Sećam se, komšija imao škotsku Daivu Samuraj 2,7 10 -40 polovinom 90ih, ali serija sa trnom i normalnim halterom. Kupio od nekih Roma iz komšiluka koji su je doneli iz Austrije budzašto. Nit su oni znali šta prodaju, niti on šta kupuje. Divan, lagan štapić i za današnje pojmove kako kažeš, jedino što je to bio jedan od najslabijih 10 -40 koje sam video u životu. Štapić kakav je najčešće u nekoj deklaraciji 5 - 25gr sa naravno znatno manjim radnim maksimumom. Molio ga da mi proda po duplo većoj ceni od koje je on platio, a on onako pronicljiv mi rek'o - dok ti daješ duplo, ko zna koliko to vredi, neću da prodajem. :smiley:Komšija pecao isključivo meps aglia longom 2, dekor zlatna podloga, srebrna folija bucova i štuku. Niti imao drugi štap, niti kupovao drugačiju varalicu u Mitrovačkoj Lovotursovoj prodavnici - Srna. Komšija odavno više ne peca, a štap verovatno stoji u šupi za drva izlomljen prilikom unošenja i iznošenja drva ili je komšinica bacila u kontejner davnih dana da ne smeta. Teško da je nekom prodat, nije komša bio taj tip, ni poklonjen jer bi ga i kasnije viđao na Savi. Šteta, i sad bi bio štap za uživanje u finom vobleraju.
