glos druze,jel se to "Nudla" odnosi na mene?  Moj licno stav je da nisam ljubitelj golaca,ali nemam nista protiv da mi dodje na stap ukoliko pecam na divljoj vodi,cisto radi proseka ulovljenih riba itd.Ali ako bih imao mogucnost da biram da li da upecam pravog duguljastog divljaka od 5 kg ili golaca od 10...izabrao bih divljaka.

Da, a tiče se ekosistema foruma i razloga za devijacije.
Nisam ja svojim replikama ništa umanjio, nego podržao.

Kladim se da bi se stvari tamo prije mog komentara i zaustavile, jer kao što Miha reče, sve je već rečeno..

U globalu da.U pravu si.Mnogo toga je vec receno,ali svaki izlazak je prica za sebe i u svakom od njih mislim da postoji prostor za napredak i situacija gde bi neko mozda bolje odreagovao,imao ribu vise,bolji pristup...Zato i je jesmo tu da podelimo iskustva i diskutujemo.Nemoj misliti da ti kontriram itd,naprotiv...Mislim da svako ko iole ozbiljnije peca sarana uvek ima nesto da kaze,ukoliko zeli naravno.

Slažem se, samo treba neko malo i da potpiri.
Ti samo nastaviš svojim pristupom i načinom, ne zamjerajući.

Btw, ona moja opaska o kukuruzu koji nije nepoznat divljem šaranu, tiče se same suštine, ali valjda je nisam dovoljno razvukao suvišnim retoričkim nastavcima, ukrasima.

Ja na reci Savi (pecam stalno na istoj lokaciji) nikada nisam upecao šarana bez krljušti, ali jesam i vretenaste i okrugle sa krljuštima.
Neko bi se više radovao vretenašu a ja se više radujem okruglašu. On ima ukusnije i belje meso. Vretenaš ima meso crvenkaste boje a okruglaš ili špigler skoro potpuno belo meso.

Što se tiče vrsta šarana postoji tu neka mala zbrka.
Šta je šaran "divljak"? To je ustvari vrsta šarana koja ima svoj poseban latinski naziv i koja je nekad bila jedina vrsta, da se ograničim, u reci Savi.
Narodno ime "divljak" je dobilo da bi se jednostavno razlikovao od tovljenog "pitomog" šarana
Razvojem ribnjačkog gajenja šarana, ne spomenute vrste rečnog šarana divljaka, jer druge selekcione vrste imaju bolji prirast pa su samim tim pogodnije za tov, i begom istih iz ribnjaka, u Savi su se pojavile i te druge vrste.
Okruglasti šaran sa krljuštima (špigler, češki šaran....) i šaran bez krljušti (leder, ribnjački, tovljeni). I ko zna koje još vrste a koje se malo teže i raspoznaju.

Česi su poznati u Evropi po selektiranju i uzgoju vrsta šarana pogodnih za ribnjački uzgoj.

Dakle u reci Savi našle su se osim "oklagijaša" po obliku, po čemu se prepoznaje originalni savski šaran, i više selektovanih ribnjačkih vrsta. Vremenom je verovatno došlo do ukrštanja pa su tako nastale nove vrste ili podvrste. Ko zna koje? Jedini način da se raspoznaju bila bi njihova latinska imena.

Međutim sada dolazi u pitanje naziv "divljak". Ako bi ga upotrebili za divlje, ne tovljene, šarane koji su se izmrestili i ukrstili u reci pa tu i živeli, onda bi u tu vrstu trebalo da spadaju i šarani bez krljušti, a i svi drugi koji su se izmrestili u reci Savi.

Znači treba razlikovati šarane koji su tek pobegli iz ribnjaka i te iste šarane koji su se izmrestili i odrasli  u reci.
Vremenom i ukrštanjem "oklagijaša-vretenaša" i selektovanih vrsta nastaju nove vrste. A pošto se u ribnjacima uzgajaju stalno nove i nove selektovane vrste i one stalno "beže " u reke, razvoj novih vrsta u rečnim tokovima biće neprekidan.

Za sada, još uvek mogu da se razlikuju dve osnovne vrste; "vretenaši" i "okruglaši".  Koliko li ima podvrsta, a koje su nastale neprestanim ukrštanjem savskog šarana sa drugim vrstama? Da li ipak još uvek postoji originalni savski šaran, mogu da kažu samo stručnjaci.

Za mene je kukuruz univerzalan mamac,univerzalniji od boile i pored boila ga uvek imam na stapu.Ovde saranu nije poznat kukuruz u tolikoj meri jer su nasipi izrazito visoki,a korita duboka tako da se ne poplavljuju podrucja,koja su opet vecinom pod vocnjacima.U letnjem periodu ovde predstavlja problem peše gato,kako Italijani zovu tu ribu.Slicno nasem terpanu,ali bude daleko veci...Kazu i 4-5 kg.Bukvalno kupi sve...Kako se postavlja video ovde?

Nadla, ma koristim ja taj "moderan" pristup jos od 2011-2012, od kada sam se vratio u Srbiju. Rod podove, signalizatore, moderne montaze, predveze...

Diskusija je bila samo o nacinu lova sarana, mamcima i pristupu kakav je bio ranije. Bio je to puno efikasniji i razvijeniji saranolov nego sto danasnje, mladje kolege misle, daleko od "kulje". Neke od tih tehnika i mamaca su skoro zaboravljene, steta je, efikasne su...sto se mene licno tice imam izvesnu rezervu sa upotrebom "hemije" na divljim vodama. Ponekad mogu da funkcionisu, ponekad i da budu kontra produktivne.

Bilo bi dobro da i ovaj deo foruma zazivi aktivnije, ide i sezona odmah iza ugla, ima ovde dosta sarandzija koje bi mogle da podele iskustva sa vode. Zadnjih 3-4 godine sam malo pecao zbog enormnih privatnih obaveza, ali se i to promenilo na bolje, spremam se ove godine za lepa kampovanja, bice i sarana nadam se.

Slike sa Zivace koju sam pominjao, 2012 godina mislim. Posecivao sam je povremeno na pocetku rada. Rod pod je prohromski, rad jednog Beogradskog majstora, unikat je, jako dobar. Imam jos par rod podova, laksih, lako pokretnih i lako sklopivih.

Nadla@ Mislim da mozes samo link ...npr. sa YT i sl. Verovatno da se baza ne zatrpava .

Auuu... Kakav rod pod! Za ceo život, a i naslednike.
Savršen majstorski rad! Koliko li košta?

Kolege podelio bih sa vama nacin pecanja sarana na Dunavu iz camca, koji sam naucio od mog oca.
Sto se tice pribora, koristim krace (do 2,4m) i glindzave stapove tezine bacanja do 80g. Na njima su stavljeni namotaci na koje je namotan najlon 0,40-0,50mm. Razlog za upotrebu debljih najlona je taj sto najlon ipak skupljate rukom, gde bi vam tanji brzo napravi povredu ("usekao se") i verovtano, posto je teze "drilovati" i pukao pri vadjenju vece ribe. Vezujem pamucni kanapa na 10-15cm od vezane udice, kao stoper klasicnom saranskom olovu. Naravno da upotreba masinice je na nekim terenima neophodna, kada je npr jako brz protok vode. Ali osecaj pri pecanju gde direktno drzite najlon rukom i borite se sa ribom je neopisiv!
Priprema nokle od prekrupe, kukuruznog (zutog) i psenicnog (belog) brasna: kolicina dve kafene soljice prekrupe, jedna soljica u koju sipam  2/3 zutog i 1/3 belog brasna. To se lepo izmiska proemesa. Istu kolicinu vode (3 soljice) sipam u serpicu i pustim da prokljuca, kada prokljuca istu skinem sa ringle i sipam smesu u serpicu u obliku prstena da ostane "rupa" u sredini. Vratim na ringlu i pustim da se krcka manje od 5 min. Treba voditi racuna da ne zagori, a da tecnost koju zagrabite varljacom ima teksturu malo tecnijeg meda. Zatim opet skinem sa ringle i promesam varljacom, i dok to radim stvara se kompaktnija masa dok u jednom trenutku postane nemoguce mesanje. Zatim istresem noklu na sto, pokvasim ruke posto je vrela i dobro umesim rukama. Ako vam se previse lepi za ruke nije dobro napravljena + mora biti "elasticna". I odmah je zavijem u najlon kesu da se ne susi.
Ne pecam na jednom mestu i ne hranim mesta na kojim pecam! Ribu trazim u zavisnosti od svih parametara koji su vezani za pecanje (vodostaj, porast, opadanje, pritisak, zamucenost, protok, obala...), ali uglavnom presudi onaj unutrasnji osecaj ("6.culo") koji kaze da je neko mesto dobro za pecanje tog dana. Naravno da sam mnoga mesta naucio tj ista su mi pokazana, i da dobro mesto zlata vredi, kao i cinjenica da sarani ipak imaju koliko toliko ustaljeno kretanje i da redovno "posecuju" ista. Ali opet, ne moze jedno mesto uvek biti dobro na svakom vodostaju, protoku... Za mene to 6. culo predstavlja car ribolova, jer po meni nije poenta ribolov olaksati sto vise, vec ipak da bude malo ulozenog truda. Poslednjih par godina ako sklopim 20-30 izlazaka na vodu, i pri tome ne mogu da biram da li je vodostaj pogodan ili ne, da li riba "ide ili ne ide". I zato sam naucio da se prilagodim raznim situacijama. I kada tako uspem da pronadjem ribu, normalno bez sonara (da se pitam zabranio bih upotrebu istih, jer koja je poeta da se vidi sta je na dnu. Ne razumem ni cuveni izgovor "sonarosa", ne gledamo mi gde je riba nego gde su panjevi, prepreke... pa koja je poenta toga , car je bas da sam pronadjes, car je u tome da ne vidis sta je dole i uspes da se snadjes, da ukljucis sto vise mozdane vijuge) zadoboljstvo je neopisivo!
Normalno da na pocetku takvog nacina pecanja je tesko i da ne bude uvek ribe. Ali tokom vremena se stekene odredjeno iskustvo i znanje. I pri tome, znam gomilu ljudi koji pecaju na jednom ili dva mesta 10(20)+ godina, i zbilja ne razumem to, reka je toliko ogromna da je steta ne otici i ne videti i ne probati druga mesta, car je upoznati i postovati prirodu sto vise, a ona ce vam uzvratiti istom merom.
Ps ne razumem ni kada neko kaze da je ribnjacki saran lep, za mene je to kao da poredim vuka i buldoga, ili divlju macku i onu goluzdravu. Naravno lepota je u oku posmatraca.

Zahvaljujem za recept za nokle.
Jedino mi je malo nejasno sledeće:
..........Vratim na ringlu i pustim da se krcka manje od 5 min. Treba voditi racuna da ne zagori, a da tecnost koju zagrabite varljacom ima teksturu malo tecnijeg meda..........

? Jel' krčka oko 5 minuta i ne dira se ništa, ne meša se, samo se povremeno pogleda gustina tečosti u okviru napravljene rupe na sredini?
A da ne zagori valjda se smanji vatra?

Citat: slob poslato 02 Februar 2021, 11:36:52
Auuu... Kakav rod pod! Za ceo život, a i naslednike.
Savršen majstorski rad! Koliko li košta?

Jako lep rad, vrlo precizno uradjen. Trajace... i danas je isti kao kad sam ga kupio 2011-te. Tezak je, masivan, sto je po meni dobra osobina. Prohrom poliran do visokog sjaja.

Nije puno placen, oko 300E, ako se dobro secam. Mada 2011-te kada je kupljen i sada, kod nas to nije ista cifra.

Radili su ga otac i sin, imali su kompletnu, dobro opremljenu radionicu, steta sto sam zaboravio kako se zovu.

Citat: slob poslato 02 Februar 2021, 12:03:06
Zahvaljujem za recept za nokle.
Jedino mi je malo nejasno sledeće:
..........Vratim na ringlu i pustim da se krcka manje od 5 min. Treba voditi racuna da ne zagori, a da tecnost koju zagrabite varljacom ima teksturu malo tecnijeg meda..........

? Jel' krčka oko 5 minuta i ne dira se ništa, ne meša se, samo se povremeno pogleda gustina tečosti u okviru napravljene rupe na sredini?
A da ne zagori valjda se smanji vatra?

Da bukvalno se ostavi da krcka samo, ne mesa se, povremeno jedino onako prodrmam serpicu da ne uhvati (ne zagori), msm okvirno 5 min, uglavanom se tecnost u sredini gleda i proverava, da bude konzustencije tecnijeg meda, da bi sve povezala. Kada se po dobinenoj konzistemciji tecnosti serpoca skine sa ringle, i pocne da se mesa varljacom mislicete da ni je skuvana tj i nije vec ta tecnost je bitna da poveze sve i mesanjem se dobija ta konzistntna masa. Bukvlano tako da na kraju kada se mesa sa vraljacom cela masa ostane onako na njoj, i ppsle se jos doradi rukama i to je to. Meni je ta kolicina doboljna za ceo dan pecanja. Nekada ako mi ostane viska od prethodnog dana, stavim na olovo tu "jucerasnju" a na udicu svezu noklu.
Moze da se samnji i vatra ali po meni je bolje malo s vreman na vrema prodrmati serpicu da ne hvata po zidovima i po dnu iste.

Zahvaljujem na odgovoru. Sada je potpuno jasno.
Pecam na kukuruz ali probaću i na noklu.
A probaću i da u vodu sipam i malo suncokretovog ulja, da se ne bi lepilo za prste.
U mojim razmišljanjima nisam daleko od tvog načina ribolova, bez mašinica. Čak razmišljam i o leskovim štapovima  .

Odličan 5, DDJ
Odavno ne vidjeh ljepši rod pod, sa sve tim ručkicama za zavrtanje.
Hrvati neki su slično pravili, prije nego što su ovde i čuli, za te stvari.
Samo si trebao i jedan tripod, za rjeke, da naručiš. Sa dva mjesta, za dva štapa, jer se sa tri upetljaš na rjeci, kada krene riba i sve živo.
Grof ima jedan ljep tripod, ali ne kao taj tvoj, rod pod.