Posle napinjanja, pa naglog puštanja vrha, on osciluje sve dok se potpuno ne smiri.  Vreme potrebno za smirivanje može da bude kraće ili duže a ova osobina odnosno vreme se naziva "vreme oporavka" (recovery time) štapa ili brzina oporavka.
Oni štapovi koji imaju pomenuto vreme kratko, ribolovačkim žargonom se nazivaju "oštrim" odnosno oni koji imaju to vreme dugačko nazivaju se "glindžavim".

Nekome će način opisa koji sledi biti komplikovan za razumevanje, čak i bespotreban, ali uzevši sve u obzir bolje je da ovakav tekst postoji nego da ne postoji. Pa svako neka uzme od njega ono što hoće. Ništa, sve  ili ponešto.


Rezonantna frekvencija
Svaki blank ili štap, kao i većina mehaničkih struktura, ima rezonantnu frekvenciju, tj. frekvenciju na kojoj vibrira ako je pobuđen. Ova rezonantna frekvencija štapa će imati znatan uticaj na to kako će se štap ponašati u ribolovu.
Rezonantna frekvencija je, ako ne prva, onda druga najvažnija osobina jednog štapa. Na nju utiču sve osobine blanka, uključujući konstrukciju, primenjene materijale sa njihovim modulima elastičnosti, težina blanka, kao i dodata težina nadogradnje blanka kao i njen raspored duž štapa.

Slika pokazuje rezonantne vibracije, odnosno kako se vrh štapa ponaša ako je savijen i pušten. Ovaj talasni oblik se zove prigušeni sinusni talas.

Kao što je prikazano na slikama, štap  čiji je materijal blanka sa većim modulom elastičnosti kao i ukupno lakši štap će imati višu rezonantnu frekvenciju u odnosu na štap sa manjim modulom elastičnosti materijala od kojeg je napravljen blank ili ako je štap bilo čime otežan.
Frekvencija oscilovanja je određena sledećom formulom:

gde je:
(f) – rezonantna frekvencija, (t1) - perioda oscilacija, (m) – masa štapa, (k) – koeficijen krutosti materijala od kojeg je štap napravljen (k= E*S/L, krutost zavisi od modula elastičnosti materijala E i dimenzija: S-površina preseka štapa i L-dužina štapa),

Iz formule za frekvenciju se jasno vidi da ona zavisi od koeficijenta krutosti materijala i mase štapa.
U pogledu konstrukcije, zato; kraći štap će imati višu rezonantnu frekvenciju nego duži, štap brže akcije će imati višu rezonantnu frekvenciju nego štap sporije akcije a snažniji štap će takođe imati višu rezonantnu frekvenciju nego manje snažan.
U praksi, veličina rezonantne frekvencije (f) štapa, će biti reda od 2 do 10 ciklusa u sekundi (2 do 10 Hz – Herca) ili, perioda oscilacija (t1) (broj jedan podeljen sa frekvencijom) biće reda ½ do 1/10 sekunde.


Prigušenje
Kada se vrh štapa izvije i pusti, vreme (t2) potrebno da se vrh umiri i vrati na početnu statičnu poziciju, odnosno vreme potrebno da se amplituda oscilacija smanji na nulu je Period Prigušenja (Damping Period ili Recovery Time). Ovaj period je veoma blisko povezan sa rezonansom štapa i određen je od strane istih faktora, pa su tu takođe primarni modul elastičnosti materijala i težina. Ako se težina poveća ili se modul elastičnosti smanji, vremenski period potreban da se oscilacije štapa umire biće veći. Ova činjenica je veoma značajna kod nadogradnje blanka. Treba što manje dodavati težinu, naročito u vršnom delu štapa.
Umesto Damping Perioda može se definisati i ,,Stopa Prigušenja" (Damping Rate), što je slično ali se drugačije određuje. Ova stopa je vreme za koje amplituda oscilacija opadne, ne do nule već, do oko 70% od maksiimalne-početne amplitude. Ovakvo merenje traje kraće i preciznije je, jer potpuni prestanak oscilacija i nije baš moguće utvrditi sasvim precizno ( štap dugo treperi malim amplitudama i dugo vremena mu treba da bi se apsolutno smirio pa je uočavanje potpunog smirivanja problematično). Međutim, merenje Stope Prigušenja je tehnički komplikovanije.

Treba napomenuti i to da štap prilikom upotrebe ima ustvari mnogo kraći period prigušenja. Smanjiće ga otpor vazduha kao što će isto uraditi i struna koja prolazi kroz sprovodnike. Takođe korisnička ruka na štapu, svojom amortizacijom, kao i nekoliko drugih faktora će smanjiti period, tako da će biti realizovan vrlo mali deo perioda prigušenja a koji figurira kod rasterećenog štapa. Zbog toga stvarni oblik prigušenog smirivanja vrha štapa može da ima različite oblike:

Meni je najveći blam bio što sam u prvom postu napisao "bljondžgav", umesto "glindžav" i odmah bio ukoren i ispravljen.

Doduše i to ima dobrih strana, rezultiralo je vlasništvom nad jednom divnom mašinicom 

Šta sam zapazio.
Kad zabacim varalicu, a uvek to radim dvoručno, i pogledam kako osciluje vrh štapa, mnogo duže će da osciluje ako sam drugu ruku sklonio sa drške,  nego ako je druga ruka ostala na drški sve dok varalica ne padne na površinu vode. Nisam ranije to zapazio nego sam mahinalno uvek sklanjao drugu ruku sa štapa čim varalica poleti.
Ne znam da li ste vi primetili slično. Da druga ruka na drški značajno prigušuje oscilacije vrha?

Pa normalno. Vibracije se naizmenično prenose sa jednog na drugi kraj štapa. Kada ih na jednom u ovom slučaju donjem kraju prigušiš, to se mora manifestovati i na drugom kraju. Čista fizika. Neka te ne zbunjuje što ruka koja drži za halter ne prigušuje vibraciju u značajnoj meri. Ispod haltera je skoro prazan prostor, to jest halter je zalepljen za tanke prstenove, pa blank skoro neometano šalje vibracije sa jednog kraja na drugi. Ali to uopšte nije bitna karakteristika štapa, jer štap treba da prenese informaciju do ruke koja ga drži i koja se pojačava upravo time što je donji kraj prilikom pecanja uvek slobodan. Za sam izbačaj to je manje važna karakteristika.

Pa i ne zbunjuje me toliko prigušenje oscilacija već to što to godinama nisam primećivao. Tek nedavno. Ne mogu da kažem koliko ali jeste sigurno bolje za daljinu izbačaja kad vrh ne osciluje dok  struna leti.

I sto je stap duzi to je vise uocljiva potreba da se vrh stabilizuje  t.j. da se oscilacija cim pre umiri . . . zimsko plovkarenje na Drini je mesto gde se to najbolje manifestuje.

Ne treba govoriti o vremenu oporavka vrha vec o vremenu oporavka stapa, jer ne osciluje samo vrh, vec stap kao celina. Posle zabacaja stap osciluje, sto pre prestane, utoliko bolje, zabacaj ce biti duzi. Amplitude vibriranja stapa i vreme umirenja ce biti manje kod grafita viseg modula i krucih stapova koji imaju vrsnu akciju.

Verujem, sto ne znaci da je tacno, da je termin "fast recovery" prvi poceo da koristi genijalni americki dizajner i proizvodjac spey stapova R.B. Maiser, cije stapove koristim i imao cast da ga licno upoznam. Uzgred, Maiser je prvi uveo pojam "swich spey" i swich stapove uveo u upotrebu (ovo je tacno).

Termin fast recovery je narocito vazan za spey stapove (dvorucne mahace) jer se normalno prave i u duzinama 15, 16, 17' koje koriste pobornici tradicionalnog, po mnogima pa i meni najlepseg stila spey ribolova.