Nažalost. Na Bajskom bez čamca nema ozbiljnijeg pecanja. Slobodna obala praktično ne postoji, sve je pod visokom trskom, šumom ili vikendicama (ispred svake je mol/platforma sa koje se peca), trave ima koliko voliš pa se mora čistiti ili naći negde gde je već očišćeno. Mesta bez trave su retka a i tamo imaš pojas trave uz obe obale a sredina je čista zbog veće dubine.
Sent from my iPhone using Tapatalk
Odg: Bajski kanal By: djmisha77 Date: 05 Jun 2023, 08:32:37
Sale, cuo sam da se Bass liga zbog ovoga vise nece odrzavati na ovoj vodi, a i kako bi...
Sent from my M2010J19SY using Tapatalk
Odg: Bajski kanal By: Aleksandar Bunčić Date: 05 Jun 2023, 13:38:10
Један од судија који је прошле године судио на Бајском ми је рекао да је и тада било мало натезања када су требали да одрже коло управо због електромотора тако да их потпуно разумем зашто су отишли са те воде, а мени је први пут у животу жао што сам извадио дозволу тамо. Не због новца него због некоректног односа према спортским риболовцима и тоталног одсуства слуха за одржавање државног првенства од стране управљача.
Нека ме неко исправи ако грешим, ове године ваљда Вајска и Врбас бас лига.
Odg: Bajski kanal By: millevlada Date: 17 Jun 2023, 12:40:30
Pozdrav kolege. Samo da se pridružim ostalima ovde koji negoduju, i ja ne mogu da razumem zabranu za upotrebu elektičnih motora. Pecam na kanalu od 2018., na delu kod Kenđije, pre sam više išao tamo od šlajza kod Bezdana.
Dozvolu redovno kupujem jedno 35 godina. Poslednjih 10ak godina kupujem po dve, jer svaki region ima sad svoje dozvole.
I to mi je ok, dokle god od tih dozvola imamo i neki benefit, u smislu da se vodom domaćinski upravlja. Ali, na žalost, to nigde nije slučaj. Svake godine sve više nekih zabrana pristupa i ograničenja, a sve manje mogućnosti da se uživa uz neki ulov.
Potpuno se slažem sa kolegom, umesto da čuvaju vodu, njima je lakše da uvedu novu zabranu, a sami se bahate. Na Bajskom provedem nekih 10-15 dana ukupno godišnje, isključivo varaličarim. Čuvara sam video jednom, 2017. na uskom delu kod Bezdana. I opet još jednom pre nekih 3 nedelje, gde mi je na moje čuđenje poprilično drskim tonom saopštio da mi sledeći put sledi prijava. Iako sam uredno pokazao dozvolu, i po mom ubeđenju nisam ništa pogrešno radio??? Saopštio mi je da električni motor nije dozvoljen, samo veslo. Ja sam začuđen pitao otkuda sada to? Pa zar električni motor nije ekološki neutralan? Kaže bunili se basolovci! A šta sam ja onda? Upropastio mi taj redak odmor i odušak kojem se istinski radujem svaki put.
A pri tome se on sam voza benzinskim motorom, ne pada mu na pamet da malo uspori kada prolazi pored ribolovca, a kao što je rečeno leti se takođe voza non stop baržom sa 2 benziska motora i zagađuje najčistiju vodu u Vojvodini.
Ako je ovo zaista rezultat toga da su se takmičari u bass ligi bunili što rekreativci dolaze da pecaju električnim troling motorima, to stvarno nije u redu. Pa prisustvo ribolovca na vodi čuva tu vodu. Ne čuva je čuvar koji prima platu od dozvola koje mi kupimo, između ostalog, a pri tome uopšte ne radi svoj posao.
Nekoliko puta sam lično isekao mrežu na koju sam naišao, u sred belog dana.
Isekli su oni lepu staru hrastovu šumu, ostavili dva reda do vode.
To nije domaćinski odnos, to je klasično bahaćenje i nemar.
Upropastili su i sve terene iza Apatina, prvo su stavili rampu da ne može da se prođe autom, pa su i zabranili ribolov na barama. Pa su i tamo posekli skoro sve hrastove šume. I još su prokopali kanale da izađe voda iz bara kada se Dunav povuče, jer navodno je može izmreštena riba da se vrati u maticu.
Rezultat je da su štuku bukvalno istrebili za 10godina sa terena koji je bio prebogat štukom. A divlje svinje valjda sada jedu topolu umesto žira. Kiselost koju pravi topola u vodi je sterilisala i ono malo vode što je da stalo, jer su sve bare skoro presušile.
I onda kad nađeš još neku oazu gde možeš da uživaš, i tamo ti uskraćuju pristup.
Veslajte vi po 6-7km po vetru, i pri tome tržite basa. Baš ste pametni svi.
Ja ću, iskreno govorim, nastaviti da dolazim i pecam sa mojom minkotom, pa neka mi pišu prijave!
Odg: Bajski kanal By: Aleksandar Bunčić Date: 17 Jun 2023, 14:35:18
Не знам да ли се овде ради о неком инату или нечем другом свеједно је, али та одлука ће сигуран сам само да оштети рибљи фонд тамо. Шта је конкретан разлог да се поштен риболовац који само може да допринесе добрим отера или да му се отежа боравак и још да буду дрски према њему стварно не знам, а ово није јединствен случај за који сам чуо тамо.
Коме треба човек који примећује да се неконтролисано експлоатишу ресурси поред себе, ником.
Odg: Bajski kanal By: DakiNS Date: 19 Jun 2023, 10:44:05
Klasičan primer : Mi smo ovde najduže sad je to samo naše i niste dobrodošli jer nam ne trebaju svedoci.
Odg: Bajski kanal By: sona Date: 19 Jun 2023, 11:22:15
Gledajuci unazad neko vreme,smatram da se ide u pravcu rasparcavanja i devlastiranje drzavnih voda gde ce se to sve lepo pretvoriti u privatne revire pa ko voli nek izvoli.Nedavno je u listu Ribolov bilo komentara i iznosenja misljenja na slicne teme.Znaci bice ko zeli da peca mora da poseduje dozvole za se vode (ako voli da putuje i peca)ili opredeli se za revir i ide samo tu.
Odg: Bajski kanal By: pikeman Date: 03 Mart 2026, 12:47:55
Bajski kanal
Godine 1870, odlukom Ugarskog sabora, država je ustupila većinsko pravo eksploatacije Francovog (Velikog bačkog) kanala, kao i novih planiranih plovnih kanala koji bi trebalo da postanu celina sa njim, akcionarskom društvu na čijem je čelu bio general Ištvan Tir. Društvo je imalo kapital od 13.5 miliona forinti (72% bilo je u rukama engleskog kapitala, a 28% je kontrolisala ugarska vlada). Osim obnove Francovog kanala i pratećih objekata, bilo je planirano da se izgradi kanal od Baje do Bezdana i od Malog Stapara do Novog Sada.
Prokopavanje Bajskog kanala između 1871. i 1874. godine, koji je spajao Dunav sa Francovim kanalom, imao je kao osnovnu funkciju dodatno napajanje, odnosno vodosnabdevanje Francovog kanala, za koje bezdanska prevodnica na Dunavu više nije bila dovoljna.
Bajski kanal samo je u manjoj meri bio prokopan, a na većem delu svojih deonica koristio je kao korito stari tok Dunava (tzv. Barački Dunav), koji je tekao od Baje, pored Bat Monoštora, Baračke, Dautova, Santova, Berega (Bačkog Brega) i Koluta, do Bezdana, gde se ulivao u Francov kanal. Taj stari rečni tok tada, već čitavo stoleće, nije bio plovan, ali su pri određivanju njegove širine i dubine izvođači radova uzeli u obzir mogućnost da kanal postane plovan.
Stari tok Dunava koji je iskorišćen za tok Bajskog kanala (deonica između Santova i Bezdana, na mapi oko 1890)
U celom toku Bajskog kanala postojale su samo dve prevodnice – ulazna kod Baje i izlazna u Bezdanu. Kanal je dugačak 44 km, njegova prvobitna dubina bila je nešto ispod dva metra, a širina dna kanala, u delu koji je bio prokopan, iznosila je 11 metara (kasnije je povećana na 14 metara). U delu Bajskog kanala, koji je kao korito koristio stari tok Dunava ili Barački Dunav, širina je bila od 50 do 100 metara.
Prevodnica kod Baje (početak 20. veka)
Prevodnica Šebešfok u Bezdanu (u drugom planu fotografije), prva polovina 20. veka
Engleska kompanija, koja je finansirala izgradnju kanala, uložila je u njega 2.239.124 forinte i 75 krajcera. Već je velika dunavska poplava, krajem februara 1876. godine, koja je po trajanju nadmašila sve prethodne, probila i srušila središnji zid kanalske prevodnice kod Baje i oštetila kanal, što je iziskivalo nove troškove i ulaganja, pa je, do početka 1880-ih, u Bajski kanal bilo uloženo skoro četiri miliona forinti (3.963.196 forinti i sedam krajcera).
Početak Bajskog kanala u Baji (tzv. "Šugavica")
Kanal je bio plovan i teretne lađe su prolazile pored ovdašnjih sela, a bile su tegljene ljudskom ili konjskom vučom uz pomoć dugačkog (i do 150 m) kudeljnog ili žičanog konopca. Kraj sela Berega pristanište je načinjeno kod Marinikinog salaša, na mestu nazvanom ,,Provala", i tu su Berežani donosili i u lađe utovarali svoje ratarske proizvode, pre svega pšenicu i kukuruz. Nešto kasnije Bajski kanal postao je i omiljeno kupalište stanovnika Berega, Koluta i Bezdana.
Mlade Berežanke (stanovnice Bačkog Brega) na Bajskom kanalu 1930-ih
Problem sa održavanjem Bajskog kanala, brane i crpne stanice (izgrađene od 1914. do 1917) u Baji, za koje Mađarska, nakon Trijanona (1920), nije više imala interes, dogovorno je rešen državnim sporazumom između Mađarske i Jugoslavije tek deset godina kasnije, u oktobru 1930. godine.
Tridesetih godina prošlog veka obnovljeni su kanal i bajska prevodnica, a 1950-ih izgrađene su u Bezdanu dve crpne stanice. Kanal je sa mađarske strane očišćen tokom poslednjih godina i danas se smatra da ima najčistiju vodu i bogat riblji fond. Završni tok ovog kanala kraj Bezdana (Kenđija) sačuvao je nedirnutu prirodu i predstavlja ekološki dragulj. U isto vreme kada i bezdanska prevodnica, koja spaja Dunav i Veliki bački kanal, obnovljena je nedavno, sredstvima fondova Evropske unije, i izlazna prevodnica (ustava) Šebešfok na Bajskom kanalu u Bezdanu.
Bezdanska prevodnica Bajskog kanala "Šebešfok"
Bajski kanal kod Bezdana (fotografija: Kalinka Tamaš)
Bajski kanal kod Bačkog Brega
Bajski kanal kod Bačkog Brega
Milan Stepanović
Preuzeto sa: ravnoplov.rs
Preuzeto sa: ravnoplov.rs
Odg: Bajski kanal By: Aleksandar Bunčić Date: 03 Mart 2026, 14:54:40
Канал са огромним потенцијалом што се тиче рибљег фонда. Када би се преузели неки бољи модели чувања воде не смем ни да замислим шта би ту било од рибе. Чак и уз тотални немар је има. Пар мојих фотографија.
