Citat: Slaven poslato 01 Februar 2011, 14:06:53
Ramišljo sam i o tom da dan prije kad izbušim i sve priredim zaljepim da paše rupa na rupu, malo priljubim sa di kojim šarafčićom i onda sutradan nitujem kad se sve osuši da ljepilo ili šta već bude ostane kao brtva.

ja sam drukćije ...kad je sve bilo izkrojeno namazao sam diht masom i na svakih pola metra ućvrstio popnitnama za 1 h sam počeo pravo bušenje i nitovanje ...kasnije razbušiš pop nitnu i tu staviš zakovicu ...mislim da nije dobro kad se masa potpuno stegne nitovat

A jel si bušio pa odma u tu rupu zakovicu ili najprije sve rupe(od popnitne do popnitne) pa onda zakovice?

ufff slavene pa ko će poklopit sve rupe ako izbušiš  ja sam 2 po 2 rupe bušio i nitovo ...zakovica je 5 mm a rupu bušim 5,1 mm mora se i upustit rub rupe ...velik je to posao radio sam sa 3 bušilice

vrijeme ti je da dodjes na kavu prije nego sto se upustis u takav posao 

Rupa kao u priči dobro ti Josip kaže učvrstiš blok -pop nitnama na svakih pola metra onda moš kako hoćeš

Citat: maverick poslato 01 Februar 2011, 14:33:25
vrijeme ti je da dodjes na kavu prije nego sto se upustis u takav posao  

pa je, ovakva rasprava je za chat, ili još bolje za kavu, a o pelinkovcu vinu pivu roštilju da i ne pričam

Malo da razbijem Vase chat-ovanje i pitam nesto konkretno. 
Ako se vec radi sa zakovicama,treba znati od koje legure se prave,odnosno koje su pogodne za brodogradnju,jer kao sto sam rekao Aluminijum je skup i isplati se dugorocno,a da bi takav camac trajao bitna je tehnologija,kao sto je bitno prilikom zavarivanja koju zicu koristiti.
Koliki je precnik zakovica u odnosu na debljinu lima?
U koliko redova se postavljaju vodootporni spojevi i koji je razmak izmedju zakovica koje prenose opterecenja?
Kolika je minimalna udaljenost zakovice od ruba lima?
To su elementarni pojmovi koji se moraju znati prilikom izrade,nikako se ne sme zakivati odokativnom metodom,jer je camac podlozen dinamickom opterecenju i spojevi ne smeju biti sa NEIZVESNOM CVRSTOCOM,pa su zbog toga napisana pravila za izradu camca zakivanjem.

sale slažem se.... moj prvi AL čamac star je barem 25 god. nitovan je i dan danas perfektno spojevi drže vožen je sa tomos 4,8 ks do honde 20 ks zadnjih 6 god . nosi bez problema yamahu 15 ks ...neznam samo ko je tad izračunavao tu dinamiku ....svaka mu čast 

Citat: rj poslato 01 Februar 2011, 22:48:36
...neznam samo ko je tad izračunavao tu dinamiku ....svaka mu čast 

Niko nije izracunavao dinamiku,vec su sile koje deluju na camac dinamicke,a camac trpi dinamicka opterecenja . 
"Pravila o izgradnji camaca"je pisao Jugoslovenski registar brodova(Jugoslavija je postojala pre 25 godina),tj sve je proracunato i postoje tabele kojih se treba pridrzavati,jer nije isto praviti camac i nastresnicu.

kako doci do tih tabela

sile jesu dinamičke pa sam se tako izrazio ...izračun dinamike ...misleči na sile koje djeluju na čamac ...pa je izračun rekao koje zakovice moraju bit i na kojem razmaku ...ili je neko pogodio onako na iskustvo 

Pa izgleda da si pogodio dobro na iskustvo 
Da se ne bi pogadjalo postoje tabele,i zato se zovu "pravila",jer su ih napisali inzenjeri na osnovu iskustava u brodogradnji,pa kada rade projekat bilo kakvog camca(broda),od bilo kog materijala,da ne bi sve proracunavali,koriste se tim pravilima.
Evo primera redosleda zakivanja i vrste spojeva.

Po meni zakovice i jos ako upotrebis pravu masu za dihtanje,sika,ili ona za sajbe mora da bolje drzi od varenja jer i ta masa sama bez zakovica jako dobro drzi,nekidan sam se uvjerio kod brune u Miholjcu da nemozes odljepiti dva lima koje je zaljepio bez zakovica,mozes samo kidati i savijati lim,nemos da vjerujes kako ta kemija napreduje....

Uh,to je bas laicki zakljucak.
U masinstvu se provera mehanickih osobina spojeva na savijanje,zatezanje,smicanje,uvijanje... vrsi ispitivanjem uzoraka,bilo da je to lepljenje,lemljenje,zakivanje,zavarivanje.
Tako dobijeni brojcani rezultati su relevantni,a sad,koji je spoj jaci je  vec diskutabilno pitanje.

Zbog tih svih silnih ispitivanja ili ko zna čega nam je brodogradnja otišla u PM  ,a nekada je Apatinsko brodogradilište pravilo i prekookeanske brodove, a sada ni nerade