Trokraku udicu - hranilicu, za bolje držanje lepice na udici (knedle), lako možeš sam napraviti od najobičnije spajalice za papir. Oko vrata "troce", namotaš žicu prethodno izravnane spajalice i dobiješ spiralu-hranilicu...

U nedostatku lepice(Tiskog cveta)sasvim prihvatljiva alternativa je DNA Liquid Insect Juice firme
DD Baits(sirup od larve svilene bube).

i sta snjim  , spuzvicu pa umakati ili sta, daj malo info  gdje kupiti,kolko para

Prvo ćemo objasniti još jedan način upotrebe vodenog cveta(Tiski cvet)a to je kod izrade boila sa mirisom vodenog cveta.
Valjke i boile sa mirisom,tačnije dodatkom vodenog cveta(pošto se aroma ne proizvodi)moguće je
praviti.Usmešu za boile ili valjak možete dodati samleveni vodeni cvet(bilo da je sačuvan zamrza-
vanjem ili sušenjem).Imajte na umu da ovaj insekt u ovakvom stanju ima prilično slab miris,koji kuvanjem još gubi na intenzitetu(i to u znatnoj meri)pa bi se verovatno bolje isplatilo da boile
posle termičke obrade uvaljate u malo izmrvljenog vodenog cveta i tek potom ih ostavite da se suše
a da ga u valjak dodate nakon kuvanja(tj.pre mešanja).
Kao što sam već naglasio kao sasvim solidna zamena za vodeni cvet na našem tržištu već neko vreme
egzistira Insect Juice od firme DD Baits.On se može upotrebiti i vrlo jednostavno na samom mestu 
pecanja tako što se određena količina sredine hleba malo potopi u vodu gde pecamo i doda ovaj đus
i gnječi dok se ne dobije žilava masa nelepljiva za ruke.Sada nam još preostaje da se ova žilava
masa utisne u trokraku udicu na kojoj je prethodno montirana opruga.

Jel probao ko na cvet da lovi poslednjih dana,ja cu probati za vikend.

Nemoj ga trošit bez veze, nema nikakvu funkciju, mora narast temp. bar iznad 14 15 stupnjeva, znaći 7 8 mjesec.

Tiski cvet (Palingenia longicauda) je prastara vrsta insekata. Pripada grupi jednodnevnica, što upućuje na kratak životni vek odraslih jedinki. Preci ove vrste nastali su pre oko 200 miliona godina, kada su vodeni insekti počeli osvajati kopneno, a ovi nežni insekti su preživeli i vladavinu džinovskih dinosaurusa.

Jedinke tiskog cveta su najkrupnije jednodnevnice, sa repnim nastavcima dostižu veličinu 8-10 cm. Pre više decenija, kad zagađene čovekove prirodne okoline još nije bilo toliko izraženo, jedinke tiskog cveta bile su široko rasprostranjene skoro u svim većim rekama Evrope. Međutim, danas su Tisa i njene pritoke jedino utočište tiskog cveta.

Višednevno, masovno rojenje tiskog cveta nastaje na određenim deonicama Tise pa možemo uživati svake godine sredinom juna u predvečernjim satima. Tada se na delovima reke sa glinovitom koritom pojavljuju larve na površini vode iz kojih se na par sekundi izvale nežni, lepršavi krilati insekti, koji nakon kratkog sušenja izleću na priobalne biljke, na čamce, pa čak i na ljude, i otpočinju mukotrpno presvlačenje. To su nedozreli mužjaci koji tek nakon svlačenja kožice postaju sposobni za parenje i oplodnju.

Nešto kasnije pojavljuju se i larve ženki, iz kojih se izvaljuju polno zrele krilate jedinke...

Nakon toga počinje masovni svadbeni let uz parenje insekata, posle koje mužjaci brzo umiru. Ženke još lete izvesno vreme, a zatim se spuštaju na površinu vode gde odlažu oko 5000 jajašaca. Potom i one izdahnu...

Oplođena jajašca brzo potonu na dno reke, i kroz nekoliko nedelja otpočinje novi trogodišnji ciklus razvoja tiskog cveta. Izlegle larve se ukopavaju u glinoviti deo korita i rastu tri godine, a za to vreme moraju se presvlačiti 18 do 20 puta. Hrane se sitnim lebdećim organizmima koje donosi strujanje vode.

Na vojvođanskom delu Tise u najmasovnije rojenje tiskog cveta možemo uživati kod Kanjiže, severno od grada, gde su snimljene priložene ilustracije ovog zapisa. Gostoljubivi Kanjižani očekuju svakog ljubitelja prirode da dođe u grad tišine i da uživaju u neopisivoj lepoti ljubavne igre tiskih cvetova. Kada lete milijarde i milijarde žutih insekata posmatraču ovog nemerljivo lepog prirodnog fenomena zastaje dah. Vizuelni doživljaj upotpunjava šum svilenkastih krila tiskih cvetova i odbljesak tonućeg sunca na vodenom ogledalu. Kao da su svesni toga, da suton donosi i kraj njihovog života, žure da udovolje svojoj obavezi održavanju vrste. U samo sat-dva možemo prisustvovati esenciji mašte prirode uobličene u jednom nežnom stvorenju. Sunce zalaskom odnosi i njihovu energiju... iscrpljene lepotice polako predaju svoja telašca reci koja ih je i stvorila i tiho umiru. A njihova tela - kroz mnoštvo riba, žaba i ptica - ulaze u večni tok kruženja materije velike prirode.

Jel imate nekog  prodavca u Beogradu da preporucite ?

Kolega imas pp

Izgleda je bilo plodno leto cim je pala cena na samo 20 evrica?
Pozdrav

Ove godine na Kolubari bilo cveta za opkladu.Kad voda cveta ne mosh nista uhvatiti.Nekada ali davno cvetala i Sava ali nekada davno.Vadila se (larva) bagerima (improvizovani alati) i bio neprevazidjen mamac.Na  Savi tereni na kojima su vadjeni su po pravilu bili bairi sa ilovacom(zuta) ali na zalost nekad bilo sad se spominje.Sto se tice pripreme i duzeg odrzavanja na udici mislim da bi "vata-fata" (ulosci sa krilcima ne pomazu) mogla adekvatno a moze se  se reci i bolje zameniti kucine i teflone.Malp je problematicno kasnije skidanje mokre vate ali sta je tu je. 

Ima li neko, neki,  kontakt telefon vezan za nabavku vodenog cveta?  Hvala.

Tiski cvet

Iako se insekt "tiski cvet" smatra jednodnevnim, on zapravo živi tri godine, od čega skoro sve vreme kao larva na glinovitom dnu reke, i to isključivo tamo, jer ga na peskovitom ili muljevitom dnu Tise nema. Prvo izlaze mužjaci. Oni se kao larve u beličastoj čauri pojavljuju na površini vode. Jedan, pa drugi i sve tako više desetina hiljada. U roku od nekoliko minuta, kao podmornice, niotkuda, pojavljuju se ružne larve, od kojih za samo minut postaju divni leptiri. Mužjaci izranjaju na površinu Tise i skidaju ljušturu. Potom uzleću besprekorno, onako vlažnih krila, i odlaze do obližnjih grana stabala na obali, gde se još jednom presvlače i suše. Nekoliko minuta posle toga, rojevi tiskog cveta vraćaju se ka površini vode gde ih čekaju ženke koje se samo jednom "presvlače". Tada započinje svadbeni let. Čitavog svog života ovi insekti se pripremaju da urade samo jednu stvar - da produže vrstu. Posle ovog ritualnog parenja ženke padaju na vodu i tu opstaju još neko vreme, taman toliko da polože jajašca. Ovi insekti uopšte nemaju usta, ni organe za varenje i obitavaju dok postoji energija koju su akumulirali još kao larve.

Neverovatno lep stvor    Kada sam ga prvi put uhvatio i zagledao se u njega oduševio me sa svojom pojavom ,crnim očima, nežnim žućkastim telom-pravo nebesko biće    Ne bih imao duše da ga lovim i od njega pravim slasticu za soma 

50 evra kilogram ispod Pančevca