Jedna od najlepših reči je izvor. Jer se koristi kada želimo da naglasimo ono najbitnije: izvor života, izvor zdravlja, izvor lepote... Ali, izvor je samo pojam vezan za vodu, za mesto nastanka, početka potoka, reke...

Kada se pomene ta reč, prvo što pomislimo je da je tu hladna, ledena, bistra voda. I obično je tako, ali ima i izvora sa toplom vodom. Uostalom, šta je toplo a šta hladno relativan je pojam. Ova dva crteža lepo o tome govore.

Zimi je ovakvo mesto lako otkriti, jer je tu led ili tanak, ili ga uopšte nema. Zato budite veoma oprezni ako pecate na zaleđenim vodama, jer izvor može tada biti i opasan, vrlo opasan! Kada negde na dnu izvire voda, ona je zimi uvek toplija od ostale vode. Stoga je riba baš tu, na dnu oko izvora, gde je toplije. Naravno da "toplije" nije baš toplo, ali je sigurno manje hladno. Istina, može to biti i neki gejzir, odakle izvire ne manje hladna već topla, pa i vrela, voda.

Isto mesto, ali drugo godišnje doba - a priča ista. Riba je opet tu! Ali sada iz sasvim drugog razloga, jer ako se zimi "grejala" oko izvora, sada se hladi. Iako je temperatura izvorske vode uvek ista, vidite kako je njena uloga različita. Znači, riba je opet tu, oko izvora na dnu.

Naravno, leti je teže otkriti takvo mesto, jer nema "pataka". Ali zato ribolovci imaju sonare. Neće baš da na ekranu iscrta izvor, ali će bolji sonar ispisati temperaturu. Pametan ribolovac će znati šta to znači, pa će markirati takav spot. Čak i da je dno ravno, riba će doći tu da se rashladi.

Bilo koliko da je slab izvor, bilo koliko da je mala temperaturna razlika, za ribu je to dovoljno. Njena čula su savršeno prilagođena životu u vodi, njoj nije potreban ni sonar, ne gps, ni termometar, da bi pronašla najbolje mesto - izvor. A još ako je okolo raznih zaklona, trave, trske... onda je tu i izvor hrane.

Gde me podseti  za izvor.Za taj pojam su vezani moji prvi ribolovački koraci.Na reci Lab na Kosovu blizu kuce mog dede je postojao izvor lepe hladne vode čija je voda završavala u Labu.Istovremeno je to mesto bilo izdašno pa su prve ribice upravo pale tu.

Izvor jednog potoka je takođe moj prvi dodir sa ribolovom a taj izvor je sada uhvaćen za napajanje sela pitkom vodom tako da je korito skoro suvo, ovo je problem mnogih manjih rijeka koje sam poznavao kao riječice koje nikad nepresušuju dok sad malo koja godina bude da ne presuše. Nešto je uradio čovjek nešto priroda (opet ponukana čovjekovim djelovanjem) tako da iz godine u godinu smo svjedoci presušivanja rijeka i potoka.
Jednu riječicu smo ja i drugovi poribljavali pastrmkom u dva navrata i nismo uspjeli baš zbog ovog presušivanja. 

Vrelo Mlave je izvor koji je dubok preko 84m i sirine je oko 25-30m. Na toj vodi ima dosta pastrmki kao i na Krupajskom vrelu ali ta riba nestaje. Vrelo Mlave je prekriveno algama dok je na Krupajskom vrelu flase,kese... Oba vrela se ulivaju u Mlavu koja od Zagubickog vrela do usca duga svega oko 125km.