Military Shop


PKVM sistemi D.A.M.rs - prodaja ribolovacke opreme nemackog proizvodjaca DAM
Eurofish Beograd Vodomar.rs MG Servis
Carp Mania - sve za takmicarski i rekreativni ribolov Fanatic Tackle Shop
Lov i ribolov Marketing VBA Soft Lures

Autor Tema: Test kriva šaranskih štapova  (Pročitano 3267 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže DDjTopic starter

  • Štukaroš
  • *
  • Vuk od: Dec 2010
  • Poruke: 599
Test kriva šaranskih štapova
« poslato: 15 Februar 2017, 18:33:43 »
Svi znamo da se jacina saranskih stapova (i ne samo njih) izrazava u librama (paundima). Medjutim, da li svi znamo da je ova mera jako problematicna i u sustini netacna?

Tema Testa Krive je veoma interesantna i zato sam preveo tekst napisan od strane vlasnika firme Harison, ciji saranski stapovi i blankovi, i ne samo oni, spadaju u sam vrh. Tekst je malo duzi ali ga svakako vredi procitati.

Ova tema otvara i mogucnost za one koji to vole da se dublje upuste u numericki opis karakteristika stapova. Sami proizvodjaci se trenutno muce da pronacu metodu kojom bi se lakim sistemom numerickih oznaka pokrio sirok dijapazon stapova razlicite snage, akcije i namene. Onaj koji prvi smisli novi metod dobrog numerickog opisa stapa proslavice se.

Da li je to neko pomenuo Sloba? :)

Dakle, ovo je prevod teksta:


MERENJE TEST KRIVE RIBOLOVNIH STAPOVA


UVOD

Test kriva koristi se kao mera akcije saranskih stapova i stapova specijalne namene od pedesetih godina. Verovatno prva referenca je u tekstovima Richard Walker-a o ribolovu na mirnim vodama. Prvo, objasnicu sta je test kriva. Svako misli da zna, ali niko vise nije siguran kada pocnete da zapitkujete. Drugo, reci cu vam zasto mislim da ima problema sa ovom merom. Na kraju predlozicu neka alternativna resenja. Poslednji deo je tezak.

dodato kasnije:

(Dok sam pisao gornji paragraf potpuno sam zaboravio za ranije reference o Test Krivi u Hardijevim Ribolovnim Vodicima. Ispred mene sada imam kopiju Hardijevog Big Game and Sea Fishing Tackle catalogue iz 1937. godine. U njima ima dobar opis Test Krivine ali taj opis je potpuno drugaciji od opisa Richard Walker-a)


STA JE TEST KRIVA?

Test kriva je vodic za snagu i akciju stapa. Funkcija je obe osobine i obicno se uzima kao tezina u librama i ozima potrebnim da povuce vrh stapa 90 stepeni u odnosu na drsku. Ocigledno je zasto je Test Krivina usvojena. Bas kao i duzinu stapa, zgodno je imati i meru koja ce nesto reci o snazi stapa. Moze biti merena na mnogo nacina, ali najjednostavnije je zamisliti stap cija je drska ucvrscena u horizontalni polozaj nekoliko fita iznad podloge. Sa najlonom provucenim kroz vodjice zakacinjete teret blizu vrsne alke. Pocinjete sa jednom librom na stapu za koji recimo smatrate da je dve libre test krivine. Stap ce se saviti pod tezinom, vrh otici na dole i stap ce poceti da obrazuje krivu savijanja. Da biste izmerili test krivinu jednostavno dodavajte tezinu dok se vrh ne savije 90 stepeni u odnosu na drsku stapa. Druga opcija je vucete oprugom s brojacem sve dok vrh ne zauzme isti polozaj i ocitate tezinu. Tako, Test Krivina je tezina ili opterecenje potrebno da vrh stapa savije 90 stepeni u odnosu na drsku.

Jednostavo, zar ne? Zeleo bih da je tako! Ovaj test je pun skrivenih teskoca.


PROBLEMI SA TEST KRIVOM

Mozemo da podelimo probleme u dve grupe. postoji problem merenja i problem interpretacije. Prvo problem merenja...

Dozvolite mi da pocnem sa analogijom. Ako istegnete kabal ili konopac preko sirokog kanjona, koliko god snazno da vucete krajeve, konopac nikada nece biti prav. Tezina kabla ili konopca izazvace uleganje, koje ne moze u potpunosti da bude eliminisano koliko god jako vukli krajeve. Ovo je zbog polozaja vektora sila. Mozete da dodjete blizu ali ne mozete u potpunosti. Na potpuno isti nacin, vukuci stap pod pravim uglom u odnosu na drsku ne mozete saviti vrh tacno 90 stepeni. Mozete doci blizu ali ne potpuno. Kako se priblizavate 90 stepeni morate primenjivati sve vece i vece tezine za sve manje i manje promene ugla. Da bi merenje bilo precizno, trebalo bi da male promene opterecenja izazivaju velike promene u deformaciji, u onome sto merimo. Ovo sve ide u pogresnom pravcu.  Drugi problem je da nema standardnog nacina ucvrscenja drske tokom merenja. Male promene u polozaju ucvrscivanja izazivaju velike promene u ponasanju vrha. Jednostavno receno, citav metod merenja je nesavrsen, defektan. Svi mi pravimo razlicita prilagodjavanja, filovanja ako hocete, da bi dosli do nekih brojeva koji imaju neko znacenje za ribolovce, jer kao relativna mera Test Krivina je najbolji indikator snage stapa koji trenutno imamo.

Jedna kompanija koju znam, radi unatraske. Stari adadjo je bio da se koristi jedna unca olova za svaku libru Testa Krivine. Ta kompanija usvaja da ako je najbolja tezina bacanja nekog stapa 3 unce - oznacava taj stap kao stap sa 3lbs Test Krivom. Danas, medjutim, mi zelimo da nasi stapovi od 3lbs bacaju vise od toga, pa to ne radi takodje.

U praksi, problem vucenja vrha do 90 stepeni silom koja je pod pravim uglom na drsku izgleda verovatno akademska sa bambusovim Avonom ili MK4 saranskim stapovima. Metod Test Krivine je radio u prakticnom smislu za elasticne bambusove stapove, ali kada su stapovi postali snazniji i materijali moderniji, preko fiberglasa do grafita, problemi merenja su dramaticno porasli. Vrhovi od grafita visokog modula savremenih stapova jednostavno odbijaju da prate liniju savijanja do 90 stepeni. 

Ovo vodi na problem interpretacije Test Krivine. Dozvolite mi jedan primer. Charles Ritz, osnivac Ritz hotela, voleo je da njegovi musicarski stapovi budu napravljeni prema njegovom, vrlo specificnom konusu. Poslednjih nekoliko inca vrha, koji vecina ljudi zeli da prati konus stapa, zeleo je da budu bez konusa, paralelnih zidova, da bi mu ojacani vrh pomogao pri dizanju musicarskog konopca sa vode. Ako ovaj specifican ukus primenimo na moderan saranski stap, recimo Ballista, ovo bi izazvalo veliku promenu u proceni Testa Krivine jer bi se vrh normalnog konusa savijao mnogo brze do 90 stepeni nego ojacani vrh, koji bi se opirao savijanju mnogo vise. Medjutim u prakticnom ribolovu ova promena nebi imala znacajan uticaj na zamaranje ribe ili zabacivanje.

Drugi primer. Za Francuze mi pravimo mnogo stapova malo parabolicnije akcije nego za UK trziste. Na zalost, mi svi pojam parabolican shvatamo na po malo razlicit nacin takodje, ali ono sto ja ovde mislim je nesto izmedju brzog konusa i kompletnog savijanja, pa je francuski stap malo manje vrsne akcije nego engleski. Parabolican stap koji je pogodan za 3 oza bacanja merice visi Test Krivine nego stap koji je vrsne akcije iste snage. Ponovo, ovo je u vezi sa raspolozenjem vrha da se savija ka uglu od 90 stepeni.

Koncept Testa Krivine je falican, netacan!

U proslosti, diskutovao sam ovaj problem sa mnogo ljudi, ali ni jedan nije doveo do resenja. Ono sto nam treba je mera koliko linije stap daje tokom savijanja pri vucenju ribe. Zamislite stap u ucvrscenom polozaju tako da mozemo da merimo deformaciju pod silom vucenja. Ako bi nacrtali grafikon kolicine linije koju stap daje, ili grafikon savijanja pod opterecenjem ili vucom, dobili bi krivu. Ova kriva bi varirala od stapa do stapa, zavisno od akcije. Ako bi pronasli jednostavan nacin da opisemo ovu krivu, dobili bi meru ili indikaciju i za snagu i za akciju stapa. Kriva savijanja pod opterecenjem bi imala brzi stepen promene i brze bi se uspravljala kod stapova vrsne akcije nego kod parabolicnih stapova, kod kojih bi ova kriva bila blize pravoj liniji.

Imao sam neke dopise od Bernard-a Sunderland-a, koji je izneo neke druge ideje, ukljucujuci metod - 45 stepeni savijanje, objavljen od Australijskog pisca Dick Lewers-a u knjizi 'How to build a fishing rod' by Dick Lewers, (1981 David & Charles Publishers Ltd.) Medjutim, do danas nisam naisao do metode merenja stapova koja bi dobro opisivala stapove siroko razlicite vrste, snage i akcije. Idealna mera bi takodje uzimala u obzir i osecaj, koji je funkcija nekoliko faktora, ukljucujuci i tacku balansa i vibracije (smirivanje) stapa. Dva stapa iste snage mogu imati potpuno razlicit osecaj, zavisno od tezine blanka, modula grafita, ili tezine karika koje se koriste. Za poredjenje saranskih stapova ovde u fabrici mi koristimo meru savijanja (otklona) vrha od horizontale pri opterecenju od 1kg. Slicna ideja bi bila dobra i za musicarske stapove, samo sa manjom tezinom. To nije savrseno, ali bi znacilo vise u realnom smislu nego Test Kriva.

Dakle, evo nas. Test kriva je defektna mera, ali trenutno ribolovci je vide kao najmanje losu mesu, pa nastavljamo da je stavljamo na stapove.


Van mreže Pojatic

  • Babuškar
  • *
  • Vuk od: Avg 2014
  • Poruke: 59
  • Lokacija: Brcko
Odg: Test kriva šaranskih štapova
« Odgovor #1 poslato: 15 Februar 2017, 21:31:21 »

Barem ja sto sam uspjeo pronaci o ovoj temi na netu svodi se na ovu zadnju recenicu . Test kriva je defektna mera, ali trenutno ribolovci je vide kao najmanje losu mesu, pa nastavljamo da je stavljamo na stapove.


Van mreže slob

  • Dunavski Vuk
  • *
  • Vuk od: Jan 2011
  • Poruke: 2,083
Odg: Test kriva šaranskih štapova
« Odgovor #2 poslato: 15 Februar 2017, 23:39:19 »
Citat
....Parabolican stap koji je pogodan za 3 oza bacanja merice visi Test Krivine nego stap koji je vrsne akcije iste snage. ........

Sa ovim se slažem. Ovo je suština problema zbog kojeg Test Kriva ne može da bude realno merilo za snagu štapova, pa tako ni za težinu bacanja koja u suštini proizilazi iz snage.
Brža akcija štapa pomaže vrhu štapa da se sa manjim teretom savije na 90 stepeni nego što će to biti slučaj kod parabolika. Očigledno je dakle da osim „jačine“ štapa i njegova akcija utiče na savijanje vrha do 90 stepeni. Test kriva je tako ujedno rezultat i snage i akcije. Zato je moguće da dva štapa kojima je izmerena ista TK nemaju i istu snagu. Prosto mogu da imaju takve kombinacije akcije i snage koje rezultiraju istom gramažom TK.
Ali iz ovoga se takođe može izvesti i zaključak da ćemo dobiti tačne rezultate merenja ukoliko upoređujemo štapove iste akcije.
Ako pretpostavimo da su svi šaranski štapovi približno isti parabolici onda se ova mera TK ipak može primeniti na njih, verovatno sa dovoljnom tačnošću.


Citat
U proslosti, diskutovao sam ovaj problem sa mnogo ljudi, ali ni jedan nije doveo do resenja. Ono sto nam treba je mera koliko linije stap daje tokom savijanja pri vucenju ribe. Zamislite stap u ucvrscenom polozaju tako da mozemo da merimo deformaciju pod silom vucenja. Ako bi nacrtali grafikon kolicine linije koju stap daje, ili grafikon savijanja pod opterecenjem ili vucom, dobili bi krivu. Ova kriva bi varirala od stapa do stapa, zavisno od akcije. Ako bi pronasli jednostavan nacin da opisemo ovu krivu, dobili bi meru ili indikaciju i za snagu i za akciju stapa. Kriva savijanja pod opterecenjem bi imala brzi stepen promene i brze bi se uspravljala kod stapova vrsne akcije nego kod parabolicnih stapova, kod kojih bi ova kriva bila blize pravoj liniji.

To je tačno. Snimanjem krivulje koja predstavlja veličinu savijanja štapa u funkciji opterećenja vrha, snimili smo kompletnu statičku karakteristiku štapa, odnosno kako se i koliko štap savija. Time smo predstavili i Akciju i Snagu štapa. Stručnjaci, čitajući ovu krivulju mogu tačno da zaključe o čemu se radi, ali obični ribolovci to uglavnom baš i ne mogu da rastumače.


Inače u tekstu Mr. Harisona ima i nekih delova sa kojima se ne bih baš složio
Citat
Test kriva koristi se kao mera akcije saranskih stapova i stapova specijalne namene...........
Ideja Test Krive nije mera akcije štapa već je zamišljena kao mera Snage štapa.

Citat
Test kriva je vodic za snagu i akciju stapa. Funkcija je obe osobine.........
Jeste funkcija obe osobine ali TK kao takva onda nije nikakav „vodič“, jer takva ne vodi nigde!

Mada, prethodne dve primedbe su formalnog karaktera pa i nisu baš bitne za temu.   


Citat
Prvo problem merenja...
.......vukuci stap pod pravim uglom u odnosu na drsku ne mozete saviti vrh tacno 90 stepeni. Mozete doci blizu ali ne potpuno. Kako se priblizavate 90 stepeni morate primenjivati sve vece i vece tezine za sve manje i manje promene ugla. Da bi merenje bilo precizno, trebalo bi da male promene opterecenja izazivaju velike promene u deformaciji, u onome sto merimo.
Nije tačno. Svaki vrh se može saviti na 90 stepeni, ali bih se zato složio sa relativnom nepreciznošću merenja.
Ipak za to postoji rešenje u vidu kazaljke koja se kači na vrh štapa i koja vrlo precizno pokazuje ugao vrha.

Citat
U praksi, problem vucenja vrha do 90 stepeni silom koja je pod pravim uglom na drsku izgleda verovatno akademska sa bambusovim Avonom ili MK4 saranskim stapovima. Metod Test Krivine je radio u prakticnom smislu za elasticne bambusove stapove, ali kada su stapovi postali snazniji i materijali moderniji, preko fiberglasa do grafita, problemi merenja su dramaticno porasli. Vrhovi od grafita visokog modula savremenih stapova jednostavno odbijaju da prate liniju savijanja do 90 stepeni.

Ni sa ovim, podvučenim, se apsolutno ne bih složio. Vrsta materijala od kojeg je napravljen štap nema nikakve veze sa savijanjem. Ima veze samo snaga i akcija štapa.

Ono što DDj kaže, da se još uvek traži pogodan numerički način za tačno definisanje karakteristika štapova, je tačno. Ja, kao što je takođe rekao, tragam za tim ali još uvek bez pozitivnih rezultata.
Ali u nauci se i negativni rezultati smatraju dobrim, jer bar upućuju na to šta ne treba raditi.

"Ako  nismo u stanju da nešto predstavimo brojevima, to svakako znači da je naše znanje o tome nedovoljno."
                                                          Lord Kelvin

Van mreže laki22

  • Dunavski Vuk
  • *
  • Vuk od: Jul 2011
  • Poruke: 4,936
  • Lokacija: Novi Sad
Odg: Test kriva šaranskih štapova
« Odgovor #3 poslato: 16 Februar 2017, 05:55:02 »
ovo zadnje ti nije tacno. kao i jos par cinjenica gore ali mrzi me svaku da citiram. naime, u formuli za opterecenje pri savijanju, pojavljuje se jangov modul, kao jedan od clanova formule. jangov modul je jedna od karakteristika materijala. tako da vrsta materijala itekako ima veze sa savijanjem

Van mreže slob

  • Dunavski Vuk
  • *
  • Vuk od: Jan 2011
  • Poruke: 2,083
Odg: Test kriva šaranskih štapova
« Odgovor #4 poslato: 16 Februar 2017, 08:45:34 »
laki22,
U pravu si kad kažeš da Jangov modul – modul elastičnosti koji definiše elastičnost nekog materijala, utiče na savijanje. On predstavlja odnos veličina sile koja isteže neki materijal i veličine istezanja.
Dat je u “psi”, funti po kvadratnom inču ili “t”, tonama po kvadratnom santimetru. To je ona veličina koju proizvođači blankova daju kao karakteristiku karbona od kojeg je blank napravljen. IM, HM ili UHM karbon, sa modulom elastičnosti do 40 miliona psi, preko 40 ili preko 50 miliona psi.
Što je veći Jangov modul to je materijal krući – teže se savija, pa za isti otpor savijanju materijal može biti tanji.
Ovo, prethodno, sam napisao da bi manje upućene kolege mogle da shvate o čemu je reč.

Neprecizno sam se možda izrazio pošto je bilo puno toga za pisanje. Međutim u  citatu sam sam podvukao ono na šta se odnosio komentar o savijanju.
Da li će se vrh štap saviti do 90 stepeni uopšte ne zavisi od materijala blanka. Štap i vrh, svakog štapa, od bilo kog materijala da je napravljen, se može saviti na 90 stepeni. Ne znam, ili ne razumem, odakle mu uopšte suprotna konstatacija?


Kada već pišem daću još jedan komentar Harisonovog teksta.

Citat
Jedna kompanija koju znam, radi unatraske. Stari adadjo je bio da se koristi jedna unca olova za svaku libru Testa Krivine. Ta kompanija usvaja da ako je najbolja tezina bacanja nekog stapa 3 unce - oznacava taj stap kao stap sa 3lbs Test Krivom. Danas, medjutim, mi zelimo da nasi stapovi od 3lbs bacaju vise od toga, pa to ne radi takodje.
   
Nikada pa ni sada mi baš nije jasna definicija pojma “najbolja težina bacanja”.
Kada su u pitanju varaličarski štapovi ta veličina se odnosi više na vođenje same varalice, za druge namene možda na nešto drugo ali kada su u pitanju šaranski štapovi ovo može da se odnosi jedino na izbacivanje tereta  - sistema udice na vodu.
Ako je tako, onda šta u tom kontekstu znači “najbolja težina bacanja”? U kom smislu najbolja? Teret leti najlakše, najdalje, najpreciznije, najsigurnije  ili .......? Nisam nigde našao definiciju toga osim da teret leti najdalje, što apsolutno nije istina. Teret koji je teži od “najboljeg” ipak  leti dalje.
"Ako  nismo u stanju da nešto predstavimo brojevima, to svakako znači da je naše znanje o tome nedovoljno."
                                                          Lord Kelvin

Van mreže ibanezi

  • Global Moderator
  • Dunavski Vuk
  • *
  • Vuk od: Dec 2013
  • Poruke: 3,883
  • Lokacija: Macvanska Mitrovica
Odg: Test kriva šaranskih štapova
« Odgovor #5 poslato: 16 Februar 2017, 11:59:59 »
 Slob, naduži hitac se ostvaruje optimalnom težinom. Sa povećavanjem težine iznad te najbolje -optimalne, štap gubi snagu za početno ubrzanje i daljina se smanjuje. Probaj tvojim Damom da baciš džerk od 100gr. Neće moći daleko kao nešto od 40ak gr, videćeš. Kao što ćeš dalje baciti rukom kamen od 50 gr, nego kuglu od kilogram. Na šaranskim štapovima, data je optimalna težina bacanja, na varaličarskim spinning univerzalcima, dat je raspon težine bacanja, a ne mogućnost vođenja varalica, jer su varalice raznovrsne i daju različit otpor. Na spec varaličarskim štapovima jasne namene, dat je radni raspon - mogućnost vođenja kako kažeš. E sad, samo je pitanje kolko proizvođači realno deklarišu svoje štapove.

Van mreže slob

  • Dunavski Vuk
  • *
  • Vuk od: Jan 2011
  • Poruke: 2,083
Odg: Test kriva šaranskih štapova
« Odgovor #6 poslato: 16 Februar 2017, 12:50:01 »
Na šaranskim štapovima data je vrednost Test Krive (Test Curve) izražene u librama, a ne optimalna težina bacanja.
Navodno optimalna težina tereta koja se izbacuje šaranskim štapom ima brojčano istu veličinu kao i TC u librama ali izraženu u ozima. Ili TC u librama podeljeno sa brojem 16, što je jedno te isto.
Možda je to i optimalni teret za izbacivanje, ajde da prihvatimo to, ali nigde se ne objašnjava po kom osnovu?
Ja tvrdim i garantujem da će šaranski štap dalje izbaciti teret koji je teži od tog “optimalnog”.
Ako je npr. kod štapa 3lb optimum 3oza , isti štap će sigurno dalje izbaciti teret 4oza.
Tu  je pitanje samo dokle ići a da se štap ne polomi. Onda se tu radi o TB max. koje bi proizvođač takođe trebalo da deklariše. Međutim, ni na jednom šaranskom štapu ne piše ništa drugo osim TC u librama.
Dakle, postoji  nepisano pravilo za šaranske štapove da je optimalna TB = TC/16. Onaj koji je lansirao to pravilo nije međutim objasnio zašto je to baš tako,  a onaj koji je umesto optimalnog olova od 100gr stavio olovo od 120gr mogao je lako da utvrdi da će ono leteti dalje.
Za TC se tačno zna šta je i kako se meri i to može svako da izvede i proveri i tu nije ništa sporno. 

Ono što sam već napomenuo, ako su štapovi iste akcije, onaj štap koji ima veći TC je “jači” i moći će da izbacuje  veće terete. Koliko je TBmax je pitanje, a TBmin definicija po meni nema nikakvog smisla.

Pošto je tema –Šaranski štapovi, zadržao bih se samo na njima.
"Ako  nismo u stanju da nešto predstavimo brojevima, to svakako znači da je naše znanje o tome nedovoljno."
                                                          Lord Kelvin

Van mreže mrjr

  • Dunavski Vuk
  • *
  • Vuk od: Jun 2010
  • Poruke: 2,044
  • Lokacija: NBG
  • quod licet iovi,non licet bovi
Odg: Test kriva šaranskih štapova
« Odgovor #7 poslato: 16 Februar 2017, 13:00:57 »
Pojam najbolja težina bacanja treba da se tumači kao najoptomalnija težina bacanja,a to znači da se za svaki štap daje raspon težine bacanja u okviru koga se elastični potencijal štapa najbolje iskorišćava.Ako bacamo manju težinu od preporučene ,štap nam neće mnogo pomoći,već će daljina zabačaja zavisiti od jačine zamaha, a ako bacamo veću težinu od preporučene,moramo smanjiti jačinu zamaha,da bi štap uopšte mogao da izbaci teret,a da ne dodje do loma.Na ovaj način ja shvatam pojam težine bacanja.

Послато са Lenovo K10a40 уз помоћ Тапатока


Van mreže specialized

  • Somdžija
  • *
  • Vuk od: Maj 2013
  • Poruke: 1,652
  • Lokacija: Zemun
Odg: Test kriva šaranskih štapova
« Odgovor #8 poslato: 16 Februar 2017, 13:37:13 »
Slob svaka cast za trud oko svega ovoga  :thumbup:


Ja tvrdim i garantujem da će šaranski štap dalje izbaciti teret koji je teži od tog “optimalnog”.

Ovo nikako nije tacno. Vecina saranskih stapova su parabolicne akcije. Ako se za nijansu stavi vece otezanje,stap ce se vise saviti i daljina zabacaja ce biti osetno kraca.

Takodje,ne postoji nesto "najoptimalnije" ili nesto vise i vece od optimuma. Optimum je sam po sebi maksimum.

Van mreže slob

  • Dunavski Vuk
  • *
  • Vuk od: Jan 2011
  • Poruke: 2,083
Odg: Test kriva šaranskih štapova
« Odgovor #9 poslato: 16 Februar 2017, 13:47:02 »
mrjr,
Pa ne daje se za svaki štap raspon težine bacanja. Možda sam neobavešten ali mislim da na šaranskim štapovima, a o njima je reč, nema nikakve druge oznake osim dužine u fitima i TC u librama. Ako neko može da pruži suprotan primer bilo bi dobro da to i napiše?

specijalized,
Ti si, koliko ja znam, prvi koji tvrdi da parabolik opterećen za nijansu većim teretom od "optimalnog" ima kraći dobačaj. Voleo bih kada bi to potvrdilo više njih.
Ima tu i psihološki momenat. Ribolovac strepi da ne polomi štap pa mu ruka sama od sebe ublaži zamah i onda naravno teret leti kraće. Pre mislim da je ovo u pitanju.
"Ako  nismo u stanju da nešto predstavimo brojevima, to svakako znači da je naše znanje o tome nedovoljno."
                                                          Lord Kelvin

Van mreže ibanezi

  • Global Moderator
  • Dunavski Vuk
  • *
  • Vuk od: Dec 2013
  • Poruke: 3,883
  • Lokacija: Macvanska Mitrovica
Odg: Test kriva šaranskih štapova
« Odgovor #10 poslato: 16 Februar 2017, 16:15:12 »
Mislim da sam već pisao o tome, ali davno i na drugoj temi, pa je zaboravljeno. U nekom od prastarih brojeva Trofeja, sa početka veka, tadašnji poznati makedonski šarandžija Toni (nadimak, pravog imena i prezimena se ne sećam) je na fudbalskom igralištu testirao izbačaj svojih tada strah štapova (ne sećam se naravno tačno koji, ali znam da je bio vrh tog vremena). Ono čega se odlično sećam iz teksta je da su štapovi bili TC 3lb i da  sa težinom od 85 gr koja je tu negde na granici date optimalne nije uspeo da ubaci olovo u gol! Povećajućii težinu još je više skraćivao daljinu. Onda je rešio da smanji težinu ispod date optimalne. I zamisli, sa oko 75 gr je nekoliko puta uzastopce ubacio u gol. Sa 70 gr je imao istu daljinu , ali nije mogao da pogodi gol. Sa 65 gr je počeo opet da gubi daljinu. Znači da je optimalna težina bacanja tog štapa niansu manja od deklarisane. Ako neko čuva stare brojeve Trofeja, voleo bih da nađe tekst i postavi ovde na temi. Mislim da je naslov teksta "Gooool!!!!

Van mreže DDjTopic starter

  • Štukaroš
  • *
  • Vuk od: Dec 2010
  • Poruke: 599
Odg: Test kriva šaranskih štapova
« Odgovor #11 poslato: 16 Februar 2017, 16:22:57 »
Slob, da li si ikada pokusao da izmeris librazu saranskog stapa? Ako nisi, pokusaj, dace ti mnogo jasniju sliku.

Ja jesam, doneo sam iz inostranstva jedan komplet lepih grafitnih stapova za dubinski ribolov sa multicima, cija je snaga izrazena preko preporucene jacine najlona umesto Test Krive. Zeleo sam da znam koliko bi to bilo mereci Test Krivu. Snazno bih se slozio sa svakim slovom napisanim od strane Harisona.

Skoro je pa nemoguce utvrditi kada vrh dolazi u polozaj od 90 stepeni. Uz to, kada se ugao priblizi toj vrednosti, recimo na stepen, potrebne su sve vece i vece tezine za sve manju i manu promenu ugla, tacno ono sto Harison i pise. Takodje, sta to znaci da vrh dodje u polozaj od 90 stepeni? Sam vrsni deo, 1cm ili 2cm, 5cm da budu pod tim uglom? Za male varijacije ugla potrebne su velike promene opterecenja jer se sve vise opterecuje donji deo stapa. Sam vrh, tacno je, u tom momentu NIKADA nece biti tacno pod uglom od 90 stepeni, vec samo priblizno. Mozda jako blizu, ali nikada tacno.

Ti to negiras, kazes da se svaki vrh moze saviti pod 90 stepeni. Nije tacno, ne moze. Kada tacno vrh dostize 90 stepeni i sta to tacno znaci i kako to izmeriti? Kriva savijanja je tacno to, KRIVA i ne moze biti u tom nekom imaginarnom trenutku dostizanja pravog ugla prava linija. Ne moze biti ni tangenta jer kriva koju formira vrh stapa ne mora imati ni tangentu. Pravilnu, geometrijsku.

Ti se "apsolutno ne bi slozio ni da vrsta materijala vrha (stapa) igra neku ulogu". Ni to nije tacno, pokusaj da bolje procitas tekst i shvatis smisao onoga sto Harison govori. On kaze da vrhovi elasticnih stapova, pominje recimo mekane bambus stapove, formiraju krivu lakse i brze nego kruti karbonski vrhovi. Za takve, mekse stapove, lakse se dolazi do neke aproksimacije ugla od 90 stepeni. Kruti, jaki vrhovi parabolicnih stapova se opiru savijanju mnogo vise, kriva ce biti ujednacenija duz stapa, pa se mnogo teze i dolazi do te neke aproksimacije ugla od 90 stepeni.

Mogao bih da stavim primedbu na jos neka tvoja mnogobrojna negiranja ali dovoljno za sada.

Van mreže specialized

  • Somdžija
  • *
  • Vuk od: Maj 2013
  • Poruke: 1,652
  • Lokacija: Zemun
Odg: Test kriva šaranskih štapova
« Odgovor #12 poslato: 16 Februar 2017, 16:54:22 »
Mislim da sam već pisao o tome, ali davno i na drugoj temi, pa je zaboravljeno. U nekom od prastarih brojeva Trofeja, sa početka veka, tadašnji poznati makedonski šarandžija Toni (nadimak, pravog imena i prezimena se ne sećam) je na fudbalskom igralištu testirao izbačaj svojih tada strah štapova (ne sećam se naravno tačno koji, ali znam da je bio vrh tog vremena). Ono čega se odlično sećam iz teksta je da su štapovi bili TC 3lb i da  sa težinom od 85 gr koja je tu negde na granici date optimalne nije uspeo da ubaci olovo u gol! Povećajućii težinu još je više skraćivao daljinu. Onda je rešio da smanji težinu ispod date optimalne. I zamisli, sa oko 75 gr je nekoliko puta uzastopce ubacio u gol. Sa 70 gr je imao istu daljinu , ali nije mogao da pogodi gol. Sa 65 gr je počeo opet da gubi daljinu. Znači da je optimalna težina bacanja tog štapa niansu manja od deklarisane. Ako neko čuva stare brojeve Trofeja, voleo bih da nađe tekst i postavi ovde na temi. Mislim da je naslov teksta "Gooool!!!!

To je to. Tb stapova razlicitih proizvodjaca ne moze biti ista jer su blankovi razliciti a i sve ostalo. Na ovom primeru iz Trofeja je par grama manje. Kod nekog drugog proizvodjaca je par grama vise. Ali sve je tu negde.
Ibanezi varalicarfiderassarandzija  :thumbup:

Van mreže slob

  • Dunavski Vuk
  • *
  • Vuk od: Jan 2011
  • Poruke: 2,083
Odg: Test kriva šaranskih štapova
« Odgovor #13 poslato: 16 Februar 2017, 18:35:25 »
DDj,
Jesam merio TC i to na više štapova, U početku sam imao mnoge dileme ali sam ih gotovo sve razrešio.
Osnovna nedoumica mi je bila: kako se to meri ugao između horizontale i vrha? Jer vrh je tačka, a ugao između prave i tačke praktično ne može da postoji. Postoji samo ugao koji zahvataju dve prave. Nedoumicu mi je razrešio Dr Haneman u svojim publikacijama, koji je inače razvio kompletnu teoriju o merenju mušičarskih štapova a ceo radni vek je proveo na poslu standardizovanja merenja dragocenih minerala i metala.
Ugao koji se meri je ustvari između horizintale i tangente na krivinu vršnog dela štapa. Tangenta se dobija tako što se na vrhu štapa (na, krutu, čauru vršnog sprovodnika) fiksira kazaljka dužine reda dvadesetak santimetara, koja pruža veliku preciznost, mada kod merenja treba biti pažljiv i ništra ne improvizovati.
Kako se montira kazaljka već sam negde pisao, ima i slika, mada su te slike najverovatnije isparile na imagesharcku. Treba imati i visak sa strunom koja će tačno pokazati vertikalu a horizontala se postavlja libelom. Ako treba ponovo ću opisati detalje.
Merio sam i štap od fiberglasa i od karbona. Vrhovi su se uredno savijali do 90stepeni, bez obzira na različite materijale od kojih su štapovi napravljeni i ja tu nisam zapazio ama baš nikakve probleme.



Spojene poruke: 16 Februar 2017, 19:03:13

Evo i skice kazaljke i slike testa.
Malo nespretno je nacrtano ali vidi se suština. Bez savijanja vrha kazaljka je u horizontali. Kako se vrh savija tako se slobodan kraj kazaljke odvaja od vršnog dela štapa sve dok ne zauzme ugao 90 stepeni u odnosu na horizontalu. Zgodan materijal za kazaljku je tanja špageta (kruta, lagana i ravna).



A ovo je slika merenja. Ne vidi se na slici kazaljka jer je njena boja i boja pozadine skoro identična, ali jasno i precizno se vidi ugao “vrha”..

"Ako  nismo u stanju da nešto predstavimo brojevima, to svakako znači da je naše znanje o tome nedovoljno."
                                                          Lord Kelvin

Van mreže DDjTopic starter

  • Štukaroš
  • *
  • Vuk od: Dec 2010
  • Poruke: 599
Odg: Test kriva šaranskih štapova
« Odgovor #14 poslato: 16 Februar 2017, 19:14:07 »
To bi mogla da bude samo jedna od aproksimacija problema merenja. Problem je u tome, sto 90 stepeni treba da grade vrh stapa i horizontala a ne kazaljka zakacena za vrsnu alku i horizontala. Razliciti stapovi imaju razlicitu krivu savijanja pri vrhu i na samom vrhu. Merenje je zamisljeno tako da SVI razliciti vrhovi budu dovedeni u isti polozaj, da sam vrh (izvesna jako mala duzina) bude pod 90 stepeni, inace stapovi nece biti jednako tretirani. (Izvesna duzina moze biti samo priblizno pod pravim uglom, jer je kriva). A kazaljka zakacena za vrsnu alku i nije istinita tangenta te krive, jer kriva verovatno i nema u toj tacki tangentu. Uz to, merenje vazi tacno kada jako mala duzina iza vrsne alke dostigne taj ugao a ne posle toga. Nimalo jednostavno, jer su tu varijacije ugla jako male.

Naizgled sitna stvar, ali nije, jer za jako male promene tog ugla pri kraju opterecenja stapa trebaju znatne promene opterecenja jer se tada opterecuje i donji deo stapa. Harison rods to radi "svakoga dana" pa ako kazu da prakticno nisu u stanju da to mere i da "filuju" i steluju rezultate snalazeci se, veoma sam sklon da im verujem. U tekstu kazu da taj problem uocavaju i drugi. Ja, kao beznacajan lik u svetu ribolova, imao sam velikih problema da bar priblizno odredim gde je tacno prava Test Kriva na stapovima koje sam testirao.

 


Efikasna energija - Portal posvecen energetskoj efikasnosti i obnovljivim izvorima energije List Ribolov Spin & Fly Smuki Mrdalice Sportski Ribolov Marketing Marketing