Posle visegodisnjeg iskustva u lovu smudja prirodnim mamcima, dosao sam do zakljucka da je najbolje primenjivati razne tehnike pecanja, odnosno prilagodjavati se svaki put uslovima na vodi.
Nekad smudj bolje radi na dubinke, nekad bolje na muvanje, nekad sa predvezom, nekad sa jigom, nekad na filet, nekad na kedera, nekad na zivog, nekad na ljustenog il gnjecenog... U kombinaciji su naravno i varalice, pogotovo kad se zavrsava dnevno pecanje i pocinje sumrak... Sta mislite  o tome, da li vredi bas toliko ici daleko, ili jednostavno, primenjivati jednu tehniku, pa sta bude...?

Možda ne treba ići baš toliko daleko, ali svakako treba primenjivati kakvu takvu raznovrsnost tehnika. Ako se podrazumeva da je lokacija OK, tj, znam da tu ima smuđa, obično krećem sa različitim tehnikama na svakom od tri štapa. Pa na koju se prvo javi. A i nema tu puno vremena, cugovi obično traju kratko, i ako ''ubodeš'' iz prve pobedio si. Ako ne ''ubodeš'', onda ''nabadaš'' ceo dan dok ne ''ubodeš''. A redovno je tako da najviše tehnika primenjujem onda kada smuđ slabo ili nikako ne radi. I redovno primenjujem različite tehnike u isto vreme dok neka ne počne da daje rezultat. Ako nema rezultata, nisam baš toliko uporan i prelazim na pecanje nečeg sasvim drugog 

Pa terbalo bi uvek probati par kombinacija  To barem nije teško.
Naj češće mi se dešavalo da kedera neće a onda stavim filet i eto njega na udici.
Od naše želje i strasti prema ulovu zavisi i kolko će mo daleko ići 

Ne mogu da zamislim da zabacim dubinke na jednom mestu i kao cekam smudja... Eksperiment i istrazivanje, sto tehnika, sto raznih mesta i pozicija, postali su mi smisao pecanja smudja. Leto, jesen, zima, vodostaj gore pa dole, voda bistra pa zamucena, kamen, pesak, panjevi, plitko duboko, dalje ili blize od obale, spora ili brza voda... milion kombinacija, a smudj moze biti i aktivan i neaktivan i hladan i vruc i mlak... Kako to sve provaliti bez raznih kombinacija? Uostalom, zasto bi varalicari bili kreativniji od ovih drugih smudjarosa?

Uf sad me ubode. Kad je promena lokacije u pitanju tu sam dosta lenj tj uzasno me mrzi da se pomeram mada znam da to i nije najpametnije resenje ali sta cu takav sam kad se jednom usidrim tu sam najcesce sve vreme.Kad je sve ostalo od nabrojanog u pitanju tu sam neumoran. Non stop primenjujem postojece ,smisljam novo i eksperimentisem sto cesto daje rezultate i kad drugi nemaju uspeha ja ga imam(neskromno ali tako je)

E sad, sve to jos dopuni sa promenom nekih dvadesetak mesta u toku dana !!!

Ako računamo da za svako premeštanje (pakovanje, prenošenje opreme i početak pecanja na drugom mestu) treba, recimo, pola sata, pa puta dvadesetak, to mu dođe nekih 10-ak sati premeštanja ... i kam gi pecanje   
Tih dvadestak premeštanja je već malo mazohistički  Ali jedno 5 do 6 je i izvodljivo i podnošljivo. Ne računam varaličare 

...meni je nezamislivo iz trenutne perspektive da pecajući smuđa ne pretražim kilometre i kilometre obale...a,usput promenim i par tehnika...

ja iskljucivo na varalicu, ali ako ne ide uvek menjam velicinu, boju, vibraciju, pa ako nece keder na dzig glavu i tako, prosto ako je vec sve idealno i on je tu mora na nesto da se javi

Povodom jučerašnjeg Damjanovog video priloga (u temi video klipovi u lovu smudja prirodnim mamcima) dodao bih još par stvari vezano za lov smudja kederom na jig udici...Pre toga, sve čestitke Damjanu   
To je jedna od izvanrednih tehnika koja zapravo ima više sličnosti sa varaličarenjem nego sa dubinskim pecanjem. Plus što je to tehnika kojom se brzo pretražuje teren i tehnika koja vadi stvar kad zakažu sve ostale.
Za vikend sam se okušao na Tisi, sa predubedjenjem da će biti mrka kapa od pecanja smudja, s obzirom na povišen vodostaj i oscilacije prethodnih dana. Kedera konačno ima u izobilju, u subotu ujutro puna mrežica, za ceo vikend, preko 50 komada... Jedino u šta sam bio siguran je to ću pecati na jig udicu i da pri ovom vodostaju neću da se zadržavam na uobičajenim dubljim  mestima dalje od obale, jer tamo nit ima kedera nit smudj tamo ima šta da traži pri ovom vodostaju. Bar je tako na Tisi, za Dunav i Savu ne znam...
Da ne dužim, posle špartanja i pretraživanja, na jednoj netipičnoj poziiciji, negde oko podne (!) naletim na smudjeve. Za razliku od lovne pozicije ovde sam ga našao u dnevnom skrovištu, pa je u toliko bilo teže naterati (relativno) sitog smudja da uzme kedera. E, tu dolazi do izražaja tehnika sa jig udicom, provlačenje, lerovanje i zadržavanje kedera u smudjevom vidokrugu. Ne istrčava za kederom, pa je bilo potrebno vrlo suptilno i strpljivo izazivanje smudja. Nije tu bilo ni udaraca kao kad lovi, samo lagano usisavanje koje se skoro ne oseća u ruci.
Pravi izbor, za te skoro vertiklane prezentacije u preprekama, bio mi je osetljiv a oštar štapić (okuma one rod 198cm,15-40gr) pa je i izvlačenje komada nešto preko kilu, bilo pravo zadovoljstvo.
I kao što biva, bilo je tu par puštenih sića, nekoliko otpadanja zbog traljavog uzimanja i naravno, na stingeru, 3 komada u subotu i 3 komada u nedelju, sve iznad mere...
Bez upornog pretraživanja i strpljive prezentacije, sa sistemom koji može da se turi u bilo koji krš, teško da bi se dalo nešto upecati. Sad kad se voda sjuri dole i stabilizuje vodostaj, biće sasvim druga priča, jer će se smudj lakše locirati i na tipičnim mestima.