Stef razgalio si me prvom recenicom. Ko zna mozda posle i zazalis al' za sada hvala na dobrodoslici. Drago mi je sto ovde vidim mnogo poznatih i pozitivnih likova. A inace iako sam jos uvek u Becu, sledece sezone se vracam tako da se kolega vidimo na vodi. To je i najveca vrednost ovog i slicnih foruma.

E sada pomalo i o temi, naravno strogo dozirano

Ahhh panjevi. Ono sto sam definitivno zakljucio posle 20ak godina pecanja po istim je da nisu svi dobri. Naravno to su vec mnogi odavno zakljucili tako da mi ne pada na pamet da izmisljam toplu vodu, jednostavno iznosim moje iskustvo.
Da bi covek  mogao da donese valjan i objektivan zakljucak mora da posveti vreme i trud svim mogucim varijantama. Ja se to uvek trudim tako da je to i u ovom slucaju. Naime panjeva ima raznih, na brzinu potopljenih suma i vocnjaka, te starih obala sa pre "poplave" pripremljenih-skracenih stabala, i na kraju, priobalna stabla koja su se zbog obrusavanja obale nasla u vodi.
I to takodje svi znaju ali sam ja morao nekako po "kvalitetu da ih podelim.
Na prvom mestu moje top liste, tj. najbolji i najproduktivniji su oni drugi pomenuti. Stara stabla koje su ljudi sekli pre najavljenog podizanja nivo. Nekadasnji drvoredi na nekadasnjoj obali . Jos uvek korenjem ukopani u tlo, izdizuci se iznad  nekih 0,5-2 metra i bez mnogo granja, za razliku od druge dve "vrste". Sto su redji, krupniji i ne mnogo razgranati to su omiljeniji kod smudja. Ustvari, verovatno kod aktivnog jer kao takvi predstavljaju dobar zaklon za vrebanje dok onaj daleko veci krs cesce bira kao zaklon za vreme odmaranja. Posebno krupniji smudjevi ne vole bas da se mlate po granju.
Uf prekidam, opet sam se zaneo.

Frende nisi se zaneo, daj još

  twister011, samo ti piši, ovde te niko neće dužinom texta osporavati u postovanju! Kome se čita- čita a kome ne neka preskače Ima dosta članova koji svojim trudom opširnije pojasne tematiku na pravi način i to koliko vidim još nikom nije zasmetalo pa tako neće ni tebi zameriti da neidem dalje u   dok je sve po pravilniku sajta sve je ok    

svakako ljubitelj panjeva je uvijek dobro dosao...da napomenem ja panjeve razlikujem kao vanjske i unutresnje po zavojima..uvijek su mi vanjski puno bolji

dali na koncu pravite predvez sa najlonom.dali ste primetili da bolje udara smudj kada je naprimer fluo zuti ili zeleni najlon u predvezu.

Nemam puno iskustva na takvim lokacijama, kod mene ima vanjskih panjeva, ali je struja toliko jaka da odnese i čamac.
Ajd još pišite o takvim lokacijama, tek sam počeo da se motam po granju i željan sam učenja

svi smo tu da podijelimo naša mišljenja  i znanja i da nešto i naučimo

Dobri su i prvi  panjevi na donjem i gornjem spicu ade ili spruda.

Moje pitanje za znalce je sledče, lovim na glinokopu kojeg je potopila voda, sve priobalje je puno potopljenog drveča, ima dosta smuđa jer se ga vidi, na jezeru se lovi prvenstveno iz čamca pošto je sa obale skoro nemoguč lov; e sada ; Smuđa probam uhvatiti več neko vreme na vertikalni jiging ali uspeh je jednak nuli. Prosečna dubina jezera je od 3 do 6 m ( u sredini gde nema panjeva i preko 10 metara )voda je mutna, minus na opremi zbog krša ogroman (iako imam sistem za rešavanje )nije mi jasno što radim naopako   ? Svaki predlog dobrodošao !!

probaj vertikalu sa mrtvim kederom, tako ce ti se prije pokazati tocna mikrolokacija , onda odradis ozbiljnije sa gumom...

spoljasnji zavoji na rekama daju smudja a unutrasnji stuku.razlog je jednostavan,u spoljasnju krivinu matica reke udara u obalu i odnosi meko tlo a ostaje tvrdo dno odsecena obala i svi ukorenjeni panjevi,ta mesta su savrsena za smudja ali kada reka nije suvise jaka zbog nekih naglih promena vodostaja ili same konfiguracije reke.na unutrasnje zavoje reka nanosi pesak i to su obico plice obale i ako ima panjeva to su mesta za stuku kada je aktivna.
sto se tice vrste panjeva stari panjevi ukorenjeni u dno su za mene najbolji dok su mi krosnje davale slabe rezultate i stuka ih vise voli.

Pa posto ovde ima i onih koji tek pocinju da se upustaju u ovu avanturu mogla bi cela prica da se pojednostavi, tj. da se izbace emocije i licni afiniteti, i svede na nekoliko osnovnih pravila. Pre toga mala ograda jer ovo se odnosi samo na tekucu vodu. Smudj i stajaca voda su nesto sasvim drugo i za mene ce to ostati nepoznanica za sva vremena.

Gore pomenuh da su stara, jos ukopana stabla bez mnogo granja najbolja. Naravno i ona davno oborena debla sa po kojom retkom granom i bez kore (ono lepo belo drvo sto nalazimo po obali) su takodje odlicna.

Sto "usamljenije" deblo, panj, to bolje i obrnuto, sto gusce, to manji izgledi za ribu, a i ako je ima onda je ona kao po pravilo sitnija.

Kao sto kolega, cini mi se Juzba gore rece, u "sumama" se jedino vredi pomuciti sa prvim i poslednjim panjem, a ako je ona nepravilnog oblika onda i sa po nekim isturenim delovima, naravno na tok. Meni je i dan danas tesko da preskocim te guste delove ali za 20ak godina iskustva smem drugima da posavetujem da tu ne gube mnogo vremena i "novca".

One gore pomenute (one odlicne) smudj najcesce koristi za ono sto mi zovemo "cug". Oni mu predstavljaju odlicnu poziciju za lov. Najcesce ne i konacnu ali sasvim dovoljnu da se ne preskace i u prolazu uvek proba. Takva mesta mogu da budu udarna u svim delovima dana i godine.
Udarci na takvim mestima su oni pravi, ali ima i dosta promasaja. U zavisnosti od mesta, ima situacija kada tez. glave pravi probleme. To se odnosi posebno na mesta sa jacom strujom.
Naime pravo provlacenje je ono koje moze da pokrije sve uglove panja u sto duzem zadrzavanju varalice u "lebdenju" tik uz prepreku. Problem je u tome sto struja u kojoj pecamo trazi vecu tezinu a deo ispred a posebno iza zahteva daleko lakse glave. To znaci da se nasa glava od npr. 35-45gr nadje na mestu gde je struja drasticno usporila i gde smudj uzima drugacije nego na nekakvim brzacima. Naujcesce tako sto se podigne  za varalicom, (bilo da ona propada, lebdi ili se podize) te vam potpuno olabavi konac, cak toliko da je prava kontra cesto iskljucena. To su one kontre koje udaraju po glavi kolegu iza vas. Pored lose kontre cesto i sam smudj u takvoj vodi veoma lako oseti problem u ustima (dzombu) te je neverovatno brzo i ispljune.
Resenje za ovakve situacije je ili predvez laka varalica i dole olovo ili muvanje. Moj problem je sto volim najaktivniji vid pecanja tako da me ove dve varijante smaraju bez obzira koliko su efikasne.

Bravo Tvisteru, dosta iscrpno, svaka čast.
Ljetos sam pokušavao, vrlo malo, i nisam imao nikakvih rezultata.
Nov sam u čamcu, pasada tek sada neke stvari učim.

Tu je ona velika razlika kod muvanja i varke.kod varke ide brza kontra na sve sto je sumnjivo i samim tim lupis kontru i kada je u pitanju neka grancica a ako cekas da budes siguran da je riba onda u mnogo slucajeva ni nelupis kontru a trebao si.tu dolazi do izrazaja iskustvo i znanje.dok je kod muvanja kederom na dzig glavi u ovakvim slucajevima sasvim drugacija situacija.recimo da smudj uzme na bilo koji njegov nacin ti imas sumnjivu situaciju gde odmah spustis stap i pripremis se za kontru,onda lagano zategnes vrhom stapa i ako je riba tu sledi kontra.znaci imas mnogo vise vremena za procenu jer smudj kedera nece da ispljune kao sto to radi sa varkom.u slucaju da ga i ispljune pri sledecem dzigu odmah imas udarac i tada ide kontra.
napominjem da se ja bavim iskljucivo muvanjem kederom na dzig glavi i da ovde mozemo da stavljamo razlike u odredjenim situacijama gde oni koje ova tema interesuje mogu i sami da zakljuce sta im se svidja i koju tehniku bi probali.

najbolji su oni gdje se peca saran, jer se hrani, a i pocesto dva srusena drveta , stara, stvore mali kanal u panjevima i onda je to odlicno mjesto, ili ako je drvo palo sa obale pod 45 na vodi, iza i ispred nije ista dubina ni snaga vode i obicno je on iza....
odkad nam je stefany pokazao muvanje poceo sam se s njim koristiti da pretrazim teren i lakse lociram ribu...i onda na taj potez navratim cesce sa silikonom...