Prolećni favoriti za lov štuke

Duga i veoma hladna zima je konačno iza nas, a dugo očekivani april i početak sezone lova na štuku je konačno stigao.

Duga i veoma hladna zima je konačno iza nas, a dugo očekivani april i početak sezone lova na štuku je konačno stigao. Kao i uvek u proleće, a naročito posle ovako hladne zime, štuka će najverovatnije početi prvo da se javlja na zatvorenim vodama. Na barama i kanalima prvi prolećni ulovi su uvek izvesniji i češći nego na otvorenim vodama, jer su zbog intenzivnog topljenja snega vode veoma hladne i siromašne kiseonikom (snežna voda), što uzrokuje slabu aktivnost riba. Ali i kada krenemo na zatvorene vode, treba birati pliće delove bara, jer se tu voda najbrže zagreva, što će rezultirati povećanom aktivnosti štuke, koja je sigurno gladna posle mresta, ali i dugog boravka ispod leda.

Što se tiče odabira varalica, tokom prolećne potrage za prvim štukama, imamo širok izbor. Pošto vode nisu još zatravljene, a vodostaj je sigurno blago povišen, mogu se koristiti gotovo sve vrste varalica za štuku: leptiri, dupli i obični, sve vrste kašika, spinerbajtovi i sve vrste voblera. Bitno je samo birati one koje mogu da se povlače sporije (to su obično najkvalitetniji mepps leptiri, dvodelni plivajući vobleri i poneki spinerbajtovi), jer metabolizam štuke je veoma usporen i nije u punoj formi kao na jesen. Udarac će uslediti jedino kada pogodimo tačnu lokaciju riba i kada joj varalica prođe veoma blizu samih usta. Naravno, kada ovo kažem, pre svega mislim na malo krupniju štuku, dok će se sitnija štuka češće javljati, naročito u skroz plitkim delovima bara ili otoka (pogotovo ako bacate manje leptire).

Dosta je bitna i dubina vode na kojoj lovimo, jer dosta utiče na izbor varalica. Kada lovimo na srednje dubokoj vodi, od 1 do 1½ metra, treba koristiti one varalice koje na sporoj vuči neće otići preduboko i neće kačiti podvodno granje ili trsku, što je veoma važno kako ne bi plašili ribu ili gubili dragoceno vreme oko otkačinjanja varalica.Ukoliko se radi o dubljoj vodi ili nekoj šljunkari, gde je teren uglavnom ,,čist", onda se mogu koristiti gotovo sve varalice, a štuku uvek treba tražiti na prelazima iz dublje u pliću vodu. Evo par reči o (po mom mišljenju) nekoliko najčešće upotrebljavanih prolećnih favorita.

Spiner bajtovi imaju veliku prednost na barama gde pojas trave nije do same površine vode, jer se mogu voditi plitko, na 20 do 30cm ispod površine vode. Veličinu varalice treba odrediti kao da se radi o leptir varalicama, a zavisi i od proizvođača. Meni su se najbolje pokazale varalice ,,Boo Yah" i ,,Excalibur", ali ima i drugih kvalitetnih proizvođača. Što se tiče odabira boje, to zavisi od trenutne situacije na vodi (blago zamućena, veoma bistra...), doba dana, ali i od iskustva samog ribolovca. Moje iskusvo je pokazalo na primer, da je za boju suknjice najbolja kombinacija fluožutih ili belih resica sa crvenim detaljima na imitaciji ribice na zalivenoj udici. Resice se mogu i posebno nabavljati u više boja, pa ih možete menjati po želji.

Što se tiče samih krilaca, najčešće su u ponudi krilca zlatne i srebrne boje. Krilca mogu biti long ili elipsastog oblika, a elipsasti oblik ima malo jaču vibraciju. Krilca možete dodatno ukrasiti samolepljivim prizmatik folijama, kako bi bila još provokativnija. Bitan detalj kod upotrebe spiner bajtova je alkica koju treba stavljati ispod kopče prilikom stavljanja varalice. Ova alkica će sprečiti razvlačenje varalice prilikom udara krupnije štuke, što može rezultovati pucanjem žice (ovo se retko dešava i o ovome je već pisano, ali ne mogu da odolim da opet ne pomenem, jer kapitalna štuka je retka na štapu, pa oprez...) i gubitkom ulova. Na tržištu je u ponudi veliki broj modela i treba kupovati uvek one najkavalitetnije, iako su skupi, jer štednja se u samom ribolovu brzo osveti i to na najgori mogući način, a zna se koji je to. Kašike sa žičanim štitnicima su takođe dobro rešenje za lov na zatravljenim terenima, ali i na mestima gde ima dosta granja. Kašike imaju prednost nad spinerbajtovima na mestima gde ima dubljih rupa između zatravljenih pojasa.

Kašike su po pravilu dosta teže od drugih varalica, pa se mogu dalje zabacivati, a kada ih ubacite u rupe između zatravljenih delova bare, brzo dostignu željenu dubinu i nađu se na mestima gde eventualno leži krupnija štuka. Jedino tako je moguće na malom prostoru isprovocirati grabljivicu da napadne varalicu. Rapala je među prvim proizvođačima varalica izbacila čuveni model ,,Minnow Spoon", koji se dobro pokazao u lovu krupnih štuka. Kasnije su i drugi proizvođači krenuli sa proizvodnjom ovakvih varalica sa jednokrakim ili dvokrakim udicama, prekrivenim sa jednom ili dve zaštitne žice, koje sprečavaju kačenje trave ili zabadanja varalice u potopljeno granje. Prilikom ugriza štuke žica se savija i na taj način oslobađa udicu koja se zabada u čeljust ribe.

Ipak, prilikom ribolova sa ovakvim varalicama poželjna je dobra i pravovremena kontra, kako ne bi došlo do spadanja ribe. Ovo naročito važi kada lovite sa spiner bajtovima, gde se grabljivica zaleće na dva rotirajuća krilca, pa je ponekad promaši zalivena udica (mada se ovo dešava uglavnom kod napada sitnije štuke, jer kada udari krupna štuka, obično cela varalica zavši duboko u ustima).

Laki leptiri se takođe mogu upotrebljavati ukoliko postoje kanali između zatravljenih delova bare, ili ako lovimo iznad potopljenog granja ili u prilično plitkoj vodi. Mana im je to što ih je teško dalje zabaciti i česti su neprecizni zabačaji (laku varalicu ponekad zanese i vetar) koji kače dosta trave, što prilikom izvlačenja dosta plaši ribu, pa se tako ponekad upropaste izgledne pozicije. Mepps Lusox je svakako jedan od najpopularnijih modela i naravno, treba skinuti olovno otežanje i zabacivati varalicu bez njega ukoliko želimo da varalica ide što pliće. Dosta su lovni i tandemi (dupli leptiri), koji ponekad mogu biti dosta lovniji od običnih leptira, pre svega zbog bolje akcije, pa je poželjno i njih imati u kutiji sa varalicama.

Plivajuće voblere je uvek poželjno imati u kutiji sa varalicama i kad god je moguće upotrebiti ih, a dvodelni vobleri su u prednosti jer se brže pokreću na malom prostoru. Odabir boje za ribolov sa voblerima je od velikog značaja, naročito kada je voda veoma bistra i tada treba koristiti neutralne boje (imitacija malih štukica ili ,,black gold" dezen). Ponekad i česta izmena varalica donosi ulov, pa treba isprobati više različitih varalica na nekoj izglednoj poziciji. U poslepodnevnim satima i pred sam sumrak treba koristiti svetlije dekore poput ,,red head" varijante. Inače, moje je iskustvo da na voblere imate manje dešavanja, ali se po pravilu radi o solidnijoj štuki. Ako lovite na nekom jezeru, onda vam pružaju mogućnost lova trolingom (vuča).

Proleće je vreme kada je štuka gladna, ali joj je metabolizam još uvek usporen, pa je najpokretljivija sredinom dana, mada i ovo zavisi od trenutne temperature i atmosferskih prilika (sunce, oblaci, promenljivo vreme...), a varalice napada usporeno, često ih samo zaustavljajući, pa je pravovremena kontra veoma bitna. Iako je udarac bio slab, ne treba se opuštati, jer se ponekad može raditi o krupnijom primerku koji će da ,,eksplodira" tek kada ga privučemo veoma blizu obali ili čamcu. Borbe sa solidnijim štukama su žestoke, jer je ona veoma lukav borac i iskoristiće svaku šansu da se oslobodi varalice, ili da pobegne u granje ili trsku. Zubata ,,tigrica" često napada varalice odmah po padu na površinu vode, pa treba imati dobre reflekse, a preklopni hvatač strune na mašinici treba zatvarati neposredno pre samog pada varalice na površinu vode, kako bi bili spremni za eventualnu brzu kontru.

Lepo vreme i prvi prolećni ulovi su pred nama, pa zato štap u ruke, kutiju sa varalicama u džep, fotoaparat u ranac i nema vremena za gubljenje, pravac kanali, bare i rukavci.