Ono što mene užasava je što po automatizmu Parkovi prirode postaju ribolovacka područja sa posebnim režimom zaštite, i samim tim i posebnim ribolovačkim dozvolama. Konkretno mislim na Sićevačku klisuru. Ko je ikad bio tu zna koliko je to "veliki" teren, izuzetno nepristupačan, i takođe vrlo opasan u danima kada radi HE Zavoj, a leti je to gotovo svaki dan. Da ne pominjem kako tada ne može ni da se peca od izuzetno visokog vodostaja. I sad, da bi neko pecao na celoj dužini Nišave od Pirota do ispod Sićevačke klisure, on mora da plati osam hiljada dinara (?!) za dozvole. Treba li pomenuti izgradnju autoputa uz Nišavu celim tim tokom, izuzev kod Bele Palanke i u samoj klisuri? Uz buku, potrese i radove i u samom koritu svakom normalnom je jasno da tu nema nikakvog pecanja, kamo li iole ozbiljnog. Još na to dodajte nepredvidiv rad HE Zavoj, i eto radosti. Dakle, da ponovim, ima li smisla po automatizmu svaki Park prirode proglasiti za ribolovni teren sa posebnim režimom zaštite ako u praksi nikakvu posebnu zaštitu nije moguće sprovesti na tom terenu?
