Odavno je iz večeri prešao u dan , noću nemoj ni da pokušavaš 
Svaki dolazak ga nabije u obalu .
Pređi sa donjeg predveza na bočni , bolje je , manje dira sitna , udarci odsečniji .

Ovo za bočni misliš inače uvek ili u trenutnim uslovima?

Od skoro sam premontirao " za uvek-do daljnjeg" , upoređivao testirao uporedo na 2 štapa par meseci  i navedeno zaključio .
Mamac nekih 5 do15cm iznad olova na bočnom predvezu u visećem položaju-ne više, predvez fluocarbon do 30cm max ne duži , pričam za Dunav. Dalje šalje signal , odsečniji udarci , manje kači po dnu .... trokraka 1 ,cvet direktno na udicu nikakvi federi  , žice ,kudelje čarape ..... puna trokraka i teraj. Na 2 štapa pecanje po danu pola kg cveta . Ako hoćeš da pecaš mora i da  trošiš

Ma nije sporno, trošim ko Volga...

Ovo mi zanimljivo za odignut mamac, probaću sigurno, ako ne krene smuđ...   

Po ovom oranju ništa od smuđa do daljnjeg , vidim da pada kao što je i došla.

Ja nikada nisam ni pecao na donju udicu.Cak I mrena ga ne zaobilazi,mislim na gornji predvez.Cesto sam sa splava pecao tako sto ga malo tvrdje zamesim I zabacim kao klasican dubinski.Opali I tako.  Ma nijanse.Kad je tu nema mnogo filozofije.

Zna li neko zasto Sava ne "cveta" ?   Ne poznajem nesto Tisu, ali ono sto sam video, deluje mnogo prljavije i zagadjenije od Save. U novinama sam prosle godine procitao da je kod Brckog cvetala voda posle 40 godina pauze!!!   

Ima li sanse da se i kod nas obnovi cvet?      Razmisljam da je za vreme SFRJ Sava bila zagadjena zbog industrije, i da je mozda to uticalo na nestanak cveta...   Ima li nade da se mozda vrati 

Koliko sam skapirao kolegu koji živi pored Kolubare i upućen je više od nas prosečnih neznalica po ovom pitanju, za cvet je jako bitna zemlja-tlo u koje će da položi potomstvo.Ukoliko mu tlo reke ne pogoduje, tj ako nije to određeno što mu treba-nema šanse da se tu odigrava cvetanje i da ga tu ima uopšte.Tako da ga na Kolubari ima samo na tim mestima.Za Savu ne bih znao, možda i cveta ali u nekim malim količinama pa ni ne primetimo...

ma oni izlaze iz zute zemlje, izlaze na povrsinu, "mreste" se i jaja opet padaju na dno.  Ima takvih mesta na Savi dosta i kazu da je nekada cvetala....  ali vise ne. Eto u Brckom je procvetala nakon 40 godina, jedino da se nadamo da je voda uspela da odnese neko jajasce i nize, pa da se primi negde...  Videcemo za 3 godine (cini mi se da im toliko treba da izlete napolje)

Snimak je loš ali se vidi na početku žućkasto blato na čamcu

Pre ihahaj vremena, kad sam bio klinac, nekoliko godina sam pecao na Dunavu, na adi Huji u Beogradu.
Pecao sam na leskov štap sa rakljicama za namotavanje najlona, dubinski na valjak, šarane, uglavnom čortane kojih je bilo u izobilju. Video sam blizu mene starije ribolovce kako vade larve vodenog cveta alatkom koju su zvali "bager". To je jedan gvozdeni cilindar, sa strane izbušen kako bi voda oticala, prečnika oko 20cma a dužine oko 40, montiranog na motku dugačku 3-4 metara. Sa obale bager su zabadali u blatno dno, vadili blato, na obali istresali iz cilindra i u njemu bi bilo najmanje desetak i više buba. To je bio izvanredan mamac za sve vrste riba, naročito za krupne mrene kojih je takođe bilo u izobilju i to blizu obale.
Ja nisam imao bager ali sam imao mladost i ludost, što je u priličnoj meri moglo da ga zameni. Odplivao bih 5-6 metara od obale zaronio i šakama zahvatio blato, prislonio na grudi, bez ruku doplivao do obale i eto buba. Pošto bi mi usput pola blata sa bubama poispadalo iz ruku mesto je time bilo i nahranjeno.
Na taj mamac, plovkom šetalicom, na nekoliko metara od obale lovio sam mrene težine 2-3kg, što su u to vreme za mene bili kapitalci.
Danas ne znam kako je na tom mestu, nikad više nisam ni bio na toj lokaciji. Da li buba još uvek ima? Sumnjam.

Bila srećna vremena ali ni tada se ne bih tamo kupao ni mazao blatom po grudima
Lepo ti reče, mladost i ludost

Neko lose vreme udarilo kad mu mesec nije pravi kijamet napolju , sedim i citam postove o ribolovu soma na Tiski cvet , sve redom citavih 20 strana . Ja sam probao taj vid ribolova tamo 90 i neke godine i znam dobro da je na veliko preko 8 -10 kg kostao 70 maraka a 1 kg je bio 120 marona , tad su me majstori ucili da stavim brasno , kucinu ili fatu da nebi spadao sa udice da ga mesim u kesu i da ga nepipam golim rukama dok ga mesim (jer zna dobro da nasmrdi ruke a da poprimi miris sa koze ribolovca) , normalno da ga mesim toliko mnogo dok mi ruke i prsti neotpadnu . Od tog kilograma koje sam tad kupio jednu trecinu sam iskoristio u ribolovu soma ( vido da nije to za mene ) stap u ruke debeo konac ........ nema nikakve drazi osim koga privlaci novac pa da ulov prodaje na kilo za slave  ....... Druge dve trecine sam iskoristio po meni mnogo lepse , ista priprema cveta kao za ribolov soma samo sto na kraju ide mnogo manja trokraka pa udri mrenu u brzoj vodi a one na dunavu su bas velike udarale na cvet . Znam provereno da su tad u tom vremenu nezasiti ribolovci (ALEE  ) na tom cvetu hvatali po 150-200 kg somovine za noc ispod brane HE djerdap u prahovu i u kazanima je bilo isto tako , to su bili sve komadi od 15 pa do 30-35kg , kazu da kad lupi taj krupni bukvalno izbije stap iz ruke ,kad na te takve NEsavesne ribolovce dodamo i strujarose !!!!  E a sad se mi pitamo sto nece kasiku ili vobler ili udaraju sam slinavci (trebalo bi da budemo i srecni sto imamo i njih ) i ovi krupni bi udarali ali su davno izlovljeni.       

Ovo za riblji fond si potpuno u pravu. Nije nikakva misterija zasto ribe ima sve manje. Evo sada je vreme mresta za stuku i smudja a na pijacama mogu se videti ljudi ali i ribarnice koje nude te ribe na prodaju. Sve sto ne valja u nasoj kuci sami smo krivi. Ako mi ne uradimo nesto da spasemo nase reke, niko drugi nece.
Evo vidim da se pomerila minimalna duzina za soma na 70cm. Videcemo koliko ce ljudi to postovati.

Da se spremamo polako ,malo dopune spao sam na par kg