Pa mozda Orka,Ibanezi i jos po neko posle godina iskustva zna u radnji da izabere stap,ja recimo ne znam,njemu treba stap za soma i stap za smudja,meni na Moravi stap za sve,jer mi na kalipsa i na glavinjaru od 10gr dolazi i som od 20kg i klen od 200gr.A malo je glupo i skupo kupovati stapove,isprobavati na vodi,dok ne dodjes do onoga sto si zamislio u svojoj glavi.Pisanije i oznake na stapu bi trebale manje zaludjenim ribolovcima koji nemaju u glavi podatke iz svih kataloga da olaksaju pocetni izbor,a ne da ga u startu lazu.IM 12 ne postoji,znaci lazu te u startu,mogu misliti da li je ta pluta stvarno AAA portugalska i dal su na fudziju samo slova fudzji i sve to za 50eu.Ne biva sto bi rekli Leskovcani.

Ma do tog znanja mozes da dodjes viseci po radnjama, otimajuci kolegama stapove, viseci kod majstora graditelja, i sve to nije dovoljno, moras pecati stalno, raznim stapovima, posmatrati svaki i ne biti vezan za bilo koji, ne smes se zaljubljivati, skup sport Da lazu, lazu svi, u manjoj ili vecoj meri, sto je najgore ( stalno dozivljavam) lazu te i kolege s vode, zaljube se u pribor, ili ne znaju , koliko misle da znaju Godinama sam kristalisao pribor, i opet fali, naucio toliko da verujem samo sebi i svom subjektivnom osecaju. I ti imas istu problematiku kao i ja, bice tapiranje kod mene, ako promasim pecacu Hydrom ubija me sto je gluv ispod 10gr, mada je kod mene kanap 0,25, e to je muka. Testirao je iz dosade pre neki dan na vodi, blagi boze koliko ona moze da se savije nije mi stvarno, ovako bi rekao covek da je krut stap

Citat: srdjanpn poslato 09 Jul 2018, 11:37:52
IM 12 ne postoji.

Ma IM rejting je čisto komercijalno obeležavanje  kome se i Balzer tradicionalno priklonio sa svojom nesrećnom IM12 oznakom mada iza nje stoji kvalitetan 40-60T carbon što je jedino merodavno kad su u pitanju svetski standardi ili modul elastičnosti ako su u pitanju USA standardi.

''Prestige German company such as BALZER uses IM rating not to confuse its customers, but because traditionally they've always done it this way and they don't want to change. In their books, IM6 is 24Ton carbon, IM7 is 30Ton, IM8 is 36Ton and IM12 is 40Ton or 50-60Ton (depending on the range, and if they use nano-technology or not).
BALZER uses the IM6-IM12 carbon rating on their blanks. However, that being said BALZER uses Japanese Toray carbon on their high-end ranges as well as nano-technology on some of its products.
SPORTEX that use carbon ranging from 24Ton to 80Ton, Helicore technology, German/Korean made.
DAM offers tradition from 1875, German engineering and some high-quality rods that are all 24Ton to 40Ton graphite made on high quality carbon blanks, usually from Japan. ''

Ne znam koga si citirao, ali taj je izgleda u velikim zabludama.
Prvo treba znati da Torajev najkrući karbon M65J ima modul elastičnosti 85msi. Pošto je Tona/mm2 = 1,43 msi, onda je to karbon od 59 tona.
Ko pravi karbon od 80 tona nije mi poznato ali to nikako ne zavisi od nano tehnologije koju autor citata vezuje za modul elastičnosti karbona. Nanotehnologija se odnosi na smolu sa nanotubama...

Toray karbon T800 od kojeg je napravljeni Sportex Aer spin štap ima modul elastičnosti svega 42,7 msi (30T). Nisam u prilici da istražujem, Sportex verovatno ima i većih modula ali 80T (114 msi !!??) nikako. Jedino grafen ima modul elastičnosti oko 150msi.

Module elastičnosti koje navodi uz karbone IM6, 7, 8......, a pročitane u "Baltzerivim knjigama" , sigurno nisu izraženi Tonama već sa msi, jer to bi bilo odgovarajuće.
I još, odaklu mu podatak o IM12. Modul 60T je 85msi, a to je najači torajev karbon, kao što sam već rekao, nosi oznaku M65J.

Prema tome, autor citata koji si naveo je mnoge stvari pobrkao.

Ja na par bolonjeza imam oznacen karbon od kog je blank napravljen. Oba Colmic bolonjeza od 6m, i Corvette i Fiume XXT 250 su radjeni od M55 i M60 karbona, i to oba sa oba modula, zavisno koji segment. Sta to znaci ja iskreno ne znam, sad vidim slicnost sa nekim oznakama koje je Slob naveo. I znam da su oba stapa odlicna i da Colmic najbolje blankove radi ovim karbonom.
Shimano sa druge strane oznacava drugacije, Techniumi su mi od HPC 100 karbona a Speedmaster je bio od XT 200+ Biofibre.

S obzirom da sam citirao ekskluzivnog distributera Sportexa, Dama, Balzera, Colmica, Garbolina za australijsko tržište nadam se da zna šta priča https://adoretackle.com/blog/how-to-select-the-perfect-fishing-rod/.
Nije Toray jedini proizvodjač vrhunskog carbona na svetu, japanski Nippon ima u svojoj ponudi proizvode označene sa 114 i 128msi kao i veliku fabriku u Nemačkoj....autor teksta je i naveo da Sportex koristi nemački i korejanski carbon za svoje blankove....

Germina,
Kada sam pročitao ceo članak stekao sam drugačiji utisak o onome što je napisano u citatu.
Pre svega o IM oznakama. Kako kod Balzera tako i drugih proizvođača štapova koje ih koriste.
Naime, originalne IM oznake su oznake proizvođača Hexcel. On ih i dan danas koristi. A kod njih, veći broj iza IM ne znači uvek karbon sa većim modulom elastičnosti, već možda šesti, sedmi ...ili osmi pokušaj recepture, kako je autor članka i naveo. Ali pošto je zaštitni period imena davno istekao, ove ozake su počeli da koriste i drugi, s tim da karakteristike označenih karbona ne moraju da imaju direktnu vezu sa originalnim Hexcelovim. One su proizvoljne i drugačije su od proizvođača do proizvođača. Pa tako Balzer "u svojim knjigama" navodi module elastičnosti koje su proizvoljni i koje nemaju veze sa originalnim Hexcelovim. Proizvoljne su i definisane od strane Balzera. Pa kao takve mogu da budu kakve god.
Tako je napravljena svojevrsna zbrka oko IM oznaka, pa se ne treba vodi njima u oceni modula elastičnosti primenjenih karbona. Jedini pouzdani parametar za modul elastičosti karbona je iznos  modula elastičnosti izražen u mernim jedinicama msi, tonama ili GPaskalima. Što i autor članka navodi.
Oznake karbona treba uzeti ozbiljno samo ako je naveden njihov prizvođač i oznaka tog proizvođača, pa se na njihovom sjtu može to i proveriti. Kao što je naprimer navedeno kod Colmica i što je i napomenuo kolega vradojcic.

Takođe i oznake SM, IM, HM i UHM karboni ne podrazumevaju neki standardni opseg modula već proizvođači štapova to koriste takođe proizvoljno. Pa tako isti modul je kod jednih svrstan u IM (srednji modul) a kod drugih u HM (visoki modul).

Što se tiče karbona sa modulusom 80T, pa čak i većim ( 90T), oni zaista postoje, kod proizvođača koje je naveo Germina, nisam znao. Ali kao što se iz tabele vidi nose oznake proizvođača a nikako IM oznake.

I na kraju, potpuno se slažem sa navodima u članku, osim u delu gde se modul elastičnosti povezuje sa nanotehnologijom.

Citat: slob poslato 10 Jul 2018, 09:41:52


I na kraju, potpuno se slažem sa navodima u članku, osim u delu gde se modul elastičnosti povezuje sa nanotehnologijom.

A zasto se tu ne slazes? Pa upravo nano tehnologija je odgovorna sto se u danasnjim stapovima koriste visokomodularni karboni. Bez Nano smole to je bilo nemoguce. Takodje, omogucila je da IM blankovi ne budu vise toliko teski tj da se prepreg radi bez staklenih vlakana ili da se svede na minimum.

Ok. Slažem se sa onim što si napisao, ali:
".......Prestige German company such as BALZER uses IM rating not to confuse its customers, but because traditionally they've always done it this way and they don't want to change. In their books, IM6 is 24Ton carbon, IM7 is 30Ton, IM8 is 36Ton and IM12 is 40Ton or 50-60Ton (depending on the range, and if they use nano-technology or not)....."

Pošto ne znam engleski, možda nisam dobro shvatio podvučenu rečenicu, mada sumnjam da je tako. Jer iz nje bi se shvatilo da IM12 ima modulus 40T, a može i 50-60T ako je primenjena nano tehnologija.
I sam kažeš da je nanotehnologija primenjena u smoli koja povezuje vlakna odnosno niti. Ona menja karakteristike blanka ali ne i primenjenih vlakana. Ona imaju modul elastičnosti koliko imaju , a smola na to ne utiče ni malo.

Inače članak je dobar. Narvno treba ga isčitatai u celosti. Osnovni zaključak je po meni -ne zaleći se u proceni blanka ako nemaš podatke o stvarnom modulu elastičnosti, jer marketing je tu debelo umešao svoje prste.

Pa i kad znaš tačno sve moduluse i to nije dovoljno, jer mnogo zavisi od konstrukcije i količine visokomudulusnog karbona, a i od smole.
Ali jedno je sigurno, i to nam je znak, da blankovi u kojima ima vlakana od visokih i ultravisokih modulusa su, pre svega lakši a potom osetljiviji (bolje "čitaju"), od onih sa nižim modulusima. Imaju i mane; krti su, pa od konstrukcije mnogo zavisi da li će ostati u jednom komadu. Dobra konstrukcija međutim povećava i cenu.

Naravno da nano smola ne utice na sama vlakna ali je omogucila bezbedno koriscenje 40T+  karbona u izradi grafitnih stapova. Inace se slazem sa tobom oko proizvoljnih oznaka IM na stapovima i to znaju samo proizvodjaci. Ali Balzer svojim IM12 zeli da naglasi da je u tom stapu nesto najbolje sto prave od grafita. I to je to, ne treba se zamlacivati vise oko toga, cist marketing. Kazu to je ono najbolje sto pravimo i nazovu ga IM12.

I ja mislim da je tako!

Evo nešto i na temu otpornosti carbonskih štapova na lom od strane čuvenog Gary Loomisa...prevedeno na srpski '' nijedan štap nije otporan na budale '' 

Još od uvođenja prvog carbonskog štapa Fenvik-a 1974. godine, mitovi o ovom misterioznom materijalu rastu i šire se svetom kao požar. Koliko puta vam je rečeno da je razlika između IM6, IM7 i IM8 carbona razlika u standardu kvaliteta, ili da je što veći modul, više carbona je korišćeno za proizvodnju blanka?
Pošto postoji toliko zabluda oko ovog materijala, Gari Loomis, jedan od vodećih svetskih autoriteta o dizajnu carbonskih štapova i osnivač G.Loomis Corp. - složio se da posveti vreme svojoj ekspertizi da eliminiše ove mitove.
Loomis je počeo objašnjavajući da su identifikatori IM6, IM7 i IM8 trgovinski brojevi koje koristi Hekcel Corp. da bi identifikovali svoj proizvod i nisu industrijski kvalitet ili materijalni standard, iako Hercules Fibers proizvedeni od strane Hekcel Corp. su benčmark koji većina kompanija koristi da uporedi svoje materijale. Zbunjenost je ujednačena jer veliki broj proizvođača štapova koristi materijale proizvedene od kompanija koje nisu Hekcel i još uvijek identifikuju svoje štapove kao IM6, IM7 i IM8, što samo po sebi ne znači ništa.
Ono što ribar treba da shvati je kako se reč "modul" odnosi na carbonske štapove. Modul nije broj vlakana po kvadratnom inču materijala, kao što mnogi veruju. Modul je u osnovi jednak krutosti. Što je modul veći, čvršći je materijal po težini, što znači da je potrebno manje materijala za postizanje iste krutosti niže modulnih materijala. Ovo rezultira lakšim proizvodom.
"Morate da zapamtite, težina je odvraćanje od performansi", rekao je Loomis.
Krutost takođe odgovara odgovoru - to jest sposobnost štapa da skladišti i oslobodi energiju.Što je modul veći, brži i konzistentniji štap je u stanju da skladišti i oslobodi svoju energiju, što omogućava ribolovcu da baci dalje i preciznije.
Ali ne možete govoriti o modulu bez uključivanja stope naprezanja ili izmerene snage materijala. Dok je modul prijavljen u milionima, stopa naprezanja je prijavljena u hiljadama.Prihvatljiva stopa napora za ribolovački štap je 680.000 ili više. Grafitna šipka napravljena od IM6 Hercules Fibers imaće modul od 36 miliona i strane rate  od 750.000.
Sa originalnim materijalima koji su korišćeni za carbonske štapove, s obzirom da se modul elastičnosti povećavao, zatezna čvrstoća (strain rate) bi se smanjila, što bi rezultiralo da su štapovi pogodni za lom zbog krhkosti. Međutim, kroz napredak materijala, tehnologije i inženjerskog dizajna, kompanije su u mogućnosti da proizvedu visoko-modulne štapove visoke otpornosti na lom. Ovi novi visokotehnološke ribarski štapovi su super-lagani i izuzetno osetljivi i snažni.
Ali pogrešno shvatanje krhkosti i dalje ih uništava, a razlog tome je to što se modul povećava, manje materijala je potrebno za izradu blanka. To znači da je debljina zida u blanku, koji je u osnovi šuplja cev, tanja. "Setite se šta sam rekao ranije - težina je odvraćanje od performansi", reče Loomis i nastavi da priča priču:
"Imao sam gospodina koji je ušao s fly štapom koji je pukao blizu drške i tražio je novi štap. Ispitao sam njegov polomljen štap i znao da mu se štap polomio od zlostavljanja. Pa sam ga pitao kako se polomio, a čovek mi je iskreno rekao da se slomio u borbi sa ribom. Objasnio sam da bi to skoro bilo nemoguće da štap pukne na ovaj način.Ali da budem fer, (rekao sam mu) da li bi mogao da slomi još jedan štap na isti način, dao bih mu tri nova štapa po svom izboru, ali ako ne bude mogao, platio bi za popravke i čovek se složio.
"Tako sam mu predao identičan štap. Sa štapom u rukama, zagrebao sam blank i zamolio ga da primeni isti pritisak koji je koristio kada se slomio.Čovek je primenjivao veliki pritisak na štap, i nije se slomio. Pa sam pitao da li želi još više pritiska, a čovek je odgovorio da misli da ne može, ali je insistirao na tome kako se njegov štap polomio.
"Zatim sam mu rekao:" Polomićemo štap, onako kako ste verovatno slomili vaš. " Zatim sam stavio blank na gumenu podlogu i kleknuo na rukohvat, a mi smo ponovo pokušali, ali se nije polomio. Zatim sam ga položio na beton i klečao na njemu. Ispitivanjem štapa, niste mogli da vidite da je oštećen, ali ovaj put štap se slomio kao I njegov, a čovek je jednostavno pitao gde treba da plati da popravi štapić. "
Poenta ove priče je da su ovi visoko-modulni, visoke otporni (high strane rate), tankozidni štapovi izuzetno jaki i vrlo malo je verovatno da će se polomiti u normalnoj upotrebi. Skoro sve štapovi su oštećeni drugim sredstvima - ribolovac koji slučajno nagazi na njih, udara ih u čvrste predmete prilikom izbačaja ili ih skladišti tamo gde ih neki drugi teški predmet mogu oštetiti .I onda sa takvim oštećenjem, štap se polomi u toku borbe sa ribom. Dakle, štapovi visokog modula I zatezne čvrstoće nisu krhki, oni zahtevaju više brige u skladištenju i transportu.
Postoji štap za svakog ribolovca i njihov životni stil. Kompozitne mešavine (mešavina grafita i fiberglasa) mogu imati široku primenu. Intermedijarni moduli (33 miliona do 42 miliona) sa visokim stepenom naprezanja (700.000 ili više) i dalje imaju puno osjetljivosti i odzivnosti i prilično su izdržljivi. Visoko-modulni, visoko-naponski, izuzetno lagani štapići su najčešće proizvodi vrhunskih proizvoda. Ovi štapovi su vrhunski u odzivu i osetljivosti, a koštaju mnogo više od prosečnog ribarskog štapa. Kao i kod svega što košta ovoliko novca, vi biste trebali mnogo bolje da se brinete o njima, uključujući i bolju zaštitu prilikom  skladištenja i transporta.

Poučan tekst.
Hvala na prevodu.
Jedino mi nije jasna Garijeva izreka: "Težina je odvraćanje od performansi"?
Na šta se tu misli?

Mislim da se misli na to da tezinom pokusavaju da nadoknade pouzdanost blanka. Vecina vrhunskih stapova su laganog blanka, ali su zato neotporni na budale Dokaz tome sto on pise su test masine, neka je pola toga tacno i stap ne puca pri normalnom rukovanju, ukoliko nije feler. Gledao sam vise snimaka kako pucaju teleskopi na 4 dela, za to je potrebna debela riba i los ugao. Tezak blank nosi vise mana no vrlina, a svi znamo koliko kostaju pouzdani superlagani blankovi. Kad nesto dobro platis, znas i da postujes

Pa, "Težina je odvraćanje od performansi", možda – Težina slabi (kvari, degradira) performanse !
Misleći pri tome prvenstveno na osetljivost i vreme oporavka, a naravno i na zamaranje ribolovca. Ne znam, verovatno.


A ima još nešto u Garijevom tekstu što kod mene izaziva dileme:
Citat Gary Loomis

Citat....Krutost takođe odgovara odgovoru - to jest sposobnost štapa da skladišti i oslobodi energiju.Što je modul veći, brži i konzistentniji štap je u stanju da skladišti i oslobodi svoju energiju, što omogućava ribolovcu da baci dalje i preciznije......

Nasuprot ovome, jer mislim da je kontradiktorno:
Citat Emory Harry

Citat10. Energija istezanja (potencijalna energija) (Strain Energy)


Postoji još jedan način gledanja na područje pod krivom Modula elastičnosti, a to se zove Energija istezanja. Energija istezanja nije baš isto što i žilavost, ali konceptualno je veoma blizu. To je mera za to koliko energije, materijal ili blank, može da apsorbuje pre nego što stigne do svoje zatezne čvrstoće.
Kada zabacujete, pri zamahivanju, vi skladištite energiju u štap a izbacivanjem tereta energija se oslobađa iz štapa. Koliko energije se može uskladištiti u štap pri zabacivanju, a zatim pustiti na prednjem delu pri bacanju, je u funkciji oblasti naprezanja preko trougla deformacije. Štap od materijala sa  visokim Modulom elastičnosti, ako su sve ostale osobine jednake, neće biti u stanju da uskladišti toliko mnogo energije kao štap od materijala niskog Modula elastičnosti. Međutim, kao što ćemo kasnije videti, štap visokog Modula elastičnosti može osloboditi tu energiju mnogo brže.

Ovo "...kao što ćemo kasnije videti..." ne videsmo nažalost nigde u daljem tekstu!

I sad, koji blankovi su bolji bacači; oni napravljeni od karbona visokog modulusa ili oni od nižeg?
Šta pokazuje praksa? Ima li neko komentar?