RIBOLOV ŠARANA & AMURA > Sistemi & tehnike pecanja

Na kojoj dubini pecati sarana?

(1/34) > >>

TopMix:
Velika reka, saran divljak, sezona leto-jesen, stabilan srednji,nizi vodostaj...
Uglavnom trazimo sarana u dubljim delovima reke, od 5-6m pa nadalje. Medjutim, da li je to uvek pravilan izbor? Da li postoje razlozi zasto saran ponekad ne radi na dubini, ali se javlja na 3-4m, pa i plice?
Dakle, pitanje se ne odnosi na toplije priobalne delove reke u rano prolece, niti o plicim delovima pri visokim vodostajima, kad se ti delovi nalaze u sumi i priobalju. Takodje, nije sporno da ce saran prici obali kad sunce zadje i po mraku...
Pored oscilacija vazdusnog pritiska i izvora hrane, sta jos moze uticati na kretanje i hranjenje  sarana u plicim ili dubljim delovima? Na kojoj on dubini radije boravi i zasto? Razlog nisu prepreke (kamenje, panjevi i dr.) u vodi, njih ima i u plicim i u dubljim delovima reke.

damjan:
Velika reka,velika misterija.
Mnogo toga utice na to gde ce saran provoditi vreme,a pogotovo gde ce se hraniti.mnogo toga zavisi od doba godine I visine vodostaja,temp vode…ali ce mo se drzati teme I pisati samo o periodu leto, jesen,to jest o trenutnom periodu godine.
Idemo sa pretpostavkom da je leti vodostaj mali I u koritu,i ako ove sezone nije tako,pa se I kretanje riba u vecoj meri promenilo u odnosu na neki normalan vodostaj za ovo doba godine.
Zasto saran cesto radi pre na plicoj vodi u letnjem period nego na dubljoj? zato sto su plicaci potencijalna prirodna hranilista za njih,bogata podvodnim rastinjem,skoljkama,puzicima,larvama,a cesto je na takvim mestima I tok vode nesto brzi I bogatiji kiseonikom.medjutim takva mesta  obicno ribu daju u vecernjim casovima,kada saran iz dubine, matice reke, kanala na dnu  reke,itd…  izlazi na plicake da se hrani.ti plicaci ne moraju biti blizu obale,vec se mogu nalaziti I na velikoj udaljenosti od obale.ima dosta dobrih mesta gde je uz obalu dubina,a dalje prema sredini se penje na plice I takve pozicije su veoma interesantne za pecanje.tu se obicno na rekama radi o sljunkovitom dnu.naravno ne dolazi saran svuda gde je plitko,kao ni svuda gde je dubina,dosta zavisi I od toga dali se mesto nalazi iza recne krivine,ili direktno na udaru matice.po meni su sada interesantnija mesta sa udarom matice,jer su obicno takva mesta I bogatija kiseonikom I hranom.moram opet da naglasim da obicno saran ne obitava na plicim terenima veci deo dana,vec da ih samo povremeno posecuje,sto znaci da u blizini tog plicaka mora postojati I veca dubina,cesto I krs.kada kazem u blizini,ne mislim samo na neposrednu blizinu,vec to moze biti udaljeno I po nekoliko stotina metara,pa I vise,a to je lako recnom saranu da predje.ima dosta mesta gde je jedna strana obale duboka I sa panjevima,a druga plica I cistija bez krsa I saran krstari iz jedne obale u drugu,tako da npr ovi sto ga pecaju na dubini u krsu,dobijaju ga preko dana,predvece,a ovi u drugoj obali na plicaku dobijaju ribu obicno uvece,ali saran ume I po nekoliko puta u toku noci prelaziti iz obale u obalu,tako da ga npr ovi na dubljoj strani dobijaju predvece,pa ondah tek u neko vreme posle ponoci,ili pred zoru,kad se vrati sa plicaka.
Na dubini sa krsom,riba cesto moze biti podizena u nekom medju sloju,u zavisnosti od termokline(temp vode bogatije kiseonikom) I na samo dno se spustati samo prilikom hranjenja.na takvom mestu obicno nemam neku veliku seriju ulova,ali je veca verovatnoca da udari veliki saran,koji se vise drzi zaklona od manjih rodjaka. na plicem terenu umem da ostvarim I vecu seriju ulova,jer je obicno saran tu dosao da se hrani I sa manje opreza uzima hranu,a na hranu tada ume da legne I povece jato.tu su obicno sarani nesto sitniji u odnosu na krs I dubinu,ali ume da se zaleti I neki krupan,pogotovo ako mu plicak nije daleko od zaklona.da bi smo osigurali da saran redovno krstareci po plicacima dolazi I zadrzava se na mestu gde pecamo,moramo bacati nesto vecu kolicinu prihrane u odnosu na krs,ili drugo mesto gde saran veci deo vremena obitava.
Ja uvek,kada mi leti zakaze mesto na dubini I sa krsom,pokusavam da ga pecam na plicoj vodi .odabir takvih mesta mora biti potkrepljen ranijim iskustvom,tako da mnogo ne lutam,ali uvek imam u planu nekoliko top pozicija na kojima verujem da bi morao da se javi.na jednom takvom mestu upavo pecam,a rezultate ce te saznati nesto kasnije ,da ne otkrivam mnogo. :wink: :bye:

srdjan72:
Iz ovog izuzetnog teksta potkovanog iskustvom mozemo zakljuciti da je sigurnija varijanta dublja mesta sa krsevima jer je saransko staniste iz kog krece na hraniliste pa ako mu provalite tajming imate sigurno pecanje jer ce uvek u polasku i povratku preci i preko vasih mamaca dok ako na plicacima niste naboli poziciju upecavanje je pod znakom pitanja.
Licno sam samo dve sezone u mom stazu pecao na plicaku od 2,0- 3,5 m.i mesto je davalo ribu iskljucivo predvece i nocu i to najbolje od 19.00-00.00h a kasnije sve slabije, kad pricamo o letnjem i jesenjem periodu.
Pristalica sam mesta sa dubinom od 5+m.na spoljasnjoj krivini reke zbog odsecene obale i boljeg protoka vode a samim tim i vece kolicine kiseonika,uz obavezan krs(u varijanti mesto sa uzvodne strane krsa)sa mogucnoscu zabacivanja stapova pored krsa sa strane do sredine reke i cak su to mozda i najjace pozicije.Vec par godina pecam na takvom mestu i najvise udaraca sam imao od 01.00-05.00h.Verovatno bih imao udarce i predvece ali sticajem nesrecnih okolnosti uglavnom sam na mesto stizao zbog kojekakvih obaveza tek od 21.30-22.30h pa samim tim propustao polazak sarana u potragu za hranom.
Jos jedna bitna stvar je da ovakva mesta sa ovakvim dubinama od  5.0-12.00m daju ribu tokom cele godine.  :takoje:  smiley033

TopMix:
Damjane, Srdjane, hvala na postovima, mislim da je tema otvorena na pravi nacin, onako isustveno i analiticki. Nadam se da ce biti jos komentara, pa da nastavimo...
Cesto mi se desavalo da formiram mesto na nekoj pristojnoj dubini, napr. 8-9m, za dan-dva dobijem nekoliko dobrih sarana, pa dodjem i sledeceg dana. Hidrometeoroloski uslovi isti, stabilni, mesto nahranjeno, sve kako treba, a saran nece??? Licno mislim da sam pravio gresku sto sam uporno forsirao to mesto, umesto da sam trazio alternativu sa razlicitom dubinom.
Mislim da je pogresan pristup odabir jednog mesta, uporno hranjenje i logika da saran mora doci pre ili kasnije. Mozda ce i doci, ali to je vec vise stvar srece nego upornog eksperimentisanja i sticanja razlicitih iskustava.
Jedna od taktika, koja bi mogla dati neke odgovore, jeste odabir mesta koje daje mogucnost da se jedan stap zabaci na plice, jedan na dublje, a treci na nekoj stazi koju saran koristi prilikom migracije na relaciji dublje-plice i obrnuto.
Dakle, kad se saran ne javlja, a trebalo bi, s obzirom na povoljne uslove, nesto treba menjati, a ponekad je to dubina na kojoj se peca. Bitno je da mi znamo da je on tamo, a manje bitno je zasto je on bas tamo, mislim na plicem ili dubljem. Barometar ne moramo da nosimo na pecanje, al sonar moze biti vrlo koristan u ove svrhe.

srdjan72:
Kod mene je situacija da izmedju krsa i obale ima oko 10-tak metara i na toj platformi je dubina u letnjem periodu oko 3.0 m.i bas tu ga trazim po visokom vodostaju dok je dubina sa strane vode oko 7.0m i tu ga najcesce i dobijam po niskom vodostaju.
E ima nesto i u tome sto si pomenuo:dobijem par komada pa zatisje samo sto je kod mene to zatisje znalo da potraje.Pa dobro sacekacemo ali je bar meni velik problem sto sonar kaze da je krs pun ribe a riba ne dolazi i to mi je velika enigma.I jos je simptomaticno za moje mesto da se saran vrlo retko izbacuje.
Licno nisam Tica selica ali si potpuno u pravu da treba imati i rezervnu poziciju.

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana

Idi na punu verziju