Moze ravnomerno namotavanje po poziciji... Onda imitiranje bezbrizne ribice tj motas lagano pa onda promenis malo smer vrha stapa i blago ubrzas pa opet usporis i to ponavljas ... Ili ribica  kojoj nije dobro.. Tj uzmes malo brze namotas 2 ili 3 puta i onda cimnes stapom na dole i stanes na tren  tj tvic... I kuckas po kamenju ili dnu blize obali... Eto to su neki od nacina koji ja koristim.. Budi uporan i cesljaj mesta i kombinuj tehniku. Bistro.

U zadnje vreme stalno uspešno primenjujem istu tehniku. Blago namotavanje uz stalni tvič različitog intenziteta i načina (gore, u stranu, prema dole bez određenog redosleda. Kada se preko voblera različitih mogućnosti zaranjanja pronađe zona udarca, preporučujem odgovarajući suspending kome takav način vođenja baš odgovara i tvič u stranu, da se ne narušava dubina po kojoj vodimo, i sa dobrodošlim kratkim pauzama od 2-3sec.

Vec mesec septembar odmakao, a smudj kao u julu, nista se ne dogadja pre devet-pola deset. Mutna voda, nema coktanja na povrsini, a mrkli mrak pa se ne vidi ni bezanje kedera. Osluskujem kao sonar da lociram bilo sta sumnjivo ali nista se ne cuje osim jelena, ricu kao nezdravi. Prikacim Jointeda, racunam jaca vibracija, lakse ce i on da ga locira u mutnom, a onda pod nogama zvek, uhvatio ispod stapa, zakomesao vodu i ode. Skoro me prepao. Bacim par puta paralelno manje od metar uz obalu i polako, kad eto ga. Opet par zabaca, jos jedan. I onda naidje brod, vidim svetlo iza okuke, vrh prizor. Zakomesa sve, izgubim kontakt. Dosta za veceras.

Greši se što se ne koriste "hromirane" udice, za sve a protiv smuđa. Tvister - šed pogotovo. Taman bi davale ono malo potrebnog blica.

Poslednjih dana u sumrak sam dobijao samo sitnog smudja, udlavnom na vobler ili dzig na laganoj glavi u plicaku. Ni jedan krupan mi nije udario pre 22h, tek kada je mesec sasvim nisko pred zalazak. Cim mesec potpuno zadje i nastane potpuni mrak, nastupi zatisje i spusta se sa povrsine na dno - tada sam dobro prolazio na sporo dzigovanje i samo na prirodni dekor kedera ili potpuno crni shad (ofarban markerom) ali samo na velike gumice. U tom kasnom periodu nema vise cugova, naleti neki sporadicni individualac, ali uvek krupan.
Znaci, mesecina ga izvuce na povrsinu za kederima i prvo se najede sitna boranija, a krupniji dolaze da se hrane tek kad se klinci razidju iz trpezarije. Kad nestane mesecine sitan smudj bezi a krupniji lovci ne odlaze vec ostaju da se hrane u istoj zoni samo se spustaju dublje i cekaju da im ispred nosa sam naleti neki krupniji zalogaj. Jos uvek vazi letnji ritam.

Kad noću čuješ, pa vidiš, bait ball..

Tu je ekipa, ispod.
Ja probao površinski vobler, među njih ( kedere-babuškice ). Niš. Stavim šed sa pre-laganom glavom, niš.
Pustim šed na dno kako je inače red, niš.
E reko da ti nanu naninu, stavim šed sa glavom koja bi bila za još dublju vodu, odnosno zeru pre-težak, i kroz srednji sloj isti malo brže, da repom zaigra dobrano.. provlačim.
Tup , tup... Posle povrati taj veći par babuškica i grgeča malog.

P.S. Šed sam probio ne uvlačeći udice vrat u sredinu, nego dole ispod a vrh je time odmah iznad, uz leđa. Čime se kačenje kamenja bolje izbjegava, a ubadanju smuđa  ne smeta.

Ja se sa smuđem sastat ne mogu,plitkoronci,srednjeronci,silikon-sve nula bodova. Ako i dođe neki u 5-6 izlazaka taj stane u patiku. Jedino što mi pada na pamet je drop šot pa ga tako probati napipati. Ostalo sam probao a rezultata nigdje.

Ne znam kako ranije nisam video ovu fotografiju koju je napravio kolega Grbo prosle godine. A mogu misliti kako je tek  bilo fotografu, kakav dozivljaj  .