Vukovi sa DUNAVA

Meni je nezamislivo kad lovim šarana na jezeru da malo ne ispitam markerom dubinu, ne nađem kakav prijelaz, spruđ ili bilo šta drugo što bi bilo zanimljivo na dnu...
Koristite li vi marker ili neki drugi sistem sa kojim bi barem donekle znali gdje zabacujete hranilicu.... smiley033

Pa isto kao i u saranskom,ako ne poznajes teren,marker olovo i pretrazivanje,onda raketa ili pracka za prihranu pa feeder za "Final tuch"

Na jezeru obavezno marker. Na reci ispitujem olovom.

Pozdrav kolege, vidim da dugo nije pisano na ovoj temi. Da li mozete da mi pojasnite kako se vrsi ispitivanje dna?

Ja to radim na osecaj i iskustvo sa obicnim olovom sa ili bez udice..,udica moze da se stavi neka otpisana na tanjem predvezu ne bi li ispitali dno i napipali eventualne zakacaljke i prepreke..

Apsolutno se slazem sa Orkom! 8)

sent from my Samsung GS3 using Tapatalk

Pozdrav svima!

Vidim da je tema zastarela, ali da probam da je izvucem iz naftalina...

Nadam se da ce neko odvojiti par minuta svog vremena, i objasniti kako se, u stvari, vrsi markiranje(sondiranje, ispitivanje...) dna na lokaciji koja je odabrana za pecanje?
Naime, kolega Milan Berkut je u svojoj temi "Koliko ste dosledni" sekcije feeder ribolova pominjao kako sondira dno u Srbobranu, i nalazi pojas ribe na toj i toj daljini, pa zatim deo sa glinom i skoljkama... Meni licno je to ogromna nepoznanica, a mislim da mi nedostatak teorije i prakse u ovoj oblasti moze odgovoriti na moje dosta ceste procerdane dane misleci da riba ne radi, ili je nema. Vrlo je moguce da ne plasiram mamac gde treba, i da se moji ulovi svode na cistu srecu u laickom odabiru pozicije metodom "od oka"...
Moze li mi neko objasniti sta se posmatra i prati dok se privlaci marker/olovo, i kako se tereni razlikuju? Kako je moguce da "napipam" pojas ribe i da znam da sam upravo provukao olovo kroz jato?
Samim tim, koje se karakteristike uzimaju u obzir ispred kojih, kakvi su prioriteti pri odlucivanju gde zabaciti?

Hvala unapred svima na opsirnijim odgovorima!

Sondiranje se vrši radi "pipanja" terena pod vodom a ne nalaženja jata riba. Neko će pomisliti da želiš da grabuljaš  :veryangry: . Znači picker olovo od 20-30gr i najbolje carbon vrh kojim zabaciš u smeru u kom misliš da pecaš. Privlačenjem olova i gledanjem u vrh možeš da vidiš i " osetiš" jel dno tvrdo i ravno kao tepsija ili je trava. Možeš osetiti dal ima rupa i neravnog terena , jel mulj dole. Ovo ti niko ne može napisati nego moraš na iskustvo shvatiti i primeniti. Kada iz 2-3 puta nađeš teren koji ti se čini da je "plato" među travom , ili prelaz sa dubljeg na plići deo, zakačiš na line-llip i uvek si na istoj daljini. Pravac usmeriš ka nekom drvetu preko puta i to je to.Samo izlasci na vodu i praksa su najbolja vodilja u ovom slučaju.Ribu ćeš privući konstantnim bacanjem u isto mesto sa dobro navlaženom hranom koje će se otvarati na dnu.Tu posle dolazi i experiment sa mamcima , dužinom predveza, vel.udice. Izgleda mnoooogo komplikovano ali to praksa sve pokrije kao i u svakoj sferi života.Bistro.

Daleko od toga da sam i pomislio na grabuljanje! Naprotiv!  :no: Samo sam se iznenadio citajuci tekst kolege Berkuta da je tako nesto uopste moguce!
Nemam nikakve lose namere, jedino sam zeleo da unapredim svoj pristup pecanju, kako bih imao vise uspeha. Ako se tako nesto moze naslutiti iz mog prethodnog komentara, unapred se ogradjujem!

Elem, koliko sam shvatio, treba traziti razlike u terenu, i na tim potezima traziti ribu. Pokusacu u narednim izlascima da se oprobam u ovome, kako bih naucio da raspoznajem razlicite tipove terena.
Hvala...

Dodao bih samo da ako pecas u krsu ili terenu sa puno podvodnih prepreka, zavezi tanji najlon kao predvez na olovo. Ispitujes dno pa su kidanja vrlo cesta na divljim terenima. Vazno je sto Zex kaze da uzmes najjaci vrh jer je on najjostriji, kako bi najbolje prenosio signale kada olovo skakuce po dnu.
Uzmi na suvo i baci olovo u dvoriste gde imas travu,beton,ivicnjak pa vuci. Na ovoj dodaj otpor vode i to ti je to.

Sent from my GT-I9300 using Tapatalk 2

Ha, svidja mi se ovaj pristup "na suvo", moracu da oprobam...
Hvala na predlogu, valjda cu se u narednom periodu malo uverzirati u ovom segmentu, pa ce biti nekih poboljsanja...  :tongue:

Kako je bolje držati štap pri markiranju, odignut pod recimo 45%, držati bočno i spušteno ili ?  :smiley:

Carbonski vrh ( ne mora biti najjači  :no: ) mnogo bolje "pokaže" dno od fiber vrha koji su uglavnom mnogo mekši i teže je " pročitati " dno. Jer i na vetru carbon vrh pokaže udarac a fiber leluja na vetru i manje je pouzdan. Ovo vam je 10 min  :takoje: . Na početku pecanja ( dok hrana popije vode do kvašenja i prosejavanja ) , dok namestite stolicu i držače. Sondiranjem imate sigurniju poziciju i znate gde vam leži hranilica i mamac. Tih 10 min. ne spašava pecanje a može doneti mnooooogo  :wink: . Pokušajte.....nema kajanja  :thumbup:.

Tema je odlična, moglo bi se iz nje mnogo naučiti! Ovaj dio ribolova je važniji od izbora hrane i mamca. puno puta sam imao priliku da se uvjerim da promjena od samo 20 cm od mjesta zabacivanja donosi više ribe. Moram priznati da sam u ovoj temi prilično tanak sa znanjem i da se vodim nekim pretpostavkama koje često znaju da prevare.

Imre, msm da ti znas odgovor na postavljeno pitanje!
Bolje je drzati stap bocno, vodoravno. Tako se pravi manji ugao i olovo bolje lezi-seta po dnu. Ako je uspravno ili 45°, neke prepreke ce biti preskocene ili tesko uocene.
Kao kad zakacis za nesto pa hoces da otkacis sa visoko podignutim stapom, ovde obrnuto.

Sent from my GT-I9300 using Tapatalk 2

To takozvano ''sondiranje'' terena olovom je neizostavan deo radnji u izboru i pripremi lokacije na kojoj ćemo pecati. Ako se tu još umeša i sonar za malo potpuniji uvid u strukturu dna, eto veselja. Međutim, ta radnja nije neophodna ako ne menjate lokaciju i ako često pecate na istoj. Ja je stoga preskačem kada dolazim na mesto koje mi je poznato i koje sam već ''pretresao''. Takođe, to je i vrlo preporučljiva radnja ako su postojale veće promene u vodostaju jer, ako je negde došlo do odrona obale i slično, moguće je da voda nanese ponešto što ranije nije bilo ili zatrpa/zaspe postojeće neravnine i prepreke.
Ako se složimo da u izboru lokacije zavisno od toka, obale, jačine struje i ostalog, već imamo neko iskustvo, onda ovo ''sondiranje'' spada u vrlo važne radnje, gotovo važnije od izbora primame/prihrane i mamaca. Zato kažem, ako se već ne radi često, onda ga treba uraditi vrlo detaljno.

Ja stap drzim pod uglom od 30-60 stepeni,kao da dzigujem..Sondiranje je veoma bitno prilikom upoznavanja novih terena i mesta.Rekao bih da je sondiranje zamena za sonar i to vrlo uspesna.. :takoje:
Prepipavanjem dna dolazimo do vaznih detalja bitnih za ribolov.,procenjujemo dubinu,podlogu na dnu,nalazimo prelaze,rupe,sprudove,prepreke..itd..,pa na osnovu onoga sto smo videli i zakljucili procenjujemo gde bi bilo najbolje da pecamo i plasiramo hranilicu..
Posto se bavim i varalicarenjem,ta tehnika ribolova mi pomaze da obilaskom terena i mesta odredjenim varalicama upoznam dno,pa mi kasnije ti podaci znace prilikom feederisanja..,sve je povezano..

Citat: djmisha77 poslato 23 Januar 2015, 17:10:24
Imre, msm da ti znas odgovor na postavljeno pitanje!

I ja mislim da znam  :smiley: (mada mogu da mislim šta hoću,ne mora da sam u pravu.)

Pitanje sam samo zato postavio jer sam video da to ne spominjete, pa malko da vas gurnem jer ne radimo svi isto.

Ja recimo kad dalje zabacim štap ,ne spuštam ga skroz dole i  ne držim ga bočno jer je olovo daleko i nema veliki ugao ni ako se štap i odigne malo, naravno kako privlačim bliže spuštam štap i pomeram ga bočno, eto tako sam ja navikao.

BGI . . . evo konkretno.
Osnovni mora biti struna jer monofil kakav god da je istegljiv je i mnogo krivi realnu sliku.
Kupi gde nadješ one suze sa ulivenom virblom od 30 pa 60 pa 80 pa 100gr ako nadješ (veće od 60gr ti trebaju za reku), ne moraš plaćati skupa olova specijalno za to pravljena pa da ti nebude žao i kad pokidaš.
Jačinu vrha ti odredjuje težina olova koje koristiš.
Imaš dva načina sondiranja dna - dzigovanjem i povlačenjem.
Na reci ti brzina toka odredjuje koju težinu olova da koristiš . . . kako . . . pa staviš npr olovo 60gr i zabaciš na neku realnu daljinu koja te interesuje i kad osetiš da je olovo palo na dno sačekaj da vidiš hoće li ga voda kotrljati i kojom brzinom (videćeš po učestalosti zatezanja i otpuštanja vrha), tu težinu olova koju voda kotrlja kotrljaće ti i hranilicu pa se time i rukovodi, a ako olovo stoji malo ga cimni pa sačekaj opet da vidiš hoće li stajati i da nije prvi put zapelo negde. Ako stoji dobro je, onda možeš tražiti gde je granica po daljini dokle to olovo stoji (ako nemaš hranilice te težine i teže, nema ni smisla - jedino iz radoznalosti čiste). Tamo gde stoji olovo od 60gr zavisno od njenog oblika ali najčešće ti treba teža hranilica za 10-ak grama. Sondirati olovom koje voda nosi nije realna slika reljefa i sastava dna. E kad si to odredio, zabaciš na max daljinu gde to olovo stoji počni jednakim potezima da dziguješ, posle svakog podizanja štapa brojiš jednakim tempom i vidiš na koliko olovo pada na dno, npr. imao si dva dziga gde olovo pada na dno dok nabrojiš do dva a treći put palo je na dva ipo, pa na tri, pa na tri ipo . . . znači postepeno je dublje prema tebi - i obratno. Ako ti posle par jednakih dzigova olovo zapne - ne cimaj nego probaj polako da navlačiš štapom jer je moguće da je tu bair (odsek) i da ti je olovo u njegovom dnu . . . navlači štapom i ako počne da klizi prema tebi a teže ti vućeš olovo uz odsek uvis (i to ti je u 80% i prva dobra tačka) i kad se odjednom štap rastereti znači da si se popeo na vrh - odmah namotaj sasvim napolje olovo i broj obrtaje i zapamti ih a i pravac. Sledeći zabačaj u istom pravcu - ovaj put vučeš olovo da klizi po dnu, štap držiš tako da ti je udobno da gledaš u vrh (paralelno ili malko višlje u odnosu na vodu i vučeš u stranu - zakrećeš se). Na pesku i na tankom mulju vrh štapa ne igra a povijen je npr 30% od ispravljenog, u debljem mulju je isto samo je vrh više povijen, po tvrdoj glini klizi lako sa malim variranjem vrha ali bez osećaja "kuckanja od nešto" u ruci, redak manji kamen i školjke je najteže razlikovati je vrlo slično "kuckaju" sa tim što kamen ipak malo oštrije kucne (iskustvom ćeš naučiti) . . . povlačenjem ćeš odrediti kakvo ti je dno do tog odseka i kad dodješ do njega opet po dužini putanje koju predje štap kad ga navlačiš videćeš koliko je visok odsek (zapamtiš) i nastaviš da dziguješ prema sebi ako si još dovoljno daleko od obale . . . tražiš reljef, možda ima još koji odsek prema tebi. . . E, kad si tako lepo isondirao teren ispred sebe u lepezi od nekih 60 stepeni i dobio jasnu sliku reljefa i sastava dna ispred sebe i zapamtio pravce i brojeve obrtaja mašinice za svaku promenu reljefa i ili prelaza sastava dna iz ovakvog u onakvo . . . a u zavisnosti od ciljane ribe i godišnjeg doba i toga koliko poznaješ navike te ciljane ribe . . . možeš sa velikom tačnošću da odrediš Pravu Tačku koja će dobrim ulovom nagraditi sav tvoj trud i vreme potrošeno za to.
Na stajaćim vodama je u principu sve isto osim što ti ne trebaju tako teška olova jer nema toka . . . ako nema primetne promene reljefa dna - trazi promenu sastava dna. Neke ribe se nalaze u mulju, neke "na školjkama" . . . najmanje ćeš pogrešiti kad si odmah tu na granici mekog i tvdog ali bar pola metra na tvrdom jer tu ćeš privući i jedne i druge.
E da, zimi je riba inertna i kad lagano vučeš olovo po dnu i struna dotakne ribu ti ćeš to savršeno dobro osetiti i po vrhu štapa i u ruci da je to nešto živo bilo . . . pa koliko dugo se to ponavlja toliko je široko jato ukrtožene ribe. Leti jedino skobalja možeš tako napipati . . .
A ako te interesuje daljina na kojoj su ti te tačke - kući odmeri 10m najlona i izbroj koliko je to obrtaja mašinice pa flomasterom zapiši na samoj špulni da ne pamtiš. Ako to napraviš na svim svojim mašinicama na svim fiderima - uvek ćeš lako moći da na drugim štapovima odrediš istu daljinu kad god ti zatreba . . . nije mnogo posla ali mnogo pomaže.
smiley033


Zaboravih jedan važan detalj - dok povlačiš olovo ne motaš mašinicom nego pokretom i onda domotavaš dok štap ne dodje u početni položaj pa opet povlačiš . . .


. . . kaže naš narod - "kud ide pita - nek ide i tepsija" . . . valjda ću nekom bar malo pomoći.


(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fs28.postimg.cc%2Frczfb42bx%2F001_Custom_2.jpg&hash=ffe3473f4f388c9d952ce0e105e71a8446424111)

Milane, ti si živa ribolovna enciklopedija.  smiley033 Genijalno objašnjeno i ilustrovano.  :tongue:
Više od ovoga jedino za ruku da nas povedeš sa sobom na pecanje. Svaka ti dala i deverike i babaje i skobalja i mrene.  :cheesy:
p.s. Hvala i ostalim kolegama na savetima i objašnjenjima.  smiley033

Eh dobri moji, zima je i ima se vremena na pretek . . .
Nego, gde je ošla pita . . . pa i tepsija . . . nek ide i pivo . . .  :lol:
. . . to sa obrtajima da još kažem . . .
Obično se desi da se nadju bar dve potencijalne tačke - jedna dalje i druga bliže prema nama. Hoćete da pokušate na obe i treba ih u startu prihraniti sa po nekoliko hranilica . . .
Mašinica na štapu kojim ste sondirali ima 0.7m/obrt, a tačku ste našli na recimo 58 obrtaja . . . 58x0.7=40.06 metara (na svakom mobilnom ima kalkulator zar ne he he he) . . . i tražeći dalje našli ste bliže sebi na 35 obrtaja drugu tačku . . . 35x0.7=24.5 metara . . . završili ste sondiranje i sad bi da lovite ribu a pošto, recimo, nevolite da vam struna bude osnovna skidate špulnu sa strunom i stavljate monofil, vežete sistem koji želite i kačite hranilicu odgovarajuću . . . želite da hranite dalju tačku prvu . . . zabacite javno dalje nego 40 metara i odmah fiksirate najlon za spulnu i motate i brojite obrtaje . . . nabrojali 66 obrtaja, ok . . . 66-58=8 . . . zabacite opet do fiksiranog pa rasfiksirate i namotate osam obrtaja i fiksirate opet i . . . eto ga.
E sad predpostavimo da vam za bližu tačku ne treba stap npr. 3.9 H i hoćete tu da koristite 3.6 M a na njemu je mašinica sa 0.6m/obt . . . bliža tačka je bila na 24.5m . . . 24.5:0.6=40.8~41 obrtaj . . . vezali ste sistem, okačili hranilicu odgovarajuću, zabacili nasumice javno dalje od 24.5m i odmah fiksirali najlon i motaj i broji i . . . nabrojali 62 obrtaja . . . 62-41=21 . . . zabacili opet do fiksa, razblokirali, namotali 21 obrt, fiksirali i . . . Bistro vam bilo dobri moji  :takoje: smiley033

Milane  :tongue: i za pitu, i za tepsiju a bogami i za pivo!  smiley033

Dobro . . . da finiširam ja kad neće niko drugi . . . ja radim sve baš tako kako sam gore opisao, ali to nije sve, radim još i fino podešavanje . . . jer greška može biti prevelika što je veća jačina toka i dubina . . . ili daljina na kojoj nadjemo tačku.
Da budem iskren, malo sam taktizirao dva dana iz radoznalosti hoće li me ko popraviti i napomenuti za to fino podešavanje . . .
Da, malo je mesta na reci gde se može mnogo birati baš jedno nama poželjno mesto na dnu , iluzija je očekivati da možemo držati hranilicu na metar od podnožja odseka na već srednjem toku i dubini preko 5m . . . i zato se hranilica najbolje fiksira kad se dokotrlja u samo podnožje odseka a sam odsek i jeste "ono" što tražimo na reci. Na skici se vidi u čemu se sastoji greška . . .

(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fs14.postimg.cc%2Flxttqn6ip%2F001_Custom.jpg&hash=6cf9930b762bb30c642c3dcf3620c857031c6bdb)

. . znači kad sondiranjem nadjemo tačku (odsek) i izračunamo daljinu do nje i prenesemo na štap kojim ćemo pecati - mora se dodati bar još dve metra duže i onda već radnim štapom sa odabranom hranilicom proveravamo pogadjamo li odabranu tačku t.j. dno odseka !!? Zabacimo malo uzvodnije i dva metra dalje (koje smo dodali na fiks odmah u startu) . . . i kad prazna hranilica padne na dno gledamo koliko dugo će se kotrljati dok ne stane t.j. ne zaglavi u dnu odseka ako je on dovoljno oštar, strm ili kako već reći . . . ako nije jako izražen odsek hranilica će se brže kotrljati do njega pa kad ga "oseti" usporiće primetno (odmah težu treba stavljati). Šta nama treba - treba nam da kad zabacimo i kad hranilica padne na dno da se najviše dva puta premesti i stane . . . e to znači da smo tamo gde hoćemo i da ne rasipamo hranu iz hranilice bez veze već tamo gde je i mamac sa udicom.
smiley033

Milane opet zanimljivi tekstovi od tebe, svaka čast na nesebičnom deljenju iskustva sa nama mlađim kolegama.  smiley033
Ja kad pecam na reci, uglavnom se trudim da bacam ispred sebe ili ako uslovi dozvoljavaju nizvodno, tako da mi je najlon zategnut. Da li i onda po tebi treba da se radi fino podešavanje i ako treba predpostavljam u manjoj meri nego što si opisao?

Kolega Milane, mislim da bi ovde dobro dosla jedna Vasa slika, u nekom finom ramu, cisto da se zahvalimo na svemu! Ovako skolski pristup objasnjavanju nisam odavno video za mnogo ozbiljnije stvari, mada ne kazem da pecanje nije ozbiljno!   :rolleyes:
Hvala puno na ovakvim "grafikonima", prostudiracu ih detaljno!!!   :ok:

Pexon . . . ja pamtim svoje muke dok nisam shvatio ozbiljnost markiranja i sondiranja dna . . . a dobro pamtim i one dobre momke uz čiju pomoć sam se rešio aljkavosti i ponešto praktično naučio . . . najviše zasluge u tome ima moj ruski drugar Aleksej koji kad je saznao da sam doneo fider iz Srbije da bih pecao na reci Moskvi njihove znamenite lopaje nije nikako hteo da dozvoli da ih i ne upecam . . . a kad je video koliko aljkavo to radim hvatao se za glavu i smejao istovremeno . . . njemu mnogo tog mogu da zahvalim ja što se fidera tiče - otvorio mi je oči - da ne budem slep(ac)!
Ako sam ja pomogao tebi i možda još nekome . . . odužio sam se Alekseju - fidernutom fiderologu fiderologije  :cheesy:

Citat: pexon poslato 27 Januar 2015, 21:26:50
Milane opet zanimljivi tekstovi od tebe, svaka čast na nesebičnom deljenju iskustva sa nama mlađim kolegama.  smiley033
Ja kad pecam na reci, uglavnom se trudim da bacam ispred sebe ili ako uslovi dozvoljavaju nizvodno, tako da mi je najlon zategnut. Da li i onda po tebi treba da se radi fino podešavanje i ako treba predpostavljam u manjoj meri nego što si opisao?

Druže vidiš da je fiška u tome da ti moraš tačno znati gde ti leži hranilica . . . na kakvom reljefu i sastavu dna . . . kad zabaciš marker i dok ne  padne na dno tok vode ga privuče tebi za toliko koliko napravi stomak struna, a kad počneš vući po dnu taj stomak se velikim delom ispravi i tačku nadješ bez stomaka na struni i tako fiksiraš dužinu i brojiš obrtaje . . . e sad, kad bi ponovo taj isti marker već tako fiksiran zabacio po pravcu kao prvi put i do fiksirane daljine - on dok dodirne dno opet struja napravi stomak i za toliko te "skrati" i promašuješ ono što si našao . . . najčešće si negde pod vrhom odseka i rasipaš hranu u ludo jer se riba neće penjati na pola odseka i to je fijasko. Nadam se da sam jasniji sad.


. . . kanali su mesta gde dobrom prihranom možete premeštati ribu . . . a reke i jezera ne praštaju . . . tek kad se peca na mestu kroz koje se riba prirodno kreće i zadržava - dobro se i napecati može. . . svi smo nekad u životu pecali na tri-četiri dubinke i setite se koliko puta je i čudno izgledalo zašto jedan štap vadi ribu a ostali tek po neku ili mnogo redje a sve je isto - i montaže i mamci. . .  :takoje:

Spojene poruke: 28 Januar 2015, 10:12:43

Jedan veliki deo ovog a i sve ostalo vezano za reku je ovde http://vukovisadunava.com/dubinka-feeder/tezak-feeder-ribolov-na-velikoj-reci/60/ (http://vukovisadunava.com/dubinka-feeder/tezak-feeder-ribolov-na-velikoj-reci/60/) . . .

Hvala Milanu i od mene na detaljnim objašnjenjima. Hteo bih da dodam jednu sitnicu. Ako se ne varam, dužina namotanog najlona u jednom obrtaju zavisi od popunjenosti špulne. Na praznu špulnu se namota manje nego na punu. Zbog toga, špulna sa strunom i špulna sa monofilom treba da budu približno isto popunjene. Takođe da budu približnih prečnika, da bi se približno isto praznila špulna prilikom zabacivanja na istu daljinu.

zato se koriste drzaci na rastojanju od 2m

Pa u pravu ste obojica. Bezgrešno merenje je samo kako Laki reče. Ja to ne koristim iz razloga što najčešće moram da očupam "pola hektara" oko sebe da bih napravio prostor za dva štapića, a nekako sam računao da je normalno i da se podrazumeva da špulna bude uvek puna do kraja, oprostite što to nisam naglasio tamo. A kad je špulna puna na svim mašinicama na daljinu od 50m greška u zaokruživanju kod obrtaja i proračuna iznosi maksimum 1% to jest 50cm . . . to već tvrdim jer sam to i proveravao i praktično baš uz pomoć dva štapića. Fino podešavanje svakako "ne gine" pa kako god da meriš.

Spojene poruke: 28 Januar 2015, 17:18:30

Hmm, kad smo već kod tog pitanja možda treba razmišljati u pravcu istegljivosti najlona - monofila? Istezanje strune je da kazemo nulto ali istezanje monofila je vrlo značajno posebno kad su hranilice teške i 40+ metara zabačaj. Ili prosto okačite hranilicu 60/80/100 gr na dva metra najlona koji koristite i videćete koliko ga isteže njen teret . . . ostalo je lako izračunati. Dobijeni rezultat najpre ukazuje na to koliki put treba da predje vrh štapa pri kontri da bi pomerio hranilicu na zadatoj daljini . . . ali i na to koliko sila zatezanja izazvana masom hranilice kod zabačaja produži zadatu daljinu i treba razmisliti koliko se taj najlon uspe vratiti u početno neistegnuto stanje pre nego što se hranilica namesti na dnu.

Ma u redu su ti vaši markeri.No mi se čini da  od ovog fantastičnog vida ribolova počinjete praviti nauku.Kako li će se neki budući mladi kolega(u feeder ribolovu)snaći sa ovim vašim šemama,dilemama i trilemama.Bog će ga znati.A njegovo veličanstvo feeder baš i nije tako komplikovan.Što jednostavnije to bolje.

Citat: laki22 poslato 28 Januar 2015, 16:30:36
zato se koriste drzaci na rastojanju od 2m

Ne mora na 2m  :no: .To je samo situacija kad želite da znate da ste recimo na 27 m . Može biti koliko god između držača jer izbrojanih 5 ili 6 motanja oko njih ostaje reper. Bitno mi je da bacim u prijašnju tačku .Posle kidanja samo ponoviti postupak i ponovo bacamo u tačku. Ako mi je negde na trećini između držača ja stavim kamenčić na zemlju gde mi zapne kod klipa i klipujem ponovo u 5 cm kao i prvi put. Ne mogu da udaram matematiku jer na vodu idem da lapim , opustim se i pecam . Imate više tehnika određivanja daljine pa birajte. smiley033

Milane, pomogao si mi puno i nadam se da ću na prvom sledećem fiderisanju primeniti sve što si napisao. Razumeo sam te i zašto radiš tu finu nivelaciju, ali nisam dobio odgovor na pitanje da li ona treba da bude manja kod zabacivanja niz tok(najlon je više nategnut nego u tvom slučaju)? I još jedno, da li ima poseban razlog što zabacuješ uzvodno? Mene su učili da bacam ispred sebe ili nizvodno, zavisno od dubine i jačine struje. Hvala.  smiley033

Citat: zox poslato 28 Januar 2015, 23:21:13
Ma u redu su ti vaši markeri.No mi se čini da  od ovog fantastičnog vida ribolova počinjete praviti nauku.Kako li će se neki budući mladi kolega(u feeder ribolovu)snaći sa ovim vašim šemama,dilemama i trilemama.Bog će ga znati.A njegovo veličanstvo feeder baš i nije tako komplikovan.Što jednostavnije to bolje.

verovao ili ne , sve to utice na ulov, i to mnogo.

onaj ko hoce, procitace to ovde (kad se vec covek toliko potrudio) a sve to ce nauciti i prihvatiti za 3 pecanja. samo praksa, praksa, praksa.

i mesanje hrane, i prosejavanje, i sondiranje i klipovanje i sisteme. i gle cuda, to se posle 10 izlazaka radi za pola sata!

Citat: pexon poslato 29 Januar 2015, 00:39:50
Milane, pomogao si mi puno i nadam se da ću na prvom sledećem fiderisanju primeniti sve što si napisao. Razumeo sam te i zašto radiš tu finu nivelaciju, ali nisam dobio odgovor na pitanje da li ona treba da bude manja kod zabacivanja niz tok(najlon je više nategnut nego u tvom slučaju)? I još jedno, da li ima poseban razlog što zabacuješ uzvodno? Mene su učili da bacam ispred sebe ili nizvodno, zavisno od dubine i jačine struje. Hvala.  smiley033

Druže postavio si mi pitanje na koje je, bar mislim, bolje odgovor videti nego čitati:
. . . pecaju dvojica . . .

(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fs23.postimg.cc%2F8k2ahfeln%2F001_Custom_3.jpg&hash=7db2e53b2cb43be0a0efdf8cf0db89becb7a5ad3)

Što je tok jači toliko je izraženija prednost prvog u odnosu na drugog ribolovca.
Dužina L1 je uvek značajno manja - manji i pritisak na strunu osnovnu, hranilica rekordno brzo pada na dno i samo biva privučena ka odseku dejstvom vodenog toka na osnovnu strunu a hranjeni prostor ostaje "pravilan" i kod pogrešnog zabacivanja u odnosu na orjentir
Dužina L2 je značajno veća - veći i pritisak sa tim da još sam tok teži da podigne osnovnu strunu i svlači je prema obali, hranilica duže lebdi dok ne dodje do dna a kod grešaka (neminovnih) po pravcu u odnosu na orjentir hranjena zona se uveličava mnogo i riba se hrani na mnogo većem prostoru što je vrlo loše. . .  tako nekako.

Milane  smiley033
Posle ovog posta sve mi je jasno kao dan. Hebiga, mene pogrešno učili. Čak sam ubeđen da sam gledao neke Dome-tove klipove kako baca nizvodno na Dunavu za mrenu.

Da..da ..baca nizvidno u sred Budimpešte, pod mostom i cepa mrene kao lud....a kamenjar, nema gde da montira stolicu pa sedi na kamenu... Baš mi ga žao...

Sent from my GT-I9300 using Tapatalk

Moram da izrazim neslaganje sa Milanom po pitanju zadnje slike. Ovo je tačno za miran tok ili stajaću vodu, ali ne za brži tok. Skraćenje prema obali jeste veće sa povećanjem dužine i ugla od normale na obalu, ALI...
Odrastao sam na Moravi na kojoj sam naučio da pecam. Prvi put kad sam još kao dete video Banaćane kako na Tamišu bacaju dubinku uzvodno, zabezeknuo sam se i iznendaio pitomosti mirne vode! Ovo sa crteža može da važi samo za reke i mesta sa mirnim tokom, a za jaču vodu bi moralo da se pretera sa težinom hranilice, pogotovu sa povećanjem debljine osnovnog najlona.
Poštedeću vas mehanike i zadržaću se samo na iskustvu - na bržim tokovima sa pristojnom dubinom/daljinom kad zabaciš, hranilica će stati da se kotrlja nizvodno tek pod određenim uglom u odnosu na obalu, gde god da si seo. Probao sam npr. sa 0,18 i 120g hranilicu da usidrim u brzoj vodi za mrenu pod malo tupljim uglom i ne vredi. Ovaj ugao zna da bude često i oštriji nego na slici kod ribolovca 2.
Ako pažljivo odrediš ugao pod kojim će uvek stajati mirno hranilica, onda ćeš zabacivanjem nizvodno uvek da hraniš i pecaš na istom mestu, bez kotrljanja. Brza voda i onako brzo pere hranilicu i sve nosi nizvodno u liniji.

Kod zabacivanja uzvodno redovno će da se stvara veći luk na najlonu nego kod zabacivanja nizvodno jer je veći otpor vode na sistem(hranilicu, damil i vrh stapa) nego kad se pusti niz rečni tok. Naročito ako je voda brza. U prevodu-sistem zabačen uzvodno ili pravo ispred gde postoji hranilica cija je težina tolika da je matica pomera čim se malo zategne damil ne može nikad da se zategne kao onaj koji je pušten niz vodu. Meni to zna da smeta kod detekcije. Vrh štapa usmeren pravo, a sistem u stvari 2 m udesno leži na dnu.

U pravu je Voodoo, kao i obično. :clap2:

Momci moji dobri . . . u pravu je VooDoo_Chile ali ni ja nisam pogrešio jer . . . mi govorimo o dve različite vrste reka najverovatnije.
Na mom prvom crtežu je prikazan poprečni presek reke sa reljefom koji je svojstven krivini reke na čijoj spoljnoj strani sedi ribolovac i matica i strmo poniranje mu je blizu pred njim a "linija odseka" je na svim crtežima donji odsek/bair (moguće da je moja terminologija bila nejasna) . . . mesto sa takvim reljefom je klasično mesto gde se u velikom delu godine nalaze deverike (lopaje moje mile), sa dubinom od 5+ metara. I što je taj odsek strmiji t.j. više izražen to je mesto bolje. . . struna 0.10 i šok od 5m dužine 0.28 ili 0.22 kako kad . . . uvek mi je orjentir negde na 11h a hranilica pada na dno od 12.30 do 14h i podesim fino fiks da se hranilica max dva puta premesti i ukopa se u odsek i stoji "ko bela lala" he he he. Kad sam na Dunavu (oko NS) ili Tisi (oko Bečeja) orjentiri su daleko preko i teško ih je "držati" i greške su neminovne po pravcu. Pa pre nego su me moji Rusi naterali i objasnili zašto i kako (na reci Moskva, isto široka ko Dunav u NS) . . . i ja sam zabacivao u pavcu oko 13h a hranilica padala na 14h i kotrljala se do tog istog odseka nizvodu . . . i rasipala mnogo više hrane svuda okolo a i pošto tone na zategnutoj struni - tone sporije . . . može se naravno i nizvodno napraviti fino podešavanje . . . ali ja nisam "profi" pa da na 30-40m slažem sve u jednu tačku a . . . greška od 1m po pravcu pri nizvodnom pecanju je mnogo širi "sto" dole na dnu . . . dokazano.
Na Drini je sasvim druga priča, ako pecam na dubokim mestima 4+ metara treba tražim liniju gde završava krupan kamen ili čak stene i počinje sitniji sa ravnim dnom . . . većinom je sporiji tok ali neravnomeran, npr. bosanski Lonjin - kod skakaonice . . . ali ako hoću nešto sredinom vira ili u prelivu . . . na 100gr kačim još dodatnih otežanja i molim Boga da nema puno alge koju voda nosi . . . inače je nemoguće (tad bar tako nahvatam "pravu" algu i rasklapam bolonjez he he he) . . .

Koje je onda naravoučenije? Za sporiji tok milanova taktika, a za brži nizvodno?  :huh:
Jel Sava na spoljnim krivinama spada uglavnom u sporiji tok kroz Srem?  :huh:

Pexon, situacija koju sam ja naveo za primer i jeste za jak tok vode i dubinu. Na sporoj vodi je sve mnogo lakše . . . a ovo gore opisano uopšte nema ništa zajedničkog sa stajaćom vodom gde važe druga pravila.
Zato radiš sondiranje terena gde želiš pecati - da pored podataka o reljefu i sastavu dna dobiješ i informacije o jačini vodenog toka i težini potrebnih hranilica za odabranu tačku, hranilica kad se kotrlja po dnu zaboravi na deveriku (lopaju) i skobalja ali će je vrlo rado zaustaviti kesega, bodorka, protfiš recimo . . . naravno da moraš biti fleksibilan i da nekada nemaš izbor i moraš loviti na jedinoj tački koju nadješ i koja je komad čistog dna izmedju krša . . . za neka mesta nemaš dovoljno teške hranilice . . . negde je dno možeš reći bez izraženog reljefa tzv. "tepsija" a sa jakim tokom i prosto je komfortnije nekad pecati niz nego popreko (recimo Drina)  . . . mnogo puta nizvodno od mesta gde si nema drugih mesta za pecanje i krupnija riba se drzi bliže obali jer ima mir a i prirodne hrane više . . .
Ima još jedna prednost u "popreko" a to je kad posle trzaja podigneš štap i imaš ribu na udici ne treba je odmah vući ka sebi nego treba čekati da se ona sama počne spuštati niz struju i kad izidje iz hranjene zone onda lagano vodiš sebi - na taj način ne rasplašiš jato (deverika ili skobalja) koje si tako dugo čekao da dodje . . . a kad si "niz" to se teško može izbeći.
Takva su lično moja iskustva i tako se rukovodim ja . . . gde god mogu ja sam "popreko"  :cheesy:

    Malo da obnovimo temu, probao sam sa sondiranjem dna na jednom jezeru. Onaj deo sa povlačenjem olova mi čini mi se ide, našao sam bio prelaz između školjke(možda i sitnog kamena) i gline i osetio razliku u ponašanju vrha  između te dve podloge. E sad onaj deo sa džigovanjem mi uopšte ne ide, nisam uopšte mogao da osetim kada mi olovo pada na dno. Štap sam držao visoko, pa pretpostavljam da mi je to bila najveća greška.   
    Prvo pitanje: koliki ugao treba da zaklapa vrh štapa pri sondiranju džigovanjem i koliki put treba da pređe vrh u jednom da tako kažem džigu? 
    Drugo je: koja je razlika između sondiranja na reci koje je Milan detaljno opisao na ovim stranicama i istog postupka na jezeru sem težine olova? I koju težinu olova je najbolje koristiti na jezeru?
    Ja sam koristio olovo sa virblom od 1,5 unci.
:huh: :huh:
     

Druže moj, ako nisi mogao po vrhu ili po taktilnom osećaju u ruci da prepoznaš kad ti olovo padne na dno, ja bih rekao da ga nisi ni odizao od dna pri džigu nego si ga tako vukao po istom. To znači da ti je za džig trebalo lakše olovo jer ti tu dubina verovatno nije preko 4-5 metara . . . a da nisi možda i previše sporo džigovao tj sporo podizao štap? Ja štap držim pravo pred sobom pod uglom od nekih 35-40 stepeni i podižem ga vertikalno do nekih 65-70 stepeni kad džignem i trudim se da mi pri svakom džigu vrh štapa predje isti put tj da jednako džigujem . . .
Moraš po vrhu štapa da vidiš kako se "rastereti" otstreli u nazad kad olovo padne na dno, i to rasterećenje se i u ruci oseti. Kad je na dnu mulj (mekano dno) olovo tako mekano i padne i više vidiš nego što osetiš da je palo, a kad je tvrdo dno tačno se oseti ono "tup" kad olovo padne a vrh se energično rastereti, pa i po tome možeš nagrubo odrediti i strukturu dna.


Отправлено с моего iPad используя Tapatalk

Po meni svako treba iz iskustva da nauci markerisanje, nisu svi stapovi, reke sistemi isti, drugaciji su postupci, snaga ribolovca i pokreti. Ja npr zabacujem iz ramena i nemam marker prekoputa nego jednostano ponavljam isti pokret uz klipovanje masinice. Kad iskidam ja prevezem i zabacim prazni hranilicu , oklipujem, domotam i opet iz ramena zabacim sa punom hranilicom i klipujem. Sto kruci stap u blanku teze mi je da potvevim mesto. Ali smatram da to sve dolazi sa iskustvom jednostavno to je stvar osecaja.

Milane druže, moguće je da nisam dovoljno brzo džigovao. Dubina je bila oko 6 m na 50m od obale pa se postepeno smanjuje pretpostavljam. Takodje sam držao mnogo višlje štap, od 60 do 90 stepeni otprilike. Probaću danas ponovona istom jezeru samo na drugoj poziciji gde dubina počinje naglo bliže obali pa javljam šta sam uradio. Samo da me kiša i vetar ne ometu u zamisli.
P.s. Džigovao sam sa srednjim karbonskim vrhom, probaću danas sa najjačim t.b. 120 gr.

Spojene poruke: 10 Oktobar 2015, 21:45:26

Nista danas od dziganja, pre podne radio, a popodne uporna kisha smarala! Al dobro, bice dana za megdana!

Dobri moji, vidim da i pored svih dosadašnjih pokušaja da se dočara i objasni način markiranja dna to još uvek predstavlja realan problem momcima koji bi želeli da osvoje tu izuzetno bitnu radnju u odredjivanju potencijalnih dobrih tačaka gde hraniti i pecati.
Pokušaću da Vam predstavim jedan prost način sa čime počinjem kad markiram meni nepoznato mesto na velikoj reci.
Prvo što me interesuje je naravno reljef dna pred sobom. Vizuelno sam uočio neke znakove po strujanju površinskom tj uočio liniju razgraničenja matice od mirnijeg priobalnog toka i po tome vidim orjentaciono koliko daleko će verovatno biti meni prva i najinteresantnija tačka, a dali ona i jeste ta, to valja proveriti . . . kao i upoznati se sa reljefom malo uzvodnije i malo nizvodnije od mesta gde stojim na obali. Skicirao sam jednu od mogućih situacija pa se nadam da će i to pomoći

(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimages.tapatalk-cdn.com%2F15%2F11%2F29%2F9abd3eef1828ae8e14ed88cdfc3f419b.jpg&hash=e8a5e6e762e61f066ff53b9f4190cee9abcd4673)

Zabačaj broj 1 - malo uzvodnije i po pravcu dalje od linije matice a u maticu, olovo pada u vodu na zategnutoj struni (stopujem ga rukom na špulni) i što brže mogu počnem da brojim - pa koliko izbrojim dok olovo ne dodirne dno, kačim strunu za graničnik na špulni (kliper, klipsu ili kako već se zove taj mali djavo za koji se zadene struna) . . . i motam napolje brojeći koliko obrtaja ručicom ima dok ne namotam do pod vrh štapa i pošto znam koliko mi strune mašinica namota za jedan obrtaj lako izračunam na koju daljinu sam zabacio . . . pa onda tako zabacim pravo ispred sebe do već postojećeg graničnika tj na istu daljinu i opet brzo brojim . . . pa isto to malo nizvodnije . . . i kao rezultat dobijem koliko se menja dubina na istoj daljini od mene a nizvodnije od prvog zabačaja.
Pazite, kolika je stvarna dubina na toj daljini možemo odrediti samo orjentaciono (ako nismo merili ranije negde na poznatoj dubini na koliko brojanja ta težina olova tone jedan metar) a suštinski nam to i nije bitno jer mi želimo da napravimo u glavi skicu reljefa dna!
E, kad smo ustanovili brojčane odnose zabačaja broj 1, onda opet zabacimo ispred sebe do graničnika i ne brojimo nego samo, dok olovo tone, otkačimo strunu iz klipera (da ga tako nazovem) i namotamo npr četiri obrtaja pa opet strunu zakačimo za kliper i motamo napolje. Prvobitnu daljinu skratili za četiri obrtaja tj izračunali na kojoj sad daljini zabacujemo . . . i sve ponovimo, uzvodno, ispred i nizvodno . . . pa još takav proces ponavljamo dok ne dodjemo blizu obale . . . i tako se složi u glavi skica reljefa pred sobom najlakše!
E, onda se proveravaju one tačke koje pokazuju da postoji promena reljefa, npr zona izmedju drugog i trećeg zabačaja . . .
Kako sad opet znati koja je to tačno zona kad smo pokvarili graničnik i sad je on mnogo kraće? Lako je, jer znamo za prvi zabačaj koliko obrtaja je bio, pa prvo zabacimo neobavezno da skinemo strunu iz graničnika koji je poslednji bio, pa onda zabacimo dalje nego što smo u zabačaju broj jedan zabacili, pa stavimo strunu u klipsu tj graničnik i brojimo obrtaje do vrha štapa. Od tog broja oduzmemo broj obrtaja koji je bio u zabačaju broj 2 (to je za četiri obrtaja manje od prvog zabačaja koji se obično samo i zapamti he he he) . . . i eto nas na daljini zabačaja broj 2 . . . i tu onda najčešće običnim povlačenjem po dnu tačno "napipamo" liniju promene visine reljefa jer olovo dok ide po ravnom pravi manji otpor na vrhu štapa, manje ga savija, i kad počne da ide "uz brdo" vrh štapa se jače napne i oseti se veći otpor pri povlačenju, ujedno se odmah i shvati kakvo je samo dno u toj zoni (mek mulj, glina, školjka ili šljunak) . . . i tako se finim podešavanjem graničnika sa tačnošću u pola metra može odrediti gde je promena reljefa kao i gde je promena strukture dna . . .
Vidite, to možda na prvo čitanje i izgleda zapetljano, ali kad sebi u glavi razjasnite sve do detalja . . . u praksi je to onda sve gotovo za deset petnaest minuta . . . a vredi tog truda verujte mi!



Отправлено с моего iPad используя Tapatalk

hvala, probacemo

Milane legendo, nema nama napretka dok se ti ne uključiš!  :tongue:
Ova varijanta markiranja tj određivanja reljefa mi deluje mnogo jednostavnije nego džigovanje, koje mi nikako nije išlo(varaličarenje je jedini vid ribolova koji nikad nisam probao jbg)! Moraću ovo da probam na Savi, nadam se već u sredu, pa ću iznesem utiske u temi! A sad jedno teško pitanje, gde ovih dana tražiti skobalja, mrenu, deveriku, gledano na one tvoje prethodne crteže, na letnjoj ili zimskoj poziciji?  :huh: 

Pexon druže, imaš dve obimne teme o mreni i skobalju fiderom i teško da bih mogao šta da dodam. Ima tema i o deverici takodje. Odgovoriti ti trebao bih u svakoj od tih tema posebno da pišem jer to nije za ovu temu tema he he he. Zimovnici bele ribe su sad aktuelni a ako imaš zimovnik koji nema povratni tok, da nisu limani u pitanju, vrlo je moguće da mu je dno tvrdo sa kamenom krupnijim i sitnijim i da nema mulja ni peska . . . ako tu love kesege i deverikice danju na komfornih 20-25 metara, a ako tu dubina nije preko nekih 5m može biti i skobalj smešan s ostalom belom . . . A ogromna verovatnoća je da su mrene i deverike na 35-50 metara.
Limani, sa povratnim tokom su druga priča, tu su deverike na spoljnoj liniji koja deli maticu i samo noću umeju da pridju obali . . . A tu 200 metara pred ulaz u liman i 200m izlaza iz limana kao pravilo umeju biti jednakog toka, tvrdog i kamenitog dna, gde često dubina ide postepeno od obale prema koritu ako obala nije zasuta krupnim kamenom . . . Dalje, traži šljunčane plaže ako imaš, opet sa jednakim srednjim protokom, na dubinama već od 2 metra pa do tih nekih 5m je vrlo verovatno da će biti skobalj a i sitna mrena . . . e tu će noću prići krupna mrena, kao i na ulazu/izlazu iz limana . . .
A da nebih baš sasvim bio u off-u ove teme, dabi saznao takva mesta i našao ih - potroši jedno popodne sa markernim olovom na fideru i obidji takve terene i markiraj ih, traži takav reljef i još važnije - takvu strukturu dna.


Отправлено с моего iPad используя Tapatalk

Plažu znam gde ću naći, na njoj sam prošli put pecao i dobio nešto sitnog skobalja. Ovaj put ću je probati izmarkirati, a i potruditi se da dobijem i kojeg krupnijeg. Tu dam prošli put dobijao i ribice slične mreni, ali jako male  od 5-10 cm. To će mi biti prva opcija, pa ako ne bude išlo, probaću u zimovniku s druge strane Dave, mafa tamo nikad nisam pecao, a nisam siguran ni gde je tačno. Izveštaj u rubrici Težak ribolov... Da ne offujemo ovde.
Hebem ti telefon,  ovoliko grešaka nisam imao ni u prvom osnovne, izvinjavam se zbog toga.

Spojene poruke: 03 Decembar 2015, 20:52:53

Evo izveštaja sa Save ovde, pošto je jedino vredno bilo markiranje u ribolovu, od ribe ništa. Markirao sam olovom od nepunih 60gr (2unce). Primenio sam novi Milanov recept i ovaj put je upalilo. Bacio sam olovo par metara u glavni tok. Izbrojao sam 42 obrtaja ručice mašinice (42 x 0,8m = 33,6m). Pronovio sam isti postupak nizvodno i uzvodno i izbrojao od 12 do 14. Na 36 obrtaja sam imao od 10 do 12, a na 30 ob. sam izbrojao od 7 do 9. Kotrljanjem olova nisam primetio neka veća usporavanja olova, a kuckalo je isto kao u plićaku gde je bio pesak sa sitnim šljunkom. Stekao sam sliku da se dubina postepeno povećava od 24 do 33 m od obale kao i da se neznatno isplićava nizvodno. Pošto sam na pecanje došao kasno a na ovaj postupak sam izgubio sat vremena (probao sam na dva mesta na plaži udaljena nekih 30m), odlučio sam da pecam na 26m pošto sam se nadao da je tu dubina manja od 5m. To je ujedno bilo i 5 m van glavnog toka za koji iskreno nisam imao ni odgovarajuće hranilice. Znači Milanov novi recept za sondiranje radi, čekam samo sledeći ribolov da ga isprobam na nekom zahtevnijem i nadam se izdašnijem terenu. Veliko hvala Milanu!  :tongue:

posto vidim da je vodostaj nizak, a najavljuju za nedelju lepo vreme, ako budem imao vremena ponecu stap i olova i idem da probam markiranje, da vidim da li sam nesto upamtio tj da li cu znati da primenim, necu da nosim nista drugo od pribora da ne dodjem u iskusenje da pecam a markiranje batalim

Kolega, ova ti je dobra! Ja kao krenem da markiram, a ponesem sav pribor i mamce za pecanje. I normalno, posle par izmarkiranih lokacija završim pecajući na zadnjoj. A ono što je Milan objašnjavao se vrlo brzo da savladati, pogotovo kad nabodeš teren gde konfiguracija nije jednolična, kar recimo ona njegova zadnja slika sa ove strane.  :ok:

ma nosim samo blok 5 i olovke i skiciram (uz stap naravno)

To sa blokom i olovkom ti je odlična stvar. Ja posle sat vremena markiranja, više nemam pojma gde je odsek, gde kucka školjka ili kamen itd. Iskreno sam razmišljao da ponesem olovku i doduše neku manju svesku na sledeći ribolov i crtam konfiguraciju, kao i druge bitne podatke, kao vodostaj, temperaturu vode... Kad dođem recimo posle šest meseci na isto mesto, ne moram da ponavljam sav postupak, eventualno par zabaca i kotrljanja, da proverim da voda nije drastično izmenila konfiguraciju terena.

ma zezam se za blok 5, blokce nosim i olovku obavezno

 :clap2: :clap2: :thumbup: . . . bravo momci, to je pravi pristup! Strukturni pristup ribolovu, ne samo u fider-u, je direktan put do uspeha!

moram samo da bacim na stampu Milanove tekstove ako krene da skripi u teoriji, da se podsetim....

Ja snimio stranicu gde Milan objašnjava sondiranje u ofline čitanje na fonu, pa kad je zapelo čas posla se podsetio. Mada kad odradim još koje sondiranje, mislim da neće ni trebati podsetnik.  :cheesy:

Spojene poruke: 16 Decembar 2015, 23:54:53

Milane, ja opet imam pitanje za tebe.  :cheesy:
Vezano za fino podešavanje kod markiranja džigovanjem, da li je ono potrebno i kod markiranja brojanjem sa ove strane? Jasno mi je da moram zabaciti malo uzvodno sa hranilicom, pošto sporije tone od olova, ali da li treba i dalje zabaciti da bi pala na istu mikrolokaciju koju smo sondiranjem odredili? I koliko otprilike dodati ako treba u konkretnom slučaju plasiranja hranilice (povelike) od 80 gr + hrana na 5 i 10m dubine? Izgleda da sam sam sebi odgovorio da treba, samo neznam koliko u konkretnom slučaju?  :huh:

Citat: Milan berkut poslato 27 Januar 2015, 20:51:20
Dobro . . . da finiširam ja kad neće niko drugi . . . ja radim sve baš tako kako sam gore opisao, ali to nije sve, radim još i fino podešavanje . . . jer greška može biti prevelika što je veća jačina toka i dubina . . . ili daljina na kojoj nadjemo tačku.
Da budem iskren, malo sam taktizirao dva dana iz radoznalosti hoće li me ko popraviti i napomenuti za to fino podešavanje . . .
Da, malo je mesta na reci gde se može mnogo birati baš jedno nama poželjno mesto na dnu , iluzija je očekivati da možemo držati hranilicu na metar od podnožja odseka na već srednjem toku i dubini preko 5m . . . i zato se hranilica najbolje fiksira kad se dokotrlja u samo podnožje odseka a sam odsek i jeste "ono" što tražimo na reci. Na skici se vidi u čemu se sastoji greška . . .
(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fs14.postimg.cc%2Flxttqn6ip%2F001_Custom.jpg&hash=6cf9930b762bb30c642c3dcf3620c857031c6bdb) (http://postimage.org/)
. . znači kad sondiranjem nadjemo tačku (odsek) i izračunamo daljinu do nje i prenesemo na štap kojim ćemo pecati - mora se dodati bar još dve metra duže i onda već radnim štapom sa odabranom hranilicom proveravamo pogadjamo li odabranu tačku t.j. dno odseka !!? Zabacimo malo uzvodnije i dva metra dalje (koje smo dodali na fiks odmah u startu) . . . i kad prazna hranilica padne na dno gledamo koliko dugo će se kotrljati dok ne stane t.j. ne zaglavi u dnu odseka ako je on dovoljno oštar, strm ili kako već reći . . . ako nije jako izražen odsek hranilica će se brže kotrljati do njega pa kad ga "oseti" usporiće primetno (odmah težu treba stavljati). Šta nama treba - treba nam da kad zabacimo i kad hranilica padne na dno da se najviše dva puta premesti i stane . . . e to znači da smo tamo gde hoćemo i da ne rasipamo hranu iz hranilice bez veze već tamo gde je i mamac sa udicom.
smiley033

To je to.


Отправлено с моего iPad используя Tapatalk

Baš na taj post sam ciljao. Znači fino podešavanje bez obzira na načih sondiranja! Hvala Milane!  smiley033

Bio sam danas malo da vezbam. Probao prvo na jednom od mesta na kojem cesto pecam. Zelja mi je bila da pretrazim pojas izmedju 30 i 40m od obale ali...  voda, iako niska, imala je solidnu jacinu. Olovo od 90 i neki gram dugo nije moglo da se smiri. Uzeo sam da, prema Milanovim preporukama, odredjujem razlike u dubini na mojoj poziciji i po jednoj uzvodno i nizvodno par metara. Malo me zezalo brojanje, pa nisam bio siguran da svaki put brojim istom brzinom, tako da sam ponvljao vise puta jednu poziciju. Problem je bio i sto je olovo tesko i relativno brzo padne, za 5-7 sekundi, pa ja nisam siguran da li je na 5.5 ili 6....  u svakom slucaju stekao sam uvid gde je dublje, gde plice, ali ne znam za koliko bas. Kada uspori jos voda i okacim lakse olovo, valjda ce biti jasnije.
Dzigovanje tj povlacenje mi nikako nije islo, gotovo na svim pozicijama nisam niti jednom uspeo da odignem olovo i izbrojim bilo sta pri padu. Gotovo svaki put kada sam podigao stap, on se savijao i sa mukom odvajao olovo od dna, koje bi odmah i palo i tako svaki put. Probao sam da samo motam bez pomeranja stapa, to je tek bilo mucenje, kao da kaci negde svo vreme. Posto sam sa tih daljina redovno vadio komade sedre, da li je mozda to zbog nje. Kako se ponasa olovo na sedri razlicitih oblika i velicina?

Spojene poruke: 20 Decembar 2015, 22:06:19

Onda sam resio da probam drugu poziciju na kojoj je bilo dovoljno olovo od 50g, radilo se o limanu. Bacao sam na nekih 45 metara u struju i odredio okvirno dubine, pa onda cackao sunjive pozicije. Ovde je vec vilo lakse. Uspeo sam da napipam odsek, kako je Milan objasnio, brojao okrete, ma sve super. Dno ravno, tvrdo. Olovo sam odizao, brojao do ponovnog pada, osetio kako dubina pada....  I na jos jednoj nizvodnoj poziciji, slicno, odsek na 30.5 okretu rucice, iza odseka 11 sekundi propadanja, ispred 9... posle ka obali cisto, lepo se se oseti...

E sad, razlika u olovu na prvoj poziciji i ostale 2 je bila skoro dupla, mislim da je to jedan od razloga lose odradjene prve pozicije. Druga stvar je sto je prva pozicije verovatno puna krsa. Dalje je sedra, a kada se pridje na 15-25 metara ima i panjeva i kamena i ko zna cega jos.. . da, tu sam i pokidao olovo. Verovatno cu ovo poziciju moci bolje da ispitam po veoma sporoj vodi. Sta vi mislite, da li uopste ona i moze da se ispita?

Spojene poruke: 20 Decembar 2015, 22:10:46

e da, otpala mi ruka od DG pelet fidera 3.9 i Okume Max 4 distance, mislim da je komplet oko kilo...  :rolleyes:

Druže, po ovome što pišeš rekao bih da si markirao sa monofilom kao osnovni na špulni. Da si koristio strunu to olovo na prvoj poziciji bi ti tako tuklo po tim sedrama (kamenu) da bi ti sve zvonilo u rukama . . . i čudo je da si samo jedno olovo na takvom terenu i pokidao . . . to može da znači da je kamenje dole ipak dovoljno sitno a veće retko razmešteno i oblo pa ti olovo nije zapadalo . . . i nije se sekao monofil od oštre ivice ili školjke po njemu . . .
Pogledaj zadnjih metar najlona do olova, ako nije nastrugan znači da dole nemaš školjku i oštar kamen . . .
Kad brojiš broj što brže pa će ti greška biti manja . . . a kolika je tačno dubina u kojoj tačci u metrima tebi je samo orjentaciono važno . . . najvažnije je da odrediš sam reljef (gde je šta i na kojoj daljini od tebe) i tako na datom mestu odrediš perspektivne i dobitne tačke koje bi mogle biti riblja staza (na osnovu koliko poznaješ navike i ponašanje odredjene vrste koja te interesuje).
Ako ti je na prvom mestu nosilo 90gr nema smisla stavljati manje jer bi tek onda dobio pogrešnu sliku (nemaš kontrolu nad markerom) . . . daaaa ima mesta koja je i teško izmarkirati ali tim pre se mora, jer, kako uopšte pecati a ne znati gde pecaš, gde ti se nalazi hranilica . . . zar ne?




Отправлено с моего iPad используя Tapatalk

Uh, kako mi ovo sve liči na moje skorašnje pokušaje markiranja! Jedino što ja nisam uopšte uspeo da savladam markiranje "džigovanjem" olova. Iako je takvo markiranje brže, za sada mi onaj drugi način brojanje+kotrljane daje dovoljno informacija, pa ću se teško naterati da ga savladavam u skorije vreme.  :cheesy:  Verovatno tu dosta zavisi i od samog štapa. Inače, što Milan kaže, na nepoznatom a zahtevnom terenu se dosta i gube olova.
Još jedna stvar me interesuje, koliko je bitna dužina monofila kojim je olovo vezano za strunu? Da li redovan šok lider od monofila u dve dužine štapa pravi veliku razliku u odnosu na olovo na predvezu od 1m monofila?

Kratko rečeno, tih 6-7 metara monofila kao šok lider se ni blizu ne istežu kao 25-30 metara istog i predaja informacija nije kritično umanjena. Sam baš tako i radim markiranje. Tim pre što na rekama i mestima gde trebaju teške hranilice i šok lider bude 0.25 ili 0.30 monofil ne samo da mogu bez straha zamahnuti u zabačaju nego i zbog toga da se teže haba od samog dna reke, pa gde ocenim da je teren ''težak'' ''prljav'' odmah prevezujem šok lider na 0.30mm. Dok na ovim našim vojvodjanskim akumulacijama gde valja daleko izbaciti hranilicu u zadnje vreme za šok lider navežem debelu strunu (mekša je i tanja od monofila pa lakše izleće pri silovitom zamahu) i pazim da mi špulna ne prokliže u zabačaju jer struna odmah iseče kažiprst . . . a nisam nabavljao šaranski naprstak za to.
Ko stalno peca na jednoj reci on nema potrebe da često menja šok lider (dok ga ne potroši), a ja pecam svuda i već sam navikao . . .

ma strunu sam koristio, kakav najlon, pa sa njim ne bih nista osetio. Sto se tice kidanja, relativno brzo sam i pokidao, cim sam krenuo da prilazim obali. Kada sam pecao tu, znam da sam morao da prebacim nekih 23-25 metara da ne bih kidao, izmedju 15-25 metara se kida strasno.  Tu su ostaci starih stabala i granja, obala je nasuta kamenom. Bidim da ce Dunav malo da poraste a Sava ce da nastavi opadanje, sto znaci usporavanje toka, pa cu da probam ponovo za neki dan

Spojene poruke: 21 Decembar 2015, 19:50:43

ta sedre (ako je to sto sam vadio uospte sedra) koje sam vadio su nepravilnog oblika, supljikave, raznih velicina, imaju oble ali i ostre ivice. Vadio sam ih sa daljine 30-35m, a tu mi se i desilo da olovo koje je na dnu tesko pomerim. Jedino mi je logisno objasnjenje da olovo upada medju te sedre i onda teze izlazi.. ne znam..   Sta bi drugo na ovakovm terenu (spoljna krivina, jak tok, 10m dubine) moglo da uzrokuje takvo ponasanje olova (tesko odizanje sa dna)?

Hvala Milane!  smiley033
Ad fines, da li ti svako odizanje od dna ide teško, ili nekad zaglavi - nekad ne?

ne bas svako, ali vecina, i to kada uspem da odvojim lepo, kao da negde zakaci, uopste ne osetim da kucne lepo. Da li je to zbog tezeg olova i jace struje, ili ne, ne znam...  na druge 2 pozicije je sve bilo super, ali sa olovom od 50g i verovatno cistijim dnom

Meni to liči na krupan kamen i stenje, al ajd da kažu iskusniji svoje mišljenje! I sedre mu dođu tako nekako pretpostavljam, nisam pecao hranilicom na takvom terenu nikad.
Danas sam i ja ponovo vedžbao markiranje. Krenuo na isto mesto u Hrtkovcima, gde sam prošli put obavio svoje prvo markiranje, al jbg. čovek postane zaboravan kad ostari. A nisam poneo ni notes i olovku. Ne budem lenj pa izvadim telefon i u beleške upišem podatke za svaku tačku koju sam markiro. I još kao kolega Ad fines, većinu tačaka ponovim dva - tri puta. To mi je na vodi otprilike bilo OK, al tek kad sam došao kući, nacrtam sve na papir i evo šta sam dobio:

(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fs23.postimg.cc%2Fhw4ugh0ln%2FHrtkovci_1_001.jpg&hash=131e181d4ad06b60cd27cb06de7397e5c8830f4e) (http://postimage.org/)

Išrafirane površine su platoi sa ravnim dnom, koji su bili interesantni za pecanje. Pecao sam negde na sredini drugog platoa, na nekih 28m od obale, na dubini od 9-10m. Rezultat nikakav(jedna bodorka i gomila pešovandera), al mi ova mapa zlata vredi za neke naredne pokušaje. Na mapi su obrtaji mašinice (1ob = 0,8m), kao i brojanje za dubinu.

Citat: Ad fines poslato 22 Decembar 2015, 21:26:17
ne bas svako, ali vecina, i to kada uspem da odvojim lepo, kao da negde zakaci, uopste ne osetim da kucne lepo. Da li je to zbog tezeg olova i jace struje, ili ne, ne znam...  na druge 2 pozicije je sve bilo super, ali sa olovom od 50g i verovatno cistijim dnom

Kad ti se olovo tako zakači za dno a ne osetiš udarac to je trava.

Probacu vise pitanja odnose se na feeder tehnku, pa ko ima volje nek odgovori :) ..Koliko vas koji koristite olovo za sondiranje terena tj za markiranje tacke za to radite sa predvezom i olovom koje je vezano na osnovni najlon. Pitam jer sa primetio da vecina vezuje olovo direktno na osnovni najlon i sta se se desava ako se olovo zakaci negde prilikom markiranja... dolazi do pucanja osnovnog najlona negde ili na cvoru gde je vezano olovo?
Drugo se odnosi na tacku koja se trazi na dnu, sta se trazi, usek, plato, rupa, kosina, blato, mulj, sljunak, sjoljke kamen (znam da zadnja 2 svi izbegavaju zbog kacenja i pucsnja sistema) itd. Sta vas opredeljuje za bas tu podlogu i tu tacku, predpostsvka da ce tu riba biti ili je to mesto gde treba formirati hraniliste. Gledao sam dosta snimaka gde se objasnjava, al npr ako je obala svuda blago u padu konfiguracija terena ista.. i svuda je isto tlo i nema rupa, zaseka useka ...sta u tom slucaju odredjuje daljinu..  nivo vodostaja, polozaj meseca, smer duvanja vetra, vazdusni pritisak. ili neko iskustvo da bi tu na toj dubini-daljini trebalo da radi riba.

U temi "Priče sa vode" je Miša lepo u video snimku objasnio to što te zanima  smiley033

Branko, gledao sam emisiju sinoc, ok skapirao sam to, mada je Misa izabrao 3 tacke, i to na Bajskom kanalu gde voda skoro stoji i zabacajem moze da ga prebaci moze da bira i trazi odgovarajuci tacku, jer peca pikerom verovatno i lakse je odrediti tacku nego sa nekom motkom od 3.9 tb 120 gr. Mozda nisam lepo formulisao pitanje, mene to vise interesuje za vece reke kao sto su Dunav, Tisa i Sava, ako je dno-korito u padu prema dubini ili sredini toka gde nekad treba izbaciti sto dalje, a nekad mozes i ribu dobiti na 15m od obale..

O sondiranju dna.
https://www.youtube.com/watch?v=u0BitIBLUfU

Ajd pokusacu na zadnje pitanje da ti odgovorim  ako je dno jednolicno svugde ista dubina i konf dna je svugde ista tada sto se tice reka pratim vodostaj,tjest ako voda dolazi pecam blize a ako voda opada pecam dalje...
Mism nemora da znaci da ce svugde paliti ali uglavnom se vodim sa tim...
Sto se tice reka svaka promena konfiguracije dna je dobra,sprud,plato,panjevi,neki put i rupe znaju da daju lepe ribe...
Nekad sam jako lepo znao da pecam sarana na krupnom kamenu uz veoma malo hranjenja,ali to ima svoj danak  u gubljenju olova i sistema i najlona pa skoro svi brzo odustanu od takvih terena....
Napominjem opet lokacija je alfa i omega pecanja pa sve ostalo..

Poslato sa rolera za boile uz pomoc kompresora

Mizge, to je prosto nemoguce da u vodi nema ama bas nista, pogotovo na Dunavu. Na njemu kao i na drugim rekama imas deo gde pocinje korito reke sa  osnovnom strujom i maticom. Naizgled, mozda je i tu dno slicno ali 4 metra blize/dalje ces primetiti da hranilica/olovo stoji odnosno vise ne stoji. Ti prelazi, zavisno od mesta mogu da budu na mnogo vecim daljinama od ocekivanih. Recimo na Tisi kod Kanjize, na pola reke nadjoh sprudic gde isplicava za 2-3 metra u odnosu na priobalnu dubinu a tamo stoji 40g. Jos nisam bio na terenu u kome nema ama bas nista. Za markiranje gledaj da koristis strunu.

Sent from my Redmi 4X using Tapatalk

Da probudim temu, da ne samaramo svuda i sve o svemu.

Evo , ovo nadjoh u nekom tekstu  od Salapina uz video, i pokusao sam ,kako tako , uz "Google Translate" da prevedem izvorni tekst da lici.

U principu ima dosta recenog, ali dosta i nedostaje kod Salapina. U svakom slucaju, ja bih iskombinovao za pocetnike prvo gledadanje i citanje ovog "prepisanog" ... pa dobar grub grafikon u drugom filmu (za monofile recimo) , i na kraju sve to sazvakano od Milana uz par vrlo bitnih napomena i skretanja paznje na mnoge stvari u realnom ribolovu, i njegovom tekstu od pre vise godina (vratite se u temu unazad nije daleko ).
****
Ima svasta i puno informacija , pa da skrenem paznju na pocetku da "crtanje grafikona"  i "skolski program " nije obaveza i ne mora da se obavlja na pecanju, vec u glavi formiras svoju sliku...  U praksi to mnogo brze radis kad znas sta ti je interesantno i sta trazis , i samo je rutina u pitanju. Bolje je nekad izgubiti sat vremena na sondiranju, nego pet sati uz kukanje da nema ribe. Naravno ima i takvih dana... ali ako sve sto znas primenis, nekako ti lakse posle.

Evo sta kazu ovi stranci  :
https://youtu.be/nYAf-FQdf6c

"Ипак, одлучио сам да снимим овај видео иако је половину информација које добијете додиривањем дна немогуће приказати на видео снимку, морате буквално да то ,,осетите рукама".  Међутим, питање избора тачне тачке на дну за фидер риболов је неизмерно важан.

Да бисмо испитали дно за хранилицу, потребан нам је сет олова.  У комплету је добро имати олова од 1/2 до 3 унци, на пример 1/2, 3/4, 1, 1 1/2, 2, 3 унце ( 1oz= 28.349 g).
Чему служи тако богат сет маркер олова? 
Да буде спреман за мерење у било којим условима, на стајаћој води (било да је то природно језеро или вештачко /ревир ), на реци са средњим протоком, и са јаком струјом итд..  Наравно, препоручљиво је дуплирати сет или чак предвидети троструку замену.  Пре или касније од замки, камења и других изненађења на дну изгубиће се  понеко . 
Тежона мора бити изабрана за воду/проток у коме се испитује дно.  Грубо речено, што је дубље и даље то је већа тежина терета/маркер олова.  Разумљиво, бацивши терет од 3 унци у устајалу водену површину са дубином од 2 метра, биће готово немогуће разликовати метар дубине од два, терет ће пасти с разликом у неприметним делићима секунде, што једноставно не можете да осетите.  И обратно, бацивши олово од 1/2 унце на реку , не можете избројати док дође до дна.
Још једна важна тачка, за мерење дубина, неопходно је користити плетеницу као основни, иначе се структура дна не може разумети , а на монофилу ,посебно на великим удаљеностима, немогуће је разликовати песак од глине итд.

У којем воденом току је најбоље започети учење тако важне ствари као што је испитивање дна? 

Наравно, најбоље је када вам је вода добро позната.  Познате су дубине, рељеф и, што је најважније, структура дна.  Тада ће, упоређивањем  већ познатих параметара, бити врло лако све научити и разумети.  Поред дубине, веома је важно  коју  врста тла можете препознати   ,,у руци", било да је то муљ, песак, глина, камен, шкољка и сл.
Лоше је започети у врло плитким воденим деловима, и лоше је започети учење у рекама са врло јаким струјама.  Потребно је одабрати нешто између, по могућности реку са средњим током или неки канал за вежбу..

Који су главни начини за добијање информација о топографији и структури дна? 

Укупно постоје три начина са штапом без помагала као што су сонари.  Први је  методом квадратног гнезда и бројање времена када олово падне на дно.  Ова метода даје добру представу о дубини на месту пада олова за испитивање дна.  Други начин је џиг испитивање .  Ово је главна метода, и даје информацију и о топографији и о структури дна.  Трећи начин је повлачење олова дуж дна.  Ова метода даје добру информацију о структури дна, мада ће се на овај начин најбрже наћи и стрме ивице /одсеци .  Такође, провлачењем/повлачењем се често може открити присуство закачки на дну и избећи разна кидања, те уштедети време на беспотребна превезивања нових система .

Прва метода је везана  за мерење времена пропадања и израду лепог графикона доњег рељефа.  Да бисмо то урадили, пре свега снимамо крајњу тачку /графикона (најдаљи забачај).  Забацујемо у жељеном правцу и измеримо  за колико времена падне на дно од тренутка додира површине маркер олова  (бројањем истом брзином у себи или на глас ,  или штоперицом) . Затим намотамо машиницу одређени број обртаја , на пример три и заклипујемо.  Довучете, поново забаците и  поново одбројајте време пропадања.  Понављамо за та три корака/окретајс док не стигнемо до обале.  Записујемо резултате на скицу , а затим, користећи ове податке, градимо графикон доњег рељефа испред себе , односно у правцу који смо одабрали.. (време пропадања / број окретаја машинице са изабраним корацима ... у примеру 3 )

Ако меримо на реци (или на каналу), има смисла забацити у  1-2 смера.  На устајалој воденој површини може бити много више таквих ,,линија" како би се пронашло најзанимљивије место  за наредни риболов.

Илустративан пример је дат на џиг методи, али вреди схватити да је немогуће научити како се мерити гледајући видео или колегу са стране, па је вежба неопходна на  различитим водама и теренима за риболов. 

Како функционише јиг метода? 

Бацамо олово на домет са којим желимо да започнемо истраживање.  Чекамо да терет падне на дно, и то ће се јасно видети по карактеристичном ,,поврату назад" на врху.  Тада започињемо .  Односно, брзо, али увек истим темпом, намотамо  2-4  пута пун круг ручком машинице (наравно увек исти број нпр. 2 ), након чега израчунавамо колико је времена потребно да терет поново падне на дно (бројимо  1,2, 3...истом брзином).  Ако се број смањи у односу на почетак, то значи да дубина пада и да се пењемо са дна од почетне тачке (први завачај и измерен број окретаја ручке) ,  а ако се бројање повећа, значи да дубинс расте и да пропада/тоне олово од почетног положаја   .  Све је прилично једноставно, али то свакако морате и сами осетити.
Подразумева се да ако је брзина иста ,имамо приближно раван терен (што код нсс кажемо "тепсија" ).

Које су важне тачке у примени џиг сондирања дна? 

Прво, ово је поштовање истоветности и броја одабраних обртаја и пожељно исте брзине намотаја корака за графикон.  У супротном, подаци ће бити непоуздани.  Треба напоменути да ће први или два корака увек дати нетачне информације, посебно на ветру, због стомака  и сл.  Оптерећење мора бити изабрано тако да падне на број 2-4, у супротном ће тачност одређивања бити непоуздана.

Повлачењем смо такође успели да пронађемо најзанимљивију ивицу, на којој се, у ствари, обављао риболов. 

Није нажалост лако пренети те врло важне информације на видео снимку или кад негог посматрате, а када олово покуца на друго дно и одмах схватите у коју врсту дна је ударило... је лични осећај риболовца .  Стога, управо сада, ван сезоне, постоји велика шанса да дођете до неке воде и вежбате у истраживању дна и уз осмех ,,пробате руку". "


pa Fjodor 
https://youtu.be/c4jmDpZdWDU

I nas Milance ...
https://youtu.be/u0BitIBLUfU
https://youtu.be/p-IbYa8rfsE
+ par postova od pre

Dakle, ima sta da se vidi i procita ....Pa sad ko hoce nek "VEDŽba" , a ko nece, nek se zali da tu nema ni ripceta.

PS. Nemoj da se Rusofili bune, nije od reci do reci ... al' sam pokusao da gi metnem u kontekstu.

 U principu se slažem samo da napomenem. Ko ima varaličarski džig štap i van sezone hoće da se spremi i upozna  i isondira terene za fider, neka upotrebi njega sa klasičnom džig montažom sa silikoncem i glavom koja je recimo duplo teža od one koju bi džigeraši stavili za ciljano džig pecanje. 2 su izuzetno važna razloga. Prvo! Sondiranje fiderštapom i teškim olovnim tegovima kakve koriste fideraši u brzinskom sezonskom sondiranju na nepoznatom mestu rezultira i čestim gubljenjem  tega na prelazima iz jedne struktire u drugu, pri nailasku na prepreke u vidu granja i koječega, promenu sastava dna na pr iz mulja i peska na sedru ili kamen koji usisava, iz jednostavnog razloga. Kvajver vrh u sadejstvu sa dugačkim paraboličnijim štapom kakvi su čak i fideri koje u toj klasi nazivamo oštrim nije u stanju da na vreme ispuca - digne sondu - olovo. Gubici i novo navezivanje - dangubljenje je neminovno. Drugo, može da se desi iznenađenje u vidu neplanirane ukusne večere :lol: Mene su moji prijatelji fideraši naučili mnogo čemu kada sam počinjao, pa neću ni ja da krijem ko zmija noge neke stvari. Ono što je Miha lepo opisao u mnogo rečenica staje u jednu. Tup...tup........tup - iznenadni prelaz u dublje. tup...tuptup - iznenadni prelaz u pliće, tup...tup...škrip- prelaz iz peska na sedru ili šljunak, tup...tup...čvrk, ma koooontra breee, tu jeeee! :lol:

Fider sam uhvatio mnogo posle dzig stapa, tako da nemoj me sekiras za Vas pocetnike..
Nego ovi pravi pocetnici koji nemaju takva iskustva sa dzigom , da bar probaju da shvate nacine dobijanja informacija, i sta ko radi kad vide negde.
Razbucano na sve strane, ja samo pokusao da stavim sta moze u jedan post .
Nemoguca misija, al' bar neki "junajted" a da nije Mancester.

Имам проблем са набавком ових олова за маркирање сва сам искидао. Као да их праве од платине.
Често сам машио места маркирањем. Све технике сам испробао. Некад уме да ме збуни цео тај фазон.
Не знам да ли сам у криву или у праву на реци гледам површину воде па ту забацујем.
Убедио сам себе да читам воду и стварно упецам! Али не одустајем од маркирања.
Џигујем, вучем на страну, жмурим и концентришем се, па бројим у пропадању.
Неко ми рекао да 40 грама пропада 1метар/1секунд.

Goa , pa ono izmedju sajli kod splavova  na keju kod Juge... i nisi u krivu za stav . Nego ide se svuda i svukuda, i izgubis par olova u markiranju bolje nego par 'ranilica u 4 bacanja  i vreme da  ih opet turis u pogon.
Najgori neprijatelj fidera je napadnut teren i ostavljeno zbunje pokidanih predveza... upravo zbog jedne grane ili prepreke koju si mogao da ukosis bacanjem sa istog mesta da si shvatio gde je.
Tisa ti je poznata po tome... vuces ribu i 7 hranilica, sa 30m monofila ili cega vec, pa Dunav na nekim terenima...
Sto je najgore, marker olovo i prodje , al' hrandza nema sanse.,
To bi ja uveo kao novi detalj u markiranju... Kako prepoznajete da ste pokupili necije ostatke  , koji se tek odazovu nakon 20m ?
Sto je najgore, i to skontas .... Samo da imas ucestalost u pokusajima.

Михо, тај кеј је "моје двориште" било је ту капиталних улова.  :takoje: Деверике преко три килограма, шарани до 7-8. Не пецам више тамо.  :no:
Ту су сад ликови са сандучарима... Није Југа репер за маркирање нити тема.
Пецам на доста различитих локација током године па ај' да кажемо свакој реци имам по 3 - 4 места.
Искидао сам тону и још ћу тону јер је дивља вода, носи свашта, па водостаји и сл.
Најмања и најслабија по протоку је Тамиш, Сава, Тиса и Дунав. Идем са својим пријатељима и баш сам задовољан с' обзиром на рибљи фонд.

Ево примера Дунава. Ово је неки 1240 и неки километар...
Крај лета, ђубре смо добили у аманет.  :smiley: :rolleyes:

(https://i.ibb.co/cw0QcD3/image.jpg)

Куцкањем, односно маркирањем сам утврдио да је дубоко и одсечно.
Један штап је био тамо где сам измаркирао, други под ногама.
За сат времена било је око десет кила бабушки и пар шарана до 3 килограма.
Све под ногама без почетног храњења.  :shocked: :huh:

Pa ok, ne znam sta si hteo da kazes ?
Da si ciljano isao na babusku i sarana  ispred nogu, ili da sta ?
Sustina u citanju vode ,i markiranju gde pecas je u istom kosu ako moze.. Sta si hteo , i sta si gde dobio je opet izbor.

A to ispred nogu, ja tako 30god kod mene . , nego idem svuda pa nije to bas pravilo.

Ja recimo nekad necu da mi udje sitan saran na mesto gde sam hteo diku , pa se dogodja zadnjih par sezona.

Па хоћу да кажем и смем да признам да је било ситуација где сам на маркираном месту имао 0 - нула риба.  smiley319 smiley029

Pa zato i imas rezervne varijante... imas 1-2 spota, i onaj treci... Pretrazivanje kad si vec tu.
Nego realno se pise , imas mesta gde ocekujes deveriku pa nalupas plotu... Reka je to, nije revir .
Tvoje je da probas da prepoznas i ocekujes, a ostalo nije po sablonu.
A i ciprinidi nisu stalno na istom mestu, iako je isto mesto gde sedis na stolici.... Vodostaj, doba godine, itd.

Normalno da necu da placem ako sam upecao sarana , a trazio devu... ili nesto drugo. Nego lepo je kad odes po ono sto si hteo, i zato se i bira mesto, a sta reka donese.... Pa to i varalicarci vrlo dobro znaju , i plovkarosi , pa i mi fiderasi.
Udje ti som na hraniliste za vegeterijance, a ti u cudu..
Zato i volemo reku !

Ове године набављам маркер фидер штап и само ћу да маркирам.

Ima i takvih stapova ?
A kad si vec tu, obrisi i temu... Posto se zezamo , a ispred nogu nam riba obavezno.
Odoh da citam vodu, jbs. markerisanje.

Мора свако да каже како маркира место. Озбиљан сам за маркирање, баш хоћу да увежбам оно што сам прескакао.  :takoje:
Није срамота не знати већ све знати... :cheesy:
Ако буде и новца можда неки чирп на забацивање пазарим.  :ok:

Ne mora da kaze niko, pitali ljudi, ja sabrao tekstove iz dosade i da podelim... Sta nije jasno  ?
Majstore, napisi sta imas , ja sam prepisivao i to i napisao .
Mozes i ti, zar nisi i ti neki moderator itd  ...
A nije lose ni kao majstor ako vec mislis da to nije bitno, da nas prosvetlis ,  das neki savet kad vec citas vodu ko u biblioteci , a mi uglavnom trepcemo okicama po Srbiji na raznim vodama.
Ljubi brat u Tvoje iskustvo, ja imam uvek prostora da naucim jos ponesto i lepo se ogradim .

Pozz i bistro !

Михо, па немојте молим Вас!  :cheesy: :lol:
Нисам те цитирао нити реплицир'о на онај твој показно описни текст.  :takoje:
Само сам на глас казао како ја маркирам и где погађам и грешим.  smiley067 Ђе ба запело?
Читање воде ћу да објавим у својој књизи која ће се звати "Читање воде"
Маркирање обећавам да ћу да увежбам.

Бистро него шта!
smiley286

Nije moj "pokazno opisni" , nego skupljeno  i komentarisano..
U principu sazetije nego da lista neko vise godina  i pita ista pitanja u raznim temama.
Al' si me podrzao, ko EU ovu vakcinu iz Azije.
Uzdravlje  !
PS. Catujeno neki drugi dan...Mrzi me vise .

Goa druže, osnovni cilj markiranja je da upoznaš konfiguraciju i strukturu dna pred tobom i to od "nogu" pa sve dokle možeš daleko. I kad u glavi složiš "podatke" stvoriš i prostornu sliku terena pred tobom. Onda razmisliš i odlučuješ koje "tačke" tog terena su po konfiguraciji i ili strukturi dna pogodne za koje ribe. Znači, markiranje ti je samo alatka koja ti da informaciju a ti onda odlučuješ gde ćeš. Najvažnije je to da uz pomoć markiranja ti si siguran šta ima dole na dnu i kad odabereš "nešto" od toga što si otkrio ti sa sigurnošću možeš i da pecaš/hraniš tačno "tu" a ne "tu negde otprilike" :) Ako si dobro odabrao "tačku" dobro ćeš i pecati, ako nisi dobro odabrao onda imaš preciznost da promeniš "tačku"

Poslato sa FIG-LX1 uz pomoć Tapatoka

Зар није то сондирање?

Svidja mi se tvoj smisao za humor - inteligentno :)
Ako bi se rukovodili pravim značenjima reči markiranje je obeležavanje nečeg, sondiranje je uzimanje poprečnog/po dubini/unutar tela uzorak zarad odredjivanja sadržaja.
I jedno i drigo u našem slučaju su tek delimično tačni nazivi i možda bi najadekvatniji izraz bio - sken(j)iranje ali na žalost nije opšte prihvaćen :)

Poslato sa FIG-LX1 uz pomoć Tapatoka

Mapiranje? Mapiranje dna?

Mene je naslov asocirao na neki postavljeni cilj - metu koja se gađa, kao što mislim da šarandžije rade. Pa rek'o čemu to u fider ribolovu gde se klipuje ali sam onda video o čemu se piše. Ma...važno je da se razumemo. :bye:

Nas jezik je bogat tudjicama, a alat kojim se izvodi ta vrsta podvodnog ispitivanja reljefa se i zove "marker" olovo... pa otud izvedena imenica postupka .
Naravno moze i sa obicnim olovom sa virblicom da se izvodi , pa onda necemo reci olovarenje.

Ako je sondiranje, trebalo bi da se izvodi nekom sondom... ?!
Ako je  olovo za ribolov sonda, a nije , onda eto i sondiranja...

Mapiranje, ispitivanje, sondiranje... ili maltretiranje teme nebitnim stvarima sasvim je svejedno.
Razume svako ko zeli, a kome smeta naziv teme , trazice odg. sinonim i imenicu preko njega.

Citat: Milan berkut poslato 22 Januar 2021, 05:43:33
Svidja mi se tvoj smisao za humor - inteligentno :)
Ako bi se rukovodili pravim značenjima reči markiranje je obeležavanje nečeg, sondiranje je uzimanje poprečnog/po dubini/unutar tela uzorak zarad odredjivanja sadržaja.
I jedno i drigo u našem slučaju su tek delimično tačni nazivi i možda bi najadekvatniji izraz bio - sken(j)iranje ali na žalost nije opšte prihvaćen :)

Poslato sa FIG-LX1 uz pomoć Tapatoka

Стварно се зове сондирање дна. Тим оловом се испита какво је дно онда се клиповањем маркира.
Можда неко овде користи маркер пловак? То може само на стајаћим водама по мени.

Ma uopšte nije bitno kako će ko zvati "to" dok god se razumemo o čemu je reč :)
A ono što stvarno jeste bitno je da ti nama lepo nadješ vremena, dobre volje i kojih desetak marker olova od 80 i toliko od 100gr pa dok to ne iskidaš ne idi kući :)
E a onda kad negde dodješ pecati znaćeš "u milimetar" gde počinje osnovno korito i koliko i kakvih "stepenika" prema sebi imaš od tog osnovnog korita.
Znaćeš tačno koliko su široki pojasevi školjke i koliko ih ima, jeli pesak glina kamen mulj i kako i tačno gde se smenjuju te strukture.
E pa onda ćeš sebi reći - u samom početku osnovnog korita će danju najprije biti deverika, mrena... Plotica najprije na grebenu prvog stepenika od dole zajedno sa skobaljima i ostalom deverikoidnom ribom... (ovo samo navodim kao primer da istaknem važnost "toga" što si radio olovom :) ) I tačno ćeš znati gde tražiš ribu. Ako nije u dnu stepenika ajd da vidim nije li na vrhu grebena tog stepenika, ili, ako nije na pesku možda je na pojasu školjke a da ne kidam predveze bacaću pola metra na pesak tik uz pojas školjke itd itd
A što se tiče čitanja vode ono jeste korisno ali jako mnogo puta sam posle markiranja otišao sa mesta gde sam "pročitao" da bi moglo biti dobro - jer je dole sve bilo golo bez ičega interesantnog što ribe vole.

Poslato sa SNE-LX1 pomoću Tapatoka

Kolega Milane, ako na ovom forumu  mlad ribolovac od nekog moze najvise da nauci onda ste to vi.
Bez preterivanja. Citajuci svaki vas post covek moze tako slikovito da stori sliku u glavi o cemu
pisete da je to za svaku pohvalu. Da niste mozda profesor, ucitelj u privatnom zivotu? Izvinite sto
pitam ali nije veliki broj ljudi koji tako mogu da prenesu svoje znanje i iskustvo. Ne zovu vas bez
razloga "Razredni". Kapa do poda.  smiley033

Милане, хвала по ко зна који пут.
Оно што се ломи у мени је то што није иста повратна информација коју добијам сондирањем и каснијим пецањем.
Можда сам због тога скептичан... Имао сам могућости да та маркирана - сондирана места пређем бежичним сонаром који оцртава дно.
Упоредим једно са другим. Забацим и ништа. Кад понесем два штапа на реку онда тек почиње игранка. Слажем се кад ради риба довољан је један и то практикујем.
Али ровац у глави хоће још једно оружје! Знатижељан сам кад већ пецам. Мени је код пецања да се не лажемо битно да упецам рибу.
Рекао сам да ћу да тренирам, јер сваке нове сезоне имам тај приступ као почетник.

Prepipavanje dna, sondiranje ili kako ga već nazvali, svejedno, uopšte nije jednostavno, iako se to tako možda čini kada se to napiše. Propadanje olova i pad na dno nam daju informacije koje  u glavi obrađujemo, tj na osnovu toga stvaramo sliku mesta, pozicije na kojoj se nalazimo. Ako pogrešno te podatke obradimo, tj netačno, onda nam sondiranje neće puno pomoći. Pre sondiranja mi moramo znati šta tražimo i zbog čega, pa onda da to nađemo preciznom obradom u glavi, da bi eventualno posle uspešno pecali. Kada dođem prvi put na neki teren, tj na neku vodu, prvo što uradim je osmatranje površine vode koja može mnogo toga da nam kaže, pa na osnovu kojeg odlučujem gde ću započeti sondiranje. I ono će potrajati sve dok ne nađem ono što tražim. Ako baš i nema toga što tražim i što želim, onda na osnovu sondiranja stajem tamo gde procenim da je u datim okolnostima najbolje.
Na brzim i velikim rekama je sondiranje najteže jer treba pretražiti veliku površinu a brzina vodenog toka nam može otežati posao. Vrlo je bitno precizno odrediti težinu olova koje ćemo koristiti za sondiranje a u zavisnosti od toga da li je to reka, veća ili manja, brža ili sporija, jezero, kanal, itd..   Za sondiranje je najbitniji osećaj, da ne kažem talenat, koji je kod svakog od nas različit, pa tek potom praksa, kroz koju stičemo rutinu. Nekome je teško da proceni dubinu, nekome tip dna, prepreke, prelaze, rupe..itd..Najbolje informacije prenosi neki brz i oštar varaličarski štap u kombinaciji sa strunom naravno. Određenu poziciju je potrebno prepipati sa olovom,(kruškastog oblika sa virbom), većim i manjim skokovima, kraćim i dužim, kao i prevlačenjem i povlačenjem olova. Mesto je potrebno detaljno prepipati, onoliko puta koliko je potrebno da stvorimo potpunu sliku mesta u glavi i da na osnovu toga odlučimo gde ćemo i kako pecati i zbog čega.

Orka ,potpuno se sve slazem i sve si u pravu.Pogotovo onaj deo gde pises o osecaju,talentu i praksi.Takodje mislim da je Berkut pisao pre a to je da je dobra stvar,sto kad izmarkirate odredjene terene gde najcesce pecate,onda imate te skice pa uvek znate konfiguraciju.Druga strana medalje je,ajd da tako kazem,sto markiranje kao sto si i rekao,uopste nije lako,a nastavak dalje sledi u vezbi bacanja u tacku,klipovanje,vestina dalekog zabacaja i sl. stvari i za sve to treba puno prakse i iskustva tako da je moj savet pocetnicima,da ukoliko ne mogu cesto na vodu,bolje da batale to jer ima jos mnogo stvari u fider ribolovu.Naravno da onaj ko bas zeli,moze,ima vremena,nece nista izgubiti,samo ce dobiti na iskustvu.Licno ja sam odustao od toga jer sam nevešt u tome a nisam imao zelju da savladam tehniku.Jedino sto me je u markerisanju interesovalo je ona fora sa olovom i balerinom kad se meri dubina vode pa da vidim razlike u dubini jer je prosta tehnika mada ni to nikad nisam radio.

P.S.Berkut je u poslednjem postu sve vrhunski objasnio pa ko voli,eto sazeto izdanje.
Pozdrav kolege!

Ma nije to tako teško, samo neiskusni zaista trebaju to raditi sa oštrim varaličarcem i strunom jer je informacija zaista mnogo bolja, a i iskusnima ne bi bilo loše jer gubici su mnogo manji. Nežni kvajver u sadejstvu sa mnogo sporijim blankom od džig varaličarca nije u stanju da brzo ispucava sondirajuće olovo iz prepreka. Naravno ko ima oštar i snažan varaličarac, ne preporučujem nikom da kupuje džig štap samo zbog sondiranja. :cheesy:

Po meni je to opipavanje dna na rjeci najbolje odraditi puštanjem vode da nosi i zanosi te tako pokaže šta je dole.
Kao da pecaš dubinkom ali bez udica i hranilica.

Vi'š ti kako ovi zakleti varaličari ne mogu da se "reprogramiraju", meni se čini da za nedeljni ručak i supu svojim džigerašem mešaju :) :)
Ne, nije bolji nikakav varaličarski štap za to od fider štapa! A ne treba ni posebnog talenta/osećaja, nije ni složeno/teško naučiti!
Treba hteti naučiti!
Jer, kad hoćete - onda ćete naći način, vreme, nabaviti sve što treba i naučiti!
Meni je trenutno komp nedostupan a sa ovog sokoćala n' umem da ponovim one postove koje sam pisao u ovoj temi, pa izlistajte msm predprošle god sam detaljno o tome pisao.


Poslato sa SNE-LX1 pomoću Tapatoka

 Ej, svaka čast za sve napisano u okviru fiderisanja. Mogu svašta da čitam i učim. Ali sondiranje nije fiderisanje. Tvrditi da je glindžavi fider štap sa kvajverom koji kasni k'o Jugo - železnica bolji za sondiranje od štapa koji je konstruisan i  namenjen za to je ...jbga Milane. Meni je i jedan i drugi u zadnje vreme podjednako u rukama. U stvari prošle godine, meni "zakletom džigerašu" fider znatno više od džigeraškog. Valjda toliko mogu da razlikujem, ili sam medicinski fenomen? smiley033

Ja bih se umnogome slozio sa Milanom, licno mnogo bolje 'prepoznam' kaskadu, pad (kada prevlacis olovo preko necega)karakteristicno je , pa i vrstu dna fiderom, nego recimo saranskim dvodelnim parabolikom 3lb koji ima tu ostrinu, kao i rasni varalicarac, recimo za vobler.. :smiley:
Probao uporedo i iznenadjujuc mi je rezultat.

Mene rezultat ne iznenađuje. Apsolutno ti verujem. I ja bih pre sondirao sa fiderom nego sa šaranskim parabolikom.  :takoje:

Razlika je očigledna u korist varaličarca i strune. I dalje veći broj fideraša peca najlonom nego strunom. Kombinacija fider - najlon je osetno "tuplja" od kombinacije varaličarac - struna .
Nije ni bitno. Ko zna isondiraće dno sa bilo kojim komadom pribora i kombinacijom istih. Sondiranje dna se ne može tek tako naučiti. Pročitaš, pogledaš skicu i naučiš. Neće da može  :no: 
Znam dosta ljudi koji se u tome ne snalaze dobro ili se ne snalaze uopšte. Ne znaju da procene dubinu, ne osete prelaze, pogotovo manje, tip dna, prepreke, kamen itd.. Za sve je potreban talenat i osećaj, pa tako i za pecanje i sve što vezano za pecanje.
Parabolici su uglavnom teške i tupe močuge, kada se uporede sa nekim oštrim i kvalitetnim džig štapom na nekoj finoj osmonitnoj tankoj struni . Ali kao što rekoh, nije ni bitno. Neka svako sondira sa čime hoće, i šta mu najviše odgovara. Isključivi fideraši nemaju varaličarski pribor, pa sondiraju naravno fiderom .
Ja sam većinu terena na kojima pecam fiderom isondirao sa varaličarcem, pa tako ta mesta poznajem kao svoj džep. Ne moram fiderom da se mučim .. :lol: :cheesy:

Struna je bila na paraboliku i na fideru, i jedino sto je preneo bolje je to kuckanje, za ostale stvari je bio gluv i preletao je reljef.
Moguce da saranski parabolik 3lb nije merodavan u citavoj prici, ali je itekako teze progresivan puno od fidera, ali eto, naveo cisto radi poredjenja.
Rezultat ide u korist fidera.

Moje iskustvo je da se covek snadje s'oba bilo da je fider ili varalicarac. Za bolje shvatanje onoga sto prenosi vrh stapa puno znaci ako imate staza u dzigovanju. Sto se potrebe tice, sondiranje i pronalazenje dobre tacke je meni bitnije od onoga sto je u hranilici. Ako upucam poziciju sa sondiranjem nema greske i super lovim a ako sondiram preko one stvari pa gadjam tacku koja mi je "nako" tad za polovican (ne)uspeh krivim hranu, crve i los najlon za predvez koji se ufrce . Salu na stranu, kad sam ulazio u svet feedera i citao sta momci odavde pisu sondiranje sam prepoznao kao osnovu citave tehnike...o hranama posle tri godine i dalje pojma nemam.

Sent from my SM-A605FN using Tapatalk

Po meni je upoznavanje terena - sondiranje osnova svake tehnike, bez razlike. Ako nađeš dobar teren gde se riba hrani, zadržava ili putanju kojom prolazi, ulovićeš je bez original VDE, SensasA... ako je fider, a ne moraš imati ni original Keiteč silikon ili Megabass vobler ako varališeš :cheesy: Sad, ako ti je baš stalo za što više...i opet ne mora da znači. I ja sam sit pragnjetine od NG, preko Božića, Stefana, Vasilija, Jovana i sve po par dana uzastopce, pa bi baš nešto klot na kašiku konačno. Tako i riba menja jelovnik, možda baš 'lebolino i prekrupa budu dobitna kombinacija ili neki musavi silikon iz homemade produkcije. Nije savski smuđ baš navikao da ždere plastične japanske fenjerčiće koji zveckaju kad god ih vidi. Ni savska mrena na mlevene koštice afričke šljive. :lol:

Dobri moji momci, uz svo dužno poštovanje i respekt Vašem iskustvu, moram reći da je svaki varaličarac grub baš zato što nema kviver - pa markirajući varaličarskim štapom grubu informaciju i dobijate.
Jer, samo igra kvivera će vam reći razliku izmedju peska i gline, izmedju školjke i šljunka i koliko je krupan šljunak ili školjka, da ne govorim o obmanama kad je pesak "rebrast"/valovit (što je vrlo često) pa "udara" kao kamen da je. Nećete oceniti sa sigurnošću ni da li je dole mulj ili blago uzdizanje dna, ako je sve mulj gde je najtanji a gde najdeblji pa kad izadjete iz mulja na tvrdje činiće vam se kao da tu produbljuje itd itd.... Shvatate li kako važnu informaciju nemate bez kvivera?

Poslato sa SNE-LX1 pomoću Tapatoka

Uz svo dužno poštovanje, ne shvatam. Sve te informacije ja dobijam igrom vrha  mog varaličarskog štapa koji je vrlo suptilan u samom vrhu. Probao sam i fider štapovima i kvajver pod  opterećenjem mi nikada nije zaigrao. Samo sliku reljefa ugrubo mogu da dobijem povlačenjem po samom dnu. Stoji u kifli i jako se sporo vraća, nema igranja  o kom pišeš, nema sitnih učestalih vibracija koje ti ispisuju i najsitnije stvari. A na svaki kontakt sa nečim što kači ili usisava, nema ispucavanja, samo se pozdravim sa olovom. Dozvoljavam da je tebi bolje i uspešnije sa fider štapom, ima tu i do stila i navike. Ali decidiranu tvrdnju da je fider štap bolji za sondiranje u svakom slučaju, ne mogu da prihvatim. I ja paralelno to radim i jednim i drugim jer upražnjavam obe vrste pecanja podjednako i pišem sveža zapažanja sa oba štapa. A kada si ti imao poslednji put dobar, savremeni varaličarac dobar za džig? I da li si ga ikada imao? I ako jesi imao i džigovao njim, da li si pecao samo glavama optimalnim za pecanje ili si probao i da sondiraš optimalnim olovom za sondiranje na datom terenu?

 :smiley: Dobro, Praktičaru, pošto pišeš sveža zapažanja sa oba štapa, pojasni nam malo kako dužinu zabačaja preneseš sa varaličarca na fider kad markiraš njim mesto na kome želiš da pecaš ? Koristiš istu dužinu štapova, iste mašine i istu  debljinu strune ?

Eh Ibanezi druže, tamo neke 2014g sam se i definitivno oprostio od varaličarenja i rasprodao sve. Sadržina tog "svega" je otprilike izgledala ovako 6 štapova sa mašinicama od UL do 100gramca, četiri kompleta štapova sa multiplikatorima (za bassolov), 25kg najkvalitetnijeg svetskog silikona i sigurnih 200 kom voblera takodje top proizvodjača. I mislio sam da sam sve prodao al pre neku godinu nadjo neke kese pune pakovanja silikona i par kutija s voblerima. Evo čak i sada imam važeću licencu sudije u disciplini Bassolov a na ovom forumu postoje ljudi koji možda ni sad ne mogu da shvate kako se moglo desiti da napustim varalicu :)
Uzo me "djavo" fider :)
Da li možeš da posumnjaš da postoji nešto vezano za fider a meni dostupno da ja to nisam prožvakao. I ovde na forumu ja ne teoretišem, ne pišem ništa što nisam dobro ispitao. Izuzetno se čuvam pustog filozofiranja iz glave, a pogotovo nagadjanja i predpostavki o nečem što ne znam dovoljno.
E sad, kod markiranja dna ne postoji optimalno marker olovo! Kako? Pa lepo!
Što je olovo teže - bolje prenosi kakva je Struktura dna jer pravi bolji kontakt sa dnom :)
Kad te interesuje samo reljef onda koristiš onu težinu olova koja će se sporo kotrljati posle pada na dno (na rekama) a na stajaćim vodama se težina olova smanjuje i do apsurdnih 5gr (što plića voda to lakše olovo)
Tako na Dunavu, Savi, Tisi markiram 80-100gr olovima a u ekstremnim mestima i po dva okačim na kopču. Na kanalima, akumulacijama mora duplo markiranje, prvo težim da shvatim granicu gde počinje podvodno rastinje a ako ga ima svuda onda ekstremno laganim olovom "hvatam" rupe čistog dna u tom rastinju.
Što se tiče kidanja, Miha je malo gore lepo objasnio - bolje u startu pokidaš olova nego posle da kidaš i prevezuješ nove i nove sisteme i gubiš hranilice. Olova su potrošni materijal!


Poslato sa SNE-LX1 pomoću Tapatoka

Citat: Dva vuka poslato 25 Januar 2021, 19:12:10
:smiley: Dobro, Praktičaru, pošto pišeš sveža zapažanja sa oba štapa, pojasni nam malo kako dužinu zabačaja preneseš sa varaličarca na fider kad markiraš njim mesto na kome želiš da pecaš ? Koristiš istu dužinu štapova, iste mašine i istu  debljinu strune ?

Ajde Ljubo zamisli situaciju da si došao na pecanje, izmarkirao teren i otkrio dve interesantne zone. Sporotekuća voda, prva tačka recimo na 20 - 25 m, druga na 70m. Imaš dva štapa u torbi sa dve različite mašine, jedan finjak na 3,3 ili 3,6m, drugi bacač na 3,9 recimo. Jednim si izmarkirao teren i otkrio te dve tačke/zone. Hoćeš ponovo uzeti i drugi da i njim sondiraš, ili postoji jednostavan način da konvertuješ daljinu zabačaja sa jednog na drugi?  :cheesy:

Ja kao marker koristim uvek nesto na drugoj obali, a daljina je klipovana.

Za sondiranje sam uzeo deeper  :lol:

Citat: pexon poslato 26 Januar 2021, 18:19:08
Ajde Ljubo zamisli situaciju da si došao na pecanje, izmarkirao teren i otkrio dve interesantne zone. Sporotekuća voda, prva tačka recimo na 20 - 25 m, druga na 70m. Imaš dva štapa u torbi sa dve različite mašine, jedan finjak na 3,3 ili 3,6m, drugi bacač na 3,9 recimo. Jednim si izmarkirao teren i otkrio te dve tačke/zone. Hoćeš ponovo uzeti i drugi da i njim sondiraš, ili postoji jednostavan način da konvertuješ daljinu zabačaja sa jednog na drugi?  :cheesy:

Postoji jednostavan način Peksone  :cheesy: ali sam siguran da ga on ne zna. Čak šta više, poprilično sam siguran da mrcinu lijenu mrzi i da markira, nego onako ... drvi  onu stvar. Uostalom, ti najčešće pecaš sa njim, pa znaš.  :cheesy:

 Na terenima ispred kuće ne sondiram. Tu je sve odavno i mnogo puta urađeno. A jesam lenčina, pa ne nosim varaličarac na fiderisanje u nepoznato pa moram fiderom. Zato i znam razliku. Kada bi nosio varaličarac samo zbog sondiranja, jako bih lako rešio problem konvertovanja. Ne bih ni konvertovao. Stavio bih mašinicu kojom ću fiderisati, po pronalasku mesta zaklipovao i po premeštanju mašinice napravio potrebne sitne korekcije na klipu. Da si pažljivo čitao moj prvi post video bi i da se ne odnosi na sondiranje neposredno pred pecanje, nego kolegi kome je savetovano da isondira svoje terene sada kada nije vreme za pecanje, predložio sam džig štap ako ga ima. Jer je bolji. Ne samo što ima bolju detekciju, nego i zato što tamo gde moram da sondiram fider štapom, posle 15min sondiranja gubim volju i da pecanjem. Vući tešku olovljiku debalansiranom kiflom od skoro 4 m mi uopšte nije predstava zabave. Sa laganim kraćim, mnogo lakšim i balansiranim krutim varaličarcem koji mi pomaže na svaki način mi je sondiranje zadovoljstvo. Dao sam predlog jer je meni i bolje i lakše. Kome nije, nije, neću dalju raspravu sa mojim drugarom koji je među fiderašima Guru i sensei. Kao što vidiš Ljubo, odustao sam sinoć i što me pozivaš?

Druže pa nismo ja i ti u problemu :)
Ti si u problemu.
Napravio si faul u šesnaestercu :)
Jbga to je penal :)


Poslato sa SNE-LX1 pomoću Tapatoka

Nisam ja ni u kakvom problemu.  Penal nije kada se napravi faul u šesnaestercu. Da je tako, mnoge bi utakmice imale drugačiji rezultat. Penal je samo kada ga sudija odsvira. :bye:

Gde vam je riba, gde su izlasci?
Samo pribor i forum.
Nema od toga nista dok sam ne poderes m.da na vodi... :cheesy:

(https://i.postimg.cc/0j7P4Rn7/20201125-124101.jpg) (https://postimg.cc/5Q9hHrZt)

(https://i.postimg.cc/y6R1xcKW/20201124-154343.jpg) (https://postimg.cc/Jt1VdyGW)
Iskreno nisam stručnjak za sondiranje dna pa prema tome probavam sa drugarom da pomoću neke elektronike i sonara dobijem sliku o reljefu dna. Vrlo teško je uklaviriti šta sonar pokazuje jer i za to treba iskustvo i boravak na vodi koji ja za sada nemam jer uređaj je skoro kupljen, ali uz par svjeta od kolega koji taj uređaj imaju već neko duže vreme neke stvari su jasnije. Sonar se ne može zabaciti daleko, recimo 70 m pa si u hendikepu za drugu tačku ali do trideset metara može, mora biti dobro svezan ako nije onda se pliva i nije bitno koliko je voda hladna. I skoro zaboravih reći sonar ne voli talase ni vetar , pričam za ovaj model sa kojim se patim i učim. 

 smiley033
Reka nosi sonar , ...ja ga pratim. Ulazim u reku , i plivam prema sonaru.
CRNI Davore , kupo si se u ovo doba. Za takav sonar....skočio bih i u zaleđenu reku.  :bye:

Kažu da voda u januaru nije hladna, e pa lažu .  :tongue:

ja mislim da slican sonar kao onaj sa slike na ally expresu ne kosta vise od 50e i to sve sa postarinom....

Kupio sam ja prvo sa Alija, kidao mi je živce dve godine zbog katastrofalno loše veze sa "bazom", i na kraju takođe kupio isti Deeper Chirp. Ja izađem manje od 10 puta godišnje, pa nisam savladao markiranje olovom, iako sam se raspitivao u temi nekada ranije. Jedino što mogu da kažem, to je da se može baciti i na 80m, ja bacao štapom DG carp feeder 3.9 i pletenicom 0.10. Još mi se nije desilo da pukne konekcija, ja srećan k'o malo dete.  smiley033