Prilično sam guglao ne bih li na Netu pronašao nešto o merenju apsolutne osetljivosti štapa.
Na više mesta sam pronašao diskusije kolega, po tom pitanju, a opšti zaključak gde se svi slažu je kako bi to bilo vrlo korisno ali ujedno i to kako je metoda za tako nešto moguća ali još uvek nepostojeća.
Ali zato, sa druge strane, postoji više metoda za upoređivanje dva štapa po osetljivosti. Od primitivnih do sofisticiranih. Međutim to mu, sve u svemu, dođe isto kao i kad ti neko kaže –ovaj štap je duži od onog drugog. A ti ne znaš koliko je dugačak onaj drugi?
Mera za dužinu srećom postoji. Takođe i za težinu. I to su jedine dve pouzdane kvalifikacije jednog štapa za ribolov.
Pa i Akcija i Težina bacanja nekog štapa nisu baš pouzdano definisane, a tek osetljivost..........?

Kao i za čoveka... Mislim težina i visina... 

Ili ne daj Bože dužina! 

Što se tiče osetljivosti, za sada važi jedno pravilo; veća efikasnost štapa = veća osetljivost. Efikasnost je količnik između snage štapa i njegove težine. Što lakši štap za istu snagu biće veća osetljivost. I za većinu ribolovaca ova definicija je dovoljna.

Ali ovo je takođe samo orijenticijalna formula i nije baš uvek tačna. Naime, može se desiti da jedan od štapova iste snage i težine bude osetljiviji zbog nekih drugih faktora koji utiču na to. Zato bi najbolje bilo da se osetljivost svakog štapa pojedinačno na neki način izmeri.
Mnoge definicije u fizici se zasnivaju na električnim analogijama. U našem slučaju mislim da bi to bila analogija sa električnim otporom proticanju struje, koji može da se definiše i kao provodnost. Dakle, provodnost štapa za proticanje mehaničkih impulsa. Veća provodnost (ili manja otpornost) = veća osetljivost štapa.
Kako izmeriti? Pa, neki standardizovani izvor vibracija apliciran na vrh štapa i izmereno slabljenje istih mereno na halteru.
Nemam ideju kako bi se u to merenje uključio i uticaj sprovodnika, ali verovatno bi se i za to našlo rešenje.
Mnogi će reći da ovakvim spekulacijama nije ovde mesto. Ja samo mogu da se upitam; a gde je? Za sada možda ne postoji. I zato kome je dosadno ili ko sa prezirom gleda na njih, neka jednostavno preskoči i zanemari ovaj tekst. Mada bih ja više voleo da neko da doprinos u smislu ovog teksta.

Ako se nesto moze "rasclaniti" na najsitnije "delove" i ispitati prvi sam za to, medjutim nijedan kolega koji se posteno udubio u ovu problematiku nije naveo ili uradio adekvatan eksperiment koji bi obuhvatio sve ili makar vecinu promenljivih (varijabli) i dao prave podatke, sve je vise samo nagadjanje i ne mogu reci kvazi nauka, jer ima tu dosta pametnih zapazanja i konstatacija, ali problem je sto se na kraju krajeva sve svodi na subjektivan osecaj, pogotovo sto se tice osetljivosti. Uostalom dosta se vezujete za tip karbona od koga se prave stapovi, svaki deo stapa ima svoju namenu (donjiste, sredina, vrh stapa) i ne mogu svi biti prvaljeni od samo jedne vrste karbona/prepega... to sto firme navode da je neki stap naprvaljen od 46t ili 55t ili 36t... ne znaci da je ceo stap napravljen od samo te navedene vrste karbona, to znaci da samo ima odrjdeni procenat navedenog karbona u sebi (a koliko, to je visoko cuvana tajna koju nijedan proizvodjac nece otkriti). Konus takodje dosta utice, ali i tu se nailazi na "paradoks" sto se tice osetljivosti medju razlicitim stapovima. Druga stvar osecaj/oset/senzacija koju mi osecamo kod svakog coveka se u malom razlikuje i ne mozemo imati svi isti osecaj, neciji receptori ce reagovati na vece drazi, necije na malo manje drazi, neko ce pre reagovati na drazi manje amplitude ali vece frekvencije...
Kakogod, previse je fakotora koji bi trebalo da se obuhvate i da se na osnovu jednostavne matematike, aplikacija ili "kucnih" eksperimenata dovede konkretan zakljucak. Iskreno, lepo je gdegod nauka pokusava da se provuce, ali iskreno mislim da ne treba preterivati i gusiti teme/forum sa "velikonaucnim" eksperimentima, jer se na kraju krajeve sve opet svodi na licni/subjektivan osecaj dozivljaj nekog stapa.

Složio bih se sa vrćinom onoga što si napisao. Vidi se da razumeš ove stvari.
Jedino što bih naglasio je to da je osetljivost samog štapa jedna posebna stvar a osetljivost ribolovca nešto drugo. Dakle, bez obzira na osetljivost ribolovca štap je jedan te isti sa svojim osobinama  i sa svojom osetljivošću, odnosno sposobnošću prenosa vibrirajućih informacija do haltera.
E sad, sa tvojom realnom napomenom da osetljivost ribolovca, od jednog do drugog, može da bude okarakterisana, ne samo sa intenzitetom signala, već i sa njegovim spektrom, jer  postoji razlika u detekciji različitih frekvencija kod samog ribolovca,  dosta komplikuje stvar. To bi trebalo da znači da nije u pitanju samo intenzitet impulsa koji je prenet do ruke ribolovca već i frekventni spektar tog prenetog impulsa a time i različito delovanje na različite ribolovce, bez obzira na ukupni intenzitet. To zaista mnogo komplikuje stvar i dodvodi u pitanje objektivnost jednostavnog merenja. Morao bi da se zna i spektar signala prenešenog do haltera kao i spektar osetljivosti ribolovca (nešto kao kada ti lekar snimi spektar čujnosti ušiju). A to je sve zaista mnogo komplikovano i zato evo zaista više neću da gušim!

Ne gušite.
To što se nekome nešto ne čita, može da zaobiđe temu ili otvori svoju.

Jel probo neko od vas da varaličari kraćim meč štapom ili bolonjezom?

Kakav je osećaj?
Jel može to ili ne po vama?
Šta tu kaže blank? 

Probao jesenas mec stapom od 4.20m laganije glave (11g) sa obale. Trebao mi je duzi stap zbog specificnog terena a nemam toliki varalicarac pa se setio da imam ovaj. Smudjarak nesto veci od kile mi se cinio kao da je 2-3. Fina detekcija, lepo zamara ribu (kada moze sarana svakako moze i smudja) ali ipak prvise nezan stap za vodjenje varalice po kamenjaru ili granju, za pesak ok.

Citat: simbadunavoplovac poslato 23 April 2022, 14:09:14Uostalom dosta se vezujete za tip karbona od koga se prave stapovi, svaki deo stapa ima svoju namenu (donjiste, sredina, vrh stapa) i ne mogu svi biti prvaljeni od samo jedne vrste karbona/prepega... to sto firme navode da je neki stap naprvaljen od 46t ili 55t ili 36t... ne znaci da je ceo stap napravljen od samo te navedene vrste karbona, to znaci da samo ima odrjdeni procenat navedenog karbona u sebi (a koliko, to je visoko cuvana tajna koju nijedan proizvodjac nece otkriti). 

U vreme genetskog inženjeringa, amater entuzijasta sa mikroskopom povezanim na kućni računar će za par minuta otkriti visoko čuvanu tajnu njegovog veličanstva štapa za pecanje i pun sastav kombinacije od nekoliko slojeva karbonskog platna.

Mislim da niko od nas nije bas dovoljno strucan u pogledu konstruisanja stapa. Veci modulus karbona (veca tonaza) poboljsava detekciju i ostrinu ali i povecava krtost stapa. Da bi neutralisli krtost (tj. povecali izdrzljivost) konstruktori pribegavaju razlicitim sistemima tkanja koji trpe vece naprezanje. To moze da se anulira i debljinom namotaja platna, ali mu to dodaje tezinu. Pored toga smole koje drze platno na okupu da se ne razlista mogu da ojacaju blank u zavisnosti od vrste i kolicine smole koja se upotrebljava. E sad, vise smole daje vecu tezinu stapa. Isto tako i zastitni lak dodaje tezinu ali stiti stap od mehanickih ostecenja i produzuje mu radni vek. I taman kada konstruktori postignu odgovarajuci balans i krenu sa serijskom proizvodnjom, neko izmisli movu vrstu tkanja, novu vrstu smole, poveca sadrzaj karbona, doda jos neki zacin (biofibra, boron i kojesta svasta) i 'ajmo iz pocetka. 
Zato se ne cimam puno oko toga sta pise proizvodjac nego se vodim svojim subjektivnim osecajem o tome da li je stap meni dobar ili losiji, ono sto meni legne neko drugi ne bi ni uzeo u ruke i obratno. Hvala bogu sto postoje Kinezi koji obaraju cenu i  neki vrhunac tehnologije u kontruisanju stapova od pre par godina sada mozemo da priustimo za par hiljada dindzi.

24 April 2022, 13:51:45
By the way,  da li neko zna da li je ikada iko sa ovih prostora ovde napravio karbonski stap?

Pogledajte ovo cudo: ZENAQ MUTHOS ACCURA 95H po ceni od cca 850e.


Sent from my M2010J19SY using Tapatalk