Ček ček malo, kanda sam neke časove propustio 
Zar ne beše da je oštar onaj štap koji se posle zabačaja odma smiri i ne landara još po sata vrhom, što bi se kazalo ovim Vašim stručnjačkim jezikom - brzo se oporavi?!
A krut je onaj koji se ni ne savije pri zabačaju?

Milane, nisi ništa propustio . Sve što si rekao je potpuno tačno, jedino što ribolovački žargon nije baš uvek potpuno definisan. Kruto i elastično kod štapa realno postoji ali kiselo, ljuto ili oštro i tupo je stvar žargona.

Ibanezi,
Sve što ima veze sa vremenom ima i brzinu nečega, pa se svakako i vreme oporavka može nazvati brzinom - smirivanja vrha, odnosno brzinom štapa.
Vreme oporavka vrha, znači koliko treba vrhu da se potpuno smiri od oscilacija. Ima direktnu vezu sa daljinom izbačaja, istina ne preterano veliku, jer dok vrh mlati trenje strune je veće. Ali indirektno ima, slažemo se, na osetljivost, i to značajno. Jer da bi se dobilo brzo smirivanje vrha on mora da bude izrađen od krutog materijala koji manje prigušuje impulse sa strune.
Slažem se da oporavak nema veze sa kontrom. Uopšte, po meni, oporavak nije  potrebno ni spominjati ako se definiše osetljivost, a koja je ustvari posledica vremena oporavka vrha.

Ustvari, najbitnije karakteristike štapova su ipak akcija i snaga, pa makar se akcija izrazila i brzinom. Nije ni važno brzinom čega, jer sada je takva praksa kod označavanja i tako je kako je. Samo treba znati na šta se odnose nazivi o brzini akcije a to je pre svega oblik savijanja koji sam po sebi ima uticaja na razne osobine štapa kod pecanja.

Još jedna važna osobina štapa je i to koliko štap sme da se savije do blizu pucanja. To je definisano sa maksimalnom dozvoljenom jačinom upotrebljene strune ili lifting snagom.

Opet neispravno baratate terminologijom  Vrh treba prvo da ima "odziv", pa tek ondak da pričamo o "oporavku" vrha.

Meni je Milanče termin krut sinonim za oštar, bar kada su štapovi za pecanje u pitanju. Štap koji se ne savije nimalo pri izbačaju je prejak a ne prekrut za teret koji se izbacuje. Nisam naišao na štap koji je "krut" tako da se  ne savija ako njime izbacujemo teret koji mu je namenjen. Za recimo Rapalu original 7 tešku 5gr i glindžava Germina 100gramka je kruta.
2W ako pričamo o oporavku vrha, predpostavka je da je vrh imao odziv. A ja samo pokušavam da kažem da kategorija odziv- opravak nema veze sa temom koja se zove Akcija - brzina akcije - brzina štapa jer je vezana samo za deo štapa. Dok je termin Akcija - brzina akcije štapa - brzina štapa, vezana za ceo štap. Vrh poteže ostatak i ceo štap stupa u akciju onom brzinom koju diktira dužina vrha od početne tačke savijanja. Slob, oblik savijanja nije vezan  niti može biti za termin akcija, jer on je samo posledica akcije. I kada vrh recimo ultrafast štapa dostigne maksimum savijanja i na njega počnu da deluju sile istezanja, ostali veliki deo štapa zavisno od opterećenja gradi manje ili više izraženu parabolu. Isto važi i za sporije štapove. Slob, razmisli, pa mi odgovori....ako brzinu odziva - oporavka (da me Ljubo ne z....) vezuješ za brzinu štapa, za čega je ta brzina vezana, u čemu učestvuje, po čemu je taj štap brz ili spor pri praktičnom pecanju? Detekcija - da, ali to nema veze sa brzinom. Oštriji, da ali to ima više veze sa lakoćom i kvalitetom jer se velika oštrina (brz odziv - oporavak) dobija upotrebom karbona većeg modula, ista snaga se postiže sa manje materijala pa je oštriji štap po pravilu u blanku nešto lakši i tanjih zidovai od štapa iste snage i akcije nižeg modula i sporijeg odziva. Manja masa vrha dovodi i do bržeg smirivanja nego kod vrha iste snage ali sa nešto većom masom materijala nižeg modula, ali bar po meni, taj štap nije ništa brži u bilo kom segmentu koji je vezan za brzinu - ni pri izbačaju, ni pri kontri. Da, može brže da pukne i to je jedina kategorija gde je po pravilu brži od štapa sa sporijim odzivom- smirivanjem.

 
Lokalne "stare kajle" mi često kažu, za neki tamo njihov stap, "kontra ne treba, vrh odradi sam"...
Pa se pitam, jel to do akcije ili brzine odziva, ili ostrine odnosno krutosti ili tu ima svega po malo ?

Ja sam nekako usvojio za sebe terminologiju da mi je kruto ono što nije elastično, što ne "radi", ne savija se kad zamahnem. Glindžavo mi je ono što još "po' godine" mlatara posle zamaha. Oštro mi je ono što se savije u zamahu ali se odma smiri a to da vidim mi je dosta da samo švićnem štapom par puta "na prazno" bez ikakvog tereta tj samo blankom. Kad hoću da vidim koje je akcije štap ipak volem da mu provučem najlon kroz karike i lagano ga opterećujem pa gledam kako se savija.
Snaga/jačina štapa je nešto što mi je najteže odrediti i tek nakon nekog vremena i različitih situacija u kojima se taj štap nadje, mogu da steknem utisak koliko snage ima realno. Ne pada mi na pamet da podižem terete novim štapom da bih se uverio koliko je snažan, ali meni je snažan onaj štap koji može više tereta da povuče bez razlike kako i koliko se pri tom savija.

Otprilike i ja isto ili vrlo slično shvatam nazive osobina štapova za ribolov kao i Milan.

Ono što je opšti pojam i nije ribolovački žargon je izraz krut  ili teško savitljiv,  ili suprotno - nije krut ili lako je savitljiv. Odnosno da bi se savilo ono što je kruto potrebna je veća sila a za ono što nije kruto, ono što je savitljivo, potrebna je manja sila.
Zašto se nešto teže savija a nešto lakše je stvar dimenzija i vrste materijala. Ako imamo cev onda će se ona teže savijati ako je većeg preseka i ako je urađena od KRUĆEG MATERIJALA (materijala sa većim modulom elastičnosti). Naglasio sam krut materijal zato što se tu najviše greši, u smislu da se štap koji je izrađen od krutog materijala automatski proglašava i krutim štapom što nije tako. Jer iako je nešto izrađeno od krutog materijala a tanko je, ima mali presek, ono će se savijati lako, biće savitljivo a ne kruto. Biće potrebna mala sila da bi se savilo. Suprotno tome ako je to isto urađeno od nekrutog materijala (materijala sa manjim modulom elastičnosti) da bi bilo iste krutoće moraće da ima srazmerno veći presek.
Dakle štap koji se potpuno isto teško ili lako savija može da se napravi ili od fiberglasa ili od karbona. Ovaj od karbona će imati manji presek i naravno zato će biti i lakši i zato, kada se zatrese, brže će se smiriti (žargonski rečeno biće oštar), za razliku od fiberglasa gde je težina-masa koja se ljuja veća pa će se duže i ljuljati dok se ne smiri (žargonski rečeno biće glindžav).

Znači štap kojem je potrebna veća sila da bi se savio je krut, veće je snage.
Kako je postignuta ta krutoća je drugo pitanje a odgovor može da bude; ili je deblji, ili je tanji ali je napravljen od krućeg materijala.

Krutoća može da se postigne i višeslojnim unakrsnim slaganjem slojeva, ali da ne bi komlikovali o tome neću to da razglabam.

Ibanezi, izvini ali sutra ću odgovoriti na tvoje pitanje.

Štap koji je krut ne mora biti veće snage od glindžavog, ja verujem u to i dokazao sebi više puta. Štap za Herabuna pecanje je valjda najglindžavije nešto što postoji ali da ga slomiš pod teretom ne neeee, dok takmičarski direktaš krut do j.ja puca čak mnogo pre na sličnom teretu!
Stvar je po meni samo u materijalu, dabi štap bio krut prave ga od krtijih materijala 

Ugly stik stap, elastcan do besvesti jer ima u sebi dosta fibrglasa.
Stap je ok ali nista specijalno.
Probelm kod osrijih, krucih stapova je sto niko nema petlju da nategne i proveri koliko su zilavi.
Mali primer nama poznatih stapova.
Stap koji kada drzis u ruci mislis da je kolac a ono...
http://ctsfishing.com/product/cts-seamaster-stickbait/
Vidi se parabola sa opterecenjem od 18kg

Послато са LG-D855 уз помоћ Тапатока

Mogla bi se recimo postaviti i anketa :
krut = ostar
krut = tesko savitljiv
ostar = brzog oporavka vrha...

Da li mislite (čini mi se da je pominjano negde) da broj i raspored provodnika može promeniti akciju stapa - način, krivu savijanja ili ne ? Da li utiče i na brzinu oporavka vrha ?
Da li mislite da dvostopalni provodnici čine stap krućim (odnosno ostrijim, posto krut i ostar nisu sinonimi za sve članove na ovoj temi ) u odnosu na isti broj jednostopalnih provodnika ?   

Broj provodnika direktno utiče na raspodelu opterećenja na štapu.Mislim da je po teoriji što više prvodnika to idealnije rasporedjeno opterećenje štapa.Skoro svi štapovi,varaličaeski, recimo imaju jedan ili dva provodnika na donjem segmentu i ostatak relativno gusto rasporedjenih na gornjem segmentu.Zašto je to tako.Verovatno je cilj da se gornji,slabiji, segment štapa pravilnije optereti u smislu raspodele opterećenja od donjeg, mnogo jačeg segmenta.

Udari mi somina na  okumu cx 15-45 pre neki dan na red arku 20 metara konca ,ostalo najlon iz 100 delova dodavano kako se trošilo ( sve skinuo i pobacao, bednik bedni, tako se gube ribe  ) nemam kud nego zakivaj kočnicu  (spao mi ). Kaže ortak iz čamca da si samo mogao da vidiš koliko ti se savio štap u životu to nisam video . Nisam imao kad da obraćam pažnju   

Nisam imao kada da obratim paznju, drzao sam gace

Послато са LG-D855 уз помоћ Тапатока

Držao ga jedno 5 min . On počeo da plače kad mi spao . A treso sam se kao dajc u leru tek  par minuta  kasnije 

To ti je mrena bila, nisi ti to lepo video.   
Mrjr, hvala na odgovoru.   
Elem, da preformulisem : moze li se većim brojem provodnika (dodavanjem, gusće zbijenim) od medium ili fast blanka napraviti efast ?   
Da li dvostopalni provodnici čine isti blank krućim (ostrijim) u odnosu na jednostopalne ?   
Da li možda i oni mogu promeniti akciju ?