Odg: Čega se plašimo?! By: pero_os Date: 07 Januar 2026, 13:16:24
Kod nas ima čagljeva koji se petardi uopće ne boje. Dečki koji noće u ribolovu im bace petarde, oni samo ponjuše i odu dalje. Petarda pukne, oni ni da potrče!
Već imaju i lisicu koju hrane, ne znam čim, valjda kederima. Lisice su sve žgoljave, valjda nemaju što jesti, ali uopće se ne boje doći jako blizu. Baš ih dosta ima. Čagljevi dolaze blizu uglavnom ako su mladi, uz gore naveden izuzetak, rep im je skoro do poda. Uglavnom idu uz cestu.
To mi ništa nije problem, već sam navikao. Problem su mi divlje svinje koje se spuštaju do velikih jezera sada kada su male bare zaleđene. Ako predvečer ili po mraku šetate uz jezero, zna ih se čuti kako rokću i nije mi baš svejedno. Nikad ne znaš što može izaći iz šikare na stazu i u kom broju. Po danu su uglavnom duboko u šumi.
Odg: Čega se plašimo?! By: glos Date: 07 Januar 2026, 16:04:40
Ovo za šakale, da se ne plaše petarde, nikad ne bi reko.
Znam da su ove lege u Lanki htjele kampovati pa kad su ih opkolili i počeli, noću, zavijati. Zbrisaše, lege. Odrasli ljudi.
Mene su neka 4 mješanca korgija počela juriti kada su dobili mlade, i upotrebio sam za njih petarde.
Naučili se i sada mene propuste, dok druge pojure, neke.
Nije problem dok su korgiji, ali toj kuji naiđu i veći džukci, kada se pari a i da je posjete, očevi djecu, familiju.
Onda bude ekipa od 6 kerova..
A tamo kod Oficirca opet bude ekipa, čopor od jednog u fulu ovčara, pomoćnik mu je neki mješanac žuti, veliki, skoro kao ovčar, i pomoćnici sitniji.
I oni uglavnom u tišini pored pecaroša prolaze.
Ali ajde ti pogađaj koji će šta kada da odluči, a ako odluči onda beri kožu na šiljak.
Ne prihvatam da mi išta zavisi u smislu zdravlja, sigurnosti, od drugoga, drugih.
To što Slobo objašnjava pije vodu kod tog čopora klošara, kerova. Inače ne pali skoro nikada, tako lako. I nije mu u redu što je poveo tog komšijskog kera za taoca.
Pa onda situacija di mi je onaj pitbul od 40 kila za petama groktao, trčao, srećom stao, gazda mladi junoša, ga dozvao.
Pa onda jedan rotvajler kada je sa izložbe pobjegao, kao tele da je ispred hangara prolazilo.
To nije bilo na pecanju..
Tako da, ne slušajte nikoga sa savjetima tipa biber sprej na medveda ( to mi je genijalno, tamo Ameri, sa tim se kao osiguravaju ) .. nego se ljepo osigurajte.
O ludacima koji noću drogirani i pijani naiđu na kej, obalu, plažu i ne bih. jedan Sarajlija imao ranjavanje, drugoga prebili, opljačkali i tako te priče.
Polude, traže da im daju da probaju da pecaju i tako te fix ideje, uvod u sukob.
Odg: Čega se plašimo?! By: Oliverikus Date: 07 Januar 2026, 19:13:03
Šakale srećem dosta često. Noću naročito, u raznim zasedama i slučajnim susretima. Bilo da sam sam ili u društvu, nikada me nisu napali i uvek je reakcija ista. Bežali su. U nekoliko slučajeva smo bili na manje od 5m razdaljine.
Do sada nisam nikada čuo da su napali bilo kog čoveka.
Istina je da šakali (čagalj) napadaju pse i druge životinje koje mogu da savladaju. Dolaze blizu naselja kao i lisice.
Što se tiče napuštenih pasa koji su formirali svoje čopore i koji instinktivno brane teritoriju, jure za biciklistima ili onima koji su na manjim mopedima odgovornost je na neodgovornim vlasnicima koji su pse iz raznoraznih razloga izbacili iz svojih domaćinstava. Štanceri koji besomučno kote svoje "rasne" kuje višak neprodatih ili iz nekog razloga "faličnih" štenaca iste odvezu i ostave na kraj nekog udaljenog naselja ili blizu šume, vode, njiva... gde neki podivljaju i preguraju nekako do odrastanja i postanu sasvim sposobni da brinu o sebi. Ipak su to prapotomci vukova. Nakon štancera tu su i brižni roditelji koji nabave ili kupe malu kucu deci i kada kuca poraste, deci dosade, starijima postanu teret i onda opet izbacivanje, što dalje od kuće. Sada je aktuelna i zloglasna Avenija MB iz Vrnjačke Banje. Oni su kao državni šinteri (a ipak je privatna firma) dobili ugovore sa opštinama iz Vojvodine koji su vredni i po 8.000.000 din (Kovačica, npr). Ti šinteri pokupe pse iz Kikinde, spakuju 20+ pasa u malu prikolicu koja je dovoljna za max 6 jedinki manjeg rasta, slikaju, prevezu dalje, puste između naselja pored puta gde ih veći broj strada pod točkovima vozila, onda idu u sledeće mesto, pokupe drugu turu, urade 30km dalje istu stvar i sve tako do Vrnjačke Banje gde prijave spasavanje, vakcinisanje, čipovanje ili lečenje 150+ pasa za jedan dan. Onda se pitate odakle ih ima toliko.
Najčešća greška pri susretu sa čoporom pasa jeste bežanje! Pas ima 4 noge i svakako je brži i izdržljiviji nego neko ko ide na 2 noge ili panično vrti pedale. Onaj ko beži je plen!
Moj zaključak je da se šakala nemamo šta plašiti niti ima potrebe da se koriste petarde i slične artificije. Beže oni sami. Sa psima ipak savetujem oprez ali bez straha. Treba više strahovati od nepoznatih ljudi nego od pasa! Psi, čak i divlji nisu lažljivi i retko su podmukli!
Odg: Čega se plašimo?! By: Aleksandar Bunčić Date: 07 Januar 2026, 21:15:38
Плашим се једино да ће ме на слободан дан који је био намењен за риболов звати са посла да хитно дођем.
Odg: Čega se plašimo?! By: Bobiska Date: 08 Januar 2026, 12:00:08
Da pas moze da bude podmukao, moze. Licno se ne bojim pasa ali kada su u vec formiranom vecem coporu znaju da budu opasni. Pre jedno dve ili tri godine sam se vracao sa pecanja iz Dorcolske marine Stara Centrala gde me je zaustavio covek sa dvoje male dece i zamolio da ih povezem kolima zato sto su ih napali psi i cak su ujeli jedno od dece. Naravno povezao sam ih i zazalio sto ne posedujem nikakvo oruzije jer bih se vratio i cekao da ih pobijem.
E sada ima ljudi koji poznaju pse i njima je lakse da izadju na kraj u takvim situacijama.
Sada da se malo nasalim, jedino se plasim da se vozim avijonom i da idem kod zubara. E sada kod zubara mora da se ide a prosle godine me je zena posle mnogo godina da priznam ne znam ni sam kako ubedila da idemo na odmor avijonom. Kada smo sleteli na aerodrom u odlasku bilo je elegantno i neosetno. Rekao sam joj ako hoce da se razvedemo neka mi takav godisnji predlozi jos jednom. U povratnom letu je bilo tako strasno: Skripalo je sve na avionu dok je izbacivao stajni trap i treslo se, nije uspeo da sleti iz dva pita uz sve lelujanje levo i desno da sam se na kraju razdrao majstore ako ne znas da teras ja cu da ga spustim. Nista joj nisam reka posle sletanju zato sto u opste nisam mogao da govorim. A u avion vise ziv ne ulazim.