Svi znamo da se jacina saranskih stapova (i ne samo njih) izrazava u librama (paundima). Medjutim, da li svi znamo da je ova mera jako problematicna i u sustini netacna?
Tema Testa Krive je veoma interesantna i zato sam preveo tekst napisan od strane vlasnika firme Harison, ciji saranski stapovi i blankovi, i ne samo oni, spadaju u sam vrh. Tekst je malo duzi ali ga svakako vredi procitati.
Ova tema otvara i mogucnost za one koji to vole da se dublje upuste u numericki opis karakteristika stapova. Sami proizvodjaci se trenutno muce da pronacu metodu kojom bi se lakim sistemom numerickih oznaka pokrio sirok dijapazon stapova razlicite snage, akcije i namene. Onaj koji prvi smisli novi metod dobrog numerickog opisa stapa proslavice se.
Da li je to neko pomenuo Sloba? :)
Dakle, ovo je prevod teksta:
MERENJE TEST KRIVE RIBOLOVNIH STAPOVA
UVOD
Test kriva koristi se kao mera akcije saranskih stapova i stapova specijalne namene od pedesetih godina. Verovatno prva referenca je u tekstovima Richard Walker-a o ribolovu na mirnim vodama. Prvo, objasnicu sta je test kriva. Svako misli da zna, ali niko vise nije siguran kada pocnete da zapitkujete. Drugo, reci cu vam zasto mislim da ima problema sa ovom merom. Na kraju predlozicu neka alternativna resenja. Poslednji deo je tezak.
dodato kasnije:
(Dok sam pisao gornji paragraf potpuno sam zaboravio za ranije reference o Test Krivi u Hardijevim Ribolovnim Vodicima. Ispred mene sada imam kopiju Hardijevog Big Game and Sea Fishing Tackle catalogue iz 1937. godine. U njima ima dobar opis Test Krivine ali taj opis je potpuno drugaciji od opisa Richard Walker-a)
STA JE TEST KRIVA?
Test kriva je vodic za snagu i akciju stapa. Funkcija je obe osobine i obicno se uzima kao tezina u librama i ozima potrebnim da povuce vrh stapa 90 stepeni u odnosu na drsku. Ocigledno je zasto je Test Krivina usvojena. Bas kao i duzinu stapa, zgodno je imati i meru koja ce nesto reci o snazi stapa. Moze biti merena na mnogo nacina, ali najjednostavnije je zamisliti stap cija je drska ucvrscena u horizontalni polozaj nekoliko fita iznad podloge. Sa najlonom provucenim kroz vodjice zakacinjete teret blizu vrsne alke. Pocinjete sa jednom librom na stapu za koji recimo smatrate da je dve libre test krivine. Stap ce se saviti pod tezinom, vrh otici na dole i stap ce poceti da obrazuje krivu savijanja. Da biste izmerili test krivinu jednostavno dodavajte tezinu dok se vrh ne savije 90 stepeni u odnosu na drsku stapa. Druga opcija je vucete oprugom s brojacem sve dok vrh ne zauzme isti polozaj i ocitate tezinu. Tako, Test Krivina je tezina ili opterecenje potrebno da vrh stapa savije 90 stepeni u odnosu na drsku.
Jednostavo, zar ne? Zeleo bih da je tako! Ovaj test je pun skrivenih teskoca.
PROBLEMI SA TEST KRIVOM
Mozemo da podelimo probleme u dve grupe. postoji problem merenja i problem interpretacije. Prvo problem merenja...
Dozvolite mi da pocnem sa analogijom. Ako istegnete kabal ili konopac preko sirokog kanjona, koliko god snazno da vucete krajeve, konopac nikada nece biti prav. Tezina kabla ili konopca izazvace uleganje, koje ne moze u potpunosti da bude eliminisano koliko god jako vukli krajeve. Ovo je zbog polozaja vektora sila. Mozete da dodjete blizu ali ne mozete u potpunosti. Na potpuno isti nacin, vukuci stap pod pravim uglom u odnosu na drsku ne mozete saviti vrh tacno 90 stepeni. Mozete doci blizu ali ne potpuno. Kako se priblizavate 90 stepeni morate primenjivati sve vece i vece tezine za sve manje i manje promene ugla. Da bi merenje bilo precizno, trebalo bi da male promene opterecenja izazivaju velike promene u deformaciji, u onome sto merimo. Ovo sve ide u pogresnom pravcu. Drugi problem je da nema standardnog nacina ucvrscenja drske tokom merenja. Male promene u polozaju ucvrscivanja izazivaju velike promene u ponasanju vrha. Jednostavno receno, citav metod merenja je nesavrsen, defektan. Svi mi pravimo razlicita prilagodjavanja, filovanja ako hocete, da bi dosli do nekih brojeva koji imaju neko znacenje za ribolovce, jer kao relativna mera Test Krivina je najbolji indikator snage stapa koji trenutno imamo.
Jedna kompanija koju znam, radi unatraske. Stari adadjo je bio da se koristi jedna unca olova za svaku libru Testa Krivine. Ta kompanija usvaja da ako je najbolja tezina bacanja nekog stapa 3 unce - oznacava taj stap kao stap sa 3lbs Test Krivom. Danas, medjutim, mi zelimo da nasi stapovi od 3lbs bacaju vise od toga, pa to ne radi takodje.
U praksi, problem vucenja vrha do 90 stepeni silom koja je pod pravim uglom na drsku izgleda verovatno akademska sa bambusovim Avonom ili MK4 saranskim stapovima. Metod Test Krivine je radio u prakticnom smislu za elasticne bambusove stapove, ali kada su stapovi postali snazniji i materijali moderniji, preko fiberglasa do grafita, problemi merenja su dramaticno porasli. Vrhovi od grafita visokog modula savremenih stapova jednostavno odbijaju da prate liniju savijanja do 90 stepeni.
Ovo vodi na problem interpretacije Test Krivine. Dozvolite mi jedan primer. Charles Ritz, osnivac Ritz hotela, voleo je da njegovi musicarski stapovi budu napravljeni prema njegovom, vrlo specificnom konusu. Poslednjih nekoliko inca vrha, koji vecina ljudi zeli da prati konus stapa, zeleo je da budu bez konusa, paralelnih zidova, da bi mu ojacani vrh pomogao pri dizanju musicarskog konopca sa vode. Ako ovaj specifican ukus primenimo na moderan saranski stap, recimo Ballista, ovo bi izazvalo veliku promenu u proceni Testa Krivine jer bi se vrh normalnog konusa savijao mnogo brze do 90 stepeni nego ojacani vrh, koji bi se opirao savijanju mnogo vise. Medjutim u prakticnom ribolovu ova promena nebi imala znacajan uticaj na zamaranje ribe ili zabacivanje.
Drugi primer. Za Francuze mi pravimo mnogo stapova malo parabolicnije akcije nego za UK trziste. Na zalost, mi svi pojam parabolican shvatamo na po malo razlicit nacin takodje, ali ono sto ja ovde mislim je nesto izmedju brzog konusa i kompletnog savijanja, pa je francuski stap malo manje vrsne akcije nego engleski. Parabolican stap koji je pogodan za 3 oza bacanja merice visi Test Krivine nego stap koji je vrsne akcije iste snage. Ponovo, ovo je u vezi sa raspolozenjem vrha da se savija ka uglu od 90 stepeni.
Koncept Testa Krivine je falican, netacan!
U proslosti, diskutovao sam ovaj problem sa mnogo ljudi, ali ni jedan nije doveo do resenja. Ono sto nam treba je mera koliko linije stap daje tokom savijanja pri vucenju ribe. Zamislite stap u ucvrscenom polozaju tako da mozemo da merimo deformaciju pod silom vucenja. Ako bi nacrtali grafikon kolicine linije koju stap daje, ili grafikon savijanja pod opterecenjem ili vucom, dobili bi krivu. Ova kriva bi varirala od stapa do stapa, zavisno od akcije. Ako bi pronasli jednostavan nacin da opisemo ovu krivu, dobili bi meru ili indikaciju i za snagu i za akciju stapa. Kriva savijanja pod opterecenjem bi imala brzi stepen promene i brze bi se uspravljala kod stapova vrsne akcije nego kod parabolicnih stapova, kod kojih bi ova kriva bila blize pravoj liniji.
Imao sam neke dopise od Bernard-a Sunderland-a, koji je izneo neke druge ideje, ukljucujuci metod - 45 stepeni savijanje, objavljen od Australijskog pisca Dick Lewers-a u knjizi 'How to build a fishing rod' by Dick Lewers, (1981 David & Charles Publishers Ltd.) Medjutim, do danas nisam naisao do metode merenja stapova koja bi dobro opisivala stapove siroko razlicite vrste, snage i akcije. Idealna mera bi takodje uzimala u obzir i osecaj, koji je funkcija nekoliko faktora, ukljucujuci i tacku balansa i vibracije (smirivanje) stapa. Dva stapa iste snage mogu imati potpuno razlicit osecaj, zavisno od tezine blanka, modula grafita, ili tezine karika koje se koriste. Za poredjenje saranskih stapova ovde u fabrici mi koristimo meru savijanja (otklona) vrha od horizontale pri opterecenju od 1kg. Slicna ideja bi bila dobra i za musicarske stapove, samo sa manjom tezinom. To nije savrseno, ali bi znacilo vise u realnom smislu nego Test Kriva.
Dakle, evo nas. Test kriva je defektna mera, ali trenutno ribolovci je vide kao najmanje losu mesu, pa nastavljamo da je stavljamo na stapove.
