Ja bi prvo i onda naravski uz pivo

Jel ovde ima neka poruka  zeks ili to treba da gledaju naši "ribari", pa da shvate da sve može da se postigne hranjenjem.

Ne znam da li je Pikeman zadovoljan dosadasnjim odgovorima na pitanje "kako uloviti krupnog srana". Ako nije bas siguran da je zadovoljan, evo pokusacu bar malo da mu pomognem.
Za pecanje pravih sarana na reci, za pocetak potrebna je jako dobra volja u ribolovca. Zasto? Pa zato sto je to vrlo zahtevan sport.
Prvo, moras odvojiti puno, puno vremena, a to je pored porodice, posla i ko zna kakvih sve obaveza, prilicno komplikovano. Za pecanje (velikih) sarana samo vikendom, pored svog znanja i iskustva, neophodna je sreca, jer za samo dva-tri dana malo toga moze da se uradi, posebno ako su hidrometeoroloski faktori nepovoljni.
Zatim, izbor mesta i pravilno lociranje sarana jeste znanje koje se stice godinama. Koja dubina, koja konfiguracija dna, kamen, panj, pesak... u koje doba godine sta je najbolje, kakva je tendencija vodostaja, temperatura vode...Svaka voda je prica za sebe. Tu je tesko ocekivati kratak odgovor,potrebne su godine.
Primama i mamcimoraju biti optimalni u odredjenom vremenu i na odredjenom mestu. Kad, kako i koliko hraniti i sa cime, da li pecati iskljicivo na ono sa cime se hrani ili praviti razne kombinacije...?
Pribor i oprema , posebno stap, najlon i udica moraju biti besprekorni ...
Da ne duzim, ovo sto sam izneo samo su teze koje ukazuju na pravac razmisljanja. Inace, konkretan odgovor na pitanje kako uloviti krupnog sarana, moze se naci u raznim knjigama, pa i casopisima, na stotinama stranica, a za neiskusnog ribolovca, to je samo pocetak. Potrebne su godine iskustva.

U proseku krupniji sarani su mi udarali najvise na udicu koja je zabacena malo dalje od hranjenog mesta....

Sve je istina što ste rekli veliki šaran je nauka za svakog ribiča ,i još nešto da dodam na kolegin citat da van hranilišta dolaze veliki primjerci pa znano je da je šaran vrlo oprezna riba pogotovo kapitalni primjerci neide na hranilišta dok se skroz neuvjeri da nema opasnosti čak ni onda kada manji šarani uživaju u bačenoj im hrani veliki sa distance gledaju ali rijetko prilaze to je dokazano da nisu tako oprezni nebi narasli 

Desi se da na hranjeno mesto udaraju samo klenovi(pisem o reci) a saran samo na udica koja je malo nizvodnije od hranjenog mesta ili udari i to dobar na boila namenjena somu(3cm) znaci nije hranjeno mesto,samo nekoliko boila i pelete u PVA kesi...hehe ko ce mu sve konce pohvatati...

Sve sto su kolege do sada rekli je stvarno vrhunski.Licno ja imam najtezeg sarana 11 kg. uhvacenog na kukuruz 1995godine,reka Dunav.Pecam iskljucivo na tekucim vodama Dunav,Tisa i ranijih godina Drava.Pecam ukupno 40(cetrdeset)godina .Svi godisnji odmori ,svi vikendi ,svi drzavni praznici ,(u penziji od 1997)pretoceni su u  uglavnom sarana.Pecam iskljucivo iz camca ,provodeci na vodi u proseku neprekidno 4 - 6(cetri do sest )meseci godisnje od 1997.godine ukljucujuci i ovu sezonu.

Sta zelim reci sa dosada nabrojanim detaljima Zelim da kazem pecanje sarana je jedno veliko odricanje  od razno raznih drugih aktivnosti u zivotu da ne nabrajam sada kojih , sta sve rade i cime se bave oni koji nisu  .Izmedju ostalog pecanje sarana je savakako i odricanje od porodice ,i ako porodica nije u tome odnosno uz Vas bolje odustanite od ulova kapitalnih sarana(mladji kolege) mi stariji smo to vec pregrmeli  
Nezelim da bilo koga obezhrabrujem ali preveliko i predugo odricanje za sarana od samo 11kg preciznije 11.100.
Dali sam imao tezeg na stapu,  najverovatnije da jesam nisam ga video samo naslucujem ali sam upecao mnogo ispod tih 11 kg  nesecam se tacno koliko mnogo. Kapitalni su redak slucaj i sedmica na loto izuzev ako netko nesmatra da je kapitalno sve preko 5 kg sto mozda i nije nerealno za vreme u kojem zivimo i kakve su nam vode.

Na karaju ,kod kapitalnih sarana ima jedna sala koja nije daleko od istine, jedino sto do sada to nije nikome poslo za rukom da snimi "tog kapitalca pod vodom u mutno Dunavo",ali moram da iznesem sledecu situaciju u koju sam skoro ubedjen da je tacna. Pokusajte da se uzivite u tu sitaciju "Dolazi saran kapitalac do zrna kukuruza obazrivo i plasljivo mamu mu je.em i stane ,gleda prvo osmatra levo- desno ,levo- desno ..zrno je pred njim sve sa udicom na dlaci 2/0,gleda i gleda prvo trazi pogledom gde je panj .Kada je locirao panj (mi nemamo pojma otome da on osmatra nego bezbrizno setamo pogledom) zgrabi zrno i odmah pravo u taj panj " tu vise kontra nije potrebna davno je on zakontrao u panj i tu je sa nasim kapitalcom zavrsena prica.Posle toga sve je samo nas optimizam da cemo ga upecati drugi puta. Evo to drugi puta meni traje od 1995(hiljadu ili tisucu devetsto devedeset pete)godine .Ali mi se ne predajemo kakvi bismo bili   

Bravo Košava sve si rekao    znao sam pet dana i noći čekati da zagrize a od griza  ni g a onda šesti dan lom lomova, u danu sam jednom ulovio sedam šarana težine 48 kg. Sad računaj koliki su bili i to je ta čar ribolova koja se nemože uporedit ama baš sničim, barem meni kad doživiš tako nešto od Dunava se nerastaješ ni u snovima.

za kapitalnog sarana,kao i za sve druge ribe prvo treba srece,da takav saran dodje na udicu,a i ako dodje pribor mora da bude perfektno uklopljen,i opet je pitanje dali ce te ga izvuci.
medjutim znam za slucaje hvatanja kapitalnih sarana,od strane nekih ribolovaca koji nisu sarandzije,vec jednostavno zabacili za sarana pa im se posrecilo,pravo vreme,na pravom mestu.
za namensko-ciljano,pecanje-ocekivanje velikih treba dosta provedenog vremena,na vodi,i to na odgovarajucem terenu,jer velikih nema svugde.veliki sarani uglavnom nisu nomadi,vec su vezani za odredjenu lokaciju,gde imaju dosta sigurnosti,krsa,dubine i hrane,umeju da udju i u plicu vodu za hranom,ali se to redje desava.
koliko sam ja zakljucio,veliki se retko vade u samom krsu,treba ih cekati na cistini u blizini krsa,jer takvi komadi ne propustaju priliku da udju u krs,nazalost to nisam shvatio na vreme,pa sam ove sezone izgubio dosta velikih,bilo mi draze da cesce udara u krsu,ali da sam se distancirao od granja sigurno bih imao kapitalca.
nema posebna tehnika,ni hrana za velike sarane,vazno je samo da ga tu ima,i mora kad tad doci na red.samo upornost i sto vise vremena provedenog na vodi.
negde sam procitao da simon crow na sarulestiju i po mesec dana ceka da mu udari trofejni saran,a tamo ga sigurno ima i to dosta.
zaboravio sam da napomenem,da kod mene na savi,najveci su sarani hvatani na mamce namenjene somu,npr-27kg ruza debelih glista na ostruznici,26kg rovac,24kg meso raka,bilo je i ulova na kukuruz,ali se tu dolazi do zakljucka da veliki sarani vole meso,prirodne stvari,bilo je i ulova na kedera.

damjane i to je potpuno tacno slazem se .Vreme ,vreme ,vreme je najbitnije .Treba mu posvetiti dosta vremena za mladje koji rade to je problem .

Slažem se sa Damjanom, dodao bih da nije gadljiv ni na boile, ali po meni bez hemije, opet sve svodi na što prirodnije. Inače moja iskustva su selektivni veliki mamac, uz malo, jako malo hrane ali krupne (samo boile "fi" bar 20 i kukuruz). Posebno po meni ako je kapitalac u pitanju izbegavati praškaste i slične primame jer navuku sitnu ribu. Plus lokacija, mir, tišina i puno vremena.

E, kad je Nesa vec spomenuo praskastu hranu...
Ucestvovao sam u dosta diskusija oko toga da li za pecanje sarana na reci treba koristiti praskastu hranu ili ne, da li u varijanti sa hranilicom, ili "bombe" i sl.
Misljenja su razlicita. Jedni se kunu u hranilice, a drugi ni da cuju, kazu privuce se bela riba, a saran ne voli guzvu...
Moze biti da je istina negde u sredini. Moje iskustvo mi govori da postoje neki periodi, uglavnom na pocetku sezone, kad je hranilica nezamenljiva, posebno u kratkim, vikend ribolovima. Medjutim, u kasnijim, jesenjim periodima i sad, pocetkom zime, fazoni sa hranilicama ne daju rezultate, bar tamo gde ja pecam. Bela riba reaguje vec posle nekoliko minuta, vrhovi stapova titraju non stop, ali saran nikako da smota. Znam da je to tako, ali nisam skontao zasto je to tako, neki razlog sigurno postoji.Za mesto sam siguran da je pravo, saransko...
Kad se saran u odredjenom periodu (posebno jun!)javlja na sisteme sa hranilicama, uopste ga ne zanima sto bela riba pravi guzvu, jednostavno vrlo brzo nanjusi klopu, rastera "boraniju" i smotava stap u vodu... U ovim kratkim kasnojesenjim izletima, jednostavno nemam vremena da postupam po p.s.u, odnosno, da hranim mesto 3-4dana, pa tek onda da pecam. Pecam iz camca pa ne mogu da sedim pored stapova 24 sata dnevno, i onda se opredeljujem za taktike "brzog" ribolova, a osim upotrebe praskastih hrana za primamu, naravno u kombinaciji sa zrnevljem, boilama i peletama, nemam neke druge ideje.
Mozda jednog dana, kad odem u penziju...

hranjenje bele ribe,privlaci sarana,jer mu daje informaciju da se tu nalazi hrana.hranilica je dobra,kada saran dodje na hranu tu bele vise nema,cim saran ode,dolazi bela riba,a hranilica je pokazatelj svega toga.mrvice koje ispadaju iz hranilice mogu sarana navesti da se hrani,kao i sama vizuelizacija hranilice,koja je mnogo veca od mamca,ima ucinak,jer je riba pre registruje.mnogo mi se puta dokazalo da kada saran nije aktivan,da hranilica tada ume da da dobre rezultate.isto tako se desava da kada pecam sa kolegom koji nema hranilice na stapovima,a ja imam,ja imam ulova,dok kolega nista.hranilica je detektor ribe,tacno se po titrajima vidi,dali ima ribe,a iskusan ribolovac moze tacno oceniti i velicinu ribe,po titrajima stapa,npr veliki saran lenjo gura hranilicu,cesto i grudima pokusava da odvali parce hrane,to se pokazuje lenjim,ali snaznim pritiskom na stap.sitan saran ume energicno da bije u hranilicu,to se izkazuje ostrijim ali snaznim titrajima stapa,dok bela riba sitno titra stap.ako ima dosta zrnevlja na dnu,hranilica se izdvaja iz okolisa i riba pre dodje jer je pre registrovala veliku kuglu hrane.tvrdocu same hrane za hranilicu bira ribolovac u zavisnosti od brzine toka,kao i prisustva bele ribe.ja sam navikao na savi da pravim tvrdju,zilaviju hranu,da se hrana lagano spira,i da nebih svakog momenta morao da vadim i dopunjavam hranilicu.u hranilicu je takodje dobro dodati zrnevlja.za zimu,kada pecate sarana u krtogu,dovoljna je samo hrana koja ispada iz hranilice,tada treba da je hrana nesto meksa.

u sustini sve je relativno,i zavisi od vode do vode,nacina pecanja,daljine,i opet cu se osvrnuti na ono najbitnije a to je mesto.krupan saran,a to su oni 5+ i oni 10+(kapitalci),ne borave svugde,i kad se takvo mesto otkrije,pola posla je zavrseno,mamci ,prihrana to je manje bitno(bitno je i to,o svemu treba voditi maksimalno racuna,ali pored pravog mesta najbitnije je strpljenje i maksimalna upornost,sto je mozda i najteze(bar meni)neki put bude i cekanje do iznemoglosti,sto me iznervira,jer vise volim dinamicno pecanje.saran je kao svinja,svastojed je i sve jede,ne postoji kukuruz,boila na koji nije uhvacen.na rekama se najveci love na najobicniji nearomatizovani kukuruz,ili na najprostiji valjak,recni saran divljak na modernu hemiju ne reaguje ni tri posto,kada nece ne pomazu ni kozne gace.hranilice su dobra stvar,ali nisu neophodne u svim situacijama,ja na savi takodje hranim cvrstim kuglama(hleb,kupovna hrana,prekrupa,kukuruz,krticnjak)i po potrebi kamen u sredinu kugle ako je neophodno,zavisi od brzine toka.kada je u pitanju precizno pecanje(sa splava ili iz camca)kada se prakticno peca na vagu ili na par metara od sebe hranilicu ne koristim,za dalje pecanje 10-50m i vise metara hranilica je obavezna.i tako dalje i tako dalje....rezime svega je mesto i upornost,sve ostalo su nijanse,pouzdan i jak pribor se podrazumevaju.

Kod pecanja sarana na rekama tesko se nesto moze generalizovati, ali, ima puno sitnica i detalja na koje svakako treba obracati paznju. Treba biti studiozan i posvecen tome, jer ako je ribolovac povrsan nece uociti neke detalje koji mogu biti presudni.
Evo jedan primer. Danima sam cekao sarana, za vreme godisnjeg odmora, na jednom vrlo izglednom mestu, blize obali, ali bezuspesno, sve dok jednom nisam ostao duze nego obicno. U sam sumrak, vrhovi stapova su se umirili, bela riba je nestala, tajac, mrtvilo... vetar stao, voda kao staklo... Prvi mrak, vrh stapa polako i nenajavljeno, krece prema dole. Potpuno skoncentrisan udaram kontru i posle napornog zamaranja vadim divljaka od preko 7kg. Mrak se vec uveliko spustio, al srecom imao sam onu lampu sto se natakne na glavu...
Sledecih dana na tom mestu redovno sam imao poteze tacno u isto vreme! Ko smudj na varalicu...Cini mi se da  nije bila presudna samo taktika i tehnika pecanja. Definitivno bio je u pitanju "cug" ili tajming kako englezi kazu. Saran je tuda prolazio u tacno odredjeno vreme i isao nekim svojim putevima i stazama iz samo njemu znanih razloga. Fakat je da po mraku i kad se sve stisa, saran prilazi blize obali, ali po tacno utabanim stazama, ne svugde...
Dakle, moze i prihrana i mamci da budu perfektni, prave udice, najloni i ostalo. Cak je i mesto pravo saransko, ali presudno je bilo to da sarani ponekad dolaze na odredjena mesta u tacno odredjeno vreme. Siguran sam da vreme prihranjivanja nije bilo presudno, jer sam ga nekoliko puta dobio onako "iz prve"...Naravno, podrazumeva se da mamac na udici mora biti po saranovom ukusu 100%...