Jaooo Saša, konačno suština Hemija na divljoj vodi služi jedino da bi pecaroš imao šta da radi dok riba ne grize

Poslato sa VTR-L09 pomoću Tapatoka

Saran i divlja voda - poznavanje vode i navika ribe na njoj, u skladu sa tim i adekvatan pristup. Bas smo se Kum moj ja prisecali danas kako je na Galovici do skoro bilo sarana a i na okolnim kanalima. To su bila nezahtevna pecanja. Dodjes bajsom, par saka dobro raskuvanog kukuruza koga smo aromatizovali vanilin secerom ili mlevenom pecenom konopljom, na nekoliko mesta uz travu, ili rupu u travi ili preko iz trsku. Tiho, sunjanje na obali, plovak. Nekad mamac na dnu, nekad malo i iznad. U sustini recept za uspeh je bio sto dalje od guzve i tiho uz minimalno hranjenje bez ciscenja mesta od trave. Ostaje zal sto sam imao krs pribor i ostao bez par lepih riba zbog toga. Inace na zadnjem trovanju je bilo dista riba izmedju 10 i 15kg. A bilo je ljudi i sa starim i novim pristupom koji nisu imali uspeha jer su bili previse bucni a za tu blizinu i dubinu je to bilo veoma bitno.

Na Savi se nikada nisam posvetio ozbiljnijem pecanju sarana iako sam uhvatio nekoliko komada. Mislim da nema starog i novog pristupa vec samo treba da se vidi sta je gde efikasno. Crvi,  gliste, razni kukuruzi, peleti, boile otapajuce i tvrde, valjak, plovak, hranilica, olovo, blizu ili daleko, sa puno hranjenja ili cak i bez...  Najlepse je 2 zrn mladog kukuruza se malo nagnjeci i na udicu i u plicak bez ikakvog otezanja ili plovka, ali to ne moze svuda....

Zasto rod pod nema mesta na rekama i divljim vodama?Ja ga koristim gde imam mogucnost i nisam primetio da mi smeta ili bilo sta drugo.Opet ta hemija...Pa zar i taj vanilin secer,pivo,slatka paprika i bilo sta drugo nije vrsta hemijanja i eksperimentisanja sa primamom i mamcima?Svakako da postoje bolji atraktori od vanilin secera,slatke paprike itd...ali to je vec ova moderno hemijanje,ne razumem zasto tako?Saran ce se lako upecati i na mestima gde ima puno prirodne hrane,gde nema prirodne hrane,nema ni sarana.Ja pecam i hranim sa nekim dodacima koji se smatraju ovde hemijom i ne bih se slozio da nista od toga nema mesta na divljim vodama.
Vecina stvari da,apsolutno nepotrebno,pogotovo na kratkim izletima,ali dosta toga ume da donese prevagu.

Koliko sam uspeo da primetim, saran trazi mir. Nekako se uvek javlja onda kad obale nisu pod pritiskom, kad je malo ribolovaca na vodi. Po pravilu, bar kod mene drzi se tesko dostupnih mesta, pod obraslim obalama i nepristupnim, te je onda sva suvisna tezina pribora uglavnom samo prepreka. Postaviti kod mene stapove u rod pod, znaci da ti treba izbacaj od 100tinak metara i olova od najmanje 150gr da bi mogao to da ostavis u mestu. A neces valjda poseci sumu, da napravis mesto da bi prisao saranu. Ako to i uradis, on vise nece biti tu, jer ce mu biti naruseno prirodno staniste. Kod mene najvise je ulova bilo na noklu, dodje redje i na stari kukuruz, a zna da se javi i na mesne mamce. Kad se pomene hemija, ja uglavnom mislim na dipove, atraktore, izazivace gladi itd. Na pritisnutim vodama, riba je oprezna, teze prihvata nove mamce, drzi se tesko dostupnih pozicija, te joj tako treba i prici. Ja sam se nagledao onih, koji ostave nedelje na vodi, ponekad i mesece bez udarca, daleko od toga da mi je to cilj i pristup. Volim da idem cesto na vodu, ali ne da provodim vise od 6h, u tim blic varijantama, ostaje mi jedino takav pristup, da ga trazim ne da cekam, kad on nece meni moram ja kod njega. Da me ne razumes pogresno drug, iskustva s voda koje su bogatijeg ribljeg fonda nego nase, i pod manjim pritiskom, prilicno su drugacija verujem. Opet brojnost, i veca konkurencija za hranu diktiraju mnogo toga, bogatstvo prirodne hrane kod mene je bas toliko jer ona ima malo prirodnih neprijatelja. Meni se saran uvek javljao oprezno, stidljivo ispitujuci mamac, tog trenutka kad uzme silovit beg da se vrati odakle je i dosao, meni to mnogo govori

Starih držača sam se lagano riješio. Rod pod + signaliztori sa bazom,  mi je donio dvostruko više ulova, a posebno dvocifrenih šarana, jer takvi u pravilu na hranilište dodju kad je noć najtamnija, i kad se najsladje spava.

Dok nisam prešao na taj moderniju dio opreme, redovno bi ujutro kad se probudim našao iskrižane najlone uslijed jednog ili dva noćna griza. Tako da mogu slobodno napisati, da mi je moderniji pristup donio barem jednu ribu više, poput ovog golaća od 12 kg na rijeci Savi.

To mi je bila prvi dvocifreni  šaran na Savi, i općenito jedan od najdražih ulova, jer je otpecao oko 04:00 po mrklom mraku i pružio nezaboravnu borbu. Medjutim, starih Bayrona se nemogu riješiti.
I dalje mi je to štap koji vadi najveće šarane kao na traci


Sent from my iPhone using Tapatalk

Ma ok drug,ne ljutim se naravno niti shvatam pogresno.Vidi se na mojim slikama gore da nema rod poda,prosto,nije moguce postaviti ga,a da se dobije komocija i funkcionalnost.I ja volim da sve ostavim onako kako sam zatekao i svakako da se ja prilagodjavam mestu i poziciji. E sad,istina je da su ovde vode bogatije saranom.Iz tog razloga tvrdim da saran uopste nije tako zahtevna riba.Slicno razmisljanje kao tvoje sam imao i ja,a onda od kada sam poceo ovde da pecam sarana na divljim vodama,mnoge teorije o saranu kao superiornoj ribi su pale u vodu...
Potezi koje sam imao jesu sve samo nisu stidljivi,pa cak i u hladnim mesecima.
Jedino sto sam ovde primetio je da saran nema taj neki cug u odredjeno doba dana...Gotovo svaki dodje u neko svoje vreme.To je ono sto me buni ovde,ali sto je dobro...Ako dodjes i na par sati u bilo koje doba dana, imas dobre sanse da ga uhvatis.
Pecam na reci koja nije toliko napadnuta iz razloga sto nema mesta.Obale su izuzetno strme,gotovo 80 stepeni u odnosu na vodu i kad stojis na ivici obale,do vode ima sigurno oko2,5 do 3 metra...izuzetak je ovo mesto sa slika gde je voda od ivice obale nekih metar i po...opet daleko,ali Boze moj,ne moze sve idealno,ne moze se autom doci pa vucem sve na biciklo...Meni ne smeta jer nema mnogo ovakvih budala kao ja,pa mi to ide u prilog...
Zato i pokusavam da primenim sve ono sto je po mom misljenju dobro...iz tog tzv hemijanja,da bih izvukao maksimum i iz mesta,a i iz mamaca,primame...Ne koristim dipove,izazivace gladi itd..Ako saran nece da jede mislim da ne postoji ta hemija koja ce ga privuci i to je bacanje para na divljim vodama..Vise se baziram da spod ucinim atraktivnijim,raznim vrstama semenki,raznih granulacija,da isti ucinim svarljivijim nekim dodacima,neka ne napadna i sto prirodnija aroma tipa CSL... i slicno...
Nema ljutnje imenjace...I ja sam Saša.Volim da cujem drugacija iskustva i drugaciji pristup.   

Starih držača sam se lagano riješio. Rod pod + signaliztori sa bazom,  to mi je donijelo
dvostruko više ulova, a posebno dvocifrenih šarana, jer takvi u pravilu na hranilište dodju kad je noć najtamnija, i kad se najsladje spava.

Dok nisam prešao na taj moderniju dio opreme, redovno bi ujutro kad se probudim našao iskrižane najlone uslijed jednog ili dva noćna griza. Tako da mogu slobodno napisati, da mi je moderniji pristup donio koju  ribu više, poput ovog golaća od 12 kg i jedan od najboljih ribolova na rijeci Savi.

To mi je bio prvi dvocifreni  šaran na Savi, i općenito jedan od najdražih ulova, jer je otpecao oko 04:00 po mrklom mraku i pružio nezaboravnu borbu. Medjutim, starih Bayrona se nemogu riješiti.
I dalje mi je to štap koji vadi najveće šarane kao na traci




Sent from my iPhone using Tapatalk

Svaka cast tony,prelepe ribe! 

Kakva ljutnja, ja ssm uvek za zdravu konverzaciju Lovio sam i ja na zapadnim vodama, sarana ne, ali zato linjake i drugu belu toliko da mi to nije predsavljalo nikakvo zadovoljstvo. Bas u ovome sto pisemo, krije se jedna razlika u ponasanju, opustenija riba, opustenije i uzima. Svojstveno saranu i slicnim vrstama je nesto sto se zove lazni griz, upravo se desava na mestima gde riba provali da joj preti opasnost. Znaci saran ume da je prepozna, sto vise pritiska na mesto, doprinosi tome da se riba sto opreznije i podozrivije hrani. Bas to je uglavnom i tera, da se drzi na takvim mestima, kao i da se hrani onim prema cemu nema podozrenja, i postaje nepoverljiva prema ostalom. Po meni bi bilo recimo skroz bez smisla hraniti jednim, a pokusavati pecati na drugo. Recimo kod mene, je saran nekako uvek na pozicijama koje su tesko dostupne, jer ga bas taj urodjeni instinkt na to tera, borba za samo odrzanjem. Tony prelepe ribe, svaka cast, a i lepo i pristupno mesto

U sustini blago vama....na tisi strašan problem pravi privredni ribolov...uzas...ljudi to je uzas......to su ljudi predatori...znaci prosle godine su mi spomerali panjeve mrezama na dubini od desetak metara....

A ko ti pritiska mesto ako imas vikendicu na primer ?
Pa , 100m je nekom uslov da dodje do te ribe iz dvorista, a nekom 12 i ispred nogu. 
U oba slucaja ne vidim gde je problem nekog rod-poda i saranskog pristupa.
Pola bre Save u potezu koji ja poznajem i pecao ga ,  opusteno mozes da pecas ko na reviru..... Tako i namestis i signalizatore, i ugao, ili potopis u plicaku grancicama da izbegnes trave u medju-sloju, a samo je tezina olova drugacija. 
Mozes i zvonce da turis na bilo koji motkicu, niko to ne brani...
Saran prepozna na reci ono sto ribolovac nece, a nase je da ga skapiramo.
Na rekama se menja "sablon" i kretanje ribe je uvek uslovljeno raznim poremecajima...sto prirodnim, sto ljudskim..
Kada bi sad izvlacio zakljucak da  smo ga opustenije lovili juce, znacilo bi da ga nema.
Ima ga uprkos privrednom ribolovu, i one dike je teze prevariti nekad na vecim rekama.
Ne brinem da ce dva mrezarosa da satru populaciju u 3 km. sa provlacenjem mreze 6m iznad dna.

Ne mozes prici, visoka kamena obala, na njoj razno drvece i siblje. Jedino od preko puta, a to je tih 100m, iznad i ispod 100tinak metara sarandziski splavovi. Koncentrise se u 10kvm, i odatle izlazi tek kad se uveri da je sve ok Smesno ali istinito, kad ovi iznad nisu tu eto veselja, cim cangrljaju po buradima nema ga nigde, jedino ga velika voda istera prema drugoj obali. Iako ima sarana, ovi gore polako napustaju mesta, ne love ga. Da ga ima, ima.

Sasab. @, ima ovog sitnog u Savi i Dunavu  koga nije bilo godinama tako da ti vec smeta i nervira te. Daj  gore onom Boletu  da nisu neki "Iznogudi" u F1 varijanti populacije koja ne raste.
Doduse,  neobicno se nalaze i kidusu na mestima gde im nije mesto, al' posto su u toj jatnoj igrici velicine ispod kilograma  , nadam se da ce vremenom iz takvig jata neki i preteci i biti ko ovi "pravi".

Ovo kao križanac bjele kokoške i fazana.
Treba zabraniti puštanje toga nazad, a dozvoliti hvatanje u svako doba.

 Nekako je kao mali dospio u Savu, propisno se izdužio i sa svojih 12 kg se borio do zadnje sekunde.
Poslije najvećeg od 20 kg to mi je najdraži ulov, i jedna od najljepših riba uopće koju sam ulovio.

Pogotovo jer lokalni ribolovci nikad takvu ribu nisu vidjeli u Savi, u toj veličini.
Inače i ja ih ne volem, ali kad riba zagrize, nikad ne znaš šta je i koliko je sa druge strane.
Zato uvijek treba biti na oprezu


Sent from my iPhone using Tapatalk