znatizeljna zverka,stalno nesto trazi rije,sto pronadje za jelo to i pojede...na previse razlicitih mesta sam odlican odziv i rezultate imao na dobar kukuruz,podrazumeva se da mesto ne treba zatrpavati(mada ako ima mnogo krupne babuske i deverike ili amura,moze i malo da se pretera). Naravno da je bojla bolji izbor(jos manje mu je prirodna hrana od kukuruza),mozda i najbolji,ali je skupa trazi vremena itd...kolko para tolko i muzike...i ja bih ga radije pecao na puza ili skoljku ili ribicu al nesto nece da moze(ponekad na plovak uz panj na kome zive racici,ili na Skadarskom jezeru u rupama gde obitavaju matice na puza),znaci u veoma retkim situacijama gde je potrebno jako dobro poznavanje mikrolokacija,u svakodnevnim (za vecinu ribolovaca realnim situacijama),makrolokacija, adekvatna prihrana,strpljenje i upornost .

u vecini slucajeva previse ocekujemo od kukuruza,a dosta njih misli da je dovoljno zatrpati dno kukuruzom i eto sarana..,a daleko je od toga..imao sam i ja dosta puta dobre rezultate kukuruzom,i svi su imali vise ili manje.,ali sam isto tako nebrojeno puta,isti taj kukuruz kupao u vodi..
dobro mesto,strpljenje i maksimalna upornost i bice nekih rezultata i na taj kukuruz    ..

 
pravo zboris

Danas cu da rizikujem sa kukuruzom na divlje

Nekako mislim da bi i redovno hranjenje starim hlebom i upornim pecanjem na koricu ili ruzu od hleba dalo rezultate u pecanju sarana ali sa malim problemcicem u vidu brda drugih riba na udicama u cekanju Godoa.A naravno nama koji smo okrenuti iskljucivo saranu napravilo problem u vidu fizikalisanja i meltretom od strane bele ribe i koje kakve gamadi(citaj pes i sl).E tu dolazi do izrazaja kukuruz i boile u selektiranju nama najmilijeg.Mogli bi mozda  gomilom puzeva postici i bolji rezultat ali opet sa vec pomenutim problemom.Opet se vracamo na kukuruz,boile...
Pomenuti su i tepisi kukuruza kao besmisao i stojim i ja iza te konstatacije ali na ova nasa razmisljanja nekad(70-te do recimo 2000-te) bi se sarandzije silno nasmejale i mislim da veoma dobro razumem i zasto.Odgovor mislim da lezi u populaciji tada i sada.Mislim??? Ne,ubedjen sam!
Da ne bude da odoh u  da objasnim.Tema pod ovim nazivom bi skoro pa bila smesna.Trebalo je samo zabaciti nesto sto sarko ima u meniju i ako danas nisi imao srece sutra sigurno hoces a ako hoces vise a ti redovnije hrani i tu se prica zavrsava.Danas je vec zaista umece instant pecanje a pocinje sa jedinim i prvim uslovom a to je lociranje.Ponovicu se,ako zaista postoji taj ribolovac na Tisi voleo bih da posedujem 10-ti deo njegovog znanja i sve ovo sto napisah pada u zaborav,ali to je izuzetak.Zato,ljudi samo sto cesce na vodu i posmatrajte,slusajte...Mnogo se moze,cak i vise nauciti nego i na jednom forumu.
Ps.Poslednje se odnosi na kolege sa malo vremena provedenog na vodi i bez namere da bilo cije znanje omalovazim. 

deda mi je bio sarandzija 60-tih i 70-tih godina proslog veka..,isao je na dunav i na tamis..,a pecanja kada se vracao bez i jednog sarana su bila izuzetak,i retko su se ponavljala..,pecao je iskljucivo na valjak,i nikada nije hranio..,udice stare kovanice,polutupe,na najlonu 0.50 damyl i zlatna kornjaca..dolazio je u svitanje i nikada nije ostajao duze od 13-14h..,ali uvek je odlazio i pecao na teskim terenima sa puno granja i panjeva..,a mogu samo da zamisljam kolika je tad bila populacija sarana u krsu i lomu.. bilo nekad,i nazalost izgleda nikad vise..
pecanje na ruzu hleba moze dati izvanredne rezultate,ali ne svugde..pecao sam ga tako na savi dugi niz godina sa splava,na duzinu stapa..prihrana obicne kugle hleba pomesane sa nekom kupovnom hranom..,jeste fizikalisanje.,ruka mora prakticno stalno da bude na revolveru(stapu)..,bela riba pipka,skida,ali kad saran uleti,sve se smiri..,e tad je pojacana koncentracija,uzimanje se na vrhu manifestaje sa dva tri odsecna udarca..,ako se zakasni i delic sekunde nista od kacenja..pecanje je stvarno instant,od svitanja pa do 08-09h..,ovakvo pecanje daje rezultate samo kada je saran bas aktivan i kada se krece..,a znao sam da uhvatim i po 4-5 lepih sarana za jutro..,velikom vecinom su to komadi do 5kg..

Ne moze se porediti nikako pecanje ni pre 15 godina u odnosu na danas, a kamoli pre 30-40. Ranije je bilo vise ribe zbog neizgradjenih nasipa i hidrocentrala jer je voda plavila vise podrucja i riba se vise mrestila, a i nije se unistavala strujom kao danas. A pogotovo se ne mogu porediti vrste riba koje su bile zastupljene ranije i ove danas. Invazivne vrste danas rapidno menjaju stanje ispod povrsine vode. Ranije nije bilo glavoca, a sad ih je Dunav prepun. Zabacite na skoljku, glistu ili puza i za tren ce ih biti gomila. Saran nema nikakvu sansu da dodje do mesnatog obroka na udici. Poslednje 3 godine zbog niskog vodostaja riba nije ni usla u mnoge bare i mrtvaje tako da tu i nema pecanja. Juce sam probao na skoljku na sporni i sitna bela i glavoci su razbili. Ni 3 minuta nije mogla stajati na udici da je nesto sitno ne skine.

Citam sve ovo vase pa mi to daje nadu da cu NEKADA uloviti sarana na divljoj vodi, jer nikada nisam (ne racunajuci jednog presitnog koji se zajeba na Dunavu,koji i dalje nadam se pliva i goji se). Problem je sto ja za pecanje ne mogu izdvojiti vise od jednog dana , i to je to. Dolazim kao manijak u 2 ujutru, a odlazim u 7 uvece, nadajuci se da cu se statisticki jednom zajebati i dobiti ribu. Ali pocinje da mi deluje kao nemoguca misija.

Mnoge sam stvari probao - i raketu, i pva, i obilno hranjenje, i nikakvo hranjenje, i kugle i moderne sisteme, i seljacke sisteme ... rezultata nije bilo.

Kupio sam brdo ukusa mirisa i ostalih gluposti - rezultata nema.

Pocinjem da verujem da ja prosto NE ZNAM niti cu nauciti KAKO da ga izvucem. Opet, na sve ove munje odem na komercijalu i UPECAM ga bez problem.

Kako to naravno biva, meni je pecanje na komercijali dosta nezanimljiv pojam...ali ako me ovakva sreca bude pratila na divljoj vodi, ne znam sta da radim.

Osim kupanja sarana, da li ima ikakvih drugih KONKRETNIH znakova njegovog prisustva? Najvise posecujem Dunav i Tamis. Moram naci vremena da probam taktiku koju pomenu TopMix, hranjenje vece pre pecanja...pa da probamo.

E ko da gledam sebe...
Sve sam prošao što i ti, sem komercijale...bio sam 1x i zaključio da to nije za mene. Upecati šarana divljaka u divljoj vodi, njegovom prirodnom okruženju je neuporedivo zadovoljstvo.
I ja sam godinama proučavao tu problematiku, družio se sa starim ribolovcima, išao po Dunavu tamo vamo (imam čamac) a o zezanju od strane ovih uspešnih neću ni da pričam.
A onda je krenulo. Nekako sam naučio da prepoznam mesto gde ga ima i to bez "kupanja" ili nekih drugih znakova. Jednostavno, prisustvo panjeva i krša nije dovoljna garancija da je on tu, mora da bude i dubina, da nema mulja i da je takvo mesto relativno teško pristupačno jer će ga gužva brzo najuriti i naravno, vremenom razviješ njuh pa osetiš pravo mesto.
A onda na takvom mestu kreneš da ga tražiš. Veruj mi, pola metra levo ili desno igraju važnu ulogu.
Zato su ti potrebne tri stvari: bar četiri štapa, pravi mamac i strpljenje.

Štapovima logično pokrivaš teren, u opsegu od nekih desetak metara. Moj sistem je obavezna hranilica s kuljom i udica samica ispod na 10-15cm, stari kukuruz (zrno ili dva) na dlaku, ništa prihrana.
Na par sati proveravaš mamac i malo koriguješ mesto zabačaja.

Takvo mesto tretiraš više puta, dakle posećuješ ga kad možeš a onda, ako nema uspeha (a to znači udarac, ne moraš ga izvaditi) ideš dalje ali se povremeno vraćaš i tu gde si bio.

Trenutno pecam na mestu (Dunav) koje sam sam nanjušio, niko mi nije pokazao, vrlo je teško za vezivanje čamca a brodić skoro da nema šanse bez teških lengera pa samim tim nije napadnuto. Imam udarce kad god odem (i vadim ga naravno... ) na spotu čiji prečnik nije veći od 2 metra, dubina oko 5-6m...nema ni kupanja, izbačaja...itd, probao i levlje i desnije ali ništa i zato kažem, moraš da ga nađeš.

Za početak, veruj u kukuruz...vekovni mamac, dokazan. Lako ćeš posle da ga menjaš, ali ja mu ostajem veran jer sam imao velike uspehe s njim.
Nema odustajanja, samo uporno, smireno i biće rezultata!

Ljubivoje, kazem ja, kapiram da ce me, statisticki gledano, jednom usrati ! :)

Padam u depresiju od svega toga. je.ote, pa kao da ih u Tamisu ima.... trojica !

Tonac, nemoj da klones duhom. Pomiri se sa tim da je instant pecanje sarana na divljim vodama jedan od najzahtevnijih nacina ribolova za koji je potrebno pre svega dugotrajno iskustvo.
Jos imam dosta do penzije tako da su mi na raspolaganju uglavnom vikendi, al to je do sada najmanje 30 vikenda godisnje, puta 20 i kusur godina... Znaci, vreme i strpljenje, dobra pozicija, dobri mamci i .... optimizam 

Znam da cu ovim uvrediti mnoge sarandzije, posebno sto sam to vec radio.
Prvo da se izvinim Mikiju jer se necu sa njim sloziti a on mi je ovde najbitniji.
Instant pecanje, najnezahtevnija metoda, za koju ne treba ni puno pribora, ni puno mamaca, ni hranjenja..............osim malo logike i instikta.
Ovo se odnosi prevashodno na reku i pecanje iz camca.
Po ko zna koji put ovo se potvrdilo pre neki dan. Necu napisati koje mesto da ne bih uvredio domacine.
Dosli na teren koji nikada nismo videli. Sarandzije kazu ocajno. Tu i tamo po neki, vecinom 5-6 kom u sezoni. Kazu ovo su najbolja mesta i cuvamo ih ko oci u glavi. Malo, malo, pa dzak kukuruza i neki mora da dodje. Da li je reka visoka, plitka, bista, mutna, topla, hladna....nema veze, mesta su najbolja.
Provozamo ti se mi polako, turisticki, kad ono u neposrednoj blizini, samo par 100tina m dalje, saranio iskacu po metar u visinu i to po nekoliko komada, raznih velicina u isto vreme. Kada nestanu, na sve strane mehurici sa dna.
Posmatrali mi tako nekih sat vremena shou na vodi, pa se vratismo radosni da podelimo informaciju sa domacinom.
Razmisljamo, ovo treba hitno iskoristiti jer ce mozda samo tu danas biti. Da je drugacije ovi nasi bi tu pecali.
Kad tamo a ono medjutim. Kazu oni, pa to traje vec tri meseca.
Usledise pitanja "pa zasto, ,.....kako....jel moguce da ne pecate tamo", na koja su usledili tipicni odgovori, "ovde su sve proverene sarandzije.......vi ste tek dosli a ljudi pecaju 30-40 godina.........redovno hranimo, pa ce i oni doci"............
Nije nam mnogo trebalo da dokazemo suprotno, ali ipak uzdrzali smo se od ubedjivanja. Posebno sto nam je bilo lepo.
Ovo mi je bio samo jos jedan primer koliko su ljudi kruti, sujetni, komplikovani itd. a sve na svoju stetu. Sto je najsmesnije, malo je njih koji vole da cuju nesto novo, pa makar bilo tako glupo kao recimo savet da se promeni mesto i da ribu ne treba da privlasce vec da treba da je nadju.
PS: Svi pecaju i hrane na tipicnim saranskim mestima, a ovo gore se desava u sred korita. Ima li tu nesto cudno? Za mene ne?
Pecam samo smudja, a sarana kada mi treba za dimnjenje ili da dokazem suprotno misljenje.

Robovi navike
Nista nije kao sto je bilo,pa tako ni riba nije uvek tamo gde mi hocemo. Samo je treba naci....SAMO

nema mesta ljutnji,ako se to mesto u sred korita dobaci sa obale onda je greska samo njihova pa nek su sarandzije 130 godina.ukoliko ne, treba razdvojiti pecanje iz camca sa pecanjem sa obale.

Milija, tacno znam na sta mislis i o cemu se radi. Pretpostavljam da ste bili na Dunavu... Evo, pozivam te da dodjes na Tisu, jedan vikend petak-nedelja, na jedno ciljno pecanje sarana sa tim instant metodima sto rade na Dunavu, pa ces se uveriti da je prica sasvim drugacija. Mada, volio bih da gresim.