Ne bih se baš složio oko vezivanja kanapa ili kako su to stari ribari zvali " išling". Na kanap se posle predviđene dubine na kojoj se bućka som , u razmaku od metar , dva navezivale suve tikve 5-6 komada , da bi se u slučaju nailaska krupnog soma ceo sistem puštao u vodu . Tada su bili i somovi mnooogo gabaritniji nego sada . Tikve su uvek držale zategnut kanap a ujedno i zamarale ribu, pa kad konačno prva tikva prema udici izroni značilo je da je vreme da se rukama hvata išling i polako privlači čamcu . Za čamac se nikada nije vezivalo jer pri kačenju recimo za prepreku pod vodom , problem je odvezivanje pa bi se moralo seći a nisu baš bili toliko imućni da si to dozvole , sa druge strane ulov velikog soma rezultirao bi možda i prevrtanjem čamca. Sem išlinga koji se drža u ruci u čamcu se obično nalazio i pomoćni štap , najčešće od leske dug dva do tri metranebljine na vrhu barem 3 cm, koji je imao pampur ili manju tikvu kao plovak , debljina kanapa ili išlinga bila je oko 4-5mm a ispočetka se lovilo kanapom od kudelje natopljenim katranom radi dugotrajnosti.
