobre kastere jer su oni po meni za deveriku smrt! DOBRE znači lepo pripremljene tako da svaki pada na dno. I slobodno ih malo stisnuti da puknu i puste svoju u aromu. Voda je bila dosta bistra pa sam zbog toga dodao 1 kg lake zemlje jer opet ponavljam u toj magli ili oblaku koji dobijamo riba je koliko toliko "zamaskirana" skrivena od predatora ili dolazi do efekta sličnog onom kad krupnije ribe jedu sa dna one "duvaju" u mulj koji se diže sa dna i tako zamute vodu na dnu ili perajama tj repom podižu mulj otale to primete ili im ove prenesu bočnom linijom. Pa ribe koje su zoni dolaze da vide šta se dešava "ima li tu šta za pojesti"? Sve u svemu svaki put se nauči nešto novo nisam baš bio ubeđenja da će dosta dobro raditi jer je voda bila hladna i da če tražiti dosta hrane i mamaca kao da sam pecao u letnjem periodu. Toliko od mene ovom prilikom.
Bistro svima!!  :bye:

(https://s2.postimg.cc/9s8exvezd/fider.jpg) (https://postimages.org/)


(https://s2.postimg.cc/rv1hp3q9l/fider1.jpg) (https://postimg.cc/image/ft63uyh11/)

Bravo Mićo smiley033
Interesantna količina prihrane baš za zimski režim. Iskreno ne bih se ni usudio da probam sa takvim pristupom u ovom periodu, a baš sam sa Milanom pričao u vezi deverike i gliste  jer je i on na kanalima u tom periodu pecao i top mamac je bio davljeni crv. Pravilo da nema pravila definitivno i dokaz da na vodu treba izlaziti sa više mamaca bez obzira na koji je predhodnih dana jedino reagovala.
Pošto znam da si fan melase da li si je i tad koristio?

Nije pravilo na tom kanalu da radi seckana glista, ja sam npr dobro prolazio malo ranije sa zivim crvima, bez zemlje i mnooogo hrane a glistu nije htela da pogleda. Totalno nelogicna taktika za hladno vreme ali ucinkovita. Stim da sam imao kilu - dve manje.
Tu gde je Mica sedeo inace Sa_le i ja uvek sedimo i jako je dobro mesto. Deverika se javlja na raznim daljinama, ima krupne i cesto zna u propadanju da uzme.
Taj kanal je kao i onaj deo koji je spojen sa dunavom jednostavno nekonzistentan i nikad na isti fazon necete uhvatiti ribu. Zato ga i volimo :)

Mora da je zimovnik tu pa jata deveruša popasu svu prihranu :takoje:

Laki sad kad je hladno prilika je sa  glistama jer ne može inače kad je aktivan onaj konj.  Zemlja je zakon! :D

No names nema kakva zavera o zimovniku kad je ista dubina svagde, ne prelazi 2.5m ili ja nzm da ima dublje. :D

Čiča reci da jeste zimovnik biće nam lakše  :lol:

pustio nas da ispecamo manjove pa se sad tu .... glistama :D

Zimovnik bi trebalo da je ispod prevodnice u NS!  :takoje:
E Laki nije čiča lud!  :lol:

E moje Lale, navlači vas namazani Sremac znam, što nije slikao i hranu koju je stavljao u hranilicu ? (blendirani tost+parfemčić,seckane gliste i punooo crvića + kasteri)

Nije on Sremac već dodjoš  :lol: Na žalost taj dan nisam mogao da se pridružim Čiči na pecanju zbog tehničkih problema (čitaj akomulatora) Inače bih slikao tu mešavinu i postavio da svi vide. Mada nema potrebe nije on sujetan i hoće da pomogne.  smiley033
No da se vratimo temi....taktika i pristup je nešto što pravi razliku, tačnije spremnost i želja ribolovca da dodje do ulova. Tih dana sam baš čitao u temi "Tereni u okolini NS" gde su dati saveti o taktici i pristupu kako pecati u ovom periodu na kanalu u Rumenci. Razlika u pristupu u startu se dijamentarno razlikuje od Mićinog pristupa, mogu slobodno reći da je jedino zajedničko hranilica. Oba pristupa su dala ribu to je neosporno ali razlika je ogromna u korist Mićinog pristupa. Stav tipa " Spremam taktiku noć pre ribolova" je po meni mač sa dve oštrice. Taktika i pristup se spremaju taj dan pa i sat jer se razlikuje sigurno. Što je i Mića ovim svojim tekstom i napisao. Proba jedno, drugo, treće i nadje šta je produktivno i rezultat vidimo. Prilagodio se situaciji i brzo pročitao i ribu i vodu...riba uvek jede samo je pitanje šta i kako.

Verujem da je Mića svestan da je seckana glista top dodatak primami za deveriku a još svesniji da je sa kasterima mogao dosta da popravi svoj skor.Najbitnije od svega je što je skapirao da se cverglan zbog temperature vode povukao,kao i da ribu na otvorenoj vodi ne možeš prehraniti ni zimi,naročito ako na hranu legne željena,poveća količina iste!
Školski primer u prihrani deve, koji mi nažalost retko kad možemo efikasno da koristimo zbog voda koje su nam prepune cverglana,peševa i sličnih karakondžula!

  smiley033 smiley033 smiley033 Nažalost nisam imao dovoljno ni glista a kastera sveg nekoliko u kutiji od crva a glista 10ak. E sad glista može da se baca i kad je toplije ali ne svaka, dendrobena je vrsta gliste koja je izuzetno žilava. Toliko je je jaka da se teško prstima iskomada samim tim je interesantna jer ribama treba duže da je pojedu dok to plasiramo drugim štapom sa mikro hranilicom sa blago aromatizovanom zemljom i dodatkom hrane ne više od 5% šaramo oko hranilišta. Poznato je da krupniji primerci često oklevaju i da im treba vremena da dođu na hranilište, tj. krupnije  jedinke su opreznije, pametnije da ne kažem lukavije. 
:smiley:

Daj Mićo neku taktiku za pecanje skobalja na Savi u ovim uslovima :wink:

Koliko sam video za takav ribolov igra ulogu velika količina hrane tako da možeš spremiti jedno 5kg hrane ili 3kg koncentrata za piliće i 2kg u kvalitetu na to skavasi 3 stara hleba , 2kg zemlje i 1L crva i odmah u startu ispolivaj pola te hrane ako ima ribe pojaviće se samo hrani. Dok se namire ti Savski peševi koji pojedu mnogo čim se pojave skobalji oni ih rasteraju.  :bye:

Pozdrav svima  :bye: novi sam na forumu a i fider ribolovu.
Saveti su odlicni  :clap2: pohvale za temu  :tongue: :tongue: :tongue:

Dobro nam došao, uzimaj učešća u raznolikosti tema i dodaj nam deo svog ribolovačkog sveta.

Отправлено с моего SM-G355HN через Tapatalk

Aj sto mi ove godine izlasci sve manje  lice na ribolov   nego sto svaka taktika mi pobaci.
Danas napravio mix hrane s finom teksturom i zemlje, dodao malo prezle u boji lagano navlazio sve u cilju da se zezam sa sicom..
Dugacak predvez, kratak, srednji, manja hranilica, veca, blize, dalje ma sveee... Dobra 3 sata eksperimetisanja
Na kraju stavim samo olovo, vecu udicu i 4,5 crva, pa nek naleti neka ala ako naleti kad ono bodorke i regani ne mogu biti sitniji.
Zakljucak: NISTA!

Послато са POCOPHONE F1 помоћу Тапатока

"Hrana sa finom teksturom i zemlje"

Kakve zemlje? Lake/teške, žute/crne, koliko zemlje, koliko hrane, mamci u hrani?


Ja sam 2 dana pecao na kanalu sa istom hranom, razmičitom zemljom i dva totalno različita pecanja sam imao.
Prvi dan lovio deverike(95% bela riba), a drugi dan manjove(bila poneka bela kao kolaterala)

Laka svetlo braon zemlja takva i hrana i po par crvica u hranilicu..
Al probavao sam prethodnih par izlazaka razne kombinacije (vise za babusku)
Bas slabo, cak i regan dal se jos nije aktivirala il mrest nesto jeste.

Послато са POCOPHONE F1 помоћу Тапатока

Citat: vladimir022 poslato 05 Maj 2021, 21:03:15
Aj sto mi ove godine izlasci sve manje  lice na ribolov   nego sto svaka taktika mi pobaci.
Danas napravio mix hrane s finom teksturom i zemlje, dodao malo prezle u boji lagano navlazio sve u cilju da se zezam sa sicom..
Dugacak predvez, kratak, srednji, manja hranilica, veca, blize, dalje ma sveee... Dobra 3 sata eksperimetisanja
Na kraju stavim samo olovo, vecu udicu i 4,5 crva, pa nek naleti neka ala ako naleti kad ono bodorke i regani ne mogu biti sitniji.
Zakljucak: NISTA!

Послато са POCOPHONE F1 помоћу Тапатока

Pozdrav kolega. smiley033 smiley033
Ima jedna recenica u psihologiji koja glasi : Previse analize vodi do paralize. To se na sve odnosi pa tako i na pecanje.Mozda se mnogi nece sloziti sa mnom ali sto se fidera tice dovoljno je pogledati teme na forumu...osetljivost vrha,duzina predveza,oblik udice,hranilica,najlon,markiranje,klipovanje,ugao stapa,zatim hrana-slatka,slana,zima,leto,zemlja teska,laka,partikle,pop/upovi,kombinacije,prosejavanje,tempo hranjenja i jos mnogo toga...da te glava zaboli...Cak je i kolega Dril negde napisao Umorio sam se od fidera,odo da varalicarim... :cheesy: :cheesy:

Prosecnom hobi ribolovcu kad sve ovo procita dodje da to sve i proba sto je ok ali isto tako kad krene sa tim igrarijama a desi se da ulov izostane cak i vise puta,on se stalno pita gde gresi,sta nije dobro uradio i to je ona paraliza s pocetka ovog posta.Udje u zacaran krug milion kombinacija i dodje do zamora materijala u glavi sto se mozda sad tebi desva a ja sam tu konfuziju imao na pocetku mog fiderisanja pa sam brzo to resio i sveo sve na minimum.
I da,da ne bude zabune,sve gore navedeno jeste korisno i delotvorno,ima kolega koji vole da se igraju sa tim ali ima vecina koja proba,kombinuje,ne dobije rezultate i onda dodje do zamora materijala i pecanje predje u neku drugu dimenziju...
Moj savet za pocetnike i rekreativce gde i sebe ubrajam a da uzivaju je od svega po malo sto im ne predstavlja teret.Akcenat na mamce staviti,udice jedna do dve vrste,hrana isto tako i onda dodati varijacije koje vi zelite a ne predstavljaju vam opterecenje.. :bye: :bye:.

 Moj pristup na Savi je- pročitaj vodu, proceni kuda bi riba mogla da prolazi, gde da se zadržava, a taktika za instant fiderisanje bele je uvek ista. Najjeftinija hrana, obično neka Gicina u koju stavim crva za 100din i iz nje i mamčim udicu. I leti i zimi stavljam 5 crva (bukvalno brojim radi uroka :lol:) na udicu 10 ili 12, koju kesicu prvu dohvatim jer druge i nemam. Ako sam dobro procenio i ub'o mesto, namlatim ribe, ako nisam, zabavim se sa sićom. Da nemam ni udarca, na Savi mi se nije desilo. Na Dunavu i Drini koje ne poznajem i gde sam uvek išao u društvu na unapred idređena mesta, dešavalo mi se da nemam ni udarca. Ali se tad na tom mestu nisu proslavljali ni velemajstori - specijalisti da bi smatrao da negde grešim.  I mislm da je na rekama upravo to najvažnije, naći ribu.  Pogrešno mesto  bilo zbog vodostaja, vremena, godišnjeg doba...ne ispravlja nikakva  primama ni taktika. Uverio sam se u to vazda puta. Na stajaćim vodama naročito ujednačene konfiguracije, gde riba može biti i svugde i nigde verujem da treba biti majstor taktike i recepture da bi se privukla riba baš tu gde si ti.
Ovo sam napisao baš iz razloga da se novopečeni fideraši i oni koji bi da uđu u taj svet ne bi "poplašili" od pročitanih filozofskih dela, tajnih receptura, zamršenih tehnika i taktika. Bele ima, mo'š je namlatiti kad god o'š. :cheesy:
  Da me neki stvarno majstori ne bi nakrpili, da dodam. I fider ribolov zaista ima mnogo tajni i finesa za najambicioznije koji žele da selektuju određenu vrstu, samo krupne primerke itd...ali kao hobi - razbibriga je ubedljivo najjednostavniji vid zabave koji uz malo sreće može doneti lepe ribe i koji neće početniku doneti razočarenje u ribolov. I ja ga upražnjavam uglavnom posle niza neuspelih izlazaka varalicom gde i ja filozofiram, pokušavam da selektujem, menjam pristupe i taktike.... da se "iskalim" na beloj i napunim baterije. I ta terapija uspeva! Par fideraških izlazaka i budem k'o nov i spreman i voljan za veće  poduhvate kakav je napr lov smuđa na tom grabljivicom opljačkanoj Savi.smiley033

Bio sam i danas 0 bodova, jedan pes..
Daleko od toga da me je smorilo i sutra cu ici u inat
Nije se pre desavalo da ovako slabo radi, mislim ni nema neke ribe gde pecam, al se sa sicom uvek moglo zanimati.. udarila neka oskudacija hahah
A sto se pribora, hrane i ostalog tice sve na minimum i sto jednostavnije, to sto su vode opustosene ne znaci da treba krknuti 2000 u raznorazne gluposti.
Ibanezi sto se tice reka slicnog sam misljenja mora biti bele ribe, od negde ce se kad tad pojaviti, al na jezeru kad se ne vraca nista nazad u vodu brzo se svede na minimum, a to sto je cuvaru uspeh kad neko uhvati 3 babuske dovoljno govori


Послато са POCOPHONE F1 помоћу Тапатока

A jesi probao na plovak na primer? :smiley:
Ja nisam bio u Ns 10 dana pa ne znam kako je sad na kanalu,bilo je losije,mrest isl. ali na vikendici kao i prosle godine u ovo vreme,krenula krupna babuska ali plovak 4m petljas..,nego sam morao nazad kuci,inace radi riba i to lepa....

Nisam, al sigurno da bi bolje radila , pogotovo na takmicarac
Cale mi slomio vrh na bolonjezu, pa mi se ni ne uzima u ruke prepravljen, a ni najlona nemam namotanog   Fokusirao sam se na fider i dubinke, a nije riba na dnu,  pokusavam da je spustim, al mi slabo ide tj. nikad gore

Послато са POCOPHONE F1 помоћу Тапатока

Citat: ibanezi poslato 08 Maj 2021, 19:20:54
Moj pristup na Savi je- pročitaj vodu, proceni kuda bi riba mogla da prolazi, gde da se zadržava, a taktika za instant fiderisanje bele je uvek ista. Najjeftinija hrana, obično neka Gicina u koju stavim crva za 100din i iz nje i mamčim udicu. I leti i zimi stavljam 5 crva (bukvalno brojim radi uroka ) na udicu 10 ili 12, koju kesicu prvu dohvatim jer druge i nemam. Ako sam dobro procenio i ub'o mesto, namlatim ribe, ako nisam, zabavim se sa sićom. Da nemam ni udarca, na Savi mi se nije desilo. Na Dunavu i Drini koje ne poznajem i gde sam uvek išao u društvu na unapred idređena mesta, dešavalo mi se da nemam ni udarca. Ali se tad na tom mestu nisu proslavljali ni velemajstori - specijalisti da bi smatrao da negde grešim.  I mislm da je na rekama upravo to najvažnije, naći ribu.  Pogrešno mesto  bilo zbog vodostaja, vremena, godišnjeg doba...ne ispravlja nikakva  primama ni taktika. Uverio sam se u to vazda puta. Na stajaćim vodama naročito ujednačene konfiguracije, gde riba može biti i svugde i nigde verujem da treba biti majstor taktike i recepture da bi se privukla riba baš tu gde si ti.
Ovo sam napisao baš iz razloga da se novopečeni fideraši i oni koji bi da uđu u taj svet ne bi "poplašili" od pročitanih filozofskih dela, tajnih receptura, zamršenih tehnika i taktika. Bele ima, mo'š je namlatiti kad god o'š. :cheesy:
  Da me neki stvarno majstori ne bi nakrpili, da dodam. I fider ribolov zaista ima mnogo tajni i finesa za najambicioznije koji žele da selektuju određenu vrstu, samo krupne primerke itd...ali kao hobi - razbibriga je ubedljivo najjednostavniji vid zabave koji uz malo sreće može doneti lepe ribe i koji neće početniku doneti razočarenje u ribolov. I ja ga upražnjavam uglavnom posle niza neuspelih izlazaka varalicom gde i ja filozofiram, pokušavam da selektujem, menjam pristupe i taktike.... da se "iskalim" na beloj i napunim baterije. I ta terapija uspeva! Par fideraških izlazaka i budem k'o nov i spreman i voljan za veće  poduhvate kakav je napr lov smuđa na tom grabljivicom opljačkanoj Savi.smiley033

Svaka je na mestu vala ...

Sent from my SM-G980F using Tapatalk

Ja bih ovaj Draganov post uzeo malkice sa rezervom... :smiley:
U pravu je za ono "nadji riblje staze" i " kad ne radi mozes ga j....".
Ali, treba imati u vidu da je covek privilegovan ,i moze izaci i dva puta dnevno u sezoni fiderisanja na Savu, takoreci zabacuje sa terase, i nije ozbiljan fideras u smislu taktiziranja i pripreme, jer je varalicar.
Meni i nije cudno sto ne "mozga preterano" jer odlazi na vodu po principu lokalaca, ako ne radi danas, proradice sutra, ili prekosutra ili za 15 dana..
A on neka me ispravi  ako gresim.
Recimo ja i jos po koji kolega, koji odluci zapucati preko 100-200km na neku vodu tog odredjenog slobodnog dana koji imamo, naravno da imamo zelju da odradimo maksimalno sve sto je do nas.

Tako je, Dobri moj!
I onda, na reviru punom krupne ribe umlatimo čortančiće...  :lol:

Ali iskreno, da je drugačije... Meni ne bi bilo zanimljivo.
:wink:

Eto recimo, da boravim svaki dan na tom reviru, verovatno bih pecao na kacamak i stari kukuruz(koji ponesem takodje), ili mozda eventualno dve kutije boilica.
U svakom drugom slucaju mora 20 vrsta boila i 4 vrste peleta i hrana. smiley033
Tako je i za reku.
Nedostatak vremena koje planiras provesti na vodi kompenzujes taktikom... :smiley:

 Grofe, prijatelju, prvi deo svog posta sam završio sa : "Ovo sam napisao baš iz razloga da se novopečeni fideraši....."
Drugi deo sam počeo sa: "Da me neki stvarni majstori ne bi nakrpili...."
Prema tome i sam sam dao do znanja da u zavisnosti ko me čita i kakav nivo znanja i iskustva poseduje i još važnije, kakve su mu ambicije sa toliko rezerve treba da prihvati i moj post.
Sava nije Vejkina plaža ni potez oko pešačkog mosta. To su mesta gde može da se smesti ekipa da peca zajedno, pa sad..da li je tu, da li radi...? Ali to su jedina mesta kada dođe više ljudi da ima mesta za sve. I odlična zimska mesta kada se riba mulja između zimovnika. Leti ne predstavljaju baš ništa ne samo zbog po meni pogrešne konfiguracije za ekstremno nizak vodostaj, nego i zbpg glisera i skutera koji danonoćno divljaju u gradskoj zoni. Leti i početkom jeseni dok je još nizak vodostaj idem na mesta gde jedva sam imam komfor. Poznajem stazice kroz takoreći neprohodne terene zahvaljujući višedecenijskom varaličarenju, a samim tim ne idem ni po princiou lokalca - ako ne radi danas, proradiće sutra. Skoro uvek nađem gde radi baš danas. Inače mi fider ne bi bio neka "terapija" kojom lečim varaličarski neuspeh posle debelo uloženog truda. I ne trsim se niti objavljujem jer neću da mi moje pustoline i stazice kroz obraslu obalu "Vladini" Valjevci iskrče i naprave kamp naselje kao zimi u gradskoj zoni kada ne mogu da bacim varalicu na celom području od Tošine plaže, preko pešačkog mosta i Vejke do starog pontonskog mosta gde sam  zimi decenijama lovio uspešno smuđa. A to je sve počelo kada su prvi Vukovi počeli dolaziti u MM i kada smo bez ikakve loše namere pisali reportaže i  postavljali slike ulova na forum. Dakle treba prihvatiti moj post sa rezervom, ali ne tbog onoga što si ti naveo. Ne idem 2x dnevno na pecanje. Zapošljen sam čovek i ne sećam se da sam pre podne izašao jer i vikendom ne volim da ustajem rano. Moja jedina rana ustajanja zbog pecanja su kada treba da se mi nađemo negde na druženju. Volim i druge vidove zabave, imam i obaveze na selu. Idem predveče i ostajem neko vreme i po noći. Ne idem ni blizu svaki dan, a kad idem, to nije po principu lokalca -ako ne radi danas,radiće sutra. I čak, ako sa varalicom i mogu da istrčim na sat vremena negde tu blizu, bez velikih ambicija, za fider ako sam vremenski ograničen ili umoran ne izlazim, a pogotovo ne 2x na dan. 2x se pakovati, raspakivati, pa opet pakovati.....ne, previše je za mene. Pošto mi je nesnosno i da menjam mesto, u startu ga pažljivo biram. Vozam se, parkiram, probijam se kroz sve i svašta, siđem, pogledam, vratim po opremu ako mi odgovara, a ako mi nešto ne štima, nastavim dalje dok ne nađem najpribližnije onom što sam zamislio. Koliko god moj pristup delovao neozbiljno kada pričamo o primamama, dodacima, udicama, predvezima, strunama - monofilima, toliko je moj pristup u izboru mesta ozbiljan, verovatno ozbiljniji od pristupa mnogih pasioniranijih fideraša od mene. Time anuliram sve preostale "neozbiljnosti". Pasioniranom fiderašu komfor je jedna od bitnijih stvari pri izboru mesta baš zbog svega što mora da ima za taj ozbiljan pristup o kome pišeš. Meni kaoo varaličaru koji je zaista zavoleo i fider, komfor na koji nisam ni navikao je poslednje što je presudno. Spojio sam najbolje iz obe tehnike koje upražnjavam, tako da kroz trnje, žbunje i šipražje, leti često i kroz gaženje vode po par 100tina metara uz obraslu neprohodnu obalu stižem do proplančića koji je po malo višem vodostaju potopljen pa ne može da obraste, a direktni put do njega ne postoji.  Vraćam se na isti način. I neću da krčim, naveo sam zašto. Volim što se ne vidi od gore sa puta. A to mogu samo ako na fideraj idem tek malo više opterećen nego kada idem na varaličarenje. Štap u jednoj ruci isored sebe u horizontalu, kanta sa primamom, torbico sa sitnurijom i crvima u drugoj. Ne može štap ili bilo šta na leđima tuda! Često ni stolicu ne nosim, jer mi je balast ako unapred znam kuda moram da prođem ili progazim. A ako je ponesem, često ostaje na motoru skroz gore jer teško će neko naići da je ukrade. Da i kola su balast, često nemam gde parkirati. Moped konza! Složim na licu mesta nekoliko kamenova i stiropor koji nosim u torbi preko njih. Ako budeš imao strpljenja da sve ovo pročitaš, shvatićeš da moj pristup nije ni neozbiljniji, ni manje uspešan od tvog, samo je moja taktika prilagođena mojim afinitetima, iskustvu i razmišljanju i da je tvoju taktiku osim helikopterom čak nemoguće sprovesti na mestima kakva sam ti opisao i na kojima pecam. Ali, ponavljam, kao varaličar volim takva mesta i za fider. I koliko god voleo da se družim i pecam sa vama, ne smatram to nikada ozbiljnim pecanjem. Unapred određeno mesto koje obezbeđuje grupni komfor i na koje i pre i posle nas dolazi bulumenta sa svim i svačim mi nikada nije "mesto koje obećava". I pecanje mi nikada nije primarno kada sam sa vama . A ne mogu da podnesem da sam ni među lokalcima, ni strancima koje ne poznajem. Ako idem na ozbiljno pecanje, bez obzira kojom tehnikom onda idem sam i niko mi ne treba. Varaličar je samotnjak. Takav sam i fideraš, ako mi je stvarno stalo do pecanja. Pa... možda moja taktika i nije za potcenjivanje?  smiley033

Procitao sam pazljivo, kako si mi preporucio, i po ovome zakljucujem da si ipak lokalac, ali sa sofisticiranijim pristupom... :smiley:
Nemoj da se ljutis druze. smiley033
Lokalac kao rec, nije imala pogrdnu konotaciju, na sta se obicno pomislja, kada su oni u pitanju.
Ima ovde jos lokalnih, koji nas uvek prelepo docekaju, kao i ti uostalom onda, nas zvane ili nezvane pridoslice.

 Naravno da se ne ljutim na tebe. Reč lokalac sama po sebi nema pogrdnu konotaciju, ali kad je povežeš sa onim - po principu lokalaca, ako ne radi danas, radiće sutra, je l' da da deluje kao opis ribolovačkog dunstera? Aaaa, priznaj :lol:
Ja bih pre vaš pristup nazvao pristupom modernog urbanog fideraša, bez obzira da li je lokalni ili "međugradski". Moj bi bio spoj moderne tehnike i  tradicionalne taktike.  :cheesy:

Citat: ibanezi poslato 18 Maj 2021, 20:03:29
Grofe, prijatelju, prvi deo svog posta sam završio sa : "Ovo sam napisao baš iz razloga da se novopečeni fideraši....."
Drugi deo sam počeo sa: "Da me neki stvarni majstori ne bi nakrpili...."
Prema tome i sam sam dao do znanja da u zavisnosti ko me čita i kakav nivo znanja i iskustva poseduje i još važnije, kakve su mu ambicije sa toliko rezerve treba da prihvati i moj post.
Sava nije Vejkina plaža ni potez oko pešačkog mosta. To su mesta gde može da se smesti ekipa da peca zajedno, pa sad..da li je tu, da li radi...? Ali to su jedina mesta kada dođe više ljudi da ima mesta za sve. I odlična zimska mesta kada se riba mulja između zimovnika. Leti ne predstavljaju baš ništa ne samo zbog po meni pogrešne konfiguracije za ekstremno nizak vodostaj, nego i zbpg glisera i skutera koji danonoćno divljaju u gradskoj zoni. Leti i početkom jeseni dok je još nizak vodostaj idem na mesta gde jedva sam imam komfor. Poznajem stazice kroz takoreći neprohodne terene zahvaljujući višedecenijskom varaličarenju, a samim tim ne idem ni po princiou lokalca - ako ne radi danas, proradiće sutra. Skoro uvek nađem gde radi baš danas. Inače mi fider ne bi bio neka "terapija" kojom lečim varaličarski neuspeh posle debelo uloženog truda. I ne trsim se niti objavljujem jer neću da mi moje pustoline i stazice kroz obraslu obalu "Vladini" Valjevci iskrče i naprave kamp naselje kao zimi u gradskoj zoni kada ne mogu da bacim varalicu na celom području od Tošine plaže, preko pešačkog mosta i Vejke do starog pontonskog mosta gde sam  zimi decenijama lovio uspešno smuđa. A to je sve počelo kada su prvi Vukovi počeli dolaziti u MM i kada smo bez ikakve loše namere pisali reportaže i  postavljali slike ulova na forum. Dakle treba prihvatiti moj post sa rezervom, ali ne tbog onoga što si ti naveo. Ne idem 2x dnevno na pecanje. Zapošljen sam čovek i ne sećam se da sam pre podne izašao jer i vikendom ne volim da ustajem rano. Moja jedina rana ustajanja zbog pecanja su kada treba da se mi nađemo negde na druženju. Volim i druge vidove zabave, imam i obaveze na selu. Idem predveče i ostajem neko vreme i po noći. Ne idem ni blizu svaki dan, a kad idem, to nije po principu lokalca -ako ne radi danas,radiće sutra. I čak, ako sa varalicom i mogu da istrčim na sat vremena negde tu blizu, bez velikih ambicija, za fider ako sam vremenski ograničen ili umoran ne izlazim, a pogotovo ne 2x na dan. 2x se pakovati, raspakivati, pa opet pakovati.....ne, previše je za mene. Pošto mi je nesnosno i da menjam mesto, u startu ga pažljivo biram. Vozam se, parkiram, probijam se kroz sve i svašta, siđem, pogledam, vratim po opremu ako mi odgovara, a ako mi nešto ne štima, nastavim dalje dok ne nađem najpribližnije onom što sam zamislio. Koliko god moj pristup delovao neozbiljno kada pričamo o primamama, dodacima, udicama, predvezima, strunama - monofilima, toliko je moj pristup u izboru mesta ozbiljan, verovatno ozbiljniji od pristupa mnogih pasioniranijih fideraša od mene. Time anuliram sve preostale "neozbiljnosti". Pasioniranom fiderašu komfor je jedna od bitnijih stvari pri izboru mesta baš zbog svega što mora da ima za taj ozbiljan pristup o kome pišeš. Meni kaoo varaličaru koji je zaista zavoleo i fider, komfor na koji nisam ni navikao je poslednje što je presudno. Spojio sam najbolje iz obe tehnike koje upražnjavam, tako da kroz trnje, žbunje i šipražje, leti često i kroz gaženje vode po par 100tina metara uz obraslu neprohodnu obalu stižem do proplančića koji je po malo višem vodostaju potopljen pa ne može da obraste, a direktni put do njega ne postoji.  Vraćam se na isti način. I neću da krčim, naveo sam zašto. Volim što se ne vidi od gore sa puta. A to mogu samo ako na fideraj idem tek malo više opterećen nego kada idem na varaličarenje. Štap u jednoj ruci isored sebe u horizontalu, kanta sa primamom, torbico sa sitnurijom i crvima u drugoj. Ne može štap ili bilo šta na leđima tuda! Često ni stolicu ne nosim, jer mi je balast ako unapred znam kuda moram da prođem ili progazim. A ako je ponesem, često ostaje na motoru skroz gore jer teško će neko naići da je ukrade. Da i kola su balast, često nemam gde parkirati. Moped konza! Složim na licu mesta nekoliko kamenova i stiropor koji nosim u torbi preko njih. Ako budeš imao strpljenja da sve ovo pročitaš, shvatićeš da moj pristup nije ni neozbiljniji, ni manje uspešan od tvog, samo je moja taktika prilagođena mojim afinitetima, iskustvu i razmišljanju i da je tvoju taktiku osim helikopterom čak nemoguće sprovesti na mestima kakva sam ti opisao i na kojima pecam. Ali, ponavljam, kao varaličar volim takva mesta i za fider. I koliko god voleo da se družim i pecam sa vama, ne smatram to nikada ozbiljnim pecanjem. Unapred određeno mesto koje obezbeđuje grupni komfor i na koje i pre i posle nas dolazi bulumenta sa svim i svačim mi nikada nije "mesto koje obećava". I pecanje mi nikada nije primarno kada sam sa vama . A ne mogu da podnesem da sam ni među lokalcima, ni strancima koje ne poznajem. Ako idem na ozbiljno pecanje, bez obzira kojom tehnikom onda idem sam i niko mi ne treba. Varaličar je samotnjak. Takav sam i fideraš, ako mi je stvarno stalo do pecanja. Pa... možda moja taktika i nije za potcenjivanje?  smiley033

Šta je ovo, sunce ti ...  :eek: Matori, si počeo da pišeš memoare?  :cheesy:

Kako prepoznati lokalca?
- Ide skuterom na pecanje i nosi jedan stap i kofu prihrane. :rolleyes:

 Jeste, pobratime, počeo sam. Po ugledu na M. Pupina koji je svoje nazvao "Od pašnjaka do naučenjaka", ja sam svoje nazvao "Od volova do Volvoa. Prvi deo sam pri kraju, drugi ću početi kad kupim Volvo.  Tebe naravno nisam zaboravio, već si pomenut u prvom delu. :lol:

Pa na Savi je to oduvek i bila dobitna taktika, naci ribu. Na ruku ide i sto riba na Savi odlicno reaguje na crve pa se ne mora uopste covek opterecivati sa mamcima. Jedan stap, torbica sa par hranilica, kopci, predvezom i udicama, kantica primame i pola litre crva mogu biti sasvim dovoljni za odlican ribolov. Sam sam ga upraznjavao i pisao o tome, samo sam ja znao da i po 2 puta promenim mesto u 2 sata. I tako vremenom se skupi iskustvo, pa na odredjenom mestu kad se javi pes, sitna deverika, buljava ili bodorka bukvalno znas sta te ceka dalje... Samo jbg mesta sve manje...  jedno je postalo poznato zadnjih par godina i vise ga ne posecujem, na drugo je palo veliko drvo u vodu, na trecem neki likovi sklepali neku barakicu, na cetvrtom nikla vikendica...  Trazice se nova, nista lepse nego kada se posle posla otrci na 2-3 sata, "opustenim" pristupom u pogledu opreme, mamaca i primame i odlicno se prodje sa ribom. Takva pecanja su relaksirajuca.

 Peš je na svakom mestu na Savi meni redovna početna pojava. Ne obraćam pažnju, jer zahvaljujući tome brzo završavam početno hranjenje. Nekoliko hranilica za početno i stavljam udicu, zanimljivije mi je  jer ko zna....može naleti nešto. Peš udara maltene čim sistem padne na dno tako da "preko peša" u stvari dovršavam početno hranjenje, stvaranje tepiha i gušće stvaranje magle koju tok nosi nizvodno i privlači rubu. Pošto na pecanje idem predveče, sat - sat i po pre mraka, ovo se i dešava do samog sumraka. Kada sunce "zacrveni i počne da  zalazi prvo se i javi sitna, obično balavura i deverikica, takođe učestalim udarcima čime održavam brzi tempo hranjenja. Sa mrakom udarci se prorede i krene krupnija. Samim tim i tempo hranjenja se skroz uspori. Za par sati ako se desi 7 -8 udaraca krupnije ribe uz dobar procenat realizacije, ja sam zadovoljan.
Čitao sam Dule tvoje postove, imamo sličan pristup, ali je razlika što ti tražiš ekstremno duboka mesta, rupetine u koritu is, a ja volim šljunak, ujednačeno dno sa najjačim mogućim protokom po takvom vodostaju. Dubina mi ne igra neku ulogu, 3 -4 meni idealno i imam poverenja u mesto pa ga ne menjam.
  U jednoj stvari Grof i Draganče su u pravu. Prednost "lokalca" je u stvari u tome što mi počinje pecanje onda kada neko ko je došao izdaleka mora da prekida da bi u iole pristojno vreme stigao kući, pogotovo ako je sutra radni dan i što mogu sutra da ponovim pecanje na na neki način juče pripremljenom mestu. Ni ne počinjem sa fider izlascima ako nisam siguran da ću bar 2 večeri uzastopno moći da izađem, a 3 mi je maksimala. I dosadi i nema potrebe jer je dovoljno za dobar ručak za porodicu, par lepih riba da odnesem majci i jedna dobra talandara za ekipu u selu. 2 takve kampanje od po 2 -3 izlaska napravim mesečno i meni što se fidera tiče dosta. Ujedno, to je i ravnopravan broj izlazaka sa urbanim fiderašima - putnicima tipa Grofa i Dragančeta i još mnogih  koji najčešće  moraju da čekaju vikend, slobodan dan. To su uglavnom dnevne varijante, najčešće u društvu što  traži komforan ambijent, utabano i često izraubovano mesto i sl, pa moraju maksimalno da se posvete svakom detalju i zato na neki način ne razumeju da to može mnogo manje komplikovano i često uspešnije. Ni većina lokalaca to ne kapira, pa zaista pecaju uvek na istom mestu i leti i zimi, na tradicionalne - ruralne dubinkaške metode i čekaju da "proradi sutra".
Možda neko opet napiše kako pišem memoare, ali tema je taktika i to se ne može opisati u 2 rečenice. Mogu eseji da se pišu. Možda neko ko pročita, a živi pored reke sa dobrim i skrivenim mestima u blizini kao ja, a novopečeni je fideraš, možda prihvati i ovakvu predstavu zabave da se ne zbunjuje i ne zaluđuje sa njemu nepotrebnim stvarima i da razloge neuspešnog izlaska traži u recimo pogrešnom miksu, mamcima, dodacima....umesto pogrešnom mestu u pogrešno vreme.
Grofe, obeležje mene kao  lokalca - fideraša je skuter, štap i kantica sa primamom i crvima. Zato kada idem sa vama u neku bestragiju pravim jednu veliku razliku da bar tu ne izgledam kao lokalac. Tada nosim štap i praznu posudu za primamu jer se uzdam u vaše znanje, pristup i taktiku o kojoj pišete. Na nepoznatoj reci i utabanom terenu, za instant pecanje koje traži maksimalnu posvećenost svakom detalju, priznajem da nemam pojma i trebaju mi vaši saveti, vaši miksevi, vaši mamci i vaše društvo. Rezultate i vaše i moje koje smo imali i koji su otprilike podjednaki neću opisivati da ne bi izazvao zavist ljudi koji nisu imali takve prilike. :lol:

Dragane, ti nemas  imperativ  da maksimalno isprobas- iskoristis tih sat-dva koje si na odredjenoj poziciji koja ti je blizu.
Jer, ako ne radi, sutra ces otici dva ili pet kilometara uzvodno ili nizvodno, i pokusaces isto sto si probao prethodnog dana, i opet neces biti pod pritiskom da izvuces najbolje iz nekog ribolova.
I sam kazes da stavljas uvek pet crvica na udicu itd...da ne citiram
I to je u redu, covek najbolje rezultate ostvaruje na vodi koja mu je najbliza pre svega, i koju najcesce posecuje i poznaje, ali postoji i druga strana medalje i filozofija, sa kojom nisi bas upoznat.
Sto se tice kantice i jednog stapa, pecalo se i peca se i na taj nacin i dalje, ali iskreno pomalo sam izgubio volju, zbog svega sto se desava nasim rekama.
Gde god odes, ista prica...dobrih i neistrazenih mesta sve je manje.
Sto je veca divljina, proporcionalno tome veci je i javasluk.
Da ne davim, zakljucak je sledeci, fideras koji prevali neki put da bi otpecao bilo gde, ima za cilj proba izvuci neki rezultat, a i realno dobra priprema jeste osnova fider ribolova, bez obzira bio ili ne na pravom mestu i u pravo , i nemojte nam na tome zamerati. :smiley:

To si Grofe potpuno u pravu.Ici na put poluopremljen sa par mamaca i kanticom jeste glupo.Meni je cak i 30km daleko i kad tako idem,u fulu sam sto bi se reklo opremljen i non stop istrazujem.Da menjam mesto na 2h kao Dule ama nikad ne bih radio sem nepogoda nekih pa makar bili sve sarani tamo negde ali to ne znaci da Duletu to ne predstavlja neki licni istrazivacki izazov,ispitivanje terena i sl.Poenta price je da svako radi ono sta mu prija bez obaveze da mora to kako se pise i sta sve treba...U moru informacija novopeceni fiderasi se pomalo izgube,priznacete... :wink:

 Pa ja Grofe u svakom postu opravdavam vaš način razmišljanja, pripremu i primenu i taktiku bez ijedne zamerke. To nije vaš izbor, nego vaša sudbina i imperativ. Jedino imam utisak da vi ne opravdavate moju i zato branim svoj način razmišljanja i pružam mogućnost da i neki drugi koji imaju slične uslove razmisle i o njoj, a ne samo o pristupu koji vi opisujete na x stranica.
Da opišem pošto je i to deo taktike, zašto se ja i Dule AD Fines razilazimo u mišljenju oko izbora mesta.
Kada sam kupio prvi fider štap i počeo na forumu da učim teoriju od iskusnih, najviše sam pažnje poklanjao Duletovim opisima jer sam skapirao da je njegov način najpribližniji shvatanju onoga što sam ja želeo da primenim. Jedino gde sam se razmimoišao je izbor mesta. Duletova preokupacija je traženje ekstremnih mesta velike dubine sa velikim rupetinama i promenama strukture. Otprilike tamo gde je najdublje, najstrmoglavije i najteže, tamo bi trebala da bude i najkrupnija riba. Razmišljanje ima logiku, ali po meni i jednu rupu u svemu tome.
Leti riba beži od ustajale vruće vode i traži svežinu u svežoj protočnoj. Na mestima koja ja upražnjavam, ujednačen šljunak, nevelika dubina, maksimalni protok - matica koji obezbeđuju koliko toliko svežine u inače usporenoj i uzmlačenoj Savi, dešavaju se i cugovi grabljivica. Nekako mi se letos dešavalo baš u sam sumrak kada kreće prethodno opisani talas sitne bele da uhvatim i nekoliko smuđeva, par primeraka somčadije između 2 - 3kg, čak sam dovukao do pred obalu i par štuka koje su tek pri podizanju glave iznad vode pustale deverikicu ili balavuru od 100tinak gr na koju su udarale u mom privlačenju posle kontre. Ali posle, kad krene krupnija bela toga više nema. Cug je završen, nema ni raubova na površini. Dakle to su mesta koja grabljivice posećuju kao trpezariju. Dođu, jedu i odlaze.
Po mom varaličaskom shvatanju i iskustvu, mesta koja Dule opisuje su stalno boravište krupnih, možda i kapitalnih grabljivica. I tu je moja filozofija suprotna Duletovoj. Nisam najubeđeniji da krupnije deverike i mrene imaju želju da dele dnevnu sobu sa kapitalnim somovima recimo. Ovaj način razmišljanja ima još jednu prednost. Ne traži ekstremno težak fider komplet koji je Duletu imperativ.
Ne kažem da sam ja u pravu i da je Duletovo razmišljanje pogrešno, ako smo obojica zadovoljni rezultatima, ne treba nijedan ništa da menja. I dobro je da oni koji čitaju i žele da se upuste u ovakav rečni fideraj znaju za oba pristupa i zašto ih ja i Dule svaki svoj primenjujemo.
I dobro je da i majstori i oni koji to misle da jesu istolerišu pisanje nekog ko ima sasvim drugačiju filozofiju fider ribolova jer ribolov nije zasnovan na dogmama, nego na pravilu - da pravila nema smiley033

 smiley033
Sine, veli, ko igra za raju i zanemaruje taktiku. Završit će karijeru u nižerazrednom "Vratniku"
Reče u nekoj pesmi .  :cheesy:
Krećem ujutru za Grčku , Toroni. Žao mi što moram sam praviti taktiku jer nema razmene iskustava kao u feeder ribolovu.
Stižu izveštaji....nećemo biti u roamingu....tako su obećali...
:bye:

Ponesi crve i trazi sobu sa zamrzivacem.

Ma volim i ja sljunak protok plici ali nema kod mene u blizini, pa idem na drugu opciju. Ima lepih sljunak protoka ispod usca Drine pa tamo odem ponekad ali tamo mora jak stap. Ti Ibanezi imas u blizini bas raznolik teren, konfiguracijski, moze riba da se trazi na potpuno drugacijim terenima. Ima delova reke gde leti nema vise od 3m a ima i deonica sa preko 20. Vrhunski tereni od Hrtkovaca do Ravnja, a do usca Drine jos lepsi.

Citat: žex.rašeta poslato 19 Maj 2021, 16:43:37
smiley033
Sine, veli, ko igra za raju i zanemaruje taktiku. Završit će karijeru u nižerazrednom "Vratniku"
Reče u nekoj pesmi .  :cheesy:
Krećem ujutru za Grčku , Toroni. Žao mi što moram sam praviti taktiku jer nema razmene iskustava kao u feeder ribolovu.
Stižu izveštaji....nećemo biti u roamingu....tako su obećali...
:bye:

Srećan put, lepo se provedi, bistro i jedva čekam izveštaj  :bye:

Taktika pocetnika i vec iskusnog fiderasa mora, ali mora biti da cita, uci, testira, pokusava. Ja sam relativno mlad, sto bi rekli "zelen" u fideru, i sve sto sam naucio, naucio sam preko ovog foruma i licne prakse. Tereni za primenu feeder opreme su razliciti, pa treba imati i drugaciji pristup, korigovanje delova opreme, prihrane, mamaca. Obavezna oprema svakog novopecenog fiderasa jeste i bice strpljenje i zelja da primeni nauceno.
Moj prvi izlazak sa feeder opremom nije podrazumevao trazenje dobrog mesta koje daje ribu.. Bila je Sava, par sati zabacivanja, vezivanja predveza, menjanje sistema, mesanja hrane... Ucenja.. Posle inicijalne obuke i upoznavanja opreme nekako krene lakse, sigurnije, i zanimljivije... I jos sam "zelen", i lepo mi tako... Bistro
(https://i.postimg.cc/2jKh64Pw/16214548585277989047602693040344.jpg) (https://postimg.cc/NLR5CrG9)

Za pehare imamo posebnu temu
https://vukovisadunava.com/ribolovacke-price/pocetnicka-sreca-u-pecanju
Naravno, mala sala. :smiley:

Ne znam da li treba da budem ponosan na to ili ne, ali u vezi taktiziranja vise vremena potrosim razmisljajuci gde da pronadjem hladovinu ili kakvu zavetrinu ako je lose vreme. Kako cu da se organizujem na obali mi je barem isto toliko vazno kao i sta pliva u vodi.

 :smiley: Ispravno ... moja najvažnija taktika u fider ribolovu je da pogledam oko sebe, hoću li šta zakačiti pri zabačaju. Jer, ako postoji samo 1% šanse za to , ja ću taj 1% realizovati  :sad: Verujte mi, ja sam čoek majstor za to.  :takoje: :cheesy:

Eeeee da ... i da mrsim Matorom Kojotu štapove, kad pecamo zajedno ... to sam doktorirao  :ok:

pa to je car taktike, otpisu te odmah , i onda ih zeznes na kraju
Ko Ringer onog Beneta 1 na 1 .... Kad je mislio da je pobedio mladi lav, nekako je kod dede bilo 200g vise
ps. Odgledajte to zezanje koje je "Guru" organizivao. Dozvoljeno mesano stek, mec i fider , i dva majstora taktike. Ima sta da se nauci...

Skoro je bio onaj Maros mix na onom jezeru u Madjarskoj, gledao sam video od Milosa Pavlicevica koji je uzeo drugo mesto, covek je izabrao taktiku da nisam ni znao da tako moze da se peca na 3m od obale fiderom :D  gde je iskljucivo jurio sitinu ribu, cini mi se 333 kom, dok su se ostali opredelili za dalje izbacaje i cekanje sarana, pa ga isp**li ko Walter npr koji nije imao ni udarac :D
jbg, svasta utice tu, ali taktika je cudo  smiley033

Vec pominjano umakanje.

I, šta ja da radim sa 333 ribice ...  :huh:  :cheesy:

Samo vas čitam i čudim se koliko želite da opravdate sopstveni pristup ribolovu fiderom i osporite onaj suprotan tom vašem ... Pa da li je to uopšte bitno, ta taktika kako je zovete? Pecaš onako kako voliš, kako ti odgovara ili kako u datom trenutku možeš. Želiš da izvučeš maksimum? Pa izvuci, radi na tome i usavršavaj se, uči, primenjuj, investiraj u moderniju opremu, i uživaj u tome. Nema tu ništa pogrešno. Odgovara ti ''lokalistički'' tip fiderisanja? Pa ''lokalizuj'' se i opusti se u potpunosti ako ti to omogućava taj ''lokalistički'' tip ili taktika jer ni u tome nema ništa loše. Samo, bilo bi korektno ne nametati svoj pristup kao jedini ispravan, bez obzira na motive kojima ste vođeni i uslove u kojima ga primenjujete.

 Mnogo se piše o taktikama i tehnikama takmičara. Sve to pada u vodu kada se ribolovac nađe na nepoznatoj velikoj reci. Takmičenja su pecanja u gomili na istom potezu i tu može da dpđe do izražaja bolje ukomponovan miks, veličina udice, dužina i prečnik predveza, način postavljanja, sistem ovaj - onaj...... među ravnopravnima i faktor sreće.
Izvlačiti maksimum, šta to znači? Fideraš koji ide na utabana ili preporučena mesta na koja može da smesti svu moguću skalameriju, organizuje maksimalnu udobnost,  ide u društvu ili uvek ima na mestu nekog ko se već zatekao, koji se uzda u teoretsko znanje, poznaje sve moguće recepture, a ne zna da pročita vodu, da nađe svoje obećavajuće mesto usamljeno i sakriveno, da se odrekne komfora i da na osnovu procene iz kola u kojima može biti sve moguće i nemoguće uzme ono što mu je na osnovu procene neophodno i sa time se probije kroz sve i svašta do pozicije nikada neće izvući maksimum. Može ponekad  imati rezultate koji ga zadovoljavaju.
Takođe i neambiciozni iskusan ribolovac koji poznaje vodu kao svoj džep, zna gde su izgledne pozicije i kako doći do njih i ne preza ni da se malo pomuči da bi stigao tu, takođe može imati i to mnogo češće rezultate koji ga zadovoljavaju, ali nepoznavanjem finesa koje čine tehniku, takođe nikada neće izvući maksimum.
Samo spoj ova dva načina čini taktiku ubistvenom i uspešnom daleko iznad proseka koji prave 2 prvopomenuta fideraša. Samo takav ribolovac je velemajstor tehnike na divljim vodama i nije mu dorastao niko.
Namazani, ovejani majstor varalice (pišem uopšteno, a ne o sebi jer sam skroman) kada prvi pt uzme u ruke fider štap nije fideraš -početnik kako ovde mnogi misle i predstavljaju, nego neko ko je dobio oružje za satiranje bele ribe i koji može da na prvom izlasku slikom ulova iskompleksira"iskusne fideraše" kojima je  posle nikakvog ili malog prethodnog iskustva u drugim tehnikama fider postao jedino opredeljenje. Pa čak i ako su takmičari! I to ne samo na svojoj vodi, nego na svakoj sličnog tipa. Takav varaličar je fideraš - početnik taman koliko i diverzant - specijalac koga po kazni premeste u pešadiju. Sačuvaj Bože da se takav i teortski posveti tehnici, a uz to nije od onih što vole da puste višak nazad u vodu. :eek: Ponavljam, ne pišem o sebi, nego uopšteno, ali mislite o tome kada kako se više puta dešavalo dobijem komentar - Juče si uzeo fider štap, šta ti znaš o fideru....Na forumu su najcenjeniji fideraši tipa Milana Berkuta koji je par decenija bio dobar varaličar i recimo Mihe koji je dugo bio šarandžija sa divlje vode koji je na sličan način tražio i pripremao svoja mesta a još imao i vrhunsko predznanje i o miksevima, tajnim sastojcima i sl...Eto oni su se i maksimalno posvetili tehnici i pre nekoliko godina probili Vejkinu plažu u sred Mačvanske Mitrovice na kojoj nikada niko nije bacio uducu iako obezbeđuje pun komfor. Danas oni pravi tipični lokalci sede načičkani jedni drugi na glavama i zimi kada je svrsishodno i leti kada je apsurdno koliko je uzaldno. Zašto to nije provalio nijedan mitrovački fideraš iz ove mlađe garde od kojih su neki i takmičari sa nekim peharima, čak i test ribolovci nekih domaćih firmi za primame i kojekakve teglice i flašice, a danas i oni pecaju okruženi asortimanom omanje ribo prodavnice, još kako preponosni, uzdignute glave kažu"treniraju" tamo. Ja znam zašto, a ko ne kapira neka razmisli o tome.
Ja i Grof smo se zezali oko termina "lokalac". Lokalni fideraši iz Mitrovice i okoline imaju isti pristup kao i fideraši koji dolaze sa strane. Isti pristup samo ne tako bogat i sofisticiran imaju i lokalni dubinkaši. Zauzimaju i otimaju se oko mesta jedni sa drugima, gledaju ko će doći pre da zauzme najudobniju poziciju, pecaju načičkani jedni pored drugih. Tako da moj pristup nema nikakve veze sa "lokalnim". Lokalni pristup ima u stvari većina koja dođe sa strane.

Za sve ove godine na forumu ja jos nevideh da je neko na divljoj vodi upecao sarana ili ribu vecu od 3 kile . Mozda i jeste par komada za 10 godina .
Sarandzije klasicni dubinkasi redovno dobijaju na valjak i mator kukuruz tako da je fider uz sve specije sega mega hrane klasicno " kederisanje" i nista vise od toga . Prihvatili vi to ili ne.
Napeca se Misa jednom deverika i Milance mrena .
Toni , standardno za respekt   ali ne fiderom, ostalo ni blizu.

Fider i jeste tehnika za belu ribu, i to jeste tako do 3kg...sto je kapitalna velicina i za skobalja i za ploticu i za deveriku , jaza itd... potrebno je po 20-30godina  da dodje do te kilaze.
Takmicarska riba  je takodje odlika fidera.. ...od 100-500gr itd...
Saran isto moze krupan, ali nije instant...mada moze bilo je slucajeva i preko 10kg na divljoj.
Ko je kriv sto vama somarosima-megalomanima sve deluje malo... :cheesy:

Klena sam zaboravio, sljivara, krupaticu do i preko 1kg...

Nevredjam nijednu tehniku niti mi je namera i sam povremeno otpecam fider ali mi je sve gadniji i gadniji.
Od kolicine stvari koje zahteva i sta sve moram  da ponesem da bi pecao sakare . Muka me uhvati usput teska fizikalija dodjem kuci kao da sam kopao ceo dan , pride sto mi sve postalo sitno a ja sve coraviji i coraviji pa prehjuce jedva glistu na udicu pogodim da nabodem . Ma uzas stalno nesto radim te menjaj udice te predvezi te dovlazi hranu te ovo te ono ma daj .
Pecam soma , umocim tri motke stavim kafu ispruzim se kuliram slusam zabe ptice ...  milina a ribe ako bude bude . Fider ko po kazni vratim se corav umoran prebijen a kad sve to treba da vratim na 2 sprat dodje mi da se samoubijem.
Vukljam kad krene mrena ona me privlaci ostalo ma kakvi to napecam peckom od 4 metra uz obalu.
To kao kanal 20 m pa nosim da pecam fiderom. Ponesem plovak hranu izbacim rukom i pecam kao covek .
Plovak je za fider institucija.

Ma zezam se ja malo, mi jesmo klasicni mucenici i rudari...ali uporni smo. :cheesy:

 Marina, fider je  ubedljivo najforsiraniji i marketinški najpropraćeniji vid ribolova u Evropi iz jednostavnog razloga. Zbog najlakšeg načina da se uhvati riba, i to bela koja je sa svim vrstama i podvrstama ubedljivo najrasprostranjenija i najmnogobrojnija fider je stekao ubedljivo najveću populaciju poklonika kojima ribo - industrija može uvaljivati sve i svašta i od krupne opreme, sitnurije, a ogromne pare se najviše troše na ono što je najpotrošnije -  hrane, mikseve, teglice, flašice...Eeej par kilograma "specijalne" zemlje "neophodne" za muljanje "tajnog" miksa košta kao kubik građevinskog peska. :sad: Osim modernih šarandžija niko ne troši više para za hobi od fideraša, ali moderne šarandžije su suviše mala populacija za zaradu "na angro".
Nikakve koristi ribo - proizvodnja nema od tradicionalnih ribolovaca i zato se forsira njihovo uklanjanje ili prevaspitavanje nipodaštavanjem njihovih metoda i rezultata. Moderni ribolovci, ujedno i najveći potrošači isforsirani upravo agresivnim pristupom proizviđača ne razmišljajući o razlogu, a ponosni na sebe, svoju savremenost, moderno shvatanje i predstavu uživanja  učestvuju u tome što je za firme takođe unapred isplanirani oblik besplatnog marketinga.
Sreća njihova da većina i ne zna da postoje ribolovački forumi i časopisi i ne znaju šta se sve piše o njima. :lol: I da ne bude da sam ja anđeo koji kritikuje druge, priznajem da sam i ja često podlegao tom marketinškom pritisku i nije čudo da mi se to desi opet.

Lepo napisano . Podlegnemo svi , ocigledno je marketing  suvise jak.
Samo imam malo drugaciji pogled nista vise . A to je.
Takve ribe sam pecao kad sam ucio i pocinjao da pecam . Zasitio sam se . Neradi me to vise nepuca me adrenalin .
Zelim borbu neizvesnost sa pecanjem soma  uvek je tako .
Kod fidera klasika, bela ,bela , bela ovakva onakva  sve jednolicno to me ubi kao da tek ucim da pecam vezujem udice i sisteme .

Al ste zapeli ko mutav da prica..
Sta to treba veliko da se ponese za fider pecanje? Poneses futrolu s stapom, kantu i stolicu, hranu zamesas vece ranije i milina..
Radim tako stalno i nikad mi nije nesto falilo, nit sam se osecao nelagodno, znaci futrola, torba za cuvarku gde stane mali milion stvari  (il samo kanta ako idem na 2,3 sata)
i stolica..
Isti djavo treba i za plovkarenje, za saransko pecanje i vise, jedino varalicarenje mozda manje, al i tu ima ludaka sa 10 torbica i 20 kutijica..
Druga je prica kad ide ekipa na dan dva, tri,  tu je i zmajevka mala ako je drustvo jesno i moze da popije pa suncobrani za ladovinu, rucni frizideri i slicne neophodne stvari

Послато са POCOPHONE F1 помоћу Тапатока

Na 2-3 sata neizlazim  ni blinker da pecam .
Ako sam na pecanju onda sam na pecanju . Ako pecam fider nepecam ispred zgrade nego potezem 100 km a onda neidem sa dve kasike crva nego nosim sve . Razlicite hrane popapove , dipove gomilu hranilic i hiljadu i jednu stvar .
Sto se tice pecanja sarana dubinkom i plovkarenje ni blizu cimanja opreme za pecanje fiderom .
Ako ces ozbiljno da pecas ako izadjes da ti dupe vidi put sat vremena moze jedan stap jedna udica jedna hranilica ...  onda je sigurno nista od pribora .
Upravo u tome je razlika izmedju ozbiljnog i neozbiljnog pecanja odnosno taktike.
Taktika je da imas sto vise i trazis trenutno dobitnu kombinaciju .
Tavorenje sa glistom a bolje bi radilo na crva al nemas neuzimam u obzir.
Kupim sve i nosim sve.

Za fider pecanje ne treba nsta veliko da se ponese,ali se naveliko pise o fider pecanju,da ne kazem pal.m.di, pa su se mnogi pogubili u svemu tome.Ako je nekom dovoljna kanta (kao meni,slikacu moj set-up za fider,a ima svega.. :cheesy:) super,ako neko vuce kolica,opet super ako on to zeli samo nije pravilo.E sad ,u fider temama se za svaku sitnicu pise doktorat za koji se smatra da je presudan za ulov a onda se ulovi svode na ono sto je Marina opisao i onda se neko zapita,pa sta da se cimam toliko da bih dobio pljuce koje na 4m uhvatim a profesionalci kazu Ma negde si pogresio,nisi u tacku gadjao,predvez i sl. i prici nikad kraja...Meni je to sve ok,jer imam svoju pricu ali mnogi se pogube...
Neka svako radi ono sto mu prija i svima lepo... :wink:

Ne razumem al ajde nek budee...
Pa znas od prilike gde ides na pecanje ne ides na Nil da pecas, a gomila boilica i litra, dve crva gde oces  staju.
Idem 2,3,4 sata posto tolko imam vremena posle posla, subotom malo vise, a nedeljom mogu ceo dan da blejim pored vode..
Mozda ja to sve puno pojednostavim, meni sasvim ok.
Nista licno, al mislim da se dosta preteruje, sto i ne mora da bude lose ako neko tako volee..
Tamo gde svi pecaju, necu biti sigurno gori zato sto nemam stolicu sa sve jednim dodatkom, fider arm umesto starog dobrog drzaca, aku busilica, mesalica, spriceva za prskanje vocnjaka i slicnih zezancija.


Послато са POCOPHONE F1 помоћу Тапатока

Svi smo drugaciji i to je ok. Na pecanje ne idem da pecem rostilj , kuvam kotlic,  lozim vatru sakupljam pecurke . Idem da pecam .
Radim  i sve to ostalo ali tad ne nosim pribor .
Ne pecam fider pa pored zabacim i jedan za sarana jedan za stuku pa mozda i za soma.
Vreme me naucilo da takav pristup nikad dobro doneo nije.

Sto bi rek'o nas narod, 100 ljudi, 100 ćudi. 100 zena, 200 komada 😂.
Elem, taktika u fider pecanju je prema Marini nositi sve, aaa. Postujem, u vecini slucajeva nosim sve. Prema Vladimiru, poneti osnovno, i to znam da radim. Kad imam vremena, i idem da pecam, nosim sve, sam krenem, a napunim auto ko da se selim.. A kad nemam vremena, a izgoreh od zelje da sednem pored vode, znam da ponesem stap, stolicu i koferce. Odsedim dva, tri sata. Upecao ili ne, cilj je bio sesti kraj vode, uzivati, odmoriti.. Prema tome, pristup takticnom pecanju sa feeder opremom ne shvatamo svi isto, pa samim tim, vredno je paznje i tudje razmisljanje, pristup, akcija, vreme itd itd...
Moj konacni zakljucak jeste i bice, znam sve, al mogu jos da ucim... 😉

Uopste nije osnovno, al ne zauzima puno mesta.
Uvek uvek imam kod sebe 10ak vrsta popup-ova, 2,3 prelivaca (mislim da se tako zove), zita, secerca, teglicu cukka, par kutijica crva, glista, 20ak hranilica i brdo sitnog pribora.
Meni je hit kad vidim da neko nosi kantu 25kg, a u njoj 2kg umesane vec spremljene hrane



Послато са POCOPHONE F1 помоћу Тапатока

 Pošto sam ovo leto isplanirao da pecam soma na kedere i pripremio adekvatan pribor, fider štap će da mi uglavnom služi kao kederuša. Nadam se da nisam toliki dunster i baksuz da umesto kedera - deverikica i plotica dlanarica navučem kapitalne deverike, mrene i šarane pa da nemam šta da zabacim na soma. :rolleyes:

Kila hrane,crvi i dosta. Nema pametovanja,ako peca-peca,ako ne opet dobro. Na vodi nema šanse da provedem više od 3-4 sata u komadu,grizla ili ne. Ne opterećujem se ovom ili onom hranom,vrstom mamaca,grbavim il ravnim udicama. Ako počnem tako onda mi ribolov nije opuštanje već pametovanje i pritisak a to mi ne treba u vrsti mog hobija

Poslano sa mog POT-LX1 koristeći Tapatalk

Citat: ibanezi poslato 20 Maj 2021, 19:51:50
Pošto sam ovo leto isplanirao da pecam soma na kedere i pripremio adekvatan pribor, fider štap će da mi uglavnom služi kao kederuša. Nadam se da nisam toliki dunster i baksuz da umesto kedera - deverikica i plotica dlanarica navučem kapitalne deverike, mrene i šarane pa da nemam šta da zabacim na soma. :rolleyes:

Ja ne sumnjam da ce rekord najkrupnijeg regularno ulovljenog soma Save biti oboren... :cheesy:
Samo dobre zadnje drzace nabavi.

Nemam pojma sta kome smeta, ali taktika postoji u svakoj vrsti ribolova...
Posto je tema ta taktika u fider ribolovu,  a ne som, lokalac madzionicar, ovaj ili onaj, ili ko sta nosi na skijanje ili pecanje .... svirate klincu.
Koliko god ste majstori i prerasli, ili o tome ne razmisljate , ona postoji i to je individualno i neobavezno ...
Pogotovo mora da postoji u takmicarskom ribolovu pa tacno da pecas inćune .
Ne zaboravite da ima puno fiderasa koji u Savu, Dunav ili Tisu i ne zabacuju, pa su nam ipak kolege.  Gde pise da mora u reku  ?
Tako da malo vise respekta i sirine nikom ne moze da skodi.
Realno,  ko ne voli ima drugu temu. Meni je licno recimo som mnogo glupa riba, pecam ga iz zezanja  ponekad i kapiram one koji ga vole... I upecam ga, samo mi nije adrenalin tako podesen.
Za sarka u reci jeste, al' za soma... pa som je.

E sad, odgedajte ovo, miks 3 tehnike i 2 majstora  , pa posle svi citaci vode nek se jave da komentarisu. Pih barica... pa to moze svako . Ma vazi !
Ova ekipa peca i na jezerima od 100 hektara , gde ne mozes da kazes da je kadica, pa su opet dobri .
Tako da uvek moze nesto da se vidi i cuje, a znam odavno da smo mi najbolji na tastaturi,  i da smo svi posteni, fini itd. Ono licno sam se uverio , pa se sablaznem nekad o postenju i znanju.
https://youtu.be/oGBb6w4H-7k
Meni ovo ko boks mec interesantno, a kome nije nek predje na druge teme...

Ma samo nek se uziva na pecanju
Svi mi imamo neku taktiku u glavi, koja nekad upali nekad ne, a ovi takmicari ih sigurno imaju vise, pa su im i rezultati bolji

Послато са POCOPHONE F1 помоћу Тапатока

Citat: ibanezi poslato 20 Maj 2021, 19:51:50
Pošto sam ovo leto isplanirao da pecam soma na kedere i pripremio adekvatan pribor, fider štap će da mi uglavnom služi kao kederuša. Nadam se da nisam toliki dunster i baksuz da umesto kedera - deverikica i plotica dlanarica navučem kapitalne deverike, mrene i šarane pa da nemam šta da zabacim na soma. :rolleyes:

Toliko ti interesantan fider da vec prelazis na soma  :lol:


Ono i jes za kedere , nisi pogresio. Som je riba sve ostalo su mamci  .
Dobro nam dosao i neka ti je srecan pocetak  :clap2:

Marina, da ne zivis pored Dunava ne bi bio istog stava... Ovde kod mene nemas ni smudja, ni soma. Ne znam da li bi se bas baktao sa mladicom po Drini, da uhvatis 3 za sezonu.
Feeder otpecam ponekad i uvek imam spremnu neku taktiku. Cesto urodi plodom.
Apsolutno treba da peca ko kako voli, bez nametanja stava da je samo 1 nacin pravi, da je bez skupe opreme nemoguce itd...
Plovkaros sam jer volim taj osecaj izvlacenja ribe iz brze vode tananim priborom i nadmudrivanje. Plotice, skobalji, mrene 1.5 do 3, 4kg su neopisiv osecaj na 0.12mm predvezu.
Zasto ne gotivim preterano feeder kom ne sporim da je veoma efikasna tehnika? Zato sto ja iz Dunava vucem ribu 400-600gr uz hranilicu 120 ili 150gr, kompletom koji je dorastao tome (teretu u zabacaju) i gotovo je ne osecam u izvlacenju. Ta ista riba na bolonjezu se bori veoma, veoma dobro i pruza nemerljivo veci uzitak i adrenalin.
Najbolja pecanja na feeder su bila na Drinini Dunavu, ciljno mrena, 2-4gr. To je vec druga stvar...
Da ste blize Drini, i da dozivite po 3, 4 pecanja na plovak, kad u onoj lepoti hvatate skovalje 1.5-2.5kg, brzo biste imali po 3, 4 bolonjeza. Mogu da se opkladim u karton vinjaka. :cheesy:

Ma jbs. teret i hranilicu, ili ribu... Bitno sta te radi, i to i radis.
Ako je do tezine na stapu... pa jbg. da skupljamo lovu da idemo na ajkule... Cuo sam da je adrenalin od modrulja do velike bele.
Cujem da hoce i  na crva

Aj sad, da ja reknem jednu koja ovde promice. Fider je u stvari modifikacija dubinke, dubinka je starija od njega. Prvo se uci plovak, pa dubinka, pa varalica, makar su mene tako ucili, a opet mislim da je varalicom lakse naci ribu, a s dubinke lakse uzme ponudjeno. Za dubinku se uglavnom veze sarandziski pristup, sedeti i ostareti na jednom mestu, skroz pogresno. Ja bih stvarno voleo da imam vremena i da ostavljam pored vode mnogo vise, nazalost istina je puno drugacija. Cilj je preki put do ulova, kako ces ga nadoknaditi biras, da li ce to biti primama, ili uocavanje i prepoznavanje trenutnih prilika, uocavanje gresaka u opremi, trenutnom snalazenju. Svakom ko se upusta u ove vode, savetovao bih da se u startu muci, na muci se poznaju junaci. Da se uci oportunistickoj dubinci, te onda ukoliko savlada to koliko-toliko predje na fider, naravno da pocne s plovkom. Jer kad s vremenom bude razvio taj osecaj, uz fider ce mnogo lakse, lako je s magarca na konja, obrnuto tesko. Umesaste i soma ovdje, da je glup koliko je alav, ne bi rastao na nasim vodama 100kg, i ziveo koliko mu treba da poraste toliko. Taktika, pa naci aktivnu ribu i trenutno mesto gde se zadrzava, pa se prilagoditi i izvuci maximum trazenjem dobitne kombinacije. Sve sto vam za to treba staje u jednu maxipolku, na kojoj se moze i sedeti, i jedan stap u ruci. Valjda vam nije cilj da budete ko Celijci kod mene, sedim i uzivam u konforu, a lovim deverikice od 100gr, zasucite rukave, rad, rad i samo rad kako na vodi tako i na sebi, jedina je taktika koja daje rezultate smiley033

Pa SaleB. sve si rekao...
Nego mora te ubacimo u nasu pricu da vidis da niko fider pre dubinke nije ni dodirnuo (ovi malo vremesniji) , a kamoli pre plovka.
Nego, kao sto ti juris iz svoje baste ono sto mozes i volis, tako i mi.
Napecavanje jata u fideru na reci nije mnogim mojim kolegama  u ovoj tehnici interesantno (ono amaterski i bez merenja) nego ako moze neka veca ... ili vece jato ili primerak.
To je nama vecini trip , a ne 60 kg babuske, deverike i sl. u jatu koje je naletelo ili ga odrzavamo.
Pa ne takmicimo se, jurimo kabadahije ili bar bolje jato.
E sad, to je nas trip, a takmicari rade za lovu i za druge aspekte i rezultate, i veruj u mnogim situacijama su produktivniji na meru , i znaju sta rade i na rekama i na jezerima (pricam za one koji su svestrani ),ali imaju i oni limite (pojedinci) i ne mogu sve da stavljam u isti kos. Drugo, i vrlo bitno "taktika" nije samo imam sve i najbolji stap, nego ono sto si zamislio da probas i da dobijes rezultat, odredjenu vrstu ribe i sl. , a tek kad nemas rezultat koristis sve sta mozes sa onim sto imas.
Zato je vrlo po meni besmisleno spomenuti neku tehniku u ribolovu  i staviti je na istu meru ovde i onde na vodi.....
Ako ti u Moravi iscupas soma od 10kg u potezu koji se zove "basta" , to je isto
kao na Dunavu u Bg  da se spicis camcem ispod 3 mosta i trazis onog od 30+.  Naravno da dobiju upalu pluca pola zivota mnogi, pre nego tu ribu.
Ne zameram, samo nije isto...
Ja pecam iz takve "baste" pretezno u zadnjih 25g  , ili sednem u kola i na nepoznatom terenu probam i trazim zakljucke. Svaki sledeci put, na istom mestu tamo negde  , jaci sam za informacije i iskustvo koje sam stekao.
Nekad procitamo knjigu, a vodu i ribu da svako cita kako hoce i da uvek bude Supermen , zvale  bi se knjiga, a ne voda ili riba.

Jako lepo napisano, i apsolutno se slazem. I to je bas to, na muci se poznaju junaci. Sasvim logicno je da se tezi vecem i boljem, jer to je upravo covek. Na zalost, ja znam puno omladinaca, koji s plovka prelaze na feder, koji se odmah late varalice, ili fidera preskacuci bitan stepenik, i budu slabi u osnovi. Moj akcenat je na tome, da se uci i vari ponasanje ribe, pa da se naravno iz toga izvlaci max, a ne odmah krece s necim u sta je upleteno mnogo vise faktora, i onda se nesrecnik u svemu tome pogubi. Poenta pribora jeste da nam pruzi sto vise mogucnosti u ribolovu, to s time bolji, najbolji i nema neke veze jer je relativno, i po meni je bolje imati 1 pravi stap, nego 3 pogresna. Poenta je Carpe diem, i to radi najbolje sto mozes smiley033

Bespredmetno je uporedjivati vrste riba, i sta je za koga veci trofej, jer nit rastu isto, nit imaju isti zivotni vek. Veci trofej Bandar od 30g i 3kg, ili som od 10g i 20kg :huh: I babuska se tesko lovi gde je proredjena, a kamo li nesto drugo. Kad ne bih razmisljao sta cu izjaviti, rekao bih da je najgluplja riba klen, a to je samo zato sto ga kod mene ima. Opet kad bih se okrenuo ciljanom lovu istog, vrlo brzo bih shvatio sta sam pricao smiley033

Dobar početak rečenice Sale-Bole.  smiley033 Nažalost, ne pridržavaju se svi ovoga ... no što na um, to na drum.  :cool:

Oće li neko nešto konkretno da napiše ovde? :)
Ili taktizirate.... kukkuuu meeneee :)

Poslato sa FIG-LX1 uz pomoć Tapatoka

Да мало оживимо ову, по мени неоправдано запостављену тему. У претходним постовима колеге су изнеле своја гледишта на тему тактике у фидер риболову, па ту не бих нешто посебно да дужим, генерално сматрам да је потребно активно размишљати у том правцу, јер ће то свакако утицати на наше боље резултате у риболову, да ли је баш морање да се тиме човек бави, па није наравно. Свако за себе нека бира приступ риболову, то је сасвим у реду, и лично немам ништа против. Пошто је тема тактике у фидер риболову јако широка, јер она покрива огроман број разних ситуација, за ово писање ја ћу се бавити само једним примером који практикујем у свом фидер пецању, и то у ситуацији када пецам са два фидер штапа, са акцентом на тај други фидер штап.

Прво да кажем да говорим о пецању на Сави, дакле на текућој води. Као и велика већина колега, фидером активно пецам само једним штапом, и то на месту које сам одабрао сондирањем, припремио сам место мање или више почетним храњењем, и даље спроводим неку своју тактику коју сам замислио за ту одабрану тачку, или тачке. Дакле да кажем, један мање или више уобичајени приступ фидер пецању. Оно што желим овде да вам представим као своју варијацију на тему, је коришћење тог другог фидер штапа, који је у мом случају десни штап, и са којим имам намеру да примењујући сасвим другачију тактику пецања дођем до крупније рибе, неке одређене врсте рибе, и томе слично. У том смислу као једну од својих тактичких замисли, ја често знам да користим тзв. саламе, за које се обично веже мишљење да оне нису примерене фидер пецању, јер она (салама) неће испадати из хранилице, а то ето, није пожељно при фидер пецању, и тако даље, и тако ближе ...

Поштујем ја свачије мишљење, па и мишљење колега који сматрају да је коришћење салама непримерено фидер пецању, али ето ја имам став да је у мом фидер пецању битно оно што ја сматрам за битно, и оно што мени даје резултат који ја поставим за свој циљ. Уважавам свачије мишљење и поштујем, али не робујем догмама, нормама, и којекаквим више или мање "примереним мишљењима". Ово пишем само зато да бих нагласио да никога не желим да убеђујем у своје мишљење као било какав апсолут, већ износим само своје лично искуство које користим годинама, и које се мени показало одлично у фидер пецању на сави, и сличним водама. Као и друге колеге који користе тај други фидер штап, ја прво одлучим шта са тим штапом желим да постигнем, да ли га користим као класичну чекалицу, или му дајем мање или више активнију улогу при пецању. У овом случају говорићу о неком мом "комбинованом метод", пецању. Дакле, проценио сам да ћу испод свог основног хранилишта, овим другим фидер штапом или претраживати терен, или чекати одређену рибу на путањама кретања за које сматрам да су актуелне (и увек) низводно десно од главног хранилишта, изнад њега, или ближе обали. Када се одлучим за неку од ових варијанти, један од приступа ми често буде да користим кавезну хранилицу која је примерена датом току на том месту, а при томе користим класичан метод (дакле кратки) предвез са удицом на којој је трн, брзи стопер, или чак длака, зависно од мамаца које користим. За ову моју тактику коју користим при оваквом начину пецања, најбитнија је та поменута салама, и то њено не испадање из хранилице, јер ми је то управо и основни циљ. Дакле ту и нећу да храна испада из хранилице, већ управо супротно. Желим да храна у тој хранилици буде недоступна риби, и да мамац на удици буде једино што је риби доступно на тој микролокацији. Степен деловања те саламе на микролокацију регулишем њеним саставом, и према том свом плану и припремам саламу за употребу, врло ретко је користим у њеном изворном облику. 

Обично бирам саламе са аромом мед, јер ми се некако она показала као најзахвалнија за њено даље мењање које уобичајено примењујем. Зависно од тога шта желим да постигнем, бирам и начин како ту саламу припремам. Често је само премесим са додатком неког течног адитива, ако желим да јој појачам дејство, а да задржим њену компактност у хранилици, стим да поштено речено за ту намену ипак највише користим црве које уситним до те мере да постану скоро течност, јер је то убедљиво најбољи начин да се риба покрене, и да код ње пробудимо жељу за храном, никаква хемија није равна том соку који се добије од уситњених (најбоље, цеђених) црва. Ако пак желим да из те хранилице ипак излази нешто хране да би произвела какву такву атракцију на микролокацији, онда у ту саламу знам да умешам нешто хране коју користим на оном првом, примарном хранилишту. Дозирањем те прашкасте хране, могу сасвим поуздано да одређујем границе те микро локације коју тако правим. Такође, често користим и разне пелете и то оне великог пречника са што дужим временом отапања својих састојака, њих једноставно забодем кроз хранилицу у саламу која је већ унутра, и само који пар таквих пелета зна да направи огромну разлику у одзиву крупне рибе.

Ајд да кажем да је ово неки основни правац у тактици коју примењујем у овом случају, и који ми на сави ради одличан посао. Од развоја ситуације на води и одзива одређене рибе, ове основне поставке даље прилагођавам ситуацији, па на пример, ако ми се појави шаран или баш крупна бела риба, знам да променим цео систем пецања, и да уместо класичне фидерашке поставке на најлону, за последњи метар поставим метар лидкорна на који уместо шаранског олова, стављам кавезну хранилицу, дакле тада прилагодим шарански сејфти систем, мом фидер метод пецању, и то зна да направи одличне резултате. Једна мала напомена, при овом начину метод пецања на реци треба имати доста стрпљења, нема честог забацивања као са оним првим штапом. Крупна риба не воли стално бућкање и мрдање тамо где се она креће, она воли мир и воли да буде сама око свог предмета интересовања, у овом случају ваше удице са мамцем. Будите стрпљиви, имајте веру у то што радите, и дајте риби времена. Бићете позитивно изненађени својим резултатима. Ето, покушао сам што краће (мада је и ово исувише опширно) да вам изнесем из свог искуства пар ситуација у којима ја својом тактиком у фидер риболову, решавам поједине ситуације, и правим неке своје планове при том фидер пецању. У сваком случају, свако пецање па и фидер, ја доживљавам као могућност да испробам огроман број варијанти, и то препоручујем свима. Пробајте, комбинујте, размишљајте, и уживајте у пецању. Бистро свима  :cool:    

Nije loša taktika. Kombinovana!
Jedan štap fider - dinamika, da ti nije dosadno, a drugi na čekanju – statika, za krupniju ribu.
Kada već sedim pored štapova ja bih čak stavio dva štapa na čekanje, pošto imamo pravo na ukupno tri. Pa oni neka čekaju dok se ja zanimam fiderom. :wink:

Колега Слоб, управо тако, комбинована тактика у фидер риболову примерена неким мојим погледима у том смислу. Што се тиче броја штапова, за мене су два фидер штапа плафон који користим, три штапа би за мој појам фидер пецања била преко зоне комфора којој тежим, а и реално речено за тим нема никакве потребе.

Тај други штап у случајевима које сам описао је свакако мање запослен од оног првог са којим активно пецам, али то никако не значи да он седи дуго докон, јер је он у мом начину пецања логичан наставак оне тактике коју примењујем на првом штапу. Његова улога је да сачека оне џокер, бонус рибе које су свакако ту у близини, али не прилазе главном хранилишту због интезивне гужве и буке која се тамо прави. Свако рибље јато које долази на хранилиште на свом крају има највеће примерке, без обзира колико крупне рибе пецали. Дакле шта код пецали, увек је крупнија риба од те коју вадимо, негде даље од те главне гужве. Томе служи тај други фидер штап којим пецам, он има улогу да сачека те бунос рибе, и то ради сасвим добро. Такав приступ ми увек на том штапу даје најкрупнију рибу током пецања. Од врсте рибе зависи и активност на том штапу, па на пример ако у тој његовој зони ради крупан шљивар, онда често прекидам пецање са првим штапом јер овај други ради врло активно, онолико колико крупних јединки шљивара има на тој микролокацији. Слично буде и са крупним плотицама, и оне се крећу у групама по 10-15 великих јединки, причам о рибама преко 2кг. Код деверике је ту мало другачија ситуација, јер се крупна деверика креће у групама по пар великих комада, и ако се изваде 3-4 крупне деверике у неком релативно ближем временском року, проћи ће подоста времена док се не појаве нове, сличних величина. Код шарана је то мало другачије, јер се он другачије креће по терену од беле рибе, па ако се пронађе његова стаза којом се креће, улови могу бити изузетни.

При пецању на рекама, кључна ствар је познавати навике рибе на локацији на којој пецамо, сва риба има своје "цугове", у којима ради, односно има тачно дефинисане терене где се, чиме, када, и како храни. За успешно пецање на рекама, било би корисно да пецарош сем места на коме непосредно пеца, добро изучи и остатак обале лево и десно од себе, бар неких 40-50 метара у оба правца. На обали се врло често могу уочити трагови који могу указати на присуство разних створења која излазе, или улазе у воду, будите сасвим сигурни да су то у исто време и места која ће свакако бити посећена и од риба. Такође треба неко време потрошити и на посматрање саме воде, уз обалу, и према средини реке. Људи често виде оне мехуриће који се појављују на површини воде, мислећи да њих праве рибе при свом кретању (односно мисле да риба ту рије дно), а у 90% случајева су то шкољке које су ту укопавају у дно јер им одговара састав тог дна. Ту шкољку ће свакако пратити и јата риба, али треба знати да су то они највећи примерци шкољке, они мањи нису стигли дотле, е цака је пронаћи даљину тих ситнијих шкољки. Слично је и са неким ларвама које излазе из воде, и пењу се по приобалном растињу да би ту привели крају ту своју фазу развоја, и да би започели наредну, рецимо као ларва вилиног коњица која излази из воде, пење се на околно растиње, и после извесног периода сушења из стадијума ларве (нимфе), прелази у стадијум развијеног вилиног коњица. Ко пронађе те њихове стазе, и ако има око да их види, постаје победник. Ако се наместите на такво неко место, имаћете "пецање живота", и то вам од срца свима желим. Ја се трудим да своје пецање прилагодим природи, да будем њен саставни део, да риби понудим мамац у зони где она природно очекује своју храну, томе тежим и своју тактику пецања томе прилагођавам. То је неки мој начин у коме ја уживам пецајући, и немам примедбе.