Izvinite, ali ne mogu da vam poverujem.
Iz prostog razloga što bi bar jedan od četiri štapa iz eksperimenta pokazao osobinu za koju tvrdite da je tačna.
A zapravo zbog takvih tvrdnji, a i nedostatka znanja da bi se teoretski utvrdila istina je izveden pomenuti eksperiment.
Međutim, mogu da poverujem da takve tvrdnje proizilaze realno iz prirodnih refleksa i strahova ribolovca da će maksimalnim zamahom sa težim teretima polomiti štap, pa refleksno ublažavaju zamah kada rade sa težim teretom.
Srećom ovaj eksperiment je jednostavano izvest, pa svako može da se sam uveri u istinu.
Jedini uslov je da zamah sa svakim teretom bude maksimalan i da tereti svih težina imaju istu aerodinamiku.
Kako izvesti ovaj drugi uslov već sam ranije objasnio.
Za prvi uslov je potrebno savladati strah od loma štapa koji je na neki način realan jer na štapovima može svašta da piše.
A i zamah treba da bude duboko preko leđa a ne na sec, jer jedino takvim zamahom se angažuje pun elastični kapacitet blanka.

Ta zvonasta kriva ima svoj zvonasti deo smešten između Mmin i Mmax i negde na sredini je i pik. Na žalost ona nije ni kriva već površ u najamanje 3 dimenzije gde je treća dimenzija funkcija zavisnosti snage izbačaja (odnosno impulsa i kinetičke energije koju izvor snage ostvaruje)...

Slobu je ovo verovatno interesantna tema i jasno je da nema jasnih odgovora koja je to najdalja daljina i sa kojom težinom se postiže na štapu tih i tih karakteristika, a koji može da se dobije iz oznaka na štapu.
To je ceo projektni zadatak. Velika zanemarenja se uvode (aerodinamika, mehanika štapova...) ali bez obzira na to, zadatak je nemoguć bez shvatanja osnovnih principa kinematike i dinamike.
Rešenja se dobijaju definisanjem i rešavanjem više zavisnih funkcije savijanja štapa u zavisnosti  od više parametara.
Matrica zavisnih funkcija se formira.
Potom se vrši digitalna simulacija jer to živ čovek ne može da reši već se koriste metode tipa Adam-Bashvort, Runge Kuta, 3-5 reda....
U testu se pominje najjači zamah. Šta je to?
Gde su povezivanja sa impulsom i kinetičkom energijom koji su zavisni od brzine, a ova od snage zamahivača i NELINEARNE karakteristike izbačaja štapa.

E, zato zaboravimo sve gore što upravo napisah, uzmemo štap, uzmemo kompaktna olovna opterećenja i empirijski dobijemo rezultat.

A rezultat je u prethodnom postu koji sam napisao i važi samo za ta dva moja štapa i mene kao izvor snage i energije.

Slob,
Nemoj verovati mnogo svima koji nešto testiraju i prihvatati rezultate bez da ti je skroz jasno da su sve uslove za eksperiment postavili kako treba i izveli eksperiment u skladu sa tim uslovima.
Ovo je neko nešto probao, a na žalost, mnogo toga nije razumeo. Dijagram je neupotrebljiv za ozbiljnu diskusiju.
Ja lično, volim tvoj pristup, razmišljanje i teme koje otvaraš jer ima tu mnogo korisnih stvari i primnjlivih na vodi i opremi.
Morao sam ovaj dijagram da prokomentarišem jer jednostavno nije upotrebljiv.

Slob,
Definiši maksimalan zamah pa da idem na Savu i snimim video koji će te razuveriti.

Autor dijagrama sam lično ja. Nije me mrzelo da ga napravim baš zbog pomenutih tvrdnji i mojih sumnji da tu nešto ne štima. Na zamahivanje na livadi sam potrošio jedno čitavo prepodne i tako se lično uverio šta je istina.
Ako smatrate da merenje nije validno ja vas molim da mi ukažete na greške u postupku, jer ja ih ne vidim.
Konstanta je jačina zamaha, aerodinamika tereta, vetra nije bilo, gustina mernih tački je solidna i prosto je nemoguće da dobijene merne krive nisu tačne. Oblik krivih je daleko od toga da postoji nekakav vrh brega u okviru TBmin/max obeleženog na svakom štapu.

Što se tiče maksimalnog zamaha stvar je jednostavna -uvek iza leđa i iz petnih žila 
I još, tri puta ponovljen zamah sa svakom teretom pa uzeta srednja vrednost. Tako je potpuno eliminisana mogućnost da neki podatak bude rezultat lošeg zabačaja.

Secam se ja odlicno i da je tada slob tvrdio i da ce daljina da se povecava sa tezinom bacanja, sve dok se stap ne slomije i da ta optimalna tezina ne postoji. A nije tako.

Recimo, uzmi neki saranski parabolik, recimo 3.6m i 3.25 lb. Zavisno od stapa do stapa, nisu svi stapovi isti, ta optimalna tezina je negde recimo oko 95-100 grama. Pa probaj da bacis 50 grama pa onda 150 grama pa uporedi daljine. O tome je rec, o optimalnoj tezini bacanja. A kako se Tmin i Tmax grupisu oko toga je drugo pitanje.

Kako Sportex recimo obelezava stapove u poslednje vreme? Mada ih ne koristim...

Slob, verujem ti sve što si napisao da si radio.
I jas sam  radio taj eksperiment ali slučajno, sa strunom koja svakih 10m menja boju.
Ganjao sam bucova na 115m od obale.
I mnogo mi je stalo bilo da ga dobacim. Krme od jedno 5-6kg.

Isti štap, isti ja, pilkere od 28-60g sam bacao 56gramcem. Uticaj aerodinamike zanemarljiv.
Apsolutno nisam imao brigu da li će štap pući, samo da dohvatim ribu. Sa 60g sam bacao 15-20 metara manje jer štap sa mojom snagom izbačaja nije mogao dovoljno brzo da praćne teret. A ni dovoljno precizno jer ga 60g klati samo tako. Njegova karakteristika je takva da kod gornje težine bacanja nelinearnost elastičnosti štapa pada.
38g leti najdalje tim štapom.
Koristio si štapove male težine bacanja.

Samo da bucova ne zaboravimo, nije tad dolijao, ali sam ja dobacio.
Dolijao posle nedelju dana kad je slučajno prišao 10m bliže. U glavu sam ga koknuo.
Uzmi 300gramac pa testiraj da vidimo gde su tvoje granice, a gde štapa.
Druže, nije za generalizaciju nešto što se dokazuje empirijom na malom broju uzoraka

DDJ,
Treba imati u vidu to da je "optimalna" težina bacanja nešto drugo, a to ne podrazumeva i najdalji dobačaj, već on uzima sve parametre izbačaja kao i njihov kompromis. A parametri izbačaja, koliko ja vidim mogu da budu; preciznost, daljina i sigurnost od loma.
Ja nisam nikako mogao da tvrdim šta se dešava posle prekoračenja TBmax (obeleženog na štapu). Mogao sam samo da pretpostavim. Pa je s tim u vezi bio pretstavljen i sledeći dijagram:



milanstosic,
Ja ne mogu da ne verujem sopstvenim očima. Ako u eksperimentu postoji greška, koja je onda?

Malo mi je nelagodno, jer izlazimo iz teme, ali sam spreman da branim ono u šta sam se, nadam se validnim, eksperimentom i sam uverio. A više puta ponovljen eksperiment, sa istim rezultatom, je majka nauke. 

Slob,
ne mogu sa 100% sigurnosti da tvrdim: manjkavost je u varijacijama impulsa i Ek koju generišeš i ograničen si na štapove relativno male t.b gde se taj uticaj manje primeti.

Zakon održanja Impulsa te pobija.
m1V1=mslobVslob
Ako si održavao istu snagu izbačaja (a to znači da je desna strana konstanta), a aerodinamika ista, lakši teret ima veću brzinu i dalje leti dok ga ne savlada gravitacija i otpor vazduha.
Prelaki teret odmah ubuje otpor vazduha.

Težine bacanja označene na štapu nemaju veze sa daljinom izbačaja.
Nemoj da pokušavaš da ih na silu povežeš.
Činjenica je da postoji masa koja će najdalje odleteti sa nekim štapom. Ona je između tbmin i tbmax.

Uzmi puščani metak sa istim punjenjem (tvoja snaga) i različitim masama zrna.
Aerodinamika je ista, masa se menja strukturom materijala zrna, ne oblikom.
Koje zrno najdalje leti?
Jel najteže?

Citat: slob poslato 28 Oktobar 2021, 09:25:59
DDJ,
Treba imati u vidu to da je "optimalna" težina bacanja nešto drugo, a to ne podrazumeva i najdalji dobačaj, već on uzima sve parametre izbačaja kao i njihov kompromis. A parametri izbačaja, koliko ja vidim mogu da budu; preciznost, daljina i sigurnost od loma.

slob, ne mrsi opet, kako ne podrazumeva najdalji zabacaj? Nego sta je optimalna tezina nego tezina koju stap najdalje i najbolje baca i koja najoptimalnije koristi elasticnost stapa u tu svrhu. Kakva sigurnost od loma? Pa najsigurnije je ako bacam metar ispred sebe, sigurno necu slomiti stap. Preciznost najbolja na metar...kakvi su to kriterijumi?

Nego da se vratim na tvoje tvrdnje da stap nema tu optimalnu tezinu koju najdalje i najefikasnije baca. Da uzmemo pomenuti parabolik pa bacaj 50 grama, pa pomenutih 95 pa onda 120, 130, 140...pa uporedi daljine. Brzo ces uvideti sta je optimalna tezina i kakve su daljine bacanja kada variras tezine oko nje. Pa grupisi Tmin i Tmax oko nje po volji.

Jer tvrdio si da ce stap bacati sve dalje sa vecom tezinom dok se ne slomije i optimalna tezina bacanja ne postoji.

Citat: milanstosic poslato 28 Oktobar 2021, 09:36:19
...................
Težine bacanja označene na štapu nemaju veze sa daljinom izbačaja.
Nemoj da pokušavaš da ih na silu povežeš.
Činjenica je da postoji masa koja će najdalje odleteti sa nekim štapom. Ona je između tbmin i tbmax.

Niko od proizvođača nije rekao šta mu tačno znače te oznake. Nama je samo orijentacija oko snage štapa. A  ja lično sam skolon i da TBmax smatram težinom tereta koju ne treba prekoračiti, zbog rizika od loma. A kako taj rizik proizvođač definiše je pitanje. Jedino što bi moglo da se pretpostavi je na osnovu podatka, ako postoji, je maksimalna dozvoljena ili preporučena jačina strune, a ona je opet 2,5 ili 5TC, što podrazumeva da će ova pući pre nego štap, a koja je opet u nekakvoj vezi sa oznakama za TBmax.

Drugo, ipak ne mogu da verujem da jedno pravilo važi za štapove manjih a drugo za štapove većih težina bacanja.
Ali ajde, nekom prilikom ću ponoviti eksperiment sa nekim jačim štapom, Jednostavno je.

Citat: milanstosic poslato 28 Oktobar 2021, 09:40:06
Uzmi puščani metak sa istim punjenjem (tvoja snaga) i različitim masama zrna.
Aerodinamika je ista, masa se menja strukturom materijala zrna, ne oblikom.
Koje zrno najdalje leti?
Jel najteže?

Nije dobar primer, mada su i meni na pamet padale slične stvari.
Kod bacanja štapom postoji promenjlivo "punjenje" elastičnog kapaciteta blanka. Teži teret lansiran istom silom kraće leti, ali teži teret i puni štap većom potencijalnom energijom. I tu su sad dileme šta ima veći uticaj, težina tereta i sila zemljine teže ili veća energija lansiranja. Iz tih razloga, nesposobnosti da nešto objasnim,  opredelio sam se za eksperiment.

Slob, baš ne želim da te razočaram ali sad stvarno tražiš 

1. Isto pravilo važi za sve štapove samo je kod jednih izraženije a kod nekih manje izraženo jer je proporcionalno kvadratu brzine i linearno masi. Ja nisam rekao nigde da bilo koji zakon fizike za nešto ne važi a negde važi. Pa ni za štapove.

2. Puščani metak je primer koji si ti posredno defrinisao kada si rekao maksimalna snag azabačaja. Tu je ekvivalent punjenje kao i obrtni moment na kolima, kao i snaga na tvojim ili mojim rukama. Maksimalno šta daš, daš. Tako da je primer odgovarjući za ono što si definisao kao maksimalni zamah. Ti, ne ja. Zato sam te i pitao. A u tom grmu leži i zec kojieg sam u prethodnim postovima isteravao na čistinu kada sam rekao da se radi o više zavisnih funkcija.

3. Štap ne puni samo teret nego i sila inercije koja se protivi snazi tvojih ruzku. Ja ću štap sa nekim teretom mojim divljim zamahom slomiti. Sa istim teretom neko drugi neće.

4. I još nešto da ti pojasnim: u najprostijem slučaju daljina zavisi od postignute centrifugalne brzine na štapu i mase. PUNJENJE ŠTAPA je stvar koja nam daje dobar doživljaj, a u stvarnosti ne doprinosi mnogo izbačaju jer je Ep tereta mnogo manja od Ek.

Štapovi koji se pune i koji se ne pune samo u graničnim slučajevima malih tereta i kratkih štapova (ili digih surf štapova) prave razliku zbog te osobine punjenja.

Kruti jig štap i meki vobleraški, iste dužine, kod mene bacaju isti teret na identičnu daljinu (ako bacim istom snagom, a bskoro da bacim).
Tu dilemu sam razrešio kupujući ekstra bacače koji su kad sve premeriš isti kao i štapovi sa karakteristikom kanalizacvione cevi. 

Odosmo predaleko i zato ću samo još da navedem balističku formulu koju svaki artiljerac zna i drži je se kao da je sveto pismo.
I neću se više javljati po ovoj temi, sve dok ne probam izbačaje sa nekim jačim štapom, koji ima oznake za TB. Ne sa šaranskim parabolikom koji ima obeleženu libražu, za koju se pouzdano i ne zna šta zapravo znači, niti kako se ustanovljava ova veličina.



   gde je:

    D =  Domet     
   V0 = početna brzina hica,
    g  = sila zemljine teže
Alfa = ugao hica u odnosu na vodoravnu liniju

Ugao od 45 stepeni rezultira maksimalnim dometom (sin 90 =1, za manji ugao sin je manji od 1).

Zato sam kod eksperimenta svaki hitac ponovio tri puta, jer nije moguće uvek potrefiti isti zabačaj, ugao i silu –tj. max početnu brzinu.

E, to Vo pravi pometnju-zavisi od mase.
To je čista kinematska formula.
Da dođeš do Vo treba ti masa i dinamika.

Inače pošto nema direktno mase u formuli ti, kao i bilo ko drugi, ne bi mogao ništa da zaključi o vezi daljine i mase.

 Mene ne čudi da Slob najdalje baca 40 grama sa 40gramskm varaličarskim štapom. Međutim to nije neki parametar. Varaličarski štapovi, čak i oni za koje kažemo da su bacačkom deklaracijom precenjeni u stvari nemaju deklarisan puni bacački potencijal. Ipak u deklaraciji čak i spining univerzalaca učešće uzima i radna sposobnost i najčešće je kod njih ono što je napisano kao maksimalno u stvari ono što je optimalno. Šta nam vredi maksimalno, kada time ne možemo raditi. Pa čak ni sa onim što je bacački optimalno. Uz to, različite tehnike bacanja daju i drugačije rezultate.
Bacački štapovi koji imaju baš bacačku deklaraciju jer i jeste najdominantnija za namensku tehniku su fider, šaranski i surf štapovi. Kod pravilno deklarisanih štapova ta deklaracija je između minimalne koju štap baca sa zadovoljavajućom daljinom i preciznošću i maksimalne koju baca na isti način. A optimalna je između i to po pravilu nešto bliža gornjoj nego donjoj ako je štap deklarisan u velikom opsegu.
Prosečan fider štap prosečne deklaracije 40 - 120 na lepe daljine baca i 40 i 120 gr. Ali po mom sada već popriličnom iskustvu najdalje i najpreciznije baca 80 do 100 grama. 120 baca na sasvim zadovoljavajuće daljine uz dovoljnu preciznost i bez rizika po lom štapa, ali početna brzina koju ostvaruje je već prilično redukovana. Optimalna je usko povezana sa obe kategorije. I sa daljinom i sa preciznošću. Ono što štap najdalje baca, to i najpreciznije baca. Bukvalno ispaljuje kao iz puške. Isto iskustvo sam nebrojeno puta pročitao od šarandžija specijalista. Na bacačkim takmičenjima surf i šaranskih ribolovaca nikada nije pobedio ribolovac koji je bacao maksimalni deklarisani teret svog štapa. Niko ga i ne baca u stvari, jer svi oni znaju optimalnu moć njihovih bacačkih ljubimaca toliko puta isprobanu i uvežbanu za takmičenje. I uvek je bar 20% manja od one gornje maksimalne napisane na štapu.

  Tebe hebe ovo V0 ... nemaš ti "tojaš", da zamahneš iz sve snage max. teretom sa tim tvojim ljubimcima... previše si zaljubljen u njih.