Za Ram i Đerdap nije, to se slažem. Ali središnji deo, recimo od Banovaca do Gradišta, se pokriva sa 100 grama u 90% slučajeva. Sa druge strane, 0,30 najlon na šaranskom kompletu je realno pretanko.

Poslato sa VTR-L09 pomoću Tapatoka

DTD prolazi, Tamiš uslovno , Dunav slučajno...

Sent from my SM-G980F using Tapatalk

Nema tri Dunava, samo je jedan Dunav , a težina olova koju ćemo koristiti zavisi na kom potezu i delu Dunava se peca, kao i na kojoj daljini pecamo i pri kom vodostaju, a zavisi i da li se peca sa obale ili iz čamca. Iz čamca je drugačiji ugao, ne zabacuje se daleko, manje je najlona u vodi, pa onda ide i lakše olovo.
Ja sam ga pecao sa Bantske strane, preko puta su Belegiš i Surduk. Sa te strane je plovni tok Dunava. Prilično dubok i brz. Olova koja se koriste su 100 + grama . Najčešće je po nekom srednjem vodostaju dovoljno 150g , sa minimalnim zanošenjem.
Treba koristiti olova sa kramponima koja će voda teže i manje da zanosi. Bolje drže dno .

Upravo tako.
I na Savi na jednom mjestu gdje pecam drži 80g 25m od obale. A na drugom jedva 140g na 10-15m od obale. To ne znači da postoje dvije rijeke istog imena,   
Nego unutarnja i vanjska krivina, drugačiji protok vode itd...


Sent from my iPhone using Tapatalk

Ja vam kažem, dođite pecajte sa obale na Dunavu od Orešca do Kostolca nema šanse da vam treba više od 100 grama po normalnom vodostaju.
A to vam je oko 40 kilometara obale.


Poslato sa VTR-L09 pomoću Tapatoka

Dobro, ti nam kažeš i ja ti stvarno verujem. Pecao sam u Dubovcu i oko njega iz čamca i sa obale i stvarno tu Dunav nije mnogo "zahtevan" . Tako je kod tebe, tj na tom potezu ali nije svugde Dunav isti.

Ajmo malo u drugom smjeru
Pecajući sa obale
Dosada sam sezonu otvarao kada voda predje 8 stupnjeva. I posljednjih 4-5 godina sam svako otvaranje sezone imao ulove.
Kada Vi kolege otvarate sezonu i dali se može već nakon što voda predje 6 stupnjeva očekivati prve grizeve ?


Sent from my iPhone using Tapatalk

Sezonu sam otvarao u martu, zavisno od vremena.

Nekada mart bude lep i topao pa saran proradi vec u drugoj dekadi, obicno polovinom ili krajem marta, zavisno i koliko je zima bila hladna. Zna da to bude tada jako dobar ribolov. Riba je gladna posle zimskog posta.

Pocinjalo je pecanjem sarana po lokalnim Sumadijskim jezerima. Radi citavog dana, cesto najbolje sredinom dana kada je najtoplije. I uvek blize obali nego tokom leta, u 2-3-4 metra dubine. Tada se moze dobiti na pozicijama u vreme dana na kojima je to nemoguce tokom leta. Voda je u martu tu toplija pa je i njemu toplije, aktivan je u najtoplijem delu dana, a i brze se budi vodeni svet kojim se hrani u toj zoni.

Izbor mamaca je sarenolik. Nekada provereno najbolje radi na cetvrtasto secenu donju koricu svezeg hleba (iznenadjujuce dobar mamac). Dobar izbor za mart je i debela glista ili mlad kukuruz iz konzerve, dobro umesen valjak ili boila sa vocnim aromama jagode, banane, ananasa.... Neka od najboljih pecanja na sarana sam imao u to vreme.

Temperaturu vode nikada nisam merio, pa ne mogu to da kometarisem.

Uglavnom početkom marta kada voda dostigne 7-8 stepeni.  I tako do prvog porasta, posle ne vredi...


Sent from my motorola one using Tapatalk

Stajaće i tekuće vode se dosta razlikuju. Najočiglednija i dosta važna razlika je promena vodostaja, koja na rekama može često da varira i da ide do 2-3m gore ili dole. Veće promene vodostaja pomeraju i bude svu ribu, pa tako i šarana naravno. Riba je prinuđena da pod naletom vodenog stuba potraži bolju poziciju, da se skloni, a sa svakim pokretanjem troši energiju koju mora da nadoknadi uzimanjem hrane. Isto tako sa opadanjem, bržim ili sporijim se vraća na pozicije na kojima je bila, a u zavisnosti od ritma opadanja vode. Tu su moguće razne varijacije, stagnacija, pa blago opadanje, pa onda blagi nadolazak itd . Sve to šarana drži u nekom stand bay režimu i ne dozvoljava mu da se potpuno uspava. Ako se takvi uslovi još poklope sa toplim vremenom i temeraturom vode od 4-5+ stepeni, onda su nam šanse za ulov relativno velike. Prošle godine ceo decembar je bio prilično topao i temperature voda su bile iznad proseka za to doba godine, od 4-8 stepeni, pa se tako šaran lepo pecao u decembru, kao i početkom janura.
U zadnjoj ili predzadnjoj emisiji Čari ribolova, jedan kolega, Dunavsjki šarandžija, krajem decembra je u jednom danu uhvatio dva krupna šarana, ako se ne varam od 10kg i 7kg . Za temperaturu vode je rekao da je tog dana bila 5,5 stepeni. Šarana je skoro nemoguće uhvatiti kada je u kontiunuitetu stabilno nizak vodostaj a temperatura vode ispod 4 stepena. U svim drugim opcijama šanse za ulov postoje, i mogu biti veće ili manje a u zavisnosti od hidro i meteo uslova, pa se tako ne treba striktno ograničavati na neki naš zamišljeni kraj ili početak sezone.
Ovo što kaže kolega Rogorez jeste tačno, ali donekle. Sve zavisi koliki i kakav je taj porast, i koliko će da traje. Ako brzo stiže mutna i hladna voda od topljenja snegova, onda to ne valja i tu nema pecanja, sve dok ne dođe do stabilizacije . Voda mora da se prati, čita, gledaju svi hidro i meteo parametri i da se na osnovu toga i naravno iskustva kroz praksu, procenjuje stanje i mogućnosti za pecanje i ulov. Šaran na rekama ne spava. Mislite o tome. 
Stajaće vode, jezera, su druga priča. Tu nema naglih i velikih promena vodostaja pa se i riba drugačije ponaša. Komercijalni reviri i ribnjački šarani su opet neka treća priča.
Evo jednog zanimljivog dešavanja od ove godine. U pitanju je Savsko jezero. Nije u pitanju komercijalni revir, već divlja voda, za one koji ne znaju. Naime, krajem decembra i početkom januara je započeto ubacivanje vode u jezero, čiji je nivo inače bio prilično nizak . Pošto je Sava tada bila baš velika i mutna, ubacivana je mutna voda. Pri tom je bilo dosta toplo, i temperatura Save je bila oko 7 stepeni. Mutna voda, sa porastom nivoa vode od oko 70-80cm, i temeraturom vode od oko 6-8 stepeni, su pokrenule svu ribu. Tako se poklopilo da u sred januara na jezeru vidim šarana da se izbaci, bucov da po površini juri kedere, a kolege fideraši da pecaju i upecaju devriku. Ovo je samo primer šta može da e desi kada se poklope hidro i meteo uslovi, čak i u sred januara, i na stajaćoj vodi. Takve trenutke treba iskoristiti jer ne traju dugo, ali ih se zato posle dugo sećamo. 

2017. smo ja i kolega na Dunavu sredinom 3. mjeseca dobili 3 šarana 14kg 13kg i 6 kg. I još jedan veliki mi se raskačio. Sjećam se da je voda bila 8c prema hydro info.




Medjutim, isto tako se dobro sjećam, da smo godinu ili dvije prije toga, već u krajem 2. mjeseca dok smo uredjivali poziciju gledali velike komade kako se izbacuju. Tako da imam filing da se ti veliki prvi pokrenu kada voda predje 6 stupnjeva i nakon prvog porasta.


Sent from my iPhone using Tapatalk

Ja bih 5 stepeni označio kao neku granicu. Ispod 5 se šanse smanjuju a iznad povećavaju. Ako si ih video da se izbacuju krajem 2 meseca, tada si mogao i da ih uhvatiš.
Očigledno se pokrenuo, a kada se pokrene onda usisivači prorade. 

Lepa zapazanja orke, a tacno je i sta prica rogorez.

Moj prethodni post se odnosio na Sumadijska jezera, gde bih obicno pocinjao ribolov na sarana. Reke su naravno drugacije u prolece. Na rekama treba koristiti pocetno otopljavanje vode, pre nego sto reke nabujaju zbog hladne, snezne vode zbog topljenja snega. Vreme bujanja i velike vode se menja od godine do godine. Tada je ribolov nikakav. A odmah je tu i lovostaj na sarana.

To prolecno bujanje reka sneznicom je svuda problem. U Severnoj Americi to zovu "spring runoff" i moze da traje i po mesec dva u severnim delovima USA i zapadnoj Kanadi zbog planinskog karaktera reljefa. Reke totalno podivljaju, budu hladne, jako mutne i vrlo, vrlo visoke. Tada ribolov na njima prakticno ne postoji, sve dok se reke ne stabilizuju.

A da li saran pocinje da radi na 6 ili 8 stepeni, ili na koliko vec, sto je bilo originalno Tonijevo pitanje, stvarno ne znam.

Ocigledno kasnim sa postom.

Prelepi sarani Toni. Ti to lepo radis vec duze vreme, lepi ulovi. Verujem da cu ove godine imati dovoljno vremena za duza kampovanja na Dunavu, bice valjda i nekih ulova..neka korist i od korone, posao je usporio.

Na 5 stepeni može da se uhvati. Ja sam ga hvato na toj temperaturi vode, ali i mnogi drugi. Nije ista temperatura vode kada se izmeri u plićaku i na dubini od recimo 6-8m . Takođe kolko sam čuo, zvanični podaci temeratura voda se mere na 1m ispod površine. Kao što znamo, zimi je temperatura vode na velikoj dubini veća nego u plićaku, a leti hladnija.
Ulov naravno zavisi od populacije šarana u vodi, i od našeg umeća da mu plasiramo adekvatan mamac u pravo vreme na pravom mestu. Cugovi su u hladnoj vodi i zimskim uslovima kratki, ali šarandžije su navikle na čekanje.

Slažemo se u dosta stvari. Ovo što sam napisao je moje iskustvo sa Dunava. Hvatao sam ga i po manjoj temperaturi vode, a naročito spoljnoj u decembru i januaru, i tu je mesto bilo odlučujuće. Ali taj prvi porast sa proleća je uvek bio znak da se zaboravi na pecanje šarana.Dobro je do trenutka kad voda već naglo raste.Dan pred, a naročito dva dana pre porasta su najbolji u rano proleće. Posle je šaran već u ludom raspoloženju, ide za vodom prema mestima za mrest bez obzira što se voda zagreva.
Na stajaćim vodama sam ga lovio i kad zaledi. Razbijali smo led i pecali na mestima sa muljem.
A tvrdnja da je šaran lenj i slab kad je voda hladnija je LAŽ.

Sent from my motorola one using Tapatalk