Nešto gospodski a ne te vaše karakondžule
TT Jig heads Rev Head Colorado Blade

Još kad bi ih bilo kod nas...

Staviš prst u Dunav i povezan si sa celim svetom..

evo još jedne u nizu varijacije na temu..
mada je više jig nego spin.

Savage Gear

Klasika...




Zanimljivo i jednostavno...

Dobih ideju imam neka stara krilca ,nisam znao šta sa njima

Džig spin

Stig'o mi prvi Cabela's! Listam, ne dišem. U moru ,,gluposti" (na koje danas rado pecam) primetim dosta stvari rođenih za samogradnju. Jedna od prvih koju zgotovih beše neobična žičana skalamerija sa vrtilom i leptir-krilcem na jednom kraju. Na suprotni kraj ,,vešala" trebalo je dodati džiga. Samo, kojeg? Priznajem, nisam previše očekivao, tim pre što je ovo namenjeno tamo nekom basu koga mi, zaostali, nikad nećemo imati

Kako Bog zapoveda, dobar deo zornjaka na ušću Tamiša u Dunav žrtvovah vrteći kašike. Dvojica seniora (50+) forsiraju leptire. Džaba. Pritom, štuja im luduje! Svaka 2-3 minuta u dometu hica nikne ,,lavor". Brat bratu (cenim, bolje je brat sestri): dvokilašice, komada nekoliko. Iznerviran, jedan od Metuzalema odlazi ka Dunavu. Uvalim mu se na mesto i po prvi put švićnem džig-spina. Hm, ludira se u letu pa su hici kratki, al' što radi! Kroz dvodelni DAM-ov fiberaš jasno osećam sitni stakato malog Colorado murtaljeza. Ubrzo, vidim i neodoljivi vrcoguz šartre jednorepca od 4 cola... Drugi hitac. Krećem nepun metar – bam. Kilašica. Još dva hica. Bam! Kilo i po. Metuzalem br. 2 bulji u neverici. Iako rastem k'o kvasac, trijumf mi kvari jedna sitnica, tvister pretvoren u froncle. Drhtavom rukom stavljam žutog. U torbi imam još 2 (i slovima: dva), belog i crvenog, kod kuće još 4 (i slovima: četiri) od 3 cola... Čak četiri hica bez odziva. Pomerim se ka Dunavu. Teren još plići, kršem zagušen. Prvi hitac. Posle sudara sa nekom podavljenom granom džig-spin odskače k'o žabica, krilce zapara površinu. Kad nešto sevnu odozdo... Dvokilka. Gledam, i ,,žući" trup rasturen, totalno.

Staviću belog, njega mi nije žao kao crvenog. Zabac. Krajičkom oka vidim seniora kako se vraća sa Dunava, verovatno privučen pljuskanjem moji' lepojki. Zbris'o bih niz obalu, al' 'oćeš: onaj drugi mi se prikrao na pljucomet. Opkoljen sam. Dve voajerčine ni ne pokušavaju da zabace. Očigledno, mnogo ih više interesuje šta li to vuče drčni junoša. A hromirano krilce bljeska k'o svitac na ekstaziju, posle tri porcije pasulja! Kao kruna svega, belog tvistera na tamnoj podlozi video bi i Stivi Vonder, ljubi ga majka, a ne ona dvojica, oči im ispale.

Davno je bilo. Ne mogu da se setim šta ih je najviše iznenadilo. Da li po našim radnjama još nije bilo gumica (!), il' je možda razlog žičani skelet okićen leptirčetom... Ili ukupna džig-spin montaža? Iako sam već tada bio intelektualna radodajka, spreman da ključnu informaciju ustupim bez ikakve nadoknade, odlazim bez reči praćen psovkama. Sa pedofilima neraz-go-va-ram! Pedofil br. 1 nosi ,,štuku" od 666 grama, drugi nosi dve, ukupno teške k'o ona jedna.

Gde, kada i zašto

U osnovi, džig-spin je prvenstveno namenjen lovu aktivne štuke. U idealnim uslovima (voda u blagom padu, topao vetrić, visoki oblaci) čak i početniku lako je da prepozna ove simptome. ,,Lavor" ovde, ,,lepeza" onde, opa – ,,fontana"! Šta čekaš, bacaj! I vuci brzo. Svako ko sada vuče sporo (k'o ona dva decoljuba) ostaće suvog... ranca. Zašto? Po štujinim merilima, brz mamac deluje prirodno, idealno se uklapajući u trenutnu situaciju. Tvoj džigspin je samo još jedna neoprezna štukica koja juri ručkić, rizikujući da i sama isti postane. Žica koja nosi krilce uvek se nalazi u istoj, manje-više vertikalnoj ravni sa udicom. To čini džig-spina gotovo nezakačivim pa će se lepo snaći na većini travom zakrčeni' štučjih voda. Recimo, slalom kroz lokvanj. Probaj da u svakom hicu čukneš neku peteljku... Il' slalom kroz granje koje viri iz vode: u svakom hicu čukni bar neku, što deblju to bolje... Na trećem mestu, kombinacija prvog i drugog, tako tipična za duboke bare u forlandu: ćutljivi lokvanjski splavovi sa belim jarbolima od davno upokojenih vrba, uhhh. Sve to su lako prepoznatljive situacije. Teže prepoznatljivim zajedničko je upadljivo odsustvo (pod) površinskih raubova. Pritom, štuja je aktivna ali se sve dešava 2-3 metra od površine, dovoljno duboko da čak i egzekucija petokilašice ostane neprimećena. Za najtipičniju varijantu potrebna je maksimalno gusta drezga – 'ajd', može i lokvanj - i jedan zagoreli babuškar-amurdžija, naviknut da uklanjanje travuljage odradi na najradikalniji moguć način. Krajnji rezultat je karakterističan levak potpuno čiste vode, zdesna i sleva omeđen vertikalnom džunglom iz čijih senki razno zverinje vreba. Džig-spineru najinteresantniji deo ,,zida" je njegov dalji, dublji kraj. Hotspot se po pravilu nalazi neposredno uz odsek, ma koliko on nizak bio.

I konačno, nirvana. Mnogi dunavci imaju bar poneki dobro skriveni podvodni rt, koji se ne vidi ni po najnižem vodostaju. Potpuno je nevažno da li je delimično obrastao vegetacijom, izukrštan granjem il' ćelav. Sve štuke sveta obožavaju rtove jer im on pruža idealne uslove za namirivanje blagoutrobija, amin. Što je rt veći, to bolje, ugostiće više alavuša. Idealno bi bilo da leži u pravcu sever-jug, jer mu je (ne računajući podne) po vedrom danu jedna strana uvek u senci. Shvataš?

Anatomska fiziologija

Lovne performanse svakog mamca zavise od uravnoteženosti ključnih činilaca. Kod džig-spina to su krilce, gumica, džig glava i donekle dužina krakova ,,vešala". Ako je samo jedan od elemenata pogrešno odabran, od kontre nema ništa. Mala izmena, i... Kad se (i) u ovo upustiš, uverićeš se kako je linija između uspeha i poraza strahovito tanka, k'o Power Pro od 8 libri.

Za početnika plićeg džepa osnovna dilema je: šed ili tvister. Šed deluje kao logičan izbor jer ima ubedljiviju, riboliku siluetu. Ubedljivo, malo sutra tj. kako-kad. Džigspin za štuku predstavlja mališu koji jurca još manjeg mališu. E sad, i mali bucov i mali smuđ i mala štuja imaju uske a izdužene siluete kakvu nema Sassy Shad al' ima Grub Tail (jednorepac, bre!). S druge strane, na terenu bogatom bandarčićima ili sunčicama (il' basićima!) šed sija punim sjajem. U praksi, jednorepac je bolji u (pod)površinskim slojevima (gornjih 1,5m), a šed u donjih 1,5-2. Rezervni kriterijum može da bude temperatura vode. Zbog jače vibracije, u toplijoj septembarskoj vodi trošim šeda. Hladnije okruženje oktobra vapi za jednorepcem nežnije vibracije.

Dihotomija se sreće i kod krilaca: Aglia (Colorado) il' Long (Willow), pitanje je sad. U topl(ij)oj vodi vrti Agliu, u 'ladn(ij)oj Longića. Kolike su nam štuje, dovoljni su mali brojevi, jedinica ili dvojka. Šeda skoro uvek uparujem sa Agliom, jednorepca sa Longićem, mada nije pravilo. Epizoda sa Tamiša pomenuta u uvodu pripada tandemu Colorado-jednorepac. Univerzalac dobar čitave sezone odaziva se na Comet tj. Indiana.

Džig glava je tu da stabilizuje sistem. Ako je suviše laka, ukupna vibracija krilca gumice nateraće čitavu skalameriju da rotira, uz rezultat od nula udaraca. Preteška glava tera te na prebrzo motanje, uz manje-više isti rezultat. Sve između 3,5 i 10 grama je O.K., uz optimume od 5-7. Okrugla glava je dobar izbor – i Ameri pri džig-spinu samo nju koriste – a ,,suza" by Ribarske vode još je bolja, makar zbog dužeg hica pri istoj težini. Udica: nikako ispod 2/0.

Čudo neviđeno

Kao i sve drugo, i džigspin će u početku biti jako efikasan jer nudi nešto novo. Na tipičnoj vodi, iz godine u godinu zatrpavanoj istim mamcima i istim tehnikama, odrasla štuka sa nepoverenjem reaguje na vibraciju-akciju većine leptira i kašika jer je za to vezuje isuviše negativnih iskustava iz najranijeg detinjstva. Iz jaslica je gledala kako joj jednog od očeva odvode EfCetom, u prvom osnovne ostade i bez mame i bez još jednog tate (Aglia 3). U trećem osnovne umlatiše joj strinu i ujnu, Atomima... Dve jeseni posle i sama jedva glavu spasla. Došao SSovac, prozvao V/3 i ošinuo po njemu Long dvojkom. ,,Sa prizmatik folijom!", uz mas(t)an osmeh će 24-orokaratna nakaza.

Čitajući mi ovo preko ramena, komšija Sloba će: ,,Gari, prvo kažeš da štuka zazire od vibracije Mepsa. Pa džig-spin ima isto to krilce!? Objasni ljudima..." Pazi 'vamo, ljudi. Štukoljub koji vuče solo-mamac (leptir ili kašika ili vobler...) jelo servira na uobičajen način a štuja zna da joj već kod prvog zalogaja sleduje zubobolja. Džig-spin istovremeno nudi dve živuljkice, obuzete jedna drugom. Manja bi da zbriše, veća bi da je zdomi, jurcaju se kroz otvorenu vodu – ne može se reći da su naročito oprezne. Kako neodoljivo, i kako tipično za štučji feud. Plićaci od 10-20cm izrovašeni ,,prskalicama" bandara-poletaraca koji vežbaju na nano-bodorčicama od pola cola. Društvo im prave štujanice, naskačući na crvenperčice. Tu su i jednogodišnji basići, trogodišnje sunčice... U žaru lova, neka glad(na) (bud)alica će se zaboraviti. Napustivši sigurnost ultra plitke vode prepuštena je na milost i nemilost odraslih saplemenika. Niko ovo ne imitira bolje od džig-spina. Poslednji' godina lov uz istovremenu upotrebu dva mamca stiče sve više pristalica. Prednjače bucovdžije. Tu su i smuđaroši: kombinacija džig+džig tj. džig+zonker postale su čista klasika. Kod mog protfiša odličan tandem čine kruškica (Yogijeva) ispred koje je mušica. Vreme je da i štuja dođe na red. G-đa Glomazić, sila od pet kila, gleda FD 65 u mimohodu. ,,Kad mlatnem ovo, posle imam glavobolju", kaže. ,,Vikendom naročito!", dodaje sestra joj, Lokvanjoška. Odjednom, kroz senkama izukrštanu trpezariju trčkara patuljak buvu jureći. Nedokučive dželatove oči već premeravaju razdaljinu. Još dva metra, još metar, još... Sad! Vest o pogibiji madam Glomazić odjeknu Marinom rupom k'o grom. ,,Kak'a je to Ženska bila..." jadaju se njeni bračni drugovi, braća Trsković (komada pet). Neutešni, pomišljaju na kolektivno samoubistvo. Usud dolazi u liku ,,Velikog majstora" poslednjih 30 godina naoružanog Long dvojkom. Sa prizmatik folijom, of kors. Vojvodino, laku noć.

Jig spin sa fleksibilnim krilcem.