Sarandzije su specijalna vrsta ribolovaca, oni rade mnogo toga suprotnog od ribolovaca koji se bave drugim tehnikama.
Recimo varalicari, poenta je sto lakse, sto pokretnije, sto brze, jedan UL stapic u ruke, 5 varalica u kutiji u dzep, dupe na biciklu i pravac na setnju pored reke od sat vremena.
Kod sarandzija je sasvim suprotno, nedelju dana samo da se raspakujes, istovaris kombi, montiras satore, stalke, 3 stapa, signalizatore, poneses 200kg hrane, 3 dana samo hranis nisi ni poceo da pecas, pa jos kuci kuvas neke boile, mirise, vise posla nego u restoranu, itd.
Kako ovo objasniti, kako vi gledate na obe ove krajnosti i sve izmedju, sta je vama blize, a sta dalje? Da li sam karakter predodredjuje coveka kojom ribolovnom tehnikom ce se baviti?
Odg: Filozofija šaranskog ribolova - kako Vi gledate na to? By: Grbo Date: 21 Januar 2026, 16:28:33
To je to, ima do karaktera. Ja konkretno ne mogu da sedim dugo ni u kancelariji nego hodam u krug kao Baltazar. Zato se drzim varalice, volim da lutam, trazim, kao terijer u lovu i ne volim puno opreme, uglavnom ni meredov ne nosim nego rukom prihvatam. Dubinke bacim samo kad sam sa zenom na nekoj plazi ili se rostilja i sl. Imam kolegu koji je sa druge strane pretezno sarandzija, zna znanje, hrani mesto cele godine, priprema hranu, arome, sisteme, oprema i infrastruktura za primer. Odlican je i varalicar ali vise vremena provodi u kampu uz stapove. Oduvek je bio mirniji karakter i to je to.
Ima i do vremena. Ne mogu da priustim tri dana da odem da me nema, moze leti za vreme godisnjeg ali to je samo tada. Ovako sam svaki dan na vodi 2-3 sata, to mogu, a i bolje ispratim kretanje ribe i vodu i citav taj ritam kada sam na vodu svaki dan makar na krace, nego da odem jednom mesecno na par dana na blef.
Ima i do troskova, lakse je kupiti jedan varalicarski komplet nego tri saranska i pratecu opremu.
U svakim slucaju, sarandzijama skidam kapu, pogotovo ovim recnim vukovima, divlja voda je cudljiva, moras hraniti dva mesta ako hoces ozbiljno da hvatas, panjevi, kamen, pesak, sve kao isto pecaju sarana a totalno drukciji princip pecanja na razlicitim terenima, stotinu finesa i cuda treba da pogode. Komercijale nesto ne mirisem, ali sigurno ima i tu puno promisljanja i pripreme kad treba na zatvorenoj vodi gde svi nemilice sipaju hranu sa raznoraznim aromama da bas dodje na tvoju, jedino sto je tehnicki lakse i ne moras hraniti mesto cetiri godisnja doba.
Mada, svi realno bolujemo od iste bolesti - kad bi neko zabranio i varalicu i dubinku, pecali bi na plovak, makar i kedere, samo da se peca.
Odg: Filozofija šaranskog ribolova - kako Vi gledate na to? By: DDj Date: 21 Januar 2026, 18:27:41
Citat: Grbo poslato 21 Januar 2026, 16:28:33Ima i do vremena. Ne mogu da priustim tri dana da odem da me nema, moze leti za vreme godisnjeg ali to je samo tada. Ovako sam svaki dan na vodi 2-3 sata, to mogu, a i bolje ispratim kretanje ribe i vodu i citav taj ritam kada sam na vodu svaki dan makar na krace, nego da odem jednom mesecno na par dana na blef.Puno ljudi misli da za saranolov treba imati puno vremena i kampovati bar nekoliko dana.
Ovo je i tacno ali moze da bude i vrlo netacno. Kao neko ko je godinama lovio sarana na divljim vodama zelim da prokomentarisem. Komercijale ne pecam, niti sam.
Ako se peca na nepoznatoj vodi ili na mestu koje nema neku tipicnu saransku odrednicu, odnosno na atipicnom mestu koje treba "razraditi", onda obicno da, takva mesta obicno traze vreme.
Ali, cesca pecanja na istim vodama, menjajuci mesta koja su u okruzenju i osmatrajuci pazljivo desavanja na vodi, ribolovac dobro upoznaje vodu. Saran cesto ima naviku da posecuje ista mesta, cesto hranu trazi na istim mestima, ima neke svoje utabane staze kojima se krece i mesta gde voli da se zadrzava. Takva mesta i staze treba dobro upoznati i prepoznati.
To znaci da treba potrositi dosta vremena kada se pocinje, kasnije sve manje i manje vremena treba da se saran locira i upeca kada se voda dobro upozna. Naravno, neko iskusniji ce ta mesta prepoznati i pronaci brze.
U pojedinim periodima sam odlazio predvece na 3-4 sata na takva dobro upoznata mesta i imao odlicne rezultate. Brzinska saranska pecanja su onda itekako moguca.
U tom smislu je saranolov veoma slican branju pecuraka. Ako krenete u branje u nepoznatu sumu, na nepoznatu planinu, moze biti problem. Moze vam trebati dosta vremena da pecurke nadjete. Kada upoznate sumu, kada zapamtite na kojim mestima i kada rastu, bice vam sve lakse da ih berete, jer znate gde ih ima. Sto sumu bolje upoznajete, branje je sve lakse i brze.
Odg: Filozofija šaranskog ribolova - kako Vi gledate na to? By: Ljusa Date: 21 Januar 2026, 20:50:43
Treba tu razgraniciti sarandzije koje pecaju na divljim vodama i komercijale.
Skidam kapu ovima koji pecaju na divljim vodama. Treba tu puno vremena, energije i novca pre svega sondirati, spremiti lokaciju, prihraniti, istrazivati razne spotove i na kraju ostati tu nekoliko dana. Velike su ovo pripreme i zaista samo pravi znalci mogu uspesno da pecaju na divljoj vodi. Meni je velika zelja da jednog dana sam pronadjem neku poziciju i upecam divljeg sarana.
Sarandzije na komercijalama su drugacija sorta ljudi. Meni je taj krug ljudi po malo toksican jer tu ima puno kurcenja i pokazivanja ko je kakvu boilu spremio, oprema od par stotina pa i hiljada eura, likvidi, tajgeri, prelivaci, sve bljestavo utegnuto, a vrh svega mi je kad pomocu brodica razvlace sisteme na PREDALEKIH 60 metara. Dosta sujete ima tu. Pecanje na komercijali nije neka nauka, sve je tu manje vise poznato i ne treba puno hranjenja i filozofije bar za manje vode kao sto su Backi jarak, Josida, Jegricka i slicno.
Sa saranskog ribolova sam presao na method upravo zbog toga jer je lakse i fleksibilnije. Nekako kvalitetnije otpecam sa jednim fider stapom nego sa tri saranska. Sa fiderom mozes vise tacki da isprobas i trazis ribu, manje opreme imas pa mozes i neke nezgodnije pozicije da pecas jer si laganiji. Od hranjenja izbacis jedno 3-4 one vece hranilice za pocetno i to je to, cesto ni to nije potrebno.
Odg: Filozofija šaranskog ribolova - kako Vi gledate na to? By: Grbo Date: 21 Januar 2026, 21:03:54
I to je tacno, znam takvih tacaka gde redovno na odredjenoj vodostaju mogu dobiti sarana, ali tu onda dodje onaj vraziji faktor karaktera koji mi neda da mirujem
Cesto sa zenom odem na jedan pescani sprud, muzikica, pivo, plaza, rostilj, a tek onako radi reda u jednu rupu uvek zafrljocim dubinku sa zvoncem i otkocim baitrunner da ne ode stap, i redovno dodje saran, nekad veci, nekad manji ali uvek se javi. Ima dosta skoljkica koje on dolazi da kruni na tom sprudu. E onda u nekom momentu zaraubuje bucov i u meni proradi gen terijera i ja odmah trk do camca i vadim varalicarca iz komore.
Sto puta me zena pitala sto ne pecam sarana kad ga ima a ja nemam logican odgovor.
Odg: Filozofija šaranskog ribolova - kako Vi gledate na to? By: ljuba1970 Date: 22 Januar 2026, 13:24:31
Ove godine planiram da se više posvetim šaranu ,naravno na divljim vodama na komercijale ne idem.
Odg: Filozofija šaranskog ribolova - kako Vi gledate na to? By: sasabosko Date: 25 Januar 2026, 10:13:49
I sam odavno planiram da vise paznje posvetim saranskom ribolovu, medutim poslednje 2g, vodostaj katastrofa, katastrofa za bilo koje pecanje, zadnji izlazak nisam mogao ni da varalicarim koliko je isla trava. Nekako, taj stil s rod podom, signalizatorima, tri ista stapa nikako ne ide uz mene. Nosenje x kg opreme, to tek. Retko kad u ribolov i nosim 3 stapa, i to zbog mobilnosti, nekako s 2 mogu da radim trecim tesko, izuzev da bacam kedera ili zabu, pa onda taj stoji zaboravljen. Da se zavalim u stolicu, tek ne mogu. Cudno, iako sam somdzija, nekako sam navikao da tražim ribu, te stalno zabacujem, prezabacujem, i cekam u vrh glave pola sata na udarac u jednoj tačci. Mogu da razumem, recne sarandzije koji hrane po par mesta, i provode neko vreme na jednom, pa se pomeraju na drugo, i tako u krug, dok ne nadju dobitno. Mene ne drži zivac, ni vese od 4-5h na vodi. Druga moja logika je, da se sto više eksperimentise s mamcima, više i vremena gubi, te sam pristalica uzeg spektra mamaca, koji provereno daju rezultate. Sad u prolece, planiram, ako bude vodostaja, da posvetim vreme saranu, pecajuci na fider, uz koji cu naravno imati jedan stap zabacen na noklu, ili kukuruz. Fider sam odabrao zbog hranjenja, jer nemam vremena da idem da hranim i spremam mesta, naravno uletece tu i zivi mamci uz to, gliste i slično. Nekako to i mogu da preguram, ovaj moderni stil je za neke druge ljude
Odg: Filozofija šaranskog ribolova - kako Vi gledate na to? By: peconi Date: 26 Januar 2026, 09:40:23
Kad me ne drzi mesto - feeder. Imao sam vise puta fijasko da obidjem u toku jednog dana 2-3 mesta udaljena po 50+ km jedno od drugog i ne upecam nista.
A kad stvarno hocu da upecam sarana moram da ga sacekam. Makar to znacilo da ne mrdam 3 dana sa tog mesta. Ali da kazem da je 2 dana minimum, ako ne mogu toliko vremena da odvojim onda ga ni ne pecam namenski. Najveci uglavnom dodje kad su sve nade davno izgubljene.
Sto se tice mesta za sarana, nemam svoje hranjeno mesto i imam dve varijante. Jedna je da idem na poznata mesta gde se cesto peca i hrani. Tada uglavnom cekam neku vremensku nepogodu da dodjem na vodu ( rastera ribolovce i pokrene ribu
).A druga je da odem na divlje mesto gde se ne hrani i ne peca, ali znam da se tuda krece saran. To jednostavno mora da se provali na upornost i iskustvo i ne mogu da kazem da znam puno takvih mesta. Ona prva varijanta mi je laksa i komfornija.
Jedno vreme sam hranio bas obilno ( ubedili me da tako treba ), ali u poslednjih godinu-dve sam dosta smanjio. Tako da bacim 2-3 sake spoda ( kukuruz i tigrov orah - 3/1 odnos ) na svaki zabacaj. U idealnim uslovima prezabacujem dva puta dnevno. Isprobavao sam razne mamce ( i sam pravio boile ), ali mi se kukuruz/tigrov pokazao kao najuniverzalnije resenje za divlje vode.
Od sistema koristim klizeci safety kad znam teren i klasican safety kad nisam bas toliko siguran. Maksimalno izbegavam da sejem olova po rekama. Udica uvek manja, velicine 4-6, i na njoj 2 zrna kukuruza ili jedan tigrov. Nikad nisam imao srece na velike udice i velike mamce.
Opremu sam generalno minimizovao i kad nisam u raspolozenju za ful kampovanje (kad idem sam) spavam u autu. Da kazem da mogu da se raspakujem i spakujem za 10-15 min.
Ali kad idem sa nekim onda vucem kompletnu opremu za kampovanje i relativno brzo se raspakujem, ali pakovanje traje 2-3 sata.
26 Januar 2026, 10:01:23
Na mene takav stacionarni vid ribolova deluje kao neka terapija, ceo dan mogu da sedim ili stojim i gledam u reku i prirodu. I sto manje kontakta sa priborom. Jos ako usput po selima kupim neke domace klope pa je spremim na vodi, nema bolje.
Nesto najlepse mi je kad me ujutru probudi miris rosne trave i cvrkut ptica, apsolutno se ne potresam ako manjka ulova. Ali kad ga bude, uglavnom je nezaboravno.
Odg: Filozofija šaranskog ribolova - kako Vi gledate na to? By: ljuba1970 Date: 26 Januar 2026, 20:31:10
probaću na fider šarana da bude treći štap da proobam da ga izvučem iz panjeva na čistinu nekako ,
Sava naravno.
Odg: Filozofija šaranskog ribolova - kako Vi gledate na to? By: Sax Date: 26 Januar 2026, 21:51:42
Odgovor na naslov teme bi bio: Ja na lov sarana gledam da previse ne filozofiram. Razlog je sto zvimo u vremenu prepunom filozofiranja,previse dostupnih informacija u kojima se sami pogubimo u zakljucima pa gledam bar na pecanje kad odem da nemam filozofiju nikakvu nego da se prepustim instiktu i uzivanju u skladu sa naucenim.
Odg: Filozofija šaranskog ribolova - kako Vi gledate na to? By: sasabosko Date: 26 Januar 2026, 22:44:25
Bravo Sax
Mislim da se ta sarandzijska upornost razvija od malih nogu, odrastao sam uz takve ljude, koji mogu cekati danima bez udarca, verujuci da su na prvom mestu, s pravim mamcem, da je saran tu, ali ne jede, ako nije tu naici ce Dok cekaju sarana, igrali su se s belom ribom, provukli varalicu po neki put, kad je voda pecali soma, i sve druge ribe se nalovili vise od sarana. Nekako nisam se video u takvom ribolovu, i kad sam god ulovio sarana, bilo je slučajno, nesto na prepad. I soma nisam lovio kad ga cekam, no probaj ovde, onde, radi, i kad ga tresnes u glavu, tu je, il sam slučajno po nahođenju pogadjao neka mesta bacajuci ribi na glavu da uopšte nisam verovao u to, a tek po padu vodostaja sam mogao da vidim da sam nabasao na skolsko mesto. Nekako stvorio sam dojam, da se u pravo vreme treba biti na pravom mestu, da za to ne trebaju dani, meseci, godine. A, i saran je plemenita riba, pa tako je i kvota 3 kom