Kod mene na hranilistu je dubina oko 4,50 m. Neki dan je kolega prosao sonarom mesto i bilo je ribe u tom delu ali je ona bila na metar ipo od dna sto znaci da ne jede. Vec neko vreme nisam imao saranski udarac a riba je tu. Zasto se ne spusta na dno da jede? Da li je imao neko slicnu situaciju? Neki savet? Probao sam da dizem sistem i po 20 cm od dna.

Mozda vredi  pokusati, u takvim situacijama, neke fazone koje koriste plovkarosi, sa hranom koja pravi maglu i polako propada i spusta ribu na dno, bar na kratko...U tekucim vodama imao sam tu situaciju da se riba nalazi iznad dna u nekom sloju, pa kad "posolim" sa nekom rinfuznom hranom, nasiroko, riba hoce da se spusti na dno i da uzme po koji zalogaj. To se da primetiti po tome sto vrhovi stapova, koji su do tada stajali mirno, pocinju da trepere, a i bude ulova.

u velikoj vecini slucajeva ne pomaze nista,ni dizanje udice,ni tehnike ni tehnologije hranjenja...,sve dok iz samo njima znanih razloga,ne kvrcne u glavi,pa se spuste i pocnu da uzimaju hranu...treba probati 24h pecanje,a jos bolje 48h..,jer bi trebao da postoji neki period,makar i vrlo kratak, kada ce se spustiti i uzeti hranu..,uglavnom to bude nocu...

Zeljkoru
Moje misljenje je da u takvim situacijama pritisak zraka igra znacajnu ulogu ...
pa prema tome i u vodi su drugaciji uslovi ...
znaci da im je mjehur poprilicno popunjen gasom ...koji isti ispustaju da bi sisli u dubine ..
( poput podmornica  primjera radi )  time se regulisu i prilagodjavaju pritscima
hocu time da kazem da im se u takvim momentima neka vrsta letargicnosti
u ponasanju odrazuje ....

Da, kad vazdusni pritisak diktira dubinu na kojoj se saran krece, pa pluta negde u srednjim slojevima, tu je pecaros bespomocan. Ako nista drugo, kad se na sonaru vidi da je sva riba negde iznad dna, jedna od mogucnosti je bataliti pecanje. Koliko puta sam cekao njegovo velicanstvo da zabode stap u vodu, a on nece, a ja ne znam zasto nece, pa sve kao nesto nagadjam.  I sve tako dok nisam skontao neke stvari uz pomoc sonara...

To je i mene smorilo, po nekoliko jata iznad dna i u srednjim sloju, cirka 30 komada... 
Ni da pipne! Prebacim mod na krupnu ribu, odvoji nekih 10-ak primeraka, još veća tuga...

-Dzaba bilo konja vranih, po livadi razigranih dzaba bilo sata i salaša...

Kada neće!!! 

veliko je pitanje koliko i u kojoj meri vazdusni pritisak diktira u kom ce se sloju saran nalaziti,i kada ce se spustiti i uzeti nas mamac...,a cinjenica je da ima odredjenu ulogu...jer bilo je situacija kada sam uspesno lovio sarana i po niskom i po visokom vazdusnom pritisku..,o normalnom da ne govorim...koji je to vazdusni pritisak koji dize sarana od dna..i da li je to pravilo...od pocetka sezone 01. 06. saran se na rekama jako slabo lovi,i koliko cujem uglavnom boravi iznad dna,zato se i ne javlja..,da li je to samo zbog pritiska...

Da sasvim se slazem sa predhodnim misljenjima. Dosta faktora utice na njegovu zelju za uzimanje hrane a pritisak, odnosno njegova tendencija je svakako od jednih vaznijih. Trebalo bi da je na stabilnom pritisku bolje za pecanje ( povoljniji je viso od niskog), blagi rast dobro, a pri opadanju lose. Ako su tendencije brze izrazene to je ne povoljnije, pogotovo kad pritisak pada. Mada pred pocetak pada pritiska zna u kratkom periodu da odlicno radi. I gledano sa aspekta sportskog ribolovca, tu smo uglavnom nemocni. Nisam koristo sonar u saranopecu, ali hranjeno mesto sam uglavnom dugo drzao. Ako si siguran da mesto nije zatravljeno (pokriveno sitnom gustom travom, kroz koju hrana propadne i sto se tice sarana, kao u bunaru je), budi uporan ali na duzi period. U nekoliko dana obicno krene sa uzimanjem hrane. Neki put kraci neki put duzi period, ali uzima. Takodje se slazem i sa time da obicno noc ima najvise sanse. Jako su interesantni i periodi pred pocetak svitanja, ili posle prvog potpunog mraka.
Desavalo mi se da sam duzi period izmedju 03.00 i 04.00 Svakodnevno u duzem periodu imao po jednog do dva lepa komada, mada ostatak dana nije bio izdasan.
Upornost je za sarana jedino pravilo, i uvek daje rezultate. I naravno vodi racuna da ne bacas previse hrane. Ako nece, ni kolicina ga nece naterati da promeni misljenje. (Ma kapriciozan je do bola Kad se bre zainati, psovao sam mu i oca, i mate,r i svu blizu i dalju rodbinu, a on nece pa nece. Ali kad ga uatim na krivini, tad me dobro upamti. )

Od velikog broja faktora, ne racunajuci srecu, pritisak je izrazeniji. To dolazi i temperatura vode, i meseceve mene, i kolicina kiseonika, i mesanje vode (toplohladno) i njegovo zivotni ciklusi, i vrsta hrane za kojom ima potrebe, i doba godine, ma spisak bi bio dug i nikad se sve nemoze znati i sklopiti. Ali pritisk je ono sto se brze menja i samim tim daje neposredniji uticaj.

Pročitam sve ovo i "strah" me da zabacim... 

Od pocetka sezone na jezeru gde pecam saran se jako slabo lovi,skoro pa nikako. Mislim da bih na prste mogao nabrojati ulove za koje sam cuo. Sa sonarom je dokazano da ribe definitivno ima. E sada je pitanje zasto nece na nasu hranu. Da li je u pitanju pritisak,mesec ili mozda ima dovojno svoje prirodne hrane? Sve vise sam ubedjen da je ima dovoljno.U 95% se peca na kukuruz. Probao sam ja na svakakve dipove,atraktore i nemam uspeha isto kao ni oni sto pecaju na usmrdjeni kukuruz.  Sledece sto cu probati su arome nekih od njegovih omiljenih prirodnih hrana.

Razmišljam sada o "iznad dna" i "srednjem sloju" i kapiram da niko od nas (lično) nije isprobao da podigne mamac iznad dna na nekih 40-50-70>>>cm kao što ga pecaju "preko" na tzv. "Zig rig" ???

Pre dosta godina, sam pecao na poziciji gde je sa jedne strane bilo dosta neke sitne trave na dnu. Nesto slicno sparozini. Trava iglicastih listova ali potpuno je pokrila dno. Kako sam pecao na samoj ivici znaci jedna strana mi je bila neupotrebljiva. Resio sam da probam sa plivajucim bojlima. Narucio obe vrste istog ukusa, na cistini mleo i hranio sa kukuruzom mlevene tonuce a u travu zabacivao jedan stap plivajuceg sa duzim podvezom. Rezultat katastrofa. Na taj stap ama nista za mesec dana. Prozvao sam ga "bunarko".
Kolega koji je kasnije dosao gledajuci kako se mucim a voda donese papucu zute boje (neki plutajuci cvrsti sundjer), grickalicom napravi vece zrno kukuruza i spakova u teglom sa starim kuvanim usmrdelim kukuruzom. Kako mu je meto gravitiralo spomenutoj travi poce da stavlja heklicom to na dlaku. Taj sundjer je lagano digao podvez gotovo vertikalno. Dodao sam mu silikonski buzir na pola udice i tako je pecao. Vec sledeceg dana nam je skinuo podsmeh sa usta komadinom od preko 10 kg.
Naravno moj bunarko je ostao nevin sa skupim bojlima, i da nije ostalih stapova, za.ebanciji nebi bilo kraja. Njemu se papuca dobrano isplatila. I to sve komadine.
Eto to je moje iskustvo sa plutajucim bojlima, a tad sam i resio da se okanem novotarija. Od tada samo kukuruz i puz.
Evo htedoh da slazem. Povremeno kad sam nocevao (dani vikenda), a u vreme pripreme ribe za Nikoljdan, stavljao sam i glistu. Znalo je da zvekne i saran i dobr jegulja.

Nešo, a ove i prošle godine kako si prolazio?

Ako si primetio ja o pecanju govorim uglavnom u (pluskvamperfektu) - davno proslo vreme.
OD kako sam preselio iz C.G. i vratio se kuci u BGD. nisam isao u saranolov. Generacija sa kojom sam pocinjao ili vise ne peca ili odlaze na pecanje na po par sati. Ja sam penzioner pa imam vremena, a oni su uspesne budale pa imaju cir, zene i decu snobice i sve sto ide uz to. Valjda se grce da im sto vise steknu pre smrti.
E, elem kako nemam drustvo a i ove vode su mi potpuno nepoznate, stapovi mi skupljaju prasinu u garazi. Sve se nadam da ce drzava da mi vrati ono sto je pokrala, pa da kupim brodic i da se otisnem kao "Kosava". A dotle sam i cemeran sanjam saranopec. Ovaj sajt mi je jedina uteha i mesto gde imam istomisljenike.
Da. I pokusavam koliko mogu da pomognem mojim iskustvom onima koji nisu u cabru ko i ja.
Znaci ovih godina prolazim ko bos po trnju. Stari izsluzeni ribolovac.
Ali ljubav i secanje i nadam se znanje nemoze niko da mi uzme, ako dusu vec jesu.

Iskreno se ne secam da sam ikad cuo da je neko upecao sarana, a da je mamac bio vise od 15 cm iznad dna...