Da li neko zna više o ovim vodama, šta se dešava na njima?
Čuo sam da su dobre vode i video preko google earth-a da na Budžaku ima dosta platformi. Kažu ima štuke, šarana i babuški, jedino ne znam jesu li i ove vode napadnute od stane ribokradica. Planiram da obiđem ove terene, pa ako ima neko neku informaciju dobro bi došla, a ako ne kad budem išao javi ću.
Pozdrav
Odg: Budžak kod Ade i Čik kod Bačkog Petrovog sela By: Bigash Date: 30 Septembar 2011, 16:55:28
NEkada bile strasne stucje vode , sada kolko cujem unistene od lopova, bar za Budzak sam to cuo na par mjesta.Na Ciku ima neka kafanica sa valjda ribocuvarima tako da je tamo moguce da ima manje lopuzanja!
Odg: Budžak kod Ade i Čik kod Bačkog Petrovog sela By: Nikola Popov Date: 30 Septembar 2011, 21:36:47
Proveriću sutra za Budžak, pa javljam.
Odg: Budžak kod Ade i Čik kod Bačkog Petrovog sela By: pedja81 Date: 07 Februar 2012, 19:31:58
cik je bio u privatnom vlasnistvu do nedavno!trenutno stanje neznam ali cu se raspitati pa cu da vam javim!
Odg: Budžak kod Ade i Čik kod Bačkog Petrovog sela By: Igorman Date: 15 April 2013, 21:06:36
jel bio neko na budzak?
Odg: Budžak kod Ade i Čik kod Bačkog Petrovog sela By: Oliverikus Date: 28 Maj 2026, 18:00:40
Stara tema
Budžak kod Ade je jedna od voda koja nam je još uvek ostala. Nije bila atraktivna za otimanje a nije ni laka za čuvanje.
Prema mojim podacima dva dripca iz Ade su pre više od 10 godina devastirala ovu vodu upornim lopovlukom a posle se desilo nekoliko puta da se voda "prevrne"! Tj da se brzom promenom temperature i pritiska kiseonik iz donjih slojeva premesti u gornje i nestane dovodeći do gušenja ribe. Isto se često dešava na mnogim akumulacijama u Vojvodini a razmere štete ovog prirodnog fenomena su veće i pogubnije od elektroribolova!
Čik je isto ostao naš ali danas ga nisam snimao... Vetar u pojačanju je ometao ribolovce pa nisam hteo da snimam još jednu vodu koja nema nikoga na obalama...
PS: definicija precrtanja vode po AI je
Prevrtanje vode (cirkulacija) prirodni je vertikalni proces u jezerima i barama, koji se dešava tokom jeseni i proleća. Nastaje kada se površinski sloj vode rashladi, postane gušći i teži, pa potone na dno. Tada se toplija voda sa dna podigne na površinu, ravnomerno raspoređujući temperaturu i kiseonik kroz vodeni stub