ibanezi,
Postoji bitna razlika između livenog kućišta i rezanog. Kao što postoji i razlika između livenog pogonskog zupčanika i rezanog-glodanog zupčanika.
Kod livenja, ma koliko materijal i postupak bili kvalitetni, kada se liv ohladi, uvek postoji neka doza nehomogenosti materijala gde može doći do loma prilikom naprezanja, kao i doza nepreciznosti „beganja“ dimenzija.
Kod rezanja-glodanja, materijal je homogen, a prethodno može čak i da se zgusne kovanjem, dimenzije kao i ose se mašinski idealno postavljaju i izvode. Nema nehomogenosti, nema „beganja“. Tako je izrađen Suveran. Iz bloka kvalitetnog materijala pa obrađeno na glodalici. Što je najvažnije nema kućište i poklopac, pa je jedno ležište na kućištu a drugo na poklopcu i kad zašraviš poklopac dimenzije ne mogu nikad da budu tako tačne kao kad se mašinski probuši kućište iz jednog dela, što je kod Suverana.
Slika koju si postavio je jednodelno liveno kućište, a ležišta su na posebnim stranicama koje se šrafe sa po tri šrafa. To šrafljenje samo po sebi ne garantuje preciznost kao što je kod Suvarena, gde su rupe idealno u osi, samo se ubace lageri i nema „beganja“ dimenzija i ose. A liveno kućište ne garantuje ni preciznost ni homogenost.
To je sve teoretski tako kao što sam napisao, ali pitanje je koliko su sva ta preciznost i jačina baš potrebni. Mislim da nisu, jer to mora i da košta i ne trpi hiper produkciju.
Onda dođeš na kraju do zaključka da sve to treba da bude samo solidno, a zbog mogućnosti masovne proizvodnje postane i jeftino.
Ali sada se može preterati na drugu stranu pa dobijaš tzv. vikend mašinice. Koje posle par vikenda mož’ da baciš u Moraču.
Sredina je uvek zlatna. Najvažnije je da dobiješ ono šta si platio. A koliko para toliko i muzike (ti se bar u to razumeš), pa ko ima para nek izvoli, neka bira!
