Putopiš-Kaprun 2012.
Ski trip(ovanje)
Napomena:
Samo za odrasle ...do 24h
...........Kroz šoferku, pogled mi odvlače obronci planina, savršena dvorišta , složen ogrev , seno smotano u nekim prezervativima , fasade iz crtaća, i ostale alpske fore za malu decu.
"Alal mi " sarma , na vožnji od 820 km , uz jednu kafu "na ura" i usnulu dragu koja mi je pravila društvo (buncanjem u snu), kroz više bratskih država različitih očeva, od iste majke.
Moram da "zamjetim" da ova nova serija carinika sa kreditom na čelu, nije nešto u fazonu da mi peva "Odu radosti" iz mjuzikla EU.
Valjda im se ne sviđa moje prezime ( a videćemo za leto) , ili su me pobrkali sa Nušićem ("sumnjivo lice ")?!
Izgleda da i našoj "braći po oružju " mutira virus krize i loše godine.
Klasičan "deja vu " iz moje Matice srpske, a ja mislio da sam u karantinu bar nekoliko dana od istih simptoma .
Pih, indigo varijanta!
I tako (to), stigosmo u jednom komadu, od cirka 2 para krilaca , par dobrih bataka ( nisu moji) , 2 para skija, par kofera za natrpati u povratku, i gladi koja me nemalo špijunira još od Filaha.
Odbor za doček je ista ekipa kojoj se raduješ svake zime : Miris prirode, snega, nužde posle dugog puta , i evrića što izbrojiš za smeštaj. Iz obilja preporuka napravili smo pravi izbor, a forumi su nam znatno pomogli da sprovedemo referendum u dvoje, demokratskim putem (bez naroda). Neočekivano , hotelčić nam je pravi lilihip na rate ,neka permutacija arhitektonskih pokušaja naduvanog lovca , raskoši pre 10 god i umetnosti ( mislim, ko gde šta umetne) .
U hodnicima su slike anonimnih autora sa cenama od 400 do 1000 €, pa cu ujutro da nacrtam nesto na brzaka u sličnom umetničkom "pravcu" , tek da izvučem koji dan ako mogu u kešu ! Jbg. nismo svi Rusi u ovom hotelu , neko mora i da pljucka po svemu okolo, makar iz zabave
Samo mesto "Harpun", pardon Kaprun, kao iz časopisa , spakovano u dobru kutiju od keksa , ili neki strip format .
Šarmantno na prvi pogled , što bi rekao jedan naš poznati "akademik" iz instituta Sporting Bet preko puta ulice :" Ovo je mat za oči i ručni hand za čula"!
Realno, koliko je plaćeno , mogli su još dve tone čokolade da stave na jastuk mimo ove dve kockice ,tako da ovo preseravanje u cent sa PDV ( bez Dinkića ) ne vredi baš toliko. Kao da im je pecaroš sastavljao ponudu na netu , lažu bre od ulaza do izlaza hotela.
Osoblje na recepciji, koje nas je isprepadalo ruralnim stajlingom , uredno je Hitler trenirao na svim jezicima, a dodeljena nam je i sobarica sa alter-egom vajara . Mala je zaslužila golemi bakšiš "dođem ti kad odem" , zbog kreativnog "Origami "peškira koji je izvajala na mom krevetu i koji nisam mogao da raspletem iz oblika neke životinje . Liči na ždrala, a mi nismo ništa okusili jos iz Bg,a kamoli ždrali . Sva sreća pa sam ekstremitete brisao bade-mantilom posle tuširanja, dok nisam rešio zagonetku koju mi je zdušno "zapeškirila".
Kad ispitaš sve odaje smeštajnih kapaciteta na spratu, gde moraš ili ne smeš da boraviš, put te spontano navodi na donji trap zdanja . Iz rustičnog foaeja , prođeš veštački kez na recepciji (komada 2), pa prva levo, sprat dole, i bazen je spreman. Izvršili smo odmah "palac" probu Ph i sekrecije , ali nismo ustanovili bitne promene na koži. Sadržaj u bazenu je providan ko voda, tako da cenim da je bezbedno brčkanje i pranje ( nije belo) .
Iskreno se nadam, da neki pit-bull klinac u bazenu neće da me zapiša roneći oko moje noge. Dakle, ovo je klasična šarena maža za zvezdicu više na hotelu , i za neku odabranu selekciju posetioca . Sve im dolaze kao neki VIP gosti, dok se ne posvađaju za Švedskim stolom i ne počnu da žderu do Stockholma i nazad . Gre'ota da ne obrste šta su platili , a pošto je pola Afrike gladno, sramota da se baci . Nema šta, humani pristup ( ali internetu za 60 € / 7 dana )!
Kraj bazena nalazi se i navjačkii deo lokalnog kluba "SPA Bla Bla ". Navijači su napravili vlažnu dimnu bombu iz turskog kupatila , a vidim tu i svlačionice za (mal)tretmane sa blatom, kamenjem i biljem ( nije vutra) .U nastavku je tribina koju zovu i sauna , sa 80+.....ali ne stepeni Nives Celzijus ,već godina ! U saunama fine nage bakute leče svoja trupla, i šire mirise svojih vekovnih iskustava ,uz neko eterično ulje ( od Moby Dick-a verovatno). Nekom je i erotičan ovaj prizor, samo moje poznavanje kubizma je prilično tanko . Mene malo asocira na nešto izmedju kotla iz Ipswich-a i grotla Hada . Da ne grešim dušu , saunu nije slikao Pikaso već se igrao bata Sigmund F. , pa se nađe i poneka grupa svingera , zaljubljenih iz biznis interesa (različitih datuma rođenja u decenijama) , istopolnih bračnih drugova, ali definitivno većinski deo članova je ...... iz Baroka! Verujem da su im lična dokumenta pisana guščijim perom , i ne znam da li su milioneri, ali im krštenice sigurno vrede toliko na ebay-u ! Nakon svežeg šoka , možete da probate relax masažu (grčko –rimskim stilom ) , mada, posle oronulog prizora u sauni, više će Vam prijati sesija za odvikavanje od znojenja.
Uredno napuštam ovu "zonu u ozonu", i brzi Gonzales odavde....!
Jbt., zamislite da me snimi neki paparaco u ovoj "sauni iz doba Jure"? Mislim da bi mi ortaci do kraja života nameštali "fetiš" iz nehata. Znate ono kao : " Brate, imam za tebe dedinu drugaricu iz ulaza . Strašna snajka, dobrodržeća ...Drži se za infuziju ! " i slične drugarske... Ma , neka Vam ova Meka , ja imam hitan slučaj na šanku , da se povratim ( pre povraćanja) .
Otprilike u istom nivou , sa druge strane hotelske duge ( i kratke) , nalazi se boks za odlaganje ski rekvizita i pancerica (sa ili bez parazita) , kao i konačni izlaz iz ove fenseraj priče u pravu svrhu ovog boravka...na sneg. Eeee , tu već nema primedbi, ovde snega nema da nema , i vredi za medalju iz svakog rata .
Za skijanje po Rajskim vrtovima na 3000 metara , dovoljna ti je samo adekvatna oprema , nebo bez obilne menstruacije , i malo tehnike na stazi (da ne oreš planinu skijama , ili kopaš na bis neke nove fosile) .
Svakako, preporuka je da na putovanje povedete Vaš predmet obožavanja , iživljavanja ili omalovažavanja t.j. Vašu Snežnu kraljicu ili Princa iz bajke (bez majke ako može). Ima tu mnogo razloga za duet-zabavu, na primer: Romantični paralelni slalom (ti na jednoj, ona na drugoj planini) ,zamrzavanje emocija na radnoj temperaturi , spust po Venerinom bregu, analize krvne slike pod jorganom , ispravljanje krive Drine u jacuzzi-ju, zaveštanje organa , alko-test uzdaha , gladovanje po restoranima, (za)obilazak znamenitosti , skrivanje slike iz pasoša , ogovaranje bliskih poznanika itd. Trebalo bi probati sve pomalo , ali uz puno Amarone della Valpolicella ;)
Doručak, koji ste sigurno promašili zbog sankanja u krevetu ili zbog pravljenja
" sneška belića" po stomaku svoje drage , možete upriličiti na beloj stazi ( bez prštanja ,dede i mraza) . Kome hrana nije po ukusu usled životnih navika kao: Odrastao na dvoru (pre 2 meseca) ili zato što kobasice nemaju "taj šmek" (kao iz sela našeg premijera ), ima i utešna zamena u vidu "Apfelstrudel". Uz spomenutu poslasticu , toplo preporučujem verodostojnu imitaciju rakije (komada 3) ,ili neki dobar liker (komada 4), a može i kuvano vino (komplet 2). Inače, salvete Vam ne trebaju za štrudlu ....imate plućnu maramicu !
Kad već rešavate alkoholnu zbirku zadataka uz doručak, savet je da ponesite naočare i proverite kog dezena je partnerkino ski-odelo, da ne pokupite slučajno neku repliku u povratku ,ili šamarčinu u prolazu. Obzirom da imate dovoljno vremena na odmoru, nije loše za ten i rumenilo u licu, da se malo popi.kate sa svojim partnerom/kom. Posle toga možete da se mirite i izvinjavate čitavu noć , + idete u šoping za čitavu familiju (sa mladine strane obično) . Jes' malo ambiciozno i zahtevno, ali se skroz (ne)isplati nekom. Najgore je što Vam ništa na planini ne smeta,drugim rečima , ili si odlepio od vazduha, ili ti je tetka Nirvana isprala mozak.
Ako želite da uživate na gore opisani način, krajnje je vreme da pokažete svoj personaliti (srednjim prstom) i poboljšate svoj materijalni položaj crva . Za muškarce dobar način je da pređu u "fetus položaj" kako bi u dogledno vreme bili na nečijoj sisi , a za žene najbolji je položaj ,verovatno onaj koji najčešće praktikuju sa ljubavnikom , pa zbog toga trebaju da zahtevaju povišicu od muža (za dodatni topli obrok). Ipak, najsigurniji način je da povisite lizing kod najboljeg prijatelja i rastegnute mu plaćanje na lastiš, dok ne pukne , ne zaboravi , ne izdahne ili bankrotira. Kažu da dobar prijatelj sve prašta , pa mu dajte povod ! Takođe , svaki "primerak" bi trebalo da se izbori za svoje slobodno vreme (tie-break od 7 dana u 2 seta) , kako bi napunio ba(k)terije i otresao se stresa . Voleće Vas više zbog toga deca, partneri ,prijatelji ,kumovi, komšinice, zlotvori i ostali horoskopski znakovi.
Da sumiram, ovde je čarobno kao u bajci, ludo i belo a niko ne šmrče , niti koga zanima ko je priveo Crvenkapu, ili gde vuk spava sa staramajkom . Zbog toga volim proverene priče, proste zapadne filozofije i duše (da ne rimujem dalje)! Znaju ti zapadni redovi šta je prava vojska , samo mi izigravamo večiti pokret otpora . Poznata Srpska posla (ako niste u otkazu). Inače, za ove "bez nade" navučene na dnevne afere , od politike ovde ni traga ni glasa. Eventualno se može čuti koja psovka ex Iznoguda (sa ovih prostora) negde na pumpi ili u radnji , samo niste sigurni čijoj vladi i državi je upućena, pa ti je neprijatno što se "vikaš" ili "ba" zoveš Vlada na pogrešnoj kasi .
Eto, to je otprilike deo utisaka i saveta koje smem da podelim ,a ostali su za konzilijum lekara, spinovanje tabloida i "private collection". Znači, ako kojim slučajem , nekom "slučaju" ovakva bajka nije dovoljna da se opusti , 'ladno može da izabere neku društvenu igru kod psihijatra, ili da popije lekić za zimski san (sa precima ).
Pa ko šta voli , nek' izvoli ! A sad stvarno žurim ,moram hitno da krstim onu njihovu viljamovku "na eks" , pa ću još jednu "na iks " , i odo' na skijanje sve u šes', negde do pet . Stara dobra kaže : " Čist matiš , d(r)uga ljubav !"
Na kraju , moram da se zahvalim svim sponzorima, direktoru turnira, dužnicima , vevericama ,grebarama, volonterima , i fenovima koji su me oduvali na ovo idilično putovanje .
OufiderZEN , imam neki intervju na stazi sa ocom njihovom poznatom radio stanicom " 4. Rajh", a moram i da ispoštujem najvernije slušaoce iz BIA............
Vlada fon Miha
Odg: "Putopisi" By: Milan berkut Date: 22 Decembar 2014, 11:27:41
. . . et` sta tu reci . . . uuhhhh
\"Putopisi\" By: mihabg Date: 04 Februar 2015, 12:06:15
"Kopaonik 2013/4"
Opa, eto nas opet na sve po starom, ali u novom ruhu.
Prvi dan pocinje uvek sa tipičnim fenseraj skijanjem uz Sunce ,maglu, vetar , pičvajz ili kombinaciju vremenskih faktora u svim stanjima svesti.
Skijaši ovde peglaju za sve pare, a to mu dodje dok se ne zatvore žice , ili umre ski pas ....pa šta dodje pre.
Naravno, prisutni su i oni ekstremni fristajleri, koji su na stazi čitav dan, i to od prvog do drugog sprata hotela Grand , sa sve ski pantalonama i cvikerima marke "limited edition" ,cisto da ih slučajno ne ošamari kalorifer ili ako podivlja erkondišn.
Svakako na Kopu nećete moći da promašite daleko poznati "Bogner fashion week" , zatim odlične konobe koje su preuzeli Ali Baba od Repe i njegovih 40 kockica šećera u prahu , a sa njima invazija tamburaša do razmera epidemije . Tamburaši nemaju licencu samo na "etno" mestima kao : Apoteka, samiška, WC, žičara i sl.
Na stazama Vas čeka daleko poznata prirodna medovača za "naivnog gosta " , kao lek za olovnu jetru , ili za one koji su u srodstvu sa Grizli Adamsovim ljubimcem . Doduše ugostitelji se kunu da njihova medovača nije hemija ,ali padaš iz fizike garantovano posle 2-3.
Uveče imate inspirativan kulturno-umetničko program uz eminentne zaboravljene dive, koje nastupaju više iz ljubavi nego za novac (zagrebi smeštaj,1 pljeska i 2 pića) , ili aktualne zvezde koje profesionalno odrade čitav nastup , i par soba za isto veče. Za one koji više vole mlade nade, na pojedinim mestima nastupaju umetnice iz "1. glas Čajetine" , direktno iz baraža. Tu su i zimski ukrasi Srbije sa titulom "promoterke" u kasnim osamnaestim , koje u sandalama dočekuju zimske goste, i rade čitavu noć za dnevnicu, upalu jajnika, ili dok ne odrastu. Da ne zaboravim , pored poznate kafanske stratosfere , ima i ovih drugih alternativnih radionica za mlade koji gutaju neke "eksere" i šta ti ja znam koji pribor sve. Oni imaju više klubova koji su podeljeni po žanrovima na: skakavce , tuc-tucavce , hausovce , turbo 90', itd.
Dakle raskoš u punom kapacitetu seljane, ali hit , top , i šah-šuh za zabavu sa pravom postavom ludaka , pod uslovom da ne pevaju u Bečkom horu falsetom.
Znači, potreban je samo čopor drugara koji je spreman na sve, neka pećina apartmanskog tipa (da ti ne ne dišu medvedi i tigrovi iza ugla ), adrenalin na gotovs , ušće alkohola, i odma' se vraćam pameti !
Naravno žene, ljubavnice i kombinacije, ostavite "slučajno" kod kuće , i brzim kasom sa ekipom na skijanje i ostale usputne razočarolije !
"Sillian (Južni Tirol ) 2015"
"....'nca, 'nca,......Put putuje moj jaran , putujem i ja .....", zapevao je na radiju neki nenaštimovani čuperak u boji sa inicijalima H&M , dok mu nisam udario cenzuru po frekvenciji . Ma, ni Halid me ne može izbaciti iz pozitivnog tripa na putu do snega. Uraaaaa, konačno na skijanje !
Ako krenem perom iz Beograda, imaćete 3 sata praznih stranica do granice sa Slovenijom , jer put kroz Hrvatsku je ubedljivo najdosadnijija deonica odavde do Melmaka. Nisam bas toliki Alf da ne mogu da preživim , a kome se baš prispava na dosadnoj turi BG -ZG bolje da ugasi grejanje u autu.Tako će bar da oseti nešto, pa makar hladnoću u kolima ili hrkanje mog sina koji me je 'ladno ostavio na javi još kod S.Mitrovice .
Pile tatino dadu li mu njegovu,verovatno se umorio od drndanja igrica do kasno u noć , pa mi strečuje na glas !!!!
Taman smo se obradovali potencijalno poslednjoj preponi sa pasošima, kad ono " ostav " na EU koji sam skroz smetnuo sa uma ! Još uvek Dežela mrsi u uniformama na prelazu, što iz kontrolne pozicije tutora , što iz čiste nonšalancije. Osudiše me "tovariši" na čekanje od 45' u koloni automobila šarenih registracija . Sem pauze za kontinualno trovanje duvanom u službi gužve na punktu, to je taman toliko vremena i cupkanja u leru da se izrecituje čitava abeceda psovki na svim jezicima i narečjima.
Prodje taj košmar, onda i mi prodjosmo Karavanke, i već je blže GSM odredište..... Sillian. Nemam veze ni gde idem , ni kakav je hotel ,ali je tamo moja ekipa i njihovi klinci pa se nisam ni smarao istraživanjem interneta. Prosto sam se prepostuio odabiru jazbine od strane mojih prijatelja, u kontekstu dečijeg raspusta i mojih živaca. Kud svi tu i mali Mujo! Uostalom, ko da je to bitno , dete će mi imati društvo od nekoliko vršnjaka, a ja nisam po kazni da se nešto bunim .To je bre Austrija, nema tu lošeg skijanja nikad , i šta god me čeka biće sigurno bolje nego zimski raspust u Bg sa "kuku-lele" i Kurir svakodnevnicom.
Čuo sam od kumova da hotel ima bazen , saunu , i "all incllusive" uslugu, ali me to ne dira toliko koliko pomisao da ću konačno da zaorem sneg negde u tri lepe i smejem se izvalama na 2200m. Uz neku domaću iz pljoske i dobru ekipu, ne vidim tu nesrećno detinjstvo uopšte. Sreća (proverena) , pa su moji prijatelji obično svi naoružani do grla raznim rakijama, a ja sigurno nisam alkoholni pacifista , tako da je borba prsa u prsa i "čija je bolja" neizbežan .
Ih, pa ko još može da odoli intermecu i pogledu na moćne vrhove uz par srkova ljute posle dva-tri sata skijanja?
Tako i beaše , po očekivanim pretpostavkama.....Stigosmo u neki stariji hotel sa svim potrebnim i bespotrebnim sadržajima, fino oronulim enterijerom i pristojnim eksterijerom. Klijenti su uglavnom iz nekadasnje SFRJ, a tu su i zamene za za ruske goste t.j. neki ukrajinski falš repertoar ali ne znam sa koje strane Obame. Provuče se i neki socijalni slučaj iz Holandije, Italije , Velike Britanije i sl., svakako u broju ni za pomen, sem ovde. U hotelu najviše miriše sličnost mentaliteta nove balkanske geografije, te miris modnih kreacija iz ostalih "poznatih" država Istočnog bloka. Dobro je što su bar iz kuhinje mirisi tradicinalni i realni . Znači, pašće uzajamna montaža kulture u liftu (ko se seti) , u smislu odmerenog klimanje glavom zbog kompleksa veličine i ekonomske stabilnosti nacija ,pošto se "ne razumemo" i "ne govorimo" slične jezike ?!!!! Taj rad potpisujem...
Iskusnim preslišavanjem recepcionarke (sa pandurskim pogledom i repetiranim obrvama ), odluka je pala da se skijamo na Dolomitima . Priznala je mala (bez detektora laži) da ima više snega u Italiji , i da su za 50-60 km duže ski-staze, a to što lova iz hotela za ski-pas odlazi u Italiju a ne u Austriju.... i nije naš problem. Za cirka 6 km razlike u putu svakog jutra do skijališta , rabićemo mnogo više ski-staza i bolji espreso.
Može! Deal!Da bi neko bolje shvatio ovu igru dužine staza samo na ovom skijalištu , to Vam je kao kad saberes sve staze na Kopaoniku, Jahorini , Kranjskoj gori i eventualno oduzmes ove "veće" kao Sljeme i Platak (čisto da ne preteram u dužini).
Drugim rečima , oko 100-120 hiljada exYu skijaša svake godine slučajno ne skija u svom dvorištu jer su im napičene cene za taj kvalitet , pa puta jedno 1000€ po glavi , i eto ti Unija razmerica i gluposti na sve strane .
I tako , dan za danom, uz veselu ekipu , mnoštvo nazdravljanja , kvantitativno i kvalitativno skijanje bez prijema robe i usluga na tenderskom nivou , ode mi odmor. Šmrc bre !
Iz Silliana sam pokupio dobar pelcer za uspomenu, kao i sećanje na par italijanskih gradića , restorana , i birtija koje smo overili u prolazu. Svakako, koji evrić prosut po nekom "outlendu
" i krpicama koje ti ne trebaju idu na kamatu tradicinalno na kraju meseca!Sa putovanja, po ustaljenom običaju, ostade samo poneka slika sa telefona i omrženi naredni ponedeljak u perspektivi. Kako bi ga sad zamenio sa one napičene terase na vrhu planine, gde sve pršti od boja skijakih odela, mirisa neke "šlj" klope , i vazduha koji firca i hekla pluća dok te Sunce čika po obrazima...Ma, uffff !
Skijanje mu dodje jedina prava zamena za pecanje, t.j. zimska žurka sa prirodom , samo sa drugim rekvizitima.
Uveliko razmišljam o nastavku odmora na Kopu , i već smo našli G6 kombinaciju ...Moram malo da ubrzam zimu i preskočim ovaj ribolovni post.
Pripreme u toku!
"Kopaonik 2015."
Pošto smo organizovali bekstvo iz Šoušenka ( Bg) i sastavili krdo istomišljenika , krenusmo na ispašu u najpoznatiju livadu opštine Raška. Na putu do vrha, vesela banda od preko 170 godina u zbiru i četiri sabirka, prvo je overila restoran Kljunac . Uz bratsko pozdravljanje sa gazdom koji nas trpi godinama, krenuli smo "lagani" kardio program sa utroškom u kCal : seosko meso (pojačana porcija) , jagnjeće pečenje (tek skinuto sa ražnja) , domaća vrela lepinja ,mlad kajmak, "hand-made" ajvar, pekarski krompir , te zimski kiseljaci u odelu salate. Naravno, svaki pacijent morao je da uzme tretman od 2 puta po "Medvedja krv" za dobrodošlicu i promenu EEG nalaza.
Ccccc, šta ti je iskustvo...
Nakon treniga u restoranu, stigosmo na "jedvaj" kolima do vrha, zbog leda pod gumama i ovih pametnih što se zaleću i izokreću na putu usled neprilagodjene brzine. Lože se trkači na "poznavanje krivina", pa iskrive koju haubu sa branikom u paketiću, a svakako ti ukradu vreme bzvz . Klasični indijanci na gasu!
Inače, snega i snežnih dažbina (nameta) koliko hoćeš na Kopu , kao i Rumuna u svim oblicima !!!! Ej, malo sam zbunjen sastavom i postavkom koju nismo očekivali, ali nema veze , sakrićemo se na snegu od Tepeša ili u nekoj kafani koju nisu još provalili. Ako se baš povampire do nivoa da mi smeta , svetićemo vodicu zajedno na distanci , a belolučanu papriku ću da forsiram iz inata i predostrožnosti . Jbg., oni su zaslužni evropski činovnici , a mi smo pali sa Marsa , pa da ne mešamo baš zasluge i DNK sa čaše.
Prvi dan smo ambiciozno iskoristili ski-pas , da koiko toliko prodrmusamo misiće koji igraju žmurke iza višegodišnjeg "utreniranog" sala. Investirali smo godinama u iće i piće , pa mora da se održava statusni simbol trbušnjaka bez moleraja, fugni i pločica .
Podrazumeva se da nismo propustili tradicinalne uštipke na Jarmu , ni divlju krušku iz pljoske (pitomu trešnju ne pijemo) , a večeras ćemo da nastavimo da popravljamo krvnu sliku uz neku krš muziku i brdo falša po mikrofonu. Koje veze ima , to je rutinska provera zabave koja nekako ide uz ovu eleganci priču .
Ako vidim još nešto pametno, sigurno ću da zapljusnem po papiru/ekranu, a dotle odoh na spust sa bandom u stilu "bambi" koji je karkterističan za prvi dan na skijanju.
Svuššš, puf, pant....zbrissss !
Grunfe, skloni se sa staze, ide Vuk sa Danau-a
Spojene poruke: 27 Avgust 2016, 18:04:56
"Ski-Božić Bata , sin i tata"Putopiš: Trento - Cavalese- IT
Kako to inače biva u ovom periodu godine (na radost mojih čula) , zamenio sam uobičajni stil oblačenja sa novom i "ozbiljnijom" garderobom . Pravi sam gospodin u novom autfitu , ili možda pre neki JAPI sa ski-odelom bez kravate
. "Via Italia" na skijanje ! Uzgred, nije loš scenario ni da ovaj JAPI bude malo janpi . Što kaže ekipa u mom starom kraju: "Na odmoru si ,valja se"! Nego , rekoh im da promene uzrečicu da ih muruja ne bi pohapsila zbog nekog valjanja , pa dok oni objasne značenje uzrečice i da beli prah na zadnjem sedištu pripada brašnu od somuna iz obližnje pekare, ode voz....No , da krenem iz početnog stava kako nužda nalaže (nisam na WC šolji naravno) .Preskočiću deo oko pehova sa kolima pred put i smrzavanje u satima kod vulkanizera pred Božić , ali moram da napomenem da je rezultat više nego (ne)očekivan .Fasovao sam neki iščašeni laringitis, iliti promuklost do nivoa šaputanja bez jastuka. Znači , ostao sam bez dobrog glasa na keca , a oni koji tvrde da se loš glas daleko čuje veze nemaju sa životom. Vidim ja biće moja umetnička duša na probi prvih par dana odmora.. Pantomima u najavi
!I tako , pakovanje mog sina u pubertetu i moje malenkosti završi sa tračavih par desetina stvari više nego je neophodno. To je klasična turistička glupost koju stalno ponovljam
. Jbt, kao da smo krenuli u ekspediciju na Aljasku .Dakle, moj auto pred put izgleda otprilike ovako : Srednje natrpan u delu "oborena sedišta" i gepek pun do koske sa zatvaranjam iz trećeg pokušaja.Da se razumemo, sve to su stvari samo za dva konja . Doduše amove nisam spakovao , a seno ću da pokupim verovatno na točkovima usput. Ko velim šta ima veze , auto mi je izbalansiran u fulu sa tolikim teretom, a i gorivo je "džabe" pa nema veze što smo malo teži za kojih 200 kg , odnosno što će cajger za gorivo da igra ko slot mašina bez premije. Cccc...koji sam ja profesionalni amater 
.Nakon 11 sati borbe sa maglom u većem delu puta, u kojih spada i dva sata potrošenih na odmor i glupiranje , nekako stigosmo u hotel, i to taman na neobilnu večeru dočekušu. Da ne zaboravim ovde da pozdravim i piskavi glas one fufice Jelene (izabran glas sa navigacije pod imenom Jelena) koji nas je zasmejavao u putu uz komande : " Držite tri cela... ", " Držite (ga) na levo 800 metara... " , " ...na drugom izlazu prekoračili ste brzinu" (vezano bez pauze se čuje) i ostale provale što je mala bezobraznica smelo izustila.
Kao prvi utisak za smeštaj može se omaći jedno "pristojno" , i dodatnih tri minusa za osoblje iz recimo neke Djenove , koje prvi put radi na planini pa skijanje nisu ni shvatali kao ozbiljan pojam. Oni eventualno mogu (na lošem engleskom) da ti se nasmeju ljubazno , ili da te nasamare (isto ljubazno) , a po Srpski da te bre za.ebu , što nekako i očekuješ od Žabara u većem delu standardnog im folklora. Veze oni nemaju ni gde ima koliko staza, ni koja je cena ski-pasa, ni da li su povezana skijališta itd. Tupsoni nezainterosavani , ili pre mu dodju sezonci bez obuke i šlifa. Još da dodam da im je WI-FI na brzini iz devedesetih , pa brže pročitam kompletnu lozu Nemanjića nego prvu stranicu on-line štampe. Ipak, sve to nije ni bitno , jer ostatak bande koja broji 8 matorih i 7 tinejdžera već je preuzeo kontrolu nad mojim društvenim životom uz moju duboku saglasnost. Kao i prošle sezone udruženje istomišljenika pod nazivom K.U.D. "Ista banda- isto odstojanje" grejaće mi źivce bezazleno. Mi smo već poprilično ušemljeni ...a rekao bih UŠLJEMANI nam još bolje leži.
Ovaj put, Božić smo dočekali u hotelu stavljajući ostalim gostima na znanje da neće da se naspavaju dok ovi "ortodoksni" iz navedenog K.U.D. -a ne polegaju
. Ujutro smo već uredno bauljali po Alpima uz peting-mamurluk koji se leči samo na jedan način....ELIKSIRIMA od preko 20 gradi u vidu šljivovice iz neke srpske selendre sa dedine strane, bakine nastrane ili komšijinog slučajnog uzorka od pre pet godina zaboravljenog u podrumu sa preostalom zimnicom. Podrazumeva se "eliksir" se na skijanju služi isključivo iz namunjene pljoskice nadomak srca (pozicija: desni unutrašnji džep gde je i lova) !
I posle nek samo neko zucne da Mi kao nacija ne znamo dobro da skijamo ? Ma važi, nek' još neko proba ovako brzo i "nakvašeno" kao mi pa da vidimo gde su stigli .. Skijamo bre lepo ki labud po pozornici iz onog baleta što su me naterali da gledam u OŠ kad sam bio u fazi AC/DC , a brzi smo ko onaj ZNOJ iz dokumentarca (Noj u treningu ) Lepo kaže moj kum : "Uzeće nam dozvolu na stazi zbog prekoračenja brzine" , ili " Ženo , skrati cug! Imaćeš zabranu vožnje ako naduvaš balon na žičari" , i sl.
E, to je taj rad . Pravi raspust za decu , a za nas starije raspuštenost uz alkoholisanje, akciju , reakciju i humor bez posledica.Ja tako kapiram odmor, a sve ostalo je foliranje u više društvenih slojeva ...pa ko se gde zadesi ili misli da pripada.. Ovog puta neću da ulazim u detalje kako su ski-staze kvalitetne i spremne, to je jednostavno normalno i očekivano na Alpima ,te je i zadovoljstvo navedenih rekreativaca prosto neopiŠljivo.
Najbitnije je da mi je dete bezbedno na skijalištu ,da je socijalno upakovan (u društvu vršnjaka) , da se zdravo hrani 16 puta dnevno kao i svi klinci u tim godinama, a i više ne moram da ga čuvam , pratim, kokodačem i lajem. Doduše na stazi i ne mogu više da ga pratim i da hoću, a često čujem i ono "čuvaj" kad prozuje
. Ulagali bre roditelji u pulene, pa se deca takmičila kao ski-juniori, a sad se uredno kurcobecaju i prkose gravitaciji na stazama. Mi ih kao nešto čuvamo da im se nešto ne desi i skijamo pored za sebe . Da mi je samo znati ko koga tu čuva na snegu ?! Da ne preskočimo slučajno i ostale čari ovakvog puta kao npr.: šoping turice na ivici minusa , detektivsko pronalaženje zabačenih vinarija ,espreso pod konac , tiramisu pod mora, i ostale šarene laže koje tako slatko volimo baš u Italiji da progutamo. Eto, ovo je bilo sažeto iz duše, a kome sad nije jasno zašto volim skijanje , nek se priupita sa sličnom ekipom i samo će mu se kasti
.Odoh časkom da odspavam! Sutra je novi dan na snegu, a ima i dodatnih sadržaja u planu pa čisto da ispratim sve kako dolikuje jednom roditelju koji nije baš u vinklu .
Mir Božiji!
Hristo Stoickov
Spojene poruke: 19 Februar 2016, 14:59:02
" Raške ljubičice"
Kako to tradicija nalaze i manjak odgovornosti , opet smo se nacrtali na Kopaoniku. Stara banda u novim uslovima..Uprkos cinjenici da je vremenska prognoza protiv u skijanja, nismo imali adekvatno oruzje za davno izvrsene rezervacije. Moša!
I naravno od "otvorenih" 90% staza na zvanicnom info-ski sajtu , dobijes samo potvrdu da zivis u romanu gde je glavni junak ronba Minhauzen . Malo su slagali....za sve pare sa polupansionom. Doduse na stazama postoji neka pihtijasta masa sive boje sa zemljanim sarama, samo nisam siguran za koji je to sport namenjeno ?! Verovatno za februarsko branje ljubicica , skupljanje sumskih jagoda, ili rvanje u silikonu .
Dakle, moracemo da nadjemo neki drugi vid dzabalebarenja uz poznatu srpsku naklonost zdravom zivotu
U prilog tome, vec smo organizovali turisticki obilazak svih ugostiteljskih objekata. Podrazumeva se inspekciski pregled hrane u neogranicenim kolicinama, degustacija brlja dok ne pobrljavimo i blejka sve u 24.
Kako smo sahranili ski-pas , a macke nismo poveli, moracemo da izigravamo miseve sa casom u ruci i tako reziramo svoje vreme ko Tarantino ..." Od sumraka do svitanja! "
Sva sreca pa nismo radoholicari na sanku, i ne poznajemo pola planine , pa ce tesko da nam padne..
Jbg. nije kako je planirano , vec kako je sudjeno ... Što mu dodje u prevodu , ili nam je sudija neki alkos, ili jos nismo odrasli
Sve u svemu malo cemo da se manekenisemo, a za moj vecersnji izgled pobrinuce se najpoznatiji stilista iz Irske..."Jameson"
vrh sneg...ili vrhnjeOdg: "Putopisi" By: Oliverikus Date: 27 Avgust 2016, 18:28:42
Divčibare, avgust 2016. god.
Supruga regulisala mali godišnji odmor. Lično, nisam ljubitelj mora i morskih čarolija. Draže mi je par sati ispod neke vrbe u oblaku komaraca nego nekoliko dana na Jadranu ili nekom drugom moru. Ima to svoje čari, ali jednostavno nije za mene. Ove godine smo odlučili da odemo na Divčibare, svega 4 noći... Dovoljno za aktivni odmor u krugu porodice.
23.08. utorak
Krenuli smo od Pančeva, preko Bg, Obrenovca, Uba, skrenuli prema Valjevu i kod mesta Divci skrenuli prema Divčibarama. Usput, od Uba na dalje smo nameravali da svratimo u neki restoran (krenuli smo oko 11 iz Pančeva, pa je već bilo vreme za ručak...), ali osim nekoliko kafana zvučnih velikosrpskih imena gde samo služe piće, nema ništa. Prednost ove rute je što je put stvarno malo opterećen, dosta pregledan i samo na par mesta malo oštećen.
Na odredište smo stigli oko 14 časova. Sve vreme nas je pratila sitna dosadna kiša. Smeštaj je već bio spreman, i na moje iznenađenje veoma konforan, čist i pun dobrih utisaka. Domaćica nas je dočekala, spremno odgovorila na par brzih pitanja o restoranima (sa vrlo realnim preporukama i ukazala na neke razlike u cenama...). Reče nam i šifru za WiFi koji je vrlo brz (protok nisam merio, ali je brži od 10Mb/s). U apartmanu koji se sastoji od komotnog kupatila, malog hodnika koji je ujedno i kuhinja (sudopera, frižider, šporet, radni deo + viseći delovi) i sobe sa velikim krevetom + pomoćnim ležajem, ormanom, simpatičnim stolom, noćnim stočićem i policom za TV, TV-om sa ekranom 54cm, IPTV, DVD-om... Parking ispred je celu noć osvetljen, pa nisam imao šta ni da se štrecam za auto.
Na 5-6 minuta laganog hoda od smeštaja, došli smo do restorana. Prijatna muzika (strana, mešano pop-rok, nema vrištećih novokomponovanih starleta niti žalopojki...), lepi stolovi, karirani stoljnjaci, dva konobara koji zuje i brzo uslužuju goste. Meni za klopu relativno kratak, cene pristojne... Pala je odluka da se oproba pastrmka (riba je uvek prvi izbor kada idemo u restorane). Stigla je relativno brzo, lepo spremljena sa dodacima i vredi svaki dinar koliko i košta. Palačinke su lepo legle posle lakog ručka. Odmah iza restorana ima i jedina pekara u mestu (selo nije, grad nije, varošica... možda???). Tu su cene već jače nego u pekarama u gradovima, ali ništa strašno. Radnje sa robom široke potrošnje su već bezobrazno skuplje. Sve su vlasništvo istog čoveka i sa nazivom P... 1, P... 2 i P...3. Nemaju konkurenciju pa im se može. Ako vam nešto posebno treba onda to ponesite sa sobom, nema razloga da dopustite nekom da vas odere.
24.08. sreda
Kiša stala u toku noći. Jutro maglovito, ali toplo. Tek po neki trag sunca između oblaka koji su toliko nisko da se čini da se mogu dohvatiti. Krenusmo u planinarenje, cilj su Crni Vrh i Velika Pleća. Koristimo mapu koju kupujemo kod domaćice na recepciji. Meni ta mapa liči na "kroki" skice koje sam kao klinac pravio dok sam bio u izviđačima, ali poslužiće za osnovno snalaženje (topografska karta 1:25000 je zakon!). Stazom krećemo do Crnog Vrha. Lepo obeležena staza, retko drveće, borovi i breze. Mnogo pečurki okolo, neke prepoznajem, ali nisam siguran pa ih samo fotografišemo.
Za 30-tak minuta stižemo do vrha. Moglo je to i brže, ali smo često pravili pauze radi fotkanja. Vrh lepo obeležen, ali najveće razočarenje mi je bilo kad sam video gomilice smeća, flaše, kese, konzerve, tegle, ugašeno ognjište (a svuda je pisalo da je strogo zabranjeno paljenje vatre i bacanje smeća!). Pogled sa tog, jednog od vrhova Maljena je očaravajući. Ispod samog vrha primećujem red osušenih stabala bora (20-tak u redu) i nagađam šta li im se desilo... Nastavljamo stazom dalje na sledeći vrh. Velika Pleća su udaljena nekih 40-tak minuta hoda od Crnog Vrha. Usput učim sina kako se zovu neke od biljki koje prepoznajem i za šta ih ljudi koriste. On brzo uči i neprestano postavlja pitanja na koja i nemam uvek odgovor. Tako je najlakše shvatiti da i pored dosta znanja u stvari znamo jako malo. Tražim spas i izgovore u kratkoj obuci u korišćenju busole, merenju azimuta, određivanju stajne tačke na osnovu poznatih objekata, određivanja strana sveta bez pomoći kompasa-busole... Nakon malog časa i obuke u orjentaciji u prirodi ugledamo zelembaća kako se sunča, ali neće da pozira i da bude miran dok pokušavamo da ga fotografišemo. Pobeže gušter između dve stene... Nismo ni primetili kako brzo stigosmo do sledećeg vrha. Pravimo malu pauzu, merimo azimut na Crni vrh, upoređujemo sa onom "kroki" kartom i primećujem da ima malo odstupanja. Vratili smo se nazad nekim trećim putem, sumirajući utiske.
25.08. četvrtak
Prelepo i vedro jutro. Sunce pod niskim uglom blješti tako da bez naočara za sunce i kačketa ne vredi gledati. Cilj je vrh "Kraljev Sto". Konsultujemo mapu nalazeći još nekoliko grešaka. Krećemo na stazu otprilike tamo gde smo prethodni dan stali. Znamo da treba da pređemo potok i junior se već uveliko raduje tome. Nada se da će videti neku ribu. Tatin sin... I ja se nadam... Staza je tu nekako nakaradno obeležena. Oznake na drveću (crveni kružić zasečen u koru bora ili breze) su na sve većim razdaljinama. Imam utisak de je neko od tog drveća palo ili posečeno. Ipak mi smelo krećemo stazama tražeći sledeću oznaku, i dalje upoređujemo sa kartom i stižemo do potoka. Po karti trebamo da ga pregazimo, pređemo na drugu stranu - levu obalu i da se posle par stotina metara opet vratimo nazad na desnu. Voda nije duboka, 30 - 50cm, ali je hladna i brza. Nigde ne nalazimo bezbedan gaz da svi preskočimo bez bojazni da se neko od nas oklizne. Na jednom mestu u vodu bacam kameni blok od 30-tak kg i time pravim improvizovani prelaz preko potoka. Tu u vodi primećujemo i male ribice koje ne prepoznajem po vrsti. Uspešno prelazimo potok a da se niko od nas nije ni pokvasio. Nastavljamo nekom stazom dalje i nailazimo na kupine koje su sazrele i kao da pozivaju da ih probamo. Svo troje smo se odazvali nemom pozivu i ofarbasmo prste i jezike, a glad i žeđ koju smo do tad osećali su bili utoljeni. Nekoliko stotina metara dalje staza nestade. Oznaka već odavno nije bilo nigde. Potok više nije ni mali, širina je i po 5m a dubina 1m. Opet sam improvizovao. Jedno stablo breze je ležalo oboreno u blizini verovatno dugo vremena. Suvo i debelo 30cm nije imalo neku težinu, pa sam ga dovukao do potoka, zaglavio između nekih stena i napravio mali mostić. Prvi sam prešao i skvasio jednu patiku skliznuvši sa glatke kore drveta. Junior je hrabro i vešto zakoračio na početak stabla, pružio ruku i njega sam bukvalno prebacio na drugu obalu. Supruga je odmah za njim prešla bez problema. Tu smo utvrdili da smo na pogrešnoj stazi. Karta je prilično neprecizna, ali je potok koji smo prešli imao sledeću krivinu na pogrešnu stranu. Rešili smo da se vratimo nazad, ali ne istim putem. Pentrali smo se nekoliko stotina metara uzbrdo, stazom gde i koza p*ša pod ručnom. Primetili smo da je svako treće drvo suvo, breze, borovi ali i retka stabla bukve. Vratili smo se na poznatu stazu i odlučili da do Kraljevog Stola idemo automobilom sledeći dan. Posle ručka smo se uputili na vrh "Ljuti Krš". Poučen iskustvom da je mapa neprecizna prvo sam sve pogledao na internetu. Google mape su mnogo preciznije i preglednije i Google Earth neverovatno prikazuje pejzaž čak i iz ugla pešaka. Ljuti Krš zaslužuje to ime, odlično je obeležena staza koja vodi do njega. Pogled sa vrha je neopisiv. Litica na njegovoj jugozapadnoj strani izaziva strahopoštovanje. U povratku smo videli manje stado ovaca i pastira sa psom koji je kao malo sitnija verzija bernardinca.
26.08. petak
Jutro toplo i poneki oblačak koji baci senku koja brzo prođe. "Golubac" je sledeći vrh. Konsultujemo mapu i Google, i lagano krećemo. Pridružuje nam se pas koji tu obitava. Sin ga zove Čupko. Čini mi se da je tibetanski terijer ili neki njegov mešanac. Kao da zna gde će mo i ide ispred nas celim putem. Pratimo oznake staze koje opet postaju sve ređe. Na nekoliko mesta na putu smo bili u dilemi kuda dalje. Samo po sećanju biramo pravi put. Onaj "Kroki" nam ne bi pomogao uopšte.
Penjemo se na vrh koji ima neka dva repetitora. Pogled ide nadaleko, ali nije za neko oduševljenje.
Pravimo pauzu, par fotki i vraćamo se na stazu da bi osvojili i vrh "Paljba". Pratimo oznake i opet primećujemo velike nizove drveća koje se osušilo. Paljba je vrh sa vidikovcem pored magistralnog puta koji vodi prema Kaoni. Lepo zamišljen, ali smrdljiv vidikovac koji nesvet koristi kao stajanku radi male nužde i izbacivanja smeća iz vozila. Veliko razočarenje.
Ipak, kao i na Crnom Vrhu, vidi se da neko povremeno dođe da očisti sva ta prelepa mesta od "ljubitelja prirode". Vraćamo se nazad asfaltnim putem, jer se staza jednim delom sa njim poklapa i opet gubi negde...
Posle ručka smo autom otišli do Kraljevog Stola. Putokazi su korektno postavljeni i bez greške pronalazimo vrh. Na njemu je mala kapelica podignuta posle bombardovanja 1999. godine. Tu je i spomenik dvojici palih oficira VOJIN, stradalim na zadatku te nesretne godine prilikom bombardovanja. Slava im!
Vratili smo se do prethodne raskrsnice i uputili ka Etno Selu.
http://www.divcibaresmestaj.com/
Loš put, ali dovoljno dobar da se lagano dođe autom. Nekoliko kuća u nizu, sve u sličnom fazonu. Građene od drveta, krov pokriven zelenom tegolom, ograda od pragova za šine (šliperi...). Vidimo neke ljude, prilazimo i raspitujemo se, razgledamo... Ispostavilo se da su to domaćini Etno sela. Pokazuju nam kako sve to izgleda i oduševljeni smo. Cela kuća je dovoljna da primi 6 odraslih osoba komotno, ili dva para sa po dvoje dece. Cena izdavanja cele kuće je 4000 din. Svaka kuća ima kamin ali i centralno grejanje. U dvorištu ispred ima roštilj ili ako je po volji može i kotlić da se sprema. Sve je u kombinaciji retro stila sa maksimalnim konforom. Struje ima preko cele godine, voda je njihova... Iskoristih priliku da pitam za drveće koje je i tu često suvo. Velika površina je tu u blizini i pod brezovom šumom gde vidim samo vrhove krošnji pod lišćem. Domaćin, dobroćudan i razborit čovek mi potvrdio moje sumnje. Bolest! Pre tri godine je drveće počelo da poboljeva i da se suši. Breze koje vidim su dve godine bile bez i jednog lista i tek ove godine su pomalo, i to samo na vrhu olistale. Borovi koji su se osušili nisu se oporavljali. Oni su najčešće ostali bez kore koja je pootpadala sa debla. Sada avetinjski svedoče o pošasti koja je napala naše šume.
27.08. subota
Povratak. Iako mi je bilo lepo na ovom odmoru jedva sam dočekao da se moji probude pa da krenemo. Ja po navici budan od 5, tiho pregledam forum, dešavanja u svetu i na kraju igram šah, izvlačim jutarnji remi... Oko 7,30 sin me pita šta radim i time prekida suprugin san. Ubrzo doručkujemo, spremamo stvari, pakujemo sve u auto i istim putem nazad...