Najveca greska pri jiganju je kada u sred sezone po nekom lepom danu/noci mozes a ne odes na pecanje. Posle kada dodje lovostaj kao sada, sanjaces kvrc i lupati kontre u snu, a kada se probudis udaraces se po celu sto nisi iskoristio svaki trenutak kad si mogao i precrtavaces dane u kalendaru do nove sezone

Prekjuce sam upecao prve ribice posle 28.02. - 2 klena na ul, isto vece sam sanjao smudjeve...

Citat: viking poslato 04 Decembar 2010, 20:47:42Nedavno su mi na kazuku čamcem prišla dva momka i tražili me dali imam da im prodam koju udicu sa glavom 60 ili 70 grama. Malo sam se začudio što če im takve glave jer na mjestu gdje su oni bili ja koristim glave 30g. Kad sam ih pitao što rade s tim glavama jedan od njih mi kaže da on lovi samo sa teškim glavama jer su ga učili da mu samo one trebaju jer pri tome kad podigne silikonca a sa dna brže pada i bude na dnu gdje je smuđ. Savjetovao sam im lakše glave jer nije bit jiganja struganje po dnu.. Danas ih na vodi sretne prijatelj koji je bio samnom kad su tražili teške glave i pita ih kakvi su rezultati sa lakšim glavama... odgovor je bio da će potražiti i lakše štapove i tanje strune...

Preteške glave se isuviše lako u kamenu ostave. A k tomu i smuđ ih teže savlada, te ne dolazi do dobrog uboda. Glava mora da je teška toliko da dosegne dno dovoljno brzo, bez suvišnog zanošenja nizvodno. I da laganim cimom odvajaš istu od dna, gdje se ona uskoro, ne prebrzo, vraća. I to prebrzo pro-padanje stvara kod smuđa premišljanje. Od preteške glave se i štapa detekcije pretvore u mutave. Jedina situacija kada ja posegnem za tim je kada mi dosadi pecanje po pravilima, na bližim dnima, pa kao da probam zabaciti tamo negde, dođavola, di mi ionako strujanje vode strunu isuviše potklobučuje, za bilo kakove trenutne re-akcije.

Citat: Grbo poslato 06 April 2024, 20:01:05Najveca greska pri jiganju je kada u sred sezone po nekom lepom danu/noci mozes a ne odes na pecanje. Posle kada dodje lovostaj kao sada, sanjaces kvrc i lupati kontre u snu, a kada se probudis udaraces se po celu sto nisi iskoristio svaki trenutak kad si mogao i precrtavaces dane u kalendaru do nove sezone

Bogami svaka ti je na mestu. Ne bih nista vise dodao.

 Jedna od najčešćih i najvećih grešaka koje često primećujem kod savskih džigeraša je jednolično zabacivanje ili ispred, pa tok dok tone odnese nizvodno ili odmah nizvodno, pa po potonuću povlačenje uzvodno. Na istoj glavi, istim vrstama varalice, uglavnom šed gde se promeni jedino dekor eventualno. Uporno, jednolično, bez ikakve ambicije da se primeni još neka tehnika, mamci drugačijeg ponašanja koji se vode na druge načine..... Neki se čak zakuju i za jednu jedinu poziciju i na njoj ostaju tokom celog pecanja. Upeca se i tako, nije da se ne upeca, naleti, dođe poneka riba, ali....

Pa to je ono kad vidim da se na obali svi naslazu jedan do drugog pa ni nemaju drugu opciju nego da bacaju pravo isped sebe i vuku manje-vise pod istim uglom. Moze eventualno da se kombinuje tezina glave u smislu pretrage blizeg ili daljeg priobalja. Kad to vidim ni ne prilazim tu, a ako mi se naslazu s leva i s desna (to kad ne daj boze klepis smudja pred publikom) odma' menjam lokaciju. Zato je najlepse kad si sam na nekoj iole izglednoj lokaciji, onda ide igra - pogadjane mikro tacke u padu, skakutanje niz vodu, navlacenje uz vodu, ler ispred prepreke, iznad prepreke, iza prepreke (naravno i kidanje gumica da se mesto nahrani) tvickanje dubokoroncima, svakakve igre. A najsladje je kad se dosetis neke kerefeke iz malog mozga i provalis mu foru taj dah, uh...

Prođe više od decenije kako je ova tema otvorena. Osedeli su neki dobrano 

Kad pričamo o greškama, pitanje je da li su to greške ili takav način džigovanja uslovljen trenutnim i takvim stanjem na vodi-lokaciji. Odmah da kažem ovde mislim na pecanje sa obale. Čamac je druga priča.

Ljudi se hvataju za mikrolokacije i tamo se lepe ko muve, jedan na drugog. Pa verovatno zato što iz nekog razloga je i smuđ tamo. Verovatno smo svi probali neka druga mesta i naravno ništa, bez obzira kolko nam se ista učinila perspektivnim. Onda se razočarani vraćamo opet na onu prvu lokaciju. Tamo možda i bude neki smuđić.

Npr, imam dve lokacije na kojima uglavnom pecam, jedna je na Savi a druga na Dunavu. To su potezi od otprilike dužine kilometar i po. Na njima ima pa jedno 20 mikro lokacija pogodnih za pecanje svakakve ribe. I samo ne dva, tri od tih svih po reci javlja se smuđ. Da nisam probao pa da kažem da nisam, a jesam. Menjao dok se nisam uverio.

Dalje, svaka promena u vođenju, ugao, daljina, gramaža itd pri džigovanju nosi rizik od kačke. Pola metra levo i gotovo, ajd vezuj ponovo, mrak, decembar. Na vodi si 3 sata recimo, od toga pola vezuješ šedove i pizdiš. Nije ni čudo što ljudi onda i strahuju da promene bilo šta, čak i dekor  . Naravno da treba menjati, ali nije i pod moranje uvek, pogotovo ako ti već oprobana kombinacija daje kakav takav rezultat. Sećam se kad sam počinjao da nisam od besa ni dobro veče  umeo da kažem kad uđem u kuću posle pecanja  Baš zbog tog menjanja nečega u pristupu, jer kako se ovde kaže na forumu, ko menja taj uke..... I najbitnije možda, ovo pričam za već poznate lokacije. Na one nepoznate, na koje ste tek prvi put otišli i na kojima nameravate da džigujete, naravno isprobajte sve, svaka izgubljena varka će se isplatiti kad imate dobitnu kombinaciju/kombinacije, vodostaj, god. doba, šed, gramaža. kolor- ugao vođenja- daljina

To je sve stvar pristupa i čitanja vode.
Redovni izlasci su ključ.
Trening ko i u svakom sportu je neophodan.
Dok sam bio redovan na vodi nije mi nikakav problem bio upecati smuđa, čak se dešavalo da jedini imam ribu u tom danu itd itd.
Nekako je samo išlo.
Otkako nisam redovan, dešava se da forsiram neko mesto, pomerim se, dođe drugi i upeca ga tu gde ja nisam mogao. Bukvalno tumaram po obali ko izgubljen.
Ključna stvar  po meni je odabrati adekvatno otežanje i dovoljno dugo se zadržati na mikro lokaciji, ostalo su finese i trening...
Tanka struna, razne skrivene montaže, osetljiv štap, kvalitetni silikonci su faktori koji nam povećavaju šansu.

  Iso,

Puno istine ima u ovome što si napisao.

Dodao bih samo da treba imati i veru, da ne kažem samouverenost da ćeš ga upecati. Kad sam tako izlazio na vodu, imao sam i rezultata. Kad sam išao samo da bih išao, tako sam i prolazio. Ovo možda zalazi u nešto što se može okarakterisati kao natprirodno, ali možda te taj osećaj vere tera da budeš bolji i na kraju doprinosi rezultatu. Otprilike, veruj u ono šta radiš.

PS glorifikovasmo mi ovu ribu previše....