Svakako mozes da rasporedis stapove, i tamo gde ti se javlja tu se kasnije skoncetrises.
Kasnije ti je lako da se prebacis na jednu poziciju, nego da ga trazis na svim pozicijama po nekoliko dana.

Ja kad kod otvorim ovu temu uvek poželim da krenem ciljano da pecam šarana. Onako penzionerski, zabacim stapove i cekam. Medjutim znam koliko se često hvata šarko u okolini ns pa me želja prodje. Eto i u carima ribolova(neke prethodne emisije) taj podatak. Možda bi me i smorilo čekanje 

Eee Antonije, lepo vam je mesto, a i treba znati znanje Pošto naplaćuješ časove?

Poslato sa VTR-L09 pomoću Tapatoka

Citat: Veliki89 poslato 28 Januar 2021, 21:12:07
Ja kad kod otvorim ovu temu uvek poželim da krenem ciljano da pecam šarana. Onako penzionerski, zabacim stapove i cekam. Medjutim znam koliko se često hvata šarko u okolini ns pa me želja prodje. Eto i u carima ribolova(neke prethodne emisije) taj podatak. Možda bi me i smorilo čekanje 

Probaj jednu sezonu, uživaj u prirodi.
Nešto će se uloviti


Sent from my iPhone using Tapatalk

Iskreno, meni se jako dopada klasican nacin na koji Toni lovi sarane na divljim vodama, pre svega Dunav i Sava, ako sam ispravno zakljucio iz njegovih postova zadnjih godina. Vrsta primame, velicina udice, debljina najlona, pristup, sve je skoro preslikano iz osamdesetih godina. Vrlo efikasno tada, vrlo efikasno i sada.

Jednostavnost pristupa i vrsta opreme podredjena mu je vremenom proverenoj efikasnosti. Ali zato ono vrlo vazno i odlucujuce je tu do detalja - vrlo temeljit i analitican pristup lokacijama, navikama sarana, vremenu pecanja, tajmingu i kolicini hranjenja, velicini mamca, duzini pecanja. I to donosi rezultate, mora.

Bez i malo zelje da zapocinjem neku novu diskusiju, iznosim samo licno misljenje. Pisao sam pre neku godinu i znam da se neki ako ne i mnogi  nece sloziti, da su ogromnu stetu tehnici lova sarana nanele komercijale, na kojima vaze neka drugacija pravila i pristup. Neke stare, provereno efikasne tehnike, mamci, prihrana i metode se gube i postaju nepoznate novim sarandzijama.

Komercijale su donele industrijsko sludjivanje vecih razmera i uzimanje para. Donele su i ribolovce - filozofe.

Donele su pretanke najlone, male udice, betaine i multi vitamine, amino kiseline, mirise i arome sa dalekih ostrva i tropskih mora, dezoksiribo/ribonukleinske p.m., hemije jace nego sto Zorka i Hemofarm mogu izbaciti zajedno. Unele su feeder stapove u lov sarana. Stotine "najboljih" saranskih montaza, zavisno koga slusate ili citate. Aditive i atraktore, metod smese, namirisani plasticni kukuruz, plasticne boile i plasticne crve (cuj, plasticni??) kojima se love te valjda plasticne ribe. Wafters-e i puffy dzidza bidze, pelete, mikro pelete - makro i maksi uskoro, pop up boile i pop up pelete, obicne boile, boosted boile, micro boile, micro deeped boile, stapove koji bacaju 250m...ma samo pare spremite, puno, puno para i sve ima bez cega ne mozete bas nikako i sto je provereno najbolje.

Ali zato ono vrlo vazno i odlucujuce nije tu, odnele su komercijale - vrlo temeljit i analitican pristup lokacijama za ribolov, nacinu zivota sarana, kretanju i migracijama tokom godisnjih doba, navikama ishrane u prirodi i prirodnim mamcima. Kome to treba na komercijali? Komercijale odnose iskustvo generacija sarandzija. Odnose uzivanje u "prirodnoj" prirodi i samu sustinu ribolova.

I kako onda da neko ko je mlad i pocinje ribolov na sarana ne bude potpuno sludjen kada udje u bolju prodavnicu ili otvori specijalizovan casopis? A saranolov na divljim vodama je u sustini jako jednostavan i lep. Samo treba iskustva, vreme provedeno na vodi to donosi.

Dobro je da je orka malo isforsirao temu saranolova. Lepo je i videti kako Toni na jednostavan, klasican nacin postize odlicne rezultate. Nekada mislim da je jako dobro da sam ucio saranolov krajem sedamdesetih i tokom osamdesetih godina. Mada, da budem iskren, ima i dobrih novina.

A deda iz Celareva razumljivo izaziva bes kod mnogih, pokazujuci na efektan nacin besmislenost mnogo cega u ribolovu sarana na divljim vodama, od pribora i mamaca do prihrane. Slicno kao i one stare, iskusne sarandzije sa Djerdala iz Lova i Ribolova...Na stranu da ostavimo moralisanje o prekomernom ulovu, rec je o necemu drugom.

Bravo DDJ to je poenta Ja to pričam već 10 godina. Pa idem na pecanje, ne lansiram raketlu A i analitičan pristup je pod znakom pitanja. Vidiš da i Toni kaže da je video da baca u kanal tek kad je voda ekstremno opala, znači nije sondirao. Jednostavno se zna koja su šaranska mesta i to je to. A i neke ljude jednostavno oće

Poslato sa VTR-L09 pomoću Tapatoka

DDj u pravu si od reci do reci :) u  novim generacijama sarandzija  izgubio se onaj pristup pecanju sarana, starim kukuruzom, kuljom, palentom, kukuruznim brasnom, grizom, prekrupom i ostalim slicnim domacim prirodnih hranama kao da ih je "sramota" od ovih savremenih hemicara koji pecaju dipovima, atraktorima, aditivima,  aminokiselinama, plasticnim mamcima itd :D
Pojavom komercijala kod nas je izgubljen svaki smisao i drazi i pecanja sarana na divljim vodama.

Davno sam odustao od savremene "tehnologije" pecanja šarana. Krenuo prvo sa nekakvim dodacima, pa ubrzo video gde to vodi i odustao.
I danas pecam uz kuvani kukuruz ambarac uvaljan u blatne kugle za prehranu, i samleven i kratko prokuvan isti kukuruz, za hranilice.
Jedini industrijski proizvod koji koristim je Cuk Natur (bez ikakvih mirisnih dodataka) kukuruz u teglicama. Ali i to ne uvek.

Moram da priznam da kolege "hemičari" bolje prolaze sa ulovom nego ja. Ali meni i nije cilj da bolje prolazim već da se opustim i boravim bezbrižno u prirodi.
Kad odlučim da krenem na pecanje, prekrupa je skuvana za 5 minuta, teglicu Cuka izvadim iz frižidera, štapovi su uvek spremni i pokret! Jednostavnije ne može biti.

Baš tako

Послато са SM-A505FN помоћу Тапатока

Iskreno mi je drago ako ste prepoznali veliki trud koji sam uložio u lov šarana. To je rezultat velikog broja dana probedenih na vodi i samo malo discipline u strategiji, vremenu prihrane, odabiru mamca, ali i ponašanju uz vodu ( isključena buka i galama, vatra koja puca na obali itd. )

Nadovezao bi se još malo na ovu temu i želim napisati, da je od svih brojnih parametara, koji utječu na rezultat u ribolovu, daleko najvažniji od njih vodostaj.

Mozaik sam slagao godinama, a imam običaj reći da svake godine, moram naučiti i znati nešto više i bolje, nego godinu prije.

Takodjer, ima još jedna velika prednost u mom slučaju. Radim sam za sebe, i imam luksuz da si mogu priuštiti odlazak na pecanje kada god hoću tijekom proljeća i jeseni. Pa pomno pratim vodostaje i
sa godinama iskustva, smanjujem broj nepotrebnih izlazaka na vodu. Maksimalno sam pojednostavio pecanje, od modernijih stvari koristim signalizatore sa bazom, i spomb za prihranu.

Kukuruz stari, namočim dan prije, skuham i sa njim hranim i pecam. Eventualno ubacim izmedju zrno vanilije.
Proljetos sam prvi put u životu,  napravio miks kukuruza, tigrovog oraha i ječma za amure na Savi i dobio šarana od 20 kg.

Najviše sam jednom prilikom ulovio 3 šarana za 24h
A u prosjeku, mislim da ako zagrize jedan za 24h ja sam super zadovoljan. Nema tu toliko akcije kao na komercijalma, i zato se pribor prilagodjava tome da se skoro svaki griz realizira. Pa tako ipak bolje volim mekše štapove nego tvrdje, jer se peca ipak malo bliže obali.

Takodjer rado razmjenim svoja iskustva sa drugima, i volim čuti kako to drugi rade, jer uvijek se može nešto novo naslutiti izmedju redova.


Sent from my iPhone using Tapatalki

Tu bih samo dodao da je izuzetno važno poznavati mesto gde se peca a to se može samo češćim i dužim boravcima na vodi, nema druge.
Tamo gde ja pecam (Dunav) trebalo mi je nekoliko meseci da uklavirim gde boravi, odakle izlazi i stazu kuda se kreće. Evo već četvrta godina kako tu pecam i rezultati su odlični. Ponekad i drugi pokušaju tu ali uglavnom bez uspeha zato što ne poznaju mesto jer kod šarana, mora se u pola metra pogoditi pozicija gde se kreće. Podbacivanje ili prebacivanje neće doneti rezultat.
Što se tiče mamaca, uglavnom kukuruz šećerac kojeg na proleće kombinujem sa voćnim cukom a u jesen sa mesnim (školjka, rak).
Oprema naravno što jača, struna obavezna ali o tome sam već pisao po forumu pa da se ne ponavljam.

Tako je, poznavanje mikrolokacije je presudno.
Pa onda kad se još tu pridoda na kojem vodostaju šaran bolje uzima, rezultat neće izostati.

Ja imam jednu favoriziranu poziciju na Dunavu i jednu na Savi. medjutim to su pozicije za specifičan vodostaj, a na Savi čak za skroz niski vodostaj ali i bez signala za mobitel, što mi je sada kda sam postao otac, malo nezgodno.

Tako da sad imam motiv, volju i želju da ove sezone krenem dalje, u istraživanje rezervnih pozicija na Savi i Dunavu, koje će mi dati ribu kada su drugi vodostaji u pitanju.

U svakom slučaju biće zanimljivo, znam da neće biti lako, ali izazov je ono što me motivira. Javljat ću se povremeno, ne sumnjam da neće biti zanimljivo.

Da ne idem sljedeći tjedan  na skijanje, probao bi malo od petka izaći na vodu, ide zatopljenje, možda se i koji šaran pokrene.





Sent from my iPhone using Tapatalk

Ja smatram da je moderni saranski ribolov na divljim vodama,odnosno takav pristup samom ribolovu,neprikosnoven u odnosu na kacamak,kulju...Bez da umanjim bilo ciji ucinak(koji je za respekt)...Volim da pogledam emisije pecanja sarana na Djerdapu i dede iz Celareva,ali sam uberdjen da ti ulovi mogu da se utrostruce i brojcano,a i prosecnom tezinom ulovljenih riba...

E ovde je debata upravo o tome......još još još?

Poslato sa VTR-L09 pomoću Tapatoka

Nadla, je si li samo ubedjen da bi na Djerdapu, koji pominjes, neki kako ti zoves moderni pristup doneo trostruki ulov u odnosu na neki stari, klasican pristup ili si to i prakticno probao? Razlika je to.

Mozda bi a mozda i ne bi. Mnogi jesu probali bez rezultata, neki kazu da jesu i da su imali dobrih rezultata. To je velika reka, divlja riba koja migrira i kojoj je hemija nepoznata.

I pitanje je najpre sta je to moderan pristup?

Nije klasican pristup samo kacamak, kulja, kako kases. Dobri valjci su se pravili oduvek, dodavala jaja, ulje ili mast, prirodne vocne ili mesne arome (anisa, maline, jagode, banane...), med, aleva paprika, beli luk, razliciti vocni ili biljni dodaci jos kako, dugacak je spisak... Koristio se obican ili aromatizovan kukuruz, mlad kukuruz, secerac. Neki mamci skoro zaboravljeni kao korica hleba (vrhunski mamac), ruza, debele gliste, rovci, barski puzevi i golaci, meso skoljke, debeli crvi potkornjaci...hranilo se kukuruzom, hlebom, psenicom, zitaricama, prekrupom...

Imam utisak da nove generacije ribolovaca jako potcenjivacki gledaju na ribolov starijih generacija, pre svega zbog neznanja.

Novi fiderasi sa prezirom kazu da se pecalo sa Germinama, debelim najlonima, velikim udicama i hranilicama sa kuljom i to je bio dubinski ribolov. Jeste i tako ali se pecalo jos sedamdesetih i osamdesetih godinama sa laganim teleskopima koji su jos kako detektovali, tankim najlonima i malim udicama, doduse ni blizu sa ovako lako dostupnim izborom hrane i tu je glavni napredak. Naravno uz mnogo bolju opremu. Ali to uopste nije tema.

Tema je kakav je to moderan pristup koji zoves neprikosnoven i koji bi tamo doneo bar trostruke ulove? Mozda i bi...