Kako bi terminološki pojmovi u vezi kakrakteristika štapova postali jasniji što većem broju ribolovaca mislim da će sledeći tekst biti od pomoći.
Nije isključeno da u tekstu postoje greške ili propusti pa molim kolege da se ne ustručavaju u kritici i sugestijama kako bi zajednički došli do dobrog teksta koji konačno i u potpunosti objašnjava pojedine pojmove a koji su za nas ribolovce, kada su štapovi u pitanju, od osnovne važnosti.

Šta je Snaga ?
Snaga je isto što i veličina savitljivosti štapa. Manje savitljiv štap – veća snaga, više savitljiv štap – manja snaga. To podrazumeva da će se štap manje snage, za istu veličinu tereta, saviti više nego štap veće snage. Snaga je u obrnutoj proporciji u odnosu na savitljivost. Ili, u direktnoj proporciji u odnosu na krutost. Što veća krutost to veća snaga.





Kako se predstavlja Snaga?
Postoje izvesne poteškoće sa jednoznačnim predstavljanjem snage. Ovo proizilazi iz činjenice da se savitljivost, pa samim tim i snaga, menja duž štapa, od vrha prema drški ili obrnuto. Pri vrhu je savitljivost uvek veća a pri drški je uvek manja i praktično je u svakoj tački duž štapa različita. Pored toga ova savitljivost se podužno menja na različite načine, različitim obrascima progresije.
Koju onda savitljivost uzeti da bi predstavili Snagu štapa?
Postoje razna rešenja. Snaga može da se izražava efektivno, uopšteno, posredno, parcijalno, a sve to opisno ili numerički.

Opisno i jednoznačno, kao štap za: laki, srednji ili teški ribolov, odnosno štap: manje, srednje ili velike Snage.
Posredno i dvoznačno, na više načina, sa min. i max. veličinom preporučene: Težine Bacanja, Težine Mamca ili Težine Strune a koje su praktično u posrednoj vezi sa Snagom štapa.
Efektivno i jednoznačno, ukupna snaga, putem veličine Test Krive (Test Curve –T.C.) odnosno sile, izražene u kg, koja će saviti vrh štapa na 90 stepeni.
Parcijalno, višeznačno, pomoću BIG (Bending Index Graph – Grafik Indeksa Savijanja). Parcijalnim merenjem Suštinskih snaga IP (engl. Intrinsic Power, nemč. Rückstellkraft, žarg ?.), duž štapa, kako bi se dobila što bolja slika rasporeda snage u vršnom, srednjem i donjem delu štapa. Ovaj način daje troznačno deklarisanje Snage štapa i prikazano je kao: vršna, efektivna i rezervna snaga, odnosno TP (engl. Tip Power, nemč. Stärke der Spitze, žarg. ?), EP (engl. Effective Power, nemč. Effektive Stärke, žarg. ?), i RP (engl. Power Reservoir, nemč. Kraftreserve, žarg. ?).
Šta je IP? Veličina IP je suštinska, povratna snaga, istinska, ili prava snaga štapa i ona je ustvari sila reakcije štapa kao odgovor na savijanje a koja je jednaka sili akcije tj. sili tereta koja deluje na vrh štapa da bi ga savila do neke mere. IP je praktično veličina otpornosti štapa na savijanje.
Parcijalno merenje snage duž štapa, može se reći, je dijametralno suprotno merenju ukupne snage a koja je predstavljena sa TC.


Kako se označava snaga?


Najčešča oznaka na štapu je CW (Casting Weight) ili WG (Wurf Gevight) odnosno Težina Bacanja ili LW (Lure Weight ) ili KG (Keder Gevight) odnosno Težina Mamca ili TC (Test Curve).
Naprimer: CW ili LW 1-2 oz, ili WG 10 - 30 gr, ili 60gr, ili 100gr -  tolerance 56 do 110gr, ili TC 3 lb


Šta je Težina Strune, Težina Bacanja i Težina Mamca ?

Težina Strune (engl. Line Weight - LW, nemč. Schnurgewicht - SG, žarg. ?)
je preporučena jačina strune za primenu na datom štapu. Data je dvoznačno kao Max i Min u librama odnosno kg.
Minimalna težina strune pretpostavlja da će sa njom biti moguće potpuno "učitavanje" štapa pre nego što struna pukne (smatra se da je potpuno učitavanje štapa pri ugibu, otklonu, od 1/3 sopstvene dužine). A maksimalna jačina strune je definisana tako da zaštiti štap od preopterećenja time što će doći do pucanja strune ukoliko se prekorači dozvoljeno opterećenje štapa (Vidi: Mehanička svojstva materijala).
Dozvoljeno opterećenje štapa, po engleskim standardima iznosi 5 x TC (Test Curve) a po strožem standardu IGFA (International Game Fish Association) ono je 2,5 x TC. Koliko je to daleko od granice elastičnosti i od zatezne čvrstoće odnosno loma štapa, proizvođači ne deklarišu.
Inače, kod prekoračenja granice elastičnosti, krti materijali (npr. karbon) gotovo odmah pucaju a Žilavi (npr. fiberglas) prelaze u oblast plastičnih deformacija i ukoliko ne dođu do tačke kidanja - loma, posle prestanka delovanja sile, za posledicu imaju trajne deformacije. Mogu biti i dalje, manje ili više upotrebljivi ali sada sa promenjenim karakteristikama. Dakle, zaključak bi mogao biti samo to da: ni sa kakvim štapom, nikako, ne prelazite granicu elastičnosti jer to svakako ostavlja negativne posledice, lom ili trajnu deformaciju.
Zato, da bi bili bezbrižni, poštujte ove preporuke ili ako iz drugih razloga upotrebljavate jaču strunu budite oprezni.
Max. Težina strune zasigurno pretstavlja Čvrstoću štapa a na posredan način i njegovu Snagu.

Težina Bacanja – TB (engl. Casting Weight - CW, nemč. Wurfgevicht - WG, žarg. ?)
je preporučeni opseg težina tereta za čije izbacivanje treba koristiti dotični štap. Data je u gramima ili u Oz (Oz=28gr) sa dve veličine: donja i gornja, odnosno Min i Max.
Veličina TB max, na posredan način, takođe predstavlja i snagu štapa jer da bi izbacivali veći teret potreban je i štap veće snage.

Kod zabacivanja tereta određenim štapom, figurišu sledeći faktori: daljina izbačaja, preciznost izbačaja i rizik od loma štapa.
Kako se ovi faktori menjaju pri promeni težine tereta koji se zabacuje sa određenim štapom?
Teret manji od TBmin neće dovoljno saviti, "učitati" štap a teret teži od TBmax će previše saviti štap. Posledica je da će, preciznost izbacivanja tereta, tj. prezentacije tereta, izvan ovog deklarisanog opsega biti "lošija", u okviru opsega bolja a u jednoj tački ili u nekom širem ili užem opsegu – najbolja. Obično je ova tačka na sredini deklarisanog opsega.
Nije poznat standard o tome šta je to "lošija" prezentacija i koliko lošija ona treba da bude od one najbolje da bi bila deklarisana kao granična, odnosno koliko odstupanje od najboljeg se "toleriše". Međutim, uobičajeno je to da su min i max TB u takvom odnosu da je TBmin =1/2 TBmax a da je srednja vrednost TB ona optimalna tj. ona gde je preciznost prezentacije najbolja.
Mimo ovoga, razni proizvođači deklarišu TB na različite načine. Neki daju samo jednu vrednost za TB, onu najbolju, drugi takođe jednu, onu maksimalnu, a treći daju nesrazmerno široki opseg , npr. 5gr do 100gr ili daju asimetrični opseg; min 40gr, nom 100gr, a max 110gr. U svakom slučaju uvek postoji jedna težina tereta ili neki uži opseg tereta gde će zabačaj biti najprecizniji.
Osim neprecizne prezentacije, preopterećenje štapa, primenom tereta većim od TBmax, može dovesti i do njegovog loma. Međutim, TBmax, takođe, predpostavlja još i to da je ovo teret kojim se ni najjačim zabacivanjem ne može prekoračiti dozvoljeno opterećenje štapa, pa kao takvo, na određeni način, predstavlja i snagu štapa. Ali, i najjačim izbacivanjem tereta TB max neće u potpunosti biti iscrpljena snaga štapa.
S druge strane, približavanjem tereta koji se prezentira granici TBmin, osim smanjivanja preciznosti smanjuje se i domet tereta pa ako češće koristimo te lakše mamce bolje je za njih primeniti štap gde ovaj teret ulazi u zonu TB srednje-nominalno ili čak bliže TB max, ako nam je najvažniji domet.
Međutim primenom štapa manje snage, da bi dobili veći domet, ulazimo u zonu povećanog rizika od loma kao i otežavamo kontru kao i zamaranje i vađenje krupnije ribe pa oko ovoga svakako treba naći ili kompromis ili se opredeliti za ono šta nam je najvažnije.
Grafik ilustruje kako se menjaju faktori važni za izbacivanje terete, kod određenog štapa a pri promeni težine tereta koji se izbacuje. Povećanjem tereta raste domet ali i rizik od loma. Preziznost raste do određene granice, dostiže maksimum pa potom opada.


Napomena: Grafik je proizvoljno nacrtan i predstavlja samo pretpostavljene tendencije faktora koji su u igri.

Da li se TBmax može izmeriti za dati štapa, ako ono nekim slučajem nije poznato, ili da li se može proveriti već postojeća deklarisana veličina? Čime su ograničene TB min i TB max?

Ono što se uvek može izmeriti je TC. Ako je dozvoljeno opterećenja štapa 2,5 ili 5 x TC, zavisi šta usvojimo, preostaje samo da se utvrdi koja će to težina tereta, zabačena maksimalnom snagom ribolovca, dotičnim štapom, proizvesti silu jednaku veličini dozvoljenog opterećenja pa će ona ujedno biti i TBmax. Ali ovo samo sa stanovišta preopterećenja u smislu zaštite od loma. Neprihvatljiva nepreciznost zabačaja nastupa već sa manjim teretima od ovog, pa se čak može reći da ona ustvari određuje cifru TBmax .
Informacije o tome koliko se uvećava sila tereta najjačim zamahom i kolika je nepreciznost prihvatljiva su diskutabilne ali na osnovu nekoliko praktičnih merenja na štapovima sa poznatim deklaracijama Težine Bacanja, TBmax ~ = TC / 32. Međutim, uglavnom se u većini publikacija, za grafitne štapove, spominje faktor 16, umesto 32. Odakle razlika?
TBmin, ukoliko nije drugačije deklarisano, je približno = TBmax /2
Iskusniji ribolovac može raspon TB opsega da utvrdi i eksperimentalno, na osnovu sopstvenog osećaja.Naročito kada su u pitanju težine varalica  za koje je štap prihvatljiv. Kako je ovaj opseg uvek uži od opsega TB, nema opasnosti od prekoračenja TB max.

Težina mamca (engl. Lure Weight – LW, nemč. KöderGevicht - KG, žarg. ?)
je preporučeni opseg težina mamca koji se zabacuju i vode datim štapom. Opseg težina preporučenog mamca je uvek manji od opsega Težine Bacanja, pa Max težina mamca ne može nikako ugroziti sigurnost od prenaprezanja štapa prilikom zabacivanja i izazvati nepreciznost zabačaja lakim mamcima. Ove težine se više odnose na kontrolu i osećaj mamca – varalice u vodotoku s tim što ovakva definicija ima smisla samo ako je poznat tip varalice za koje su ove veličine i date kao i otpor vodotoka gde se odrđena varalica primenjuje.
I ova veličina, LW, kao takva, takođe, na indirektan način, predstavlja snagu štapa.


Kako se meri Snaga:

Test Kriva (Test Curve) - TC
Štap se postavi horizontalno i uklješti u rukohvatu. Na kraju strune, provučene kroz sprovodnike, okači se teret koji se postepeno povećava sve dok vrh ne dostigne ugao 90 stepeni u odnosu na horizontalu. Veličina tog tereta, izražena u kg (ili u librama, lb=454gr), predstavlja TC Snagu štapa, a ova daje jasnu predstavu o njegovoj ukupnoj savitljivosti, odnosno krutosti, jačini (ne čvrstoći, to je drugo), snazi.





Napomena: Ugao između vrha (tačke) i horizontale (prave) sam po sebi ne može da postoji. Ovde se ustvari radi ne o uglu između tačke i prave već o uglu između dve prave; horizontale i tangente krivine vrha štapa koja prolazi kroz tačku-vrh.
Pri praktičnom merenju, vrh štapa u ovom slučaju predstavlja ne tačku već prvi santimetar do dva, vršnoga dela štapa. To je, u praksi, deo vrha koji je inače ukrućen čaurom vršnog sprovodnika.
Da bi se pravac vrha, radi merenja ugla, preciznije i lakše uočio može se postaviti ,,kazaljka". Od pogodne žice ili najbolje i najlakše od tanje špagete (1,5 mm, naravno nekuvane, a koja je zgodna zbog toga što je kruta, lagana i potpuno prava). Ona se jednim krajem učvrsti, lepljivom trakom, na prvi santimetar vršnog dela štapa a drugim krajem je slobodna.
Kad se štap savija, slobodan kraj ovakve kazaljke se postepeno odvaja od krivine štapa i precizno pokazuje baš pravac samog vrha. Ova preciznost je neophodna jer; što je vrh štapa bliži uglu 90 stepeni potrebne su nesrazmerno velike promene sile odnosno tereta, za mala povećanja ugla pa ako bi ova uočavanja bila neprecizna moglo bi da dođe do znatnih grešaka u merenju (za razliku od početnog savijanja kada male promene tereta uzrokuju velike promene savijanja).



Ovo je, ujedno, i mana ove metode. Za preciznost merenje bi bili mnogo bolje kada bi kod uočavanja rezultata za male promene tereta imali velike promene ugla. Međutim, i pored toga, ova metoda, ako joj se pokloni dovoljna pažnja, daje dobre rezultate i daje dobru predstavu o ukupnoj snazi štapa kako bi ova mogla da se uporedi sa snagom drugih štapova.
Treba obratiti pažnju i na to da uklještenje drške štapa bude čvrsto i stabilno jer ako to nije slučaj ovo, takođe, može da unese znatne greške u merenje. Dakle, kod učvršćenja drške pri ovom merenju, ne bi trebalo da bude preterane improvizacije.



Merenje snage parcijalnom metodom
Metodu parcijalnog merenja snage štapa, i ne samo snage već i ostalih karakteristika mušičarskih štapova, CCS (Common Cents System), www.common-cents.info/, predstavio je, prvi put, autor ove metode Dr. Hanneman, još 2003 g. Kasnijim dopunama obuhvaćeni su i sve ostale vrste štapova sa URSS (Universelles Ruten Rating System), www.urrs.info/ . Kod nas je ova metoda nedovoljno poznata, ne vidim da je iko spominje i nema nikakvih iskustava sa njom. U daljem tekstu navešću skraćeno, o čemu se radi i šta ona predstavlja kada je u pitanju merenje snage, u onoj meri koliko sam ja uspeo da shvatim.

BIG (Bending Index Graph – Grafik indeksa savijanja).
Zasniva se na parcijalnom merenju IP duž štapa (IP - Intrinsic Power podrazumeva merenje sile koja vrh horizontalno postavljenog štapa savije za 1/3 dužine onog dela štapa čija se snaga ispituje). Štap se, dakle, savija parcijalno. Kod prvog merenja, ostavi se slobodan samo deo vrha štapa u dužini 30,5 cm (1 fit) a ostatak štapa se imobiliše. Taj deo štapa se onda praktično meri kao da je u pitanju baš toliko dugačak štap.

Izmeri se, dakle,  okačen teret kojim će se vrh saviti za 1/3 dužine particije koja se meri (to je kod prvog merenja 10 cm) kao i ugao vrha (AA). Zatim se ponovi isto merenje, ali sada za particiju 61 cm (2 ft - dve stope) slobodnog vršnog dela štapa. I tako, postepeno, za po jednu stopu veću dužinu ( N x 1fit), sve dok se na kraju ne izmeri štap koji je slobodan celom svojom efektivnom dužinom. Ovo poslednje merenje predstavlja Efektivnu Snagu štapa (EP-Effective Power) a ugao vrha AA, pri tom, predstavlja Akciju štapa (ovaj ugao  može da se prevede u dobro poznatu nomenklaturu brz, srednji, spor a na osnovu tablice priložene kod teksta za merenje Akcije).

Posle merenja, EP, štap se i dalje savija sve do veličine otklona ½ sopstvene efektivne dužine (efektivna dužina štapa je ona koja je merena od kraja haltera do vrha štapa). Ovaj put bez snimanja ugla vrha. Teret, u kg, potreban za ovo je Rezervna Snaga štapa - (RP - Reservoir Power).

Napomena: radi lakšeg merenja, kada se mere vršne particije, treba odspojiti donji deo štapa, na kojem se nalazi drška i halter. Ovaj deo se ponovo priključi onda kada je to potrebno, da bi se nastavilo merenje i donjih particija . U suprotnom, deo sa drškom bi trebalo da se na neki način pridrži kako ne bi opterećivao vršni deo sopstvenom težinom i velikom polugom.

Na kraju se Iz dobijenih mernih podataka  napravi grafik (BIG) kao na sledećoj slici (U grafik ne ulazi merenje RP ).

Napomena: desno dole je prva izmerena tačka (sa 30,5 cm slobodnim delom vrha) a desno gore je poslednja, kada je štap slobodan celom efektivnom dužinom. Isprekidane linije označavaju granice Fast, Medium i Slow Akcije.

Prilikom ovih merenja, jedan od podataka će uvek pokazivati najmanji potreban teret, za savijanje za 1/3, a u odnosu na sve ostale podatke. Na priloženom grafiku to je treća tačka merenja). Taj, najmanji, teret predstavlja snagu vršnog dela štapa (TP – Tip Power).
Ovim savijanjima i merenjem su, dakle, dobijeni troznačni podaci o Snazi (veličini savitljivosti) štapa kao i o rasporedu te snage duž samog štapa. Snaga P (Power) je tako predstavljena sa EP, TP i RP.

,,Korak" parcijalnog merenja, za veću preciznost, može da bude i manji od jednog fita, ili bilo koji drugi, ali i korak od 1 fita daje dovoljno precizne podatke pa je tako sistem i standardizovan.

Tumačenjem BIG podataka dobija se detaljna predstava o snazi i rasporedu snage dotičnog štapa. A iz specijalnih tablica mogu se dodbiti i podaci o maksimalnoj, nominalnoj i minimalnoj TB. Mada, rezultati iz tablica se, prilično precizno, mogu dobiti i prostim deljenjem dobijenih IP sa brojem 12.
Dakle, deljenjem TP, EP i RP (u gramima) sa brojem 12, dobija se, takođe u gr., TBmin, TBnom i TBmax.
Međutim ovi rezultati ne izgledaju baš prihvatljivo. Nije mi poznato zašto?
Osim opisanog sistema merenja poznato je još nekoliko  sličnih ali ovi se odnose prvenstveno na mušičarske štapove:
Ludwig Reim metoda   theowsky.solitip.com/, 
FLYRAN (Fly Rod Analysing)   www.flyran.de/40630/home.html, .............itd.

Sve teorije padaju u vodu,mada da je tresnuo jos jednog Lava skrsio bi ga.

30 gramac

Jel to štapić od 50ak evra 

Tako nekako...kupio pre par godina travel varijantu za potrebe letovanja, četvorodelac, 2,70m, 20-60gr...postao jedan od omiljenih....

XZoga ilustracija podizačke snage za jedan od njihovih blankova (Taka G – 60/PE3)

Power Transmission Fighting (PTF) Action      Taka-G 60 : PE 3 : 10 kg Load Test

Max PWR      10 kg   - maksimalno opterećenje-snaga
Max Drag       7 kg    - maksimalno podešavanje drila
Best Drag    3-5 kg   - preporučeno podešavanje drila

Sad, ovo su maksimumi opterećenja, ali zamaranje ribe treba da bude pri znatno manjem opterećenju. Tako da je dinamika kontre ribi (veličina savijanja štapa) mnogo veća nego pri kraju-maksimumu savijanja gde je za velike promene sile mala promena savijanja.
Dril se podešava znatno manje nego što je Max Power, pa štap i neće doći nikad u situaciju maksimalnog savijanja.

Spojene poruke: 04 Jun 2018, 10:39:17

Dodao bih još i sledeći podatak, koji može da posluži za bolje sagledavanje prethodnog, kao i uopšte za izbor strune za neki konkretan blank.
Struna PE3 ima presek od 0,28, a test linijska kilaža ovih struna je između 15 i 20kg, zavisno od vrste i proizvođača.
Pošto ne može bez čvora, kilaža strune će opasti na nešto više od 10kg, što je približno maxPower blanka. Dakle struna PE3 će pući pre nego pukne blank i tako će ga zaštititi, od onih koji ne poštuju preporuke o max Drag već Dril pritežu motorcangama.

Ako je stap iole kvalitetan, bez obzira ako ne stoji delaracija na njemu, ne mozete pogresiti ni mnozenjem tezine bacanja sa 40, kad je u pitanju podesavanje drila i nosivosti pletenice. Recimo 60gramac trpi drill podesen na 2,4kg u maximumu i kanap stvarne nosivosti na cvoru. Ako se pravilno koristi stap, i nije fabricki feler ne bi smelo nista da se desi. Ne mogu se sloziti s konstatacijom, da je stap u istoj gramazi bacanja, a opet dubljeg savijanja slabiji stap, vec naprotiv jaci zbog krace poluge. Sto se tice gramaze bacanja, po pravilu je propocionalna snazi stapa, dok ne postane kontraproduktivna zavisno od fizicke snage ribolovca, ne smeju se zanemariti sopstvene fizicke predispozicije. Sve ovo kad se sklopi, dobija se idealan lanac

Dobro si rekao; normalni, kvalitetni, štapovi bez felera su svakako izdržljiviji nego što mi mislimo. Strah od pucanaja i kupovine novog štapa čini nas preopreznim.
Već sam negde napisao, čak i više puta, da sam i ja imao strah od savijanja štapa do njegovog maksimuma. Malo po malo sam se oslobodio i mogu da kažem da nisam uspeo da polomim ni jedan štap. Naravno, nisam išao preko deklarisane težine bacanja ali sam zabacivao iz  sve snage. Veoma je važno i to kako se opterećuje štap. Ako se sva sila skoncentriše na vršni deo štap će sigurno pući. Zato pri opterećivanju treba koristiti ceo njegov elastični kapacitet; i vrh i srednji a i donji deo.
Ako štap koji si spomenuo ima max TB 40g, onda po nekim računicama ima TC = TBx16.
To po meni i nije tačno jer sam došao do cifre ne 16 već 32, mereći konkretne deklarisane štapove. Stvar je opreznosti koliku će TB proizvođač staviti na štap ali izgleda da se granica pomerila u odnosu na stare štapove za koje je važila cifra 16. Valjda su stari štapovi imali deblje zidove i rađeni su od jačeg karbona.
Tek, ako usvojimo da je TC = 32 x TBmax onda je za 40 gramac to 1280g.
Postoji i druga računica da štap može ladno da izdrži, po opreznijim standardima, opterećenje od 2,5 TC a po labavijim i 5xTC, što definiše i max upotrebljenu strunu kao i max Dril.
Pa bi za 40gramac max Dril i max struna bila, po opreznijim standardima 3,2 kg.

Problem je u tome da ako proizvođač deklariše štap na 40g, mi ne znamo sa kolikim stepenom sigurnosti je on računao. Tako, neko će isti štap označiti sa većom a neko sa manjom gramažom.
Zato je najbolje primeniti ono što je deklarisano i onda u tom opsegu max opteretiti štap. Bez ikakvih obzira na fizičku spremu ribolovca. Ako pukne onda bi ga trebalo puknuti o glavu proizvođača. Tj. odlučno uložiti reklamaciju.

Kolega Slob, do broja 40 se dolazi po preporucenoj po igfinoj nosivisti linije 2,5 x TC, koja je  po vecini proizvodjaca 16 x tb, sad sto u zadnje vreme sve vise proizvodjaca pisu radni raspon, a on bi recimo mogao biti 32gi deo od Tc, je druga tema. Napinjao sam svoje stapove, i podizao terete njima, te shvatio  da je 40tb za njih vec iskusenje. Fizicka kondicija ribolovca, ima itekako veze, ja recimo 400gr stap koji je recimo tc 6400gr, ne mogu drzati tako napet vise od par minuta, sta ce meni onda takav stap, sem da baci tih 400gr. Po svojim fizickim predispozicijama, nisam slabasan, mogu izvuci maksimum tek iz 200gr stapa, koji je eto 8kg, naravno ima jacih od mene te njima leze i od 300-400gr. Poenta je lanac, sklopiti sve kako bi se iz svega izvukao maximum, a ne tegliti suvisnu tezinu, i patiti od megalomanije. Postoji granica koja se ne moze preci

Citat: sasabosko poslato 21 Jun 2018, 12:41:10
......... Poenta je lanac, sklopiti sve kako bi se iz svega izvukao maximum, a ne tegliti suvisnu tezinu, i patiti od megalomanije. Postoji granica koja se ne moze preci

Potpuno se slažem sa ovim stavom.
Nije dobro prilagoditi pribor za slučaj -šta ako dođe som od 110kg?
Ako usvojiš ovakav stav ima da se nategliš brajkane, a sve dolaze "somići" do 15kg. Radije ću pustiti tog od 110kg nego godinu i više dana tegliti prejak pribor.
Uostalom, rekao si -ljudske granice postoje. Treba da si Švarceneger da bi izdržao dril 8kg, a koliko dugo i on to može?

A što se tiče odnosa TC i TB: merio sam četiri deklarisana štapa. Odnos njihovih izmerenih TC i deklarisanih TBmax bili su: 25, 30, 36, 36. (sklon sam da usvojim srednju vrednost 32)
To je otprilike duplo opreznije nego što je faktor 16, koji se spominje na forumima i člancima. Ali ja merio. I nije tako nego onakao kako je izmereno!
TB deklarišu; pojma nemam kako, ali jedno je sigurno -mnogo šareno. Nigde nisam pronašao kako to proizvođači stvarno rade.
Ali ja smatram da je jedino Test Kriva pravi pokazatelj snage štapa. Ima i ona neke nedostatke zbog svoje relativne nepreciznosti, ali ipak daje jasnu razliku između snage dva štapa. Šta će biti deklarisano na štapu kao maxTB je izgleda stvar slobodne volje i procene proizvođača.

Ako je tako kao sto ti kazes, da je tc 32 tezine bacanja, to onda pomera granicu na x2. Sto je po meni malo previse za opteretiti stap, kad sam stelovao Hydru na 2 kg drilla, video sam da je to ozbiljna tezina za nju. Tako postelovan Drill proradice na ribi od 5kg, jako kratko, dovoljno da ne pokida ili se ne odkaci. Gledao sam onog ludog rusa ,koji spinn 1oz, 30-gramce uglavnom lomi pri sili oko 8kg. Tako da ja shvatam da je to nesto sto nasi ljubimci mogu podneti, medjutim se tu gubi na sigurnosti pri zamaranju. Meni je najprihvatljivije ovako, tb x 40, ko lovi soma 100gr stapom, pravi drill 4kg nije malo ni za njega, ni za soma

Potpuno si u pravu kada kažeš da pribor i podešavanja treba uskladiti i to tako da se iz njih izvuče maksimum, a sa težinom pribora na minimumu.
Zato treba poštovati neke principe. Koji su? Mi još uvek nismo sigurni ili bar ja nisam ali uporno pokušavam.

Pa, računica bi bila ovakva:

Za štap 40g, x32=1280g x 2,5 = 3250g / 0,45 = 8 lb max struna. Deluje sasvim prihvatljivo!

Vidi, jedno je sila na vrhu štapa, tj na struni, a drugo na kočnici mašinice.
Ako je dril na mašinici podešen na 1 kg, sila na vrhu štapa, struni, koja će da ga pokrene mora da bude znatno veća. Zašto? Jedan deo sile popije elastika štapa a ostatak tek dopire do drila mašinice. Koliko je to zavisi od dužine štapa i ugla štapa prema pravcu strune.
Nisam nikad merio, ali postoji preporuka da se kočnica podešava tako da ova prokliza pri opterećenju na struni od ¼ preporučene max jačine strune. A pri tom je štap postavljen pod uglom 45 stepeni.

Dakle, za pomenuti 40gramac, po ovoj preporuci kočnica bi trebalo da prokliza na 812g sile na struni. Pri tom je sila na mašinici znatno manja. Kolika, nikad nisam merio ali je sigurno znatno manja.
To može lako da se zapazi ako se dril podesi rukom pa se štap optereti-nategne. Jasna je velika  razlika između sile koja je pokrenula dril rukom i sile potrebne za isto ali preko vrha štapa.

Zato je besmislica montirati na 40gramac mašinicu koja ima dril 5 i više kilograma. Tu treba naći realnu meru. Jer jača kočnica povlači i jaču mašinicu, a ovo i njenu veću težinu, a to dalje daje veći pritisak na leđa a time i manje zadovoljstvo u ribolovu.

Jedno pitanje: kad kažeš da je dril 4kg, da li misliš na silu na mašinici ili na struni?