Desi se to. Bacaš satima, ništa.  Sedneš da odmoriš, ostaviš štap pored sebe, varka slučajno u vodi i on klepi
Ali to je lepa pričica uz pivce u kafani

Zaboravih reći, posmatraj sitnu ribu kako se kreće uzvodno.  To će ti dati ideju o brzini kretanja džiga i njegovom ponašanju generalno. Posmatraj i kopiraj peševe, smuđ ih obožava.

Послато са K012 уз помоћ Тапатока

Hvala svim kolegama ribolovcima na odgovorima i konkretnim savetima.
Ono sto me jos zanima je da li je dzig bolje voditi uzvodno ili nizvodno? Citao sam neki clanak negde i oko toga ima siroka tema (kao i oko svega), ali mene zanima uopsteno? Ja ga uglavnom vodim uzvodno jer kada ga bacam nizvodno zbog toka moram da ga vodim mnogo brze da bi postigao odgovarajucu vibraciju. A i kao sto rece ellesar kederi plivaju uzvodno. Da li postoje situacije kada je obrnuto i kada je to?

znao sam da necete verovati ne morate mislim na Ellesara

Što ne bih verovao, priča mi uopšte ne izgleda neverovatno. Evo pre dve nedelje uhvati čovek štuku na kopču, bez varke,  bez udice, samo otvorena kopča.
Ali nije nešto što se dešava stalno, kao što je udarac smuđa na redovno vođen džig.
Shone, vodi džig uzvodno.

Послато са K012 уз помоћ Тапатока

Dobro je i nizvodno. Treba miksovati. Samo nizvodno sa mnogo lakšom glavom. Tek da hvata dno. To mi je baš uspešna zimska tehnika sa obale. Baciš što duži hitac uzvodno na oko 45 stepeni, potone na oko 60, a kada prođe 90 stepeni u odnosu na obalu već si blizu i vadiš napolje. Zimi sam više tako ulovio nego sa teškom glavom povlačenjem uzvodno. Iz čamca je druga priča. Jedino treba dobro poznavati teren i putanje kuda vodiš varku, jer su kačenja češća.

Ja bih odmah krenuo sa nekom montazom gde je udica sakrivena, cesto kidanje ume zesce da frustrira, barem je kod mene tako bilo.Toliko da sam uz ostale pocetnicke muke zapostavio dzigovanje.Barem to da se eliminise.

Kaže se u naslovu najčešće greške pri džig tehnici.Najčešća greška je neprobati sve varijante.I uzvodno, nizvodno ,nizvodno pa uzvodno u istom zabačaju,što je čest slučaj kada hoćemo da navedemo varalicu na tačno odredjeno mesto.Zabačaji kod mene zavise od mesta na kome pecam.To nikada nije na terenu koji je kao tepsija,tj. bežim sa takvih mesta.Uvek se traži neki kontra tok,promena dubine, prepreka i prema tome podešava i zabačaj i vodjenje džiga. Smudj je u zasedi, kada izadje na klopu.Kad jednom provališ gde čeka, kreneš da ih skidaš sa tog mesta.Najčešće je to "dežurni" smudj i najčešće samo jedan bude prisutan u cugu. Još jedna "najčešća" greška je omašaj cuga.Redovan cug je obično u sumrak u bilo koje doba godine.Drugi cug je otprilike dva do tri sata posle prvog,a kasnije sve zavisi,...U ovo doba godine, treba uvek ići na prvi cug.Zimi su kasniji cugovi redji,jer smudj redje jede.Ovo se odnosi na pecanje sa obale,naravno.

Bože me sačuvaj koliko covjeka uputište krivo. Nema veze brzina kedera koji putuju u gornjem sloju s jiganjem na dnu ali bas nikakve. Nadalje, vuci uvijek uzvodno je vjerojanost uspjeha deset posto. Smudj da manje jede zimi je bas biser kakav ne poznaju ni malo veci strucnjaci za jig. Čak naprotiv a o cugovima u toliko i toliko sati po raznim portalima je napisano na stotine stranica. Zadnjih nekoliko dana radi bas oko podneva i to je to , dugih dan ce raditi tko zna kad

Ovih dana je baš bio meni dobar cug u podne,ali za stolom  a i zimi ništa manje nejedem 

Smuđ je hladnokrvna životinja i temperatura vode određuje koliko će i kada će jesti. Zimi mu treba dosta dugo da prevari ono što je pojeo i zato, da, možda ne pojede manje količinski, ali mu treba duže da to prevari, pri temperaturi vode od 4 c ješće jednom, ili 2 puta, ako mu baš nešto ne naiđe ispred nosa. Ne može se porediti sa 5-6 letnjih cugova. Osnovna biologija, nema veze sa doktoratom u džigovanju.

Dalje..... čovek tek počinje, ako na tako teškom terenu (dubina,kamen, panjevi) počne bacati uz vodu, bez osećaja za tok, glavu, sa tek kupljenim štapom....čekaju ga veliki troškovi Pokidaće 5/5 i reći "Hebo ovo  " 

E sad, savet o posmatranju sitne ribe i njenim navikama i kretanju, je bio samo savet. Ako mu zvuči kao nešto nepotrebno, nemora da posluša

Zanimljivi odgovori :)
Kidam jako cesto, pogotovo u panjevima iako sam koristio i weedless montaze odnosno protiv kacenja...ali ne odustajem. Rekao sam sebi da do nove godine moram uhvatiti makar jednog i bice tako 

U panjevima,ili granju, idi sporo, sitno i na laganom otežanju koliko se može.Kada zapneš za granu,popusti malo pa polako pokušaj da preskočiš.Uvuci udicu lepo u silikon,a kad udari opali kontru iz dupeta,...

I probaj recimo orkinog tvistera sa zaštitom.  Nije nezakačiv,  ali se lepo da provlačiti kroz granje.

Kad budes razlikovao udarac od zakacaljke onako lagano bez greske,smanjices i broj kacenja znatno.

Послато са LG-H440n уз помоћ Тапатока

Citat: ellesar poslato 02 Novembar 2015, 08:11:48
Smuđ je hladnokrvna životinja i temperatura vode određuje koliko će i kada će jesti. Zimi mu treba dosta dugo da prevari ono što je pojeo i zato, da, možda ne pojede manje količinski, ali mu treba duže da to prevari, pri temperaturi vode od 4 c ješće jednom, ili 2 puta, ako mu baš nešto ne naiđe ispred nosa. Ne može se porediti sa 5-6 letnjih cugova. Osnovna biologija, nema veze sa doktoratom u džigovanju.

Dalje..... čovek tek počinje, ako na tako teškom terenu (dubina,kamen, panjevi) počne bacati uz vodu, bez osećaja za tok, glavu, sa tek kupljenim štapom....čekaju ga veliki troškovi Pokidaće 5/5 i reći "Hebo ovo  " 

E sad, savet o posmatranju sitne ribe i njenim navikama i kretanju, je bio samo savet. Ako mu zvuči kao nešto nepotrebno, nemora da posluša

smudj i dalje jede vise zimi nego ljeti...ne zato sto je zivotinja ili ne ili zato sto je gladan ili ne. Priprema se za mrijest , češće veći komadi prilaze k obali i srazmjeno tome najvece ribe se love tokom zime. Bas zato sto je početnik ne lupetajte gluposti zbunjujuci ga još više.