Procitao sam pazljivo, kako si mi preporucio, i po ovome zakljucujem da si ipak lokalac, ali sa sofisticiranijim pristupom...
Nemoj da se ljutis druze.
Lokalac kao rec, nije imala pogrdnu konotaciju, na sta se obicno pomislja, kada su oni u pitanju.
Ima ovde jos lokalnih, koji nas uvek prelepo docekaju, kao i ti uostalom onda, nas zvane ili nezvane pridoslice.

 Naravno da se ne ljutim na tebe. Reč lokalac sama po sebi nema pogrdnu konotaciju, ali kad je povežeš sa onim - po principu lokalaca, ako ne radi danas, radiće sutra, je l' da da deluje kao opis ribolovačkog dunstera? Aaaa, priznaj
Ja bih pre vaš pristup nazvao pristupom modernog urbanog fideraša, bez obzira da li je lokalni ili "međugradski". Moj bi bio spoj moderne tehnike i  tradicionalne taktike. 

Citat: ibanezi poslato 18 Maj 2021, 20:03:29
Grofe, prijatelju, prvi deo svog posta sam završio sa : "Ovo sam napisao baš iz razloga da se novopečeni fideraši....."
Drugi deo sam počeo sa: "Da me neki stvarni majstori ne bi nakrpili...."
Prema tome i sam sam dao do znanja da u zavisnosti ko me čita i kakav nivo znanja i iskustva poseduje i još važnije, kakve su mu ambicije sa toliko rezerve treba da prihvati i moj post.
Sava nije Vejkina plaža ni potez oko pešačkog mosta. To su mesta gde može da se smesti ekipa da peca zajedno, pa sad..da li je tu, da li radi...? Ali to su jedina mesta kada dođe više ljudi da ima mesta za sve. I odlična zimska mesta kada se riba mulja između zimovnika. Leti ne predstavljaju baš ništa ne samo zbog po meni pogrešne konfiguracije za ekstremno nizak vodostaj, nego i zbpg glisera i skutera koji danonoćno divljaju u gradskoj zoni. Leti i početkom jeseni dok je još nizak vodostaj idem na mesta gde jedva sam imam komfor. Poznajem stazice kroz takoreći neprohodne terene zahvaljujući višedecenijskom varaličarenju, a samim tim ne idem ni po princiou lokalca - ako ne radi danas, proradiće sutra. Skoro uvek nađem gde radi baš danas. Inače mi fider ne bi bio neka "terapija" kojom lečim varaličarski neuspeh posle debelo uloženog truda. I ne trsim se niti objavljujem jer neću da mi moje pustoline i stazice kroz obraslu obalu "Vladini" Valjevci iskrče i naprave kamp naselje kao zimi u gradskoj zoni kada ne mogu da bacim varalicu na celom području od Tošine plaže, preko pešačkog mosta i Vejke do starog pontonskog mosta gde sam  zimi decenijama lovio uspešno smuđa. A to je sve počelo kada su prvi Vukovi počeli dolaziti u MM i kada smo bez ikakve loše namere pisali reportaže i  postavljali slike ulova na forum. Dakle treba prihvatiti moj post sa rezervom, ali ne tbog onoga što si ti naveo. Ne idem 2x dnevno na pecanje. Zapošljen sam čovek i ne sećam se da sam pre podne izašao jer i vikendom ne volim da ustajem rano. Moja jedina rana ustajanja zbog pecanja su kada treba da se mi nađemo negde na druženju. Volim i druge vidove zabave, imam i obaveze na selu. Idem predveče i ostajem neko vreme i po noći. Ne idem ni blizu svaki dan, a kad idem, to nije po principu lokalca -ako ne radi danas,radiće sutra. I čak, ako sa varalicom i mogu da istrčim na sat vremena negde tu blizu, bez velikih ambicija, za fider ako sam vremenski ograničen ili umoran ne izlazim, a pogotovo ne 2x na dan. 2x se pakovati, raspakivati, pa opet pakovati.....ne, previše je za mene. Pošto mi je nesnosno i da menjam mesto, u startu ga pažljivo biram. Vozam se, parkiram, probijam se kroz sve i svašta, siđem, pogledam, vratim po opremu ako mi odgovara, a ako mi nešto ne štima, nastavim dalje dok ne nađem najpribližnije onom što sam zamislio. Koliko god moj pristup delovao neozbiljno kada pričamo o primamama, dodacima, udicama, predvezima, strunama - monofilima, toliko je moj pristup u izboru mesta ozbiljan, verovatno ozbiljniji od pristupa mnogih pasioniranijih fideraša od mene. Time anuliram sve preostale "neozbiljnosti". Pasioniranom fiderašu komfor je jedna od bitnijih stvari pri izboru mesta baš zbog svega što mora da ima za taj ozbiljan pristup o kome pišeš. Meni kaoo varaličaru koji je zaista zavoleo i fider, komfor na koji nisam ni navikao je poslednje što je presudno. Spojio sam najbolje iz obe tehnike koje upražnjavam, tako da kroz trnje, žbunje i šipražje, leti često i kroz gaženje vode po par 100tina metara uz obraslu neprohodnu obalu stižem do proplančića koji je po malo višem vodostaju potopljen pa ne može da obraste, a direktni put do njega ne postoji.  Vraćam se na isti način. I neću da krčim, naveo sam zašto. Volim što se ne vidi od gore sa puta. A to mogu samo ako na fideraj idem tek malo više opterećen nego kada idem na varaličarenje. Štap u jednoj ruci isored sebe u horizontalu, kanta sa primamom, torbico sa sitnurijom i crvima u drugoj. Ne može štap ili bilo šta na leđima tuda! Često ni stolicu ne nosim, jer mi je balast ako unapred znam kuda moram da prođem ili progazim. A ako je ponesem, često ostaje na motoru skroz gore jer teško će neko naići da je ukrade. Da i kola su balast, često nemam gde parkirati. Moped konza! Složim na licu mesta nekoliko kamenova i stiropor koji nosim u torbi preko njih. Ako budeš imao strpljenja da sve ovo pročitaš, shvatićeš da moj pristup nije ni neozbiljniji, ni manje uspešan od tvog, samo je moja taktika prilagođena mojim afinitetima, iskustvu i razmišljanju i da je tvoju taktiku osim helikopterom čak nemoguće sprovesti na mestima kakva sam ti opisao i na kojima pecam. Ali, ponavljam, kao varaličar volim takva mesta i za fider. I koliko god voleo da se družim i pecam sa vama, ne smatram to nikada ozbiljnim pecanjem. Unapred određeno mesto koje obezbeđuje grupni komfor i na koje i pre i posle nas dolazi bulumenta sa svim i svačim mi nikada nije "mesto koje obećava". I pecanje mi nikada nije primarno kada sam sa vama . A ne mogu da podnesem da sam ni među lokalcima, ni strancima koje ne poznajem. Ako idem na ozbiljno pecanje, bez obzira kojom tehnikom onda idem sam i niko mi ne treba. Varaličar je samotnjak. Takav sam i fideraš, ako mi je stvarno stalo do pecanja. Pa... možda moja taktika i nije za potcenjivanje? 

Šta je ovo, sunce ti ...  Matori, si počeo da pišeš memoare? 

Kako prepoznati lokalca?
- Ide skuterom na pecanje i nosi jedan stap i kofu prihrane.

 Jeste, pobratime, počeo sam. Po ugledu na M. Pupina koji je svoje nazvao "Od pašnjaka do naučenjaka", ja sam svoje nazvao "Od volova do Volvoa. Prvi deo sam pri kraju, drugi ću početi kad kupim Volvo.  Tebe naravno nisam zaboravio, već si pomenut u prvom delu.

Pa na Savi je to oduvek i bila dobitna taktika, naci ribu. Na ruku ide i sto riba na Savi odlicno reaguje na crve pa se ne mora uopste covek opterecivati sa mamcima. Jedan stap, torbica sa par hranilica, kopci, predvezom i udicama, kantica primame i pola litre crva mogu biti sasvim dovoljni za odlican ribolov. Sam sam ga upraznjavao i pisao o tome, samo sam ja znao da i po 2 puta promenim mesto u 2 sata. I tako vremenom se skupi iskustvo, pa na odredjenom mestu kad se javi pes, sitna deverika, buljava ili bodorka bukvalno znas sta te ceka dalje... Samo jbg mesta sve manje...  jedno je postalo poznato zadnjih par godina i vise ga ne posecujem, na drugo je palo veliko drvo u vodu, na trecem neki likovi sklepali neku barakicu, na cetvrtom nikla vikendica...  Trazice se nova, nista lepse nego kada se posle posla otrci na 2-3 sata, "opustenim" pristupom u pogledu opreme, mamaca i primame i odlicno se prodje sa ribom. Takva pecanja su relaksirajuca.

 Peš je na svakom mestu na Savi meni redovna početna pojava. Ne obraćam pažnju, jer zahvaljujući tome brzo završavam početno hranjenje. Nekoliko hranilica za početno i stavljam udicu, zanimljivije mi je  jer ko zna....može naleti nešto. Peš udara maltene čim sistem padne na dno tako da "preko peša" u stvari dovršavam početno hranjenje, stvaranje tepiha i gušće stvaranje magle koju tok nosi nizvodno i privlači rubu. Pošto na pecanje idem predveče, sat - sat i po pre mraka, ovo se i dešava do samog sumraka. Kada sunce "zacrveni i počne da  zalazi prvo se i javi sitna, obično balavura i deverikica, takođe učestalim udarcima čime održavam brzi tempo hranjenja. Sa mrakom udarci se prorede i krene krupnija. Samim tim i tempo hranjenja se skroz uspori. Za par sati ako se desi 7 -8 udaraca krupnije ribe uz dobar procenat realizacije, ja sam zadovoljan.
Čitao sam Dule tvoje postove, imamo sličan pristup, ali je razlika što ti tražiš ekstremno duboka mesta, rupetine u koritu is, a ja volim šljunak, ujednačeno dno sa najjačim mogućim protokom po takvom vodostaju. Dubina mi ne igra neku ulogu, 3 -4 meni idealno i imam poverenja u mesto pa ga ne menjam.
  U jednoj stvari Grof i Draganče su u pravu. Prednost "lokalca" je u stvari u tome što mi počinje pecanje onda kada neko ko je došao izdaleka mora da prekida da bi u iole pristojno vreme stigao kući, pogotovo ako je sutra radni dan i što mogu sutra da ponovim pecanje na na neki način juče pripremljenom mestu. Ni ne počinjem sa fider izlascima ako nisam siguran da ću bar 2 večeri uzastopno moći da izađem, a 3 mi je maksimala. I dosadi i nema potrebe jer je dovoljno za dobar ručak za porodicu, par lepih riba da odnesem majci i jedna dobra talandara za ekipu u selu. 2 takve kampanje od po 2 -3 izlaska napravim mesečno i meni što se fidera tiče dosta. Ujedno, to je i ravnopravan broj izlazaka sa urbanim fiderašima - putnicima tipa Grofa i Dragančeta i još mnogih  koji najčešće  moraju da čekaju vikend, slobodan dan. To su uglavnom dnevne varijante, najčešće u društvu što  traži komforan ambijent, utabano i često izraubovano mesto i sl, pa moraju maksimalno da se posvete svakom detalju i zato na neki način ne razumeju da to može mnogo manje komplikovano i često uspešnije. Ni većina lokalaca to ne kapira, pa zaista pecaju uvek na istom mestu i leti i zimi, na tradicionalne - ruralne dubinkaške metode i čekaju da "proradi sutra".
Možda neko opet napiše kako pišem memoare, ali tema je taktika i to se ne može opisati u 2 rečenice. Mogu eseji da se pišu. Možda neko ko pročita, a živi pored reke sa dobrim i skrivenim mestima u blizini kao ja, a novopečeni je fideraš, možda prihvati i ovakvu predstavu zabave da se ne zbunjuje i ne zaluđuje sa njemu nepotrebnim stvarima i da razloge neuspešnog izlaska traži u recimo pogrešnom miksu, mamcima, dodacima....umesto pogrešnom mestu u pogrešno vreme.
Grofe, obeležje mene kao  lokalca - fideraša je skuter, štap i kantica sa primamom i crvima. Zato kada idem sa vama u neku bestragiju pravim jednu veliku razliku da bar tu ne izgledam kao lokalac. Tada nosim štap i praznu posudu za primamu jer se uzdam u vaše znanje, pristup i taktiku o kojoj pišete. Na nepoznatoj reci i utabanom terenu, za instant pecanje koje traži maksimalnu posvećenost svakom detalju, priznajem da nemam pojma i trebaju mi vaši saveti, vaši miksevi, vaši mamci i vaše društvo. Rezultate i vaše i moje koje smo imali i koji su otprilike podjednaki neću opisivati da ne bi izazvao zavist ljudi koji nisu imali takve prilike.

Dragane, ti nemas  imperativ  da maksimalno isprobas- iskoristis tih sat-dva koje si na odredjenoj poziciji koja ti je blizu.
Jer, ako ne radi, sutra ces otici dva ili pet kilometara uzvodno ili nizvodno, i pokusaces isto sto si probao prethodnog dana, i opet neces biti pod pritiskom da izvuces najbolje iz nekog ribolova.
I sam kazes da stavljas uvek pet crvica na udicu itd...da ne citiram
I to je u redu, covek najbolje rezultate ostvaruje na vodi koja mu je najbliza pre svega, i koju najcesce posecuje i poznaje, ali postoji i druga strana medalje i filozofija, sa kojom nisi bas upoznat.
Sto se tice kantice i jednog stapa, pecalo se i peca se i na taj nacin i dalje, ali iskreno pomalo sam izgubio volju, zbog svega sto se desava nasim rekama.
Gde god odes, ista prica...dobrih i neistrazenih mesta sve je manje.
Sto je veca divljina, proporcionalno tome veci je i javasluk.
Da ne davim, zakljucak je sledeci, fideras koji prevali neki put da bi otpecao bilo gde, ima za cilj proba izvuci neki rezultat, a i realno dobra priprema jeste osnova fider ribolova, bez obzira bio ili ne na pravom mestu i u pravo , i nemojte nam na tome zamerati.

To si Grofe potpuno u pravu.Ici na put poluopremljen sa par mamaca i kanticom jeste glupo.Meni je cak i 30km daleko i kad tako idem,u fulu sam sto bi se reklo opremljen i non stop istrazujem.Da menjam mesto na 2h kao Dule ama nikad ne bih radio sem nepogoda nekih pa makar bili sve sarani tamo negde ali to ne znaci da Duletu to ne predstavlja neki licni istrazivacki izazov,ispitivanje terena i sl.Poenta price je da svako radi ono sta mu prija bez obaveze da mora to kako se pise i sta sve treba...U moru informacija novopeceni fiderasi se pomalo izgube,priznacete...

 Pa ja Grofe u svakom postu opravdavam vaš način razmišljanja, pripremu i primenu i taktiku bez ijedne zamerke. To nije vaš izbor, nego vaša sudbina i imperativ. Jedino imam utisak da vi ne opravdavate moju i zato branim svoj način razmišljanja i pružam mogućnost da i neki drugi koji imaju slične uslove razmisle i o njoj, a ne samo o pristupu koji vi opisujete na x stranica.
Da opišem pošto je i to deo taktike, zašto se ja i Dule AD Fines razilazimo u mišljenju oko izbora mesta.
Kada sam kupio prvi fider štap i počeo na forumu da učim teoriju od iskusnih, najviše sam pažnje poklanjao Duletovim opisima jer sam skapirao da je njegov način najpribližniji shvatanju onoga što sam ja želeo da primenim. Jedino gde sam se razmimoišao je izbor mesta. Duletova preokupacija je traženje ekstremnih mesta velike dubine sa velikim rupetinama i promenama strukture. Otprilike tamo gde je najdublje, najstrmoglavije i najteže, tamo bi trebala da bude i najkrupnija riba. Razmišljanje ima logiku, ali po meni i jednu rupu u svemu tome.
Leti riba beži od ustajale vruće vode i traži svežinu u svežoj protočnoj. Na mestima koja ja upražnjavam, ujednačen šljunak, nevelika dubina, maksimalni protok - matica koji obezbeđuju koliko toliko svežine u inače usporenoj i uzmlačenoj Savi, dešavaju se i cugovi grabljivica. Nekako mi se letos dešavalo baš u sam sumrak kada kreće prethodno opisani talas sitne bele da uhvatim i nekoliko smuđeva, par primeraka somčadije između 2 - 3kg, čak sam dovukao do pred obalu i par štuka koje su tek pri podizanju glave iznad vode pustale deverikicu ili balavuru od 100tinak gr na koju su udarale u mom privlačenju posle kontre. Ali posle, kad krene krupnija bela toga više nema. Cug je završen, nema ni raubova na površini. Dakle to su mesta koja grabljivice posećuju kao trpezariju. Dođu, jedu i odlaze.
Po mom varaličaskom shvatanju i iskustvu, mesta koja Dule opisuje su stalno boravište krupnih, možda i kapitalnih grabljivica. I tu je moja filozofija suprotna Duletovoj. Nisam najubeđeniji da krupnije deverike i mrene imaju želju da dele dnevnu sobu sa kapitalnim somovima recimo. Ovaj način razmišljanja ima još jednu prednost. Ne traži ekstremno težak fider komplet koji je Duletu imperativ.
Ne kažem da sam ja u pravu i da je Duletovo razmišljanje pogrešno, ako smo obojica zadovoljni rezultatima, ne treba nijedan ništa da menja. I dobro je da oni koji čitaju i žele da se upuste u ovakav rečni fideraj znaju za oba pristupa i zašto ih ja i Dule svaki svoj primenjujemo.
I dobro je da i majstori i oni koji to misle da jesu istolerišu pisanje nekog ko ima sasvim drugačiju filozofiju fider ribolova jer ribolov nije zasnovan na dogmama, nego na pravilu - da pravila nema

 
Sine, veli, ko igra za raju i zanemaruje taktiku. Završit će karijeru u nižerazrednom "Vratniku"
Reče u nekoj pesmi . 
Krećem ujutru za Grčku , Toroni. Žao mi što moram sam praviti taktiku jer nema razmene iskustava kao u feeder ribolovu.
Stižu izveštaji....nećemo biti u roamingu....tako su obećali...

Ponesi crve i trazi sobu sa zamrzivacem.

Ma volim i ja sljunak protok plici ali nema kod mene u blizini, pa idem na drugu opciju. Ima lepih sljunak protoka ispod usca Drine pa tamo odem ponekad ali tamo mora jak stap. Ti Ibanezi imas u blizini bas raznolik teren, konfiguracijski, moze riba da se trazi na potpuno drugacijim terenima. Ima delova reke gde leti nema vise od 3m a ima i deonica sa preko 20. Vrhunski tereni od Hrtkovaca do Ravnja, a do usca Drine jos lepsi.

Citat: žex.rašeta poslato 19 Maj 2021, 16:43:37

Sine, veli, ko igra za raju i zanemaruje taktiku. Završit će karijeru u nižerazrednom "Vratniku"
Reče u nekoj pesmi . 
Krećem ujutru za Grčku , Toroni. Žao mi što moram sam praviti taktiku jer nema razmene iskustava kao u feeder ribolovu.
Stižu izveštaji....nećemo biti u roamingu....tako su obećali...

Srećan put, lepo se provedi, bistro i jedva čekam izveštaj 

Taktika pocetnika i vec iskusnog fiderasa mora, ali mora biti da cita, uci, testira, pokusava. Ja sam relativno mlad, sto bi rekli "zelen" u fideru, i sve sto sam naucio, naucio sam preko ovog foruma i licne prakse. Tereni za primenu feeder opreme su razliciti, pa treba imati i drugaciji pristup, korigovanje delova opreme, prihrane, mamaca. Obavezna oprema svakog novopecenog fiderasa jeste i bice strpljenje i zelja da primeni nauceno.
Moj prvi izlazak sa feeder opremom nije podrazumevao trazenje dobrog mesta koje daje ribu.. Bila je Sava, par sati zabacivanja, vezivanja predveza, menjanje sistema, mesanja hrane... Ucenja.. Posle inicijalne obuke i upoznavanja opreme nekako krene lakse, sigurnije, i zanimljivije... I jos sam "zelen", i lepo mi tako... Bistro